Dodavati zelenilo proleću i crvenilo mladim usnama je neukusno i ružno, i predstavlja lažno ulepšavanje stvarnosti. Daleko teže su javne lagarije i nikad ispunjena obećanja, kao proizvod četvorogodišnje vladavine nazadnjaka u Zrenjaninu pred novim mandatom. Teško objašnjivu zajebanciju od vlasti koju lokalni (nazadnjački) mediji građanima srednjeg Banata krste sudbinskim druženjem sa bedom, proizveo je „armiju dobrovoljnih idiota"
Zoltan Horvat
Zaposleni u preduzeću Radijator mesecima rade bez plate. Regionalni list Zrenjanin „nema pojma" o ovome, ali, piše o mediokritetima koji bi da se uguze u funkcionerske fotelje. Firma Drexlmayer ukida smene zbog Fijata - list „štancuje" čitulje, ovdašnje Tržište rada u okviru biznis plana daje isključivo privilegovanima po 180 hiljada dinara za pokretanje biznisa - list piše o izložbama ikebane, nazadnjačka vlast u okviru javnih nabavki za reprezentaciju„baca" desetine miliona na tradicionalne kuhinje sa posebnim osvrtom na italijansku, na riblje specijalitete, na lazanje, na piletinu - list piše o ćerkama funkcionera koje,uživaju u elitnom trošenju života i,vole da rade baš to što rade...
Da li se zrenjaninski funkcioneri pogledaju u ogledalo pre nego što sugrađanima javno saopštavaju lagarije u koje ne veruje ni Petar Pan? Od laži se danas u Zrenjaninu živi na visokoj nozi, pa otuda, nije neophodno saopštiti istinu o...recimo privatnoj firmi Drexlmayer. Gradonačelnik se „ubi" od dokazivanja da se baš u ovoj firmi „leči" nezaposlenost i zapošljava „brdo" radnika...Ali, istina je tužna, ružna i nedostojna normalnog čoveka. Naime, Drexlmayer je pred gašenjem u Zrenjaninu, jer ukidanjem jedne smene u Fijatu, prestaje potreba za radom i u zrenjaninskom pogonu koji svojim proizvodima snabdeva nekadašnji kragujevački gigant.
Ovdašnji funkcioneri su napravili savršeni „dil" sa gazdama Drexlmayera. Ni jedna jedina informacija o radu ove firme ne sme da procuri u javnost, nema informacija od javnog značaja, dakle, zabranjeno je znati pravu istinu o zaposlenim „robovima" pod ugovorima na dve godine. Šikanirani i izraubovani ljudi za minimalac od plate rade na pokretnim trakama, popularnije „kancern" linijama, gde se nose i pelene, pa se do mile volje mogu upišavati i uk...Pa kad gradonačelnik zagrmi u podobne mikrofone: zaposleno je u Drexlmayeru novih 320 ljudi, mi smo spasioci Zrenjanina...U prevodu na srpski to znači, da je istom broju ljudi istekao dvogodišnji ugovor o radu, većina ide kući sa pismenim otkazom, mnogi moraju na banjsko lečenje...Dok ambulantna kola dežuraju 24 časa dnevno, subvencije države za svakog novog zaposlenog po ugovoru idu u kešu prezadovoljnim gazdama, uz samo jednu „sitnicu"...poniženi radnik nema kome da se žali, jer je prethodno potpisao papir na kojem se obavezao da ne sme da se žali ni Svetom Petru na uslove rada.
Na ovdašnjem Tržištu rada se takođe vodi „žestoka" bitka za svakog...privilegovanog, bliskog nazadnjaštvu. Početkom godine se dodeljuju i sredstva za pokretanje privatnog biznisa i samozapošljavanje. Ove godine po 180 hiljada dinara dobilo je 83 „pažljivo" odabranih i sakrivenih od javnosti. Golja i svih onih vrednih i upornih koji bi i sa to malo para pokrenulo nešto u šta se razumeju, nije bilo na spisku. Lova je „spiskana" na ljude koju su već uzeli otpremnine u Naftagasu, jedan od njih je kupio foto aparat za ćerku koja bi da otvori foto - studio, bilo je tu više istih prezimena, poput nekolicine Stanisavljevih kojima, naravno, ni na kraj pameti nije palo da udruže sredstva i pokrenu porodični biznis...
Ovakav „genijalni" biznis plan važi godinu dana, gde se potpisnik obavezuje da svakog meseca samom sebi uplaćuje doprinose za plate i režiju. U protivnom, gle Tesle, nakon godinu dana imaš obavezu da vratiš isti iznos, 180 hiljada Tržištu rada, bez kamate, penala i slično...Dakle, šta je ovo nego beskamatni jednogodišnji kredit „uglednim" članovima SNS-a. Ostali, mogu da se slikaju, odnosno fotografišu u foto studiju ćerke korisnika jednogodišnjeg beskamatnog kredita. Ovdašnjoj direktorici Tržišta rada je ovakav način finansiranja nezaposlenih nazadnjaka, „ogroman iskorak u zapošljavanju Zrenjaninaca". Drugarice nesrećo od direktorke, sedite, jedan, ponudite ostavku i uradite bar nešto moralno u životu!
Zapošljavanju prezaposlenih trpanjem love iz gradske kase u sopstvene džepove, nema kraja. Na stavku javnih nabavki za reprezentaciju i potrebe javne (gradske) kuće, ne odolevši zovu pelješenja gradske kase, tajno su se „zakačili" privatnici, redom miljenici aktuelnog nazadnjačkog režima u Zrenjaninu. Pa je tako za isporuku specijaliteta tradicionalne kuhinje zadužena UTP Vojvodina za 2 miliona dinara, Camel i Kaštel Ečka isporučuju riblje i preostale specijalitete funkcionerima za po 2 miliona dinara, dok Renesansa legendarnog Darka SNS Bađoka isporučuje italia speziale takođe za 2 miliončeta gradskih para...O isporuci lazanja i piletine nema konkretnih podataka, jer nezajažljivi apetiti nemaju granica...Tu nismo pomenuli i podrazumevajuće „vozove" i ostale specijalitete na ražnju o kojima svi dobavljači ravnopravno brinu...O piću nekom drugom prilikom, jer se dostavljači satiru od tereta, obojenog viskićima, viljamovkama, štokom i preostalim lepotama progutanih narodnih para...Nazdravlje, funkcioneri, nakon javnih govorancija u prazno, suvo grlo zaslužuje „zapljuskivanje".
Da građani Zrenjanina bez laži ne bi umrli od očaja i dosade, pobrinula se priroda, bolje reći, zub vremena. Zgrada ruiniranog Šinvoza preko puta Regionalne bolnice u večitoj izgradnji, u dužini od stotinak metara, počela je da se ruši kao kula od karata, uz ozbiljnu opasnost za prolaznike i saobraćaj. Dodatna nesreća je u tome što se danas ne zna ko je vlasnik ogromne zgradurine u padu, dali, država, grad ili neko treći, pa se ne nazire ko bi se u dogledno vreme prihvatio saniranja i eliminisanja ovog ozbiljnog problema. Do tada, režim saobraćaja pored Šinvoza je potpuno poremećen, jednosmernim ulicama se vozi naokolo bliže, pa su pojedine kladionice organizovale klađenje, u kojoj deceniji će početi saniranje Šinvoza. Za sada je prvi favorit tiket sa prognozom: treća decenija XXI veka. Neke u gradskoj kući, baš zabole za rešavanje ovakvih problema.
Palo je i parče plafona na scenu barokne sale Narodnog pozorišta. Srećom, niko nije povređen, a glumci se trenutno žale na vratne mišiće usled obavezujućih proba sa glavama uprtim u nebo, u strahu da ih nešto ne strefi. Predstave se održavaju u komšiluku, na velikoj sceni Kulturnog centra, čime bi problem trebao biti rešen. Bar do nove godine, jer u gradskoj kući kažu, da za vanredne izdatke u kulturi, nema para. Nazdravlje.
Ima para, na pretek, za virtuelne projekte. Na najvećem gradskom naselju Bagljaš, pored Titelskog reda, na dva hektara niče golf teren. Izgleda raskošno, s tim što se radi samo o bogato izrađenoj maketi koju je kao dokaz podnela beogradska privatna firma Golf Sava, u vlasništvu bračnog para Šućurović. I šta su uradili Šućurevići kao pobednici na tenderu za ovaj navodni golf teren? Ništa, još uvek nisu uložili ni žutu banku, izuzmemo li postavljanje zaštitne žičane ograde. Prethodno je sa ovog bivšeg Zelenog pojasa grada, dosadašnjeg zaštitara od „miomirisa" sa obližnje deponije, odneto više stotina posečenih stabala na nepoznate adrese, rasterane su i divlje životinje poput srndaća, divljih svinja i retkih ptica...I gradonačelnik se istakao u akciji eliminisanja zaštitnog pojasa grada, pa je svečano posadio nekoliko borovih sadnica. Kamere to zabeležile, gradonačelnik likovao, pa, brže-bolje, otišao na nova javna likovanja. Ubrzo je nestala i tabla sa ispisanim podacima o autorima ove najnovije smejurije od projekta. Trenutno, golf teren u najavi je dva hektara šipražja i zapuštenosti, gde se ništa ne radi.
Najzad se nešto radi i u javnom preduzeću zaduženom za dovođenje zdrave pijaće vode u Zrenjanin. JKP Vodovod i kanalizacija dobio novog direktora, Ivana Devića, dosadašnjeg pomoćnika gradonačelnika zaduženog za kapitalne investicije. Možda nije toliko bitno da je tašta mu uvaženi član nadzornog odbora, nije bitna ni najava obećanja da će se postrojenje za proizvodnju pijaće vode graditi u inostranstvu (?!?), ali, šta zaista traži vrli gradski meštar za investicije u firmi gde poslednjih meseci zaposleni primaju po pola plate? Da li su garancije države od 6,5 miliona evra pravi izazov za ovog proverenog „pucača" na velike projekte? Sudeći po gromoglasno najavljenom a nerealizovanom Cargo centru koji dovode Kinezi na aerodromu gde je Grande Ivan obećao gradu čak i nekoliko hiljada zaposlenih, očekujemo najmanje ogroman intervju u listu Zrenjanin. Grande Ivan, koji nikada ne radi bez dosluha svojih gradskih gazda, sve može da kaže, samo ne ono zbog čega je „zagrizao" svoju najveću investiciju. Privatizacija za već viđenog kupca uz podrazumevajuću ugradnju „očiju gladnih narodnih para", ili, teško je u to poverovati, izgraditi fabriku vode u najkraćem roku.
Dok se postrojenje bude navodno gradilo u inostranstvu, Zrenjanince će ovog leta u centru grada zabavljati gosti Korzo Festa. Za astronomskih 7,5 miliona dinara namenjenih realizaciji ovog programa, u goste bi, bar jednom nedeljno, rado došao i Andrea Bočeli. Naravno, Andrea sa izraženim glasnim adutima nije i ne može biti konkurencija telesnim atributima najveće ovogodišnje atrakcije u Zrenjaninu, najavljenom koncertu Cece za Dane piva. Za ovdašnjeg funkcionera, prva zakačaljka, uvek je i biće, pevaljka.