Uvodnik

(Pr)osudite sami

Uzmi pušku pa ga ubi`

Milovan Brkić

Često zovu redakciju i nenajavljeno svraćaju očajnici, moleći da im pomognemo jer je, kažu, ''doćeralo cara do duvara''. Crno im se piše. Nema posla, nema novca, nema se ni za hranu, ni za lekove, ni za komunalne usluge. A pritislo sa svih strana - poreznici, sudovi, izvršitelji, policija, nasilnici iz vlasti, zelenaši, reketaši... U ''institucije sistema'' ne mogu da uđu, a ni u Crkvi im ne daju da se mole Bogu, ako ne plate. Crkva čuva zemaljskog Boga, koji je ''od Svevišenjeg postavljen''.

Srbija je posle Moldavije najsiromašnija država u Evropi. Napadnuta sa svih strana. Označena je kao eksperiment država. Pa neman navalila sa svih strana. Kinezi doveli svoje robove, da otimaju posao našim robovima. Truju, otimaju, pljačkaju. Ti prokleti Kinezi nemaju milosti. Pa došli Južnokorjanci, pa Turci, paše i subaše, crni Arapi isukali svoje... pa kidišu na naše žene, a i na muškarce. Pošerijatiše i Aleksandra Vučića. On im, osim svog dupeta, dade naše zemljište, vojvođanske ravnice, banje, izvorišta...

Američki loši momci nam zavrću ruke, uzimaju što njima pripada, kažu. Sve to rade, tvrde, za naše dobro.

Nemci sa korbačem, kao za vreme Hitlera. Ne streljaju sto za jednog, već uzimaju od sto naših za jednog njihovog. Danak u krvi ne plaćamo više Turcima i sultanu Erdoganu, već Nemačkoj. Dugi su redovi onih koji čekaju da odu, da peru ulice, vremešnim Nemcima dupe, čiste dvorišta, da voze teške kamione, autobuse, vozove, upravljaju kranovima, zidaju kule i gradove...

Englezi besni ko risovi. Zar njima da se izmigoljimo iz ruku. Naplatiće nam sa kamatom. Ako Rusima mogu da pljunu pod prozor, jebaće nama, Malim Rusima, sve po spisku.

Oni ištu, a Vučić im daje.

I Ana Brnaba daje. Zločinac Klaus Švab, 83 mu leta, umesto Četvrtog rajha, dovodi u Srbiju Četvrtu industrijsku revoluciju. Ako smo firerove logore mogli preživeti, Klausovu '' revoluciju'' nećemo. Ono što dr Mengele nije mogao za vreme Hitlera sve da sprovede, tu je nemačka svinja Klaus Švab. Čipovaće nas, pretvoriće nas u zamorčiće, svi ćemo ličiti na goje. I smejaće se kao lud.

Ana Brnaba oduševljena. Ona je Hrvatica sa otoka Krka. Hrvati su nemačke trupe dočekali u Zagrebu sa cvećem, evo i ona nam raširenih ruku dovodi opasnijeg Švabu. Klausa Švaba. A Švab će, veli ona svom gazdi, pomoći da ne odu u Gvantanamo.

Što Švaba ne odvede Ana u Zagreb, da tamo eksperimentiše, da njih usreći. E, Hrvati imaju one koji će da kažu - NE, HVALA.

Za manje od mesec dana, pre izbora, Ana će u Beogradu otvoriti Centar za četvrtu industrijsku revoluciju. Hvaliće se kako je Srbiju pretvorila u koncentracioni logor. Velika propaganda laži će joj aplaudirati.

Lezbejka koja tvrdi kako je majka, čini čuda. Njen brat Igor napravio je dete njenom bračnom drugu Milici Đurđić. Igor je ovejani kriminalac koji nemilosrdno pelješi Srbiju, uz pomoć sestre premijerke. Milica, suprug Ane Brnabić, otvorila je kliniku u Beogradu sa bratom Dritana Abazovića, koji će sledeće nedelje postati premijer Evropske vlade Crne Gore! Tu perverziju samo u Londonu mogu da smisle. A bolesna protuva Vučić za ambasadora u Podgoricu šalje Čedu Jovanovića, koji je direktno učestvovao u ubistvu Zorana Đinđića, koji redovno plače u Srebrenici, kome se izdavaju posebno kvalitetne heroinske doze, omogućava njegovoj ženi da pljačka milione u Srbiji.

Pre neki dan zove i kuka čovek. Moli za pomoć. Isteravaju ga sa ženom i decom na ulicu. Gde će, šta će, kaže. Došlo mi je da uzme pušku i da ubije i sebe i ženu i decu.

Nismo mi, kažem, socijalna ustanova, već obaveštajna. Ako je čvrsto odlučio da uzme oružje u ruke, pridružiću mu se, velim.

Čovek zaćuta. Zašto da ubiješ ženu i decu. I sebe. Ubij one koji su krivi za tvoju nesreću. Uđi tamo gde treba, isuči pušku i pucaj. Ja ću, obećavam mu, dići dževu i pozvati ostale koje mori glad, da se late svijetlog oružja i da osvete sve porobljene.

Ako bi se dnevno barem deset zlotvora zakoprcalo na ulici, u ljudima bi se probudio ponos, želja za slobodom.

Ako bi razne tipove kao što je Švab skratili za glavu, ostali bi nas zaobilazili. I poštovali bi nas. Setimo se samo onih koji su branili Srbiju. Od Crne ruke, crvenh trojki, Alije Alijagića, Principa...

Samo tako u Srbiji može da pobedi život.