Natrag
Zakonopravilo
Kome je
namenjen zakon o finansiranju partija
Muče li
političari ljude ili životinje
Slučajno ili namerno, tšaži se da stranke "sva sredstva koja dobiju van
budžeta" objave na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije... Da
li to znači da se pravi zakon protiv
opozicije, istražuje urednik Tabloida Josip Bogić, penzionisani
pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant
OEBS-a
Josip Bogić
Slobodan
Homen, nezvanični ministar pravde Srbije, bivši
otporaš, univerzalni portparol svih državnih institucija, poznat po
razmetljivosti i olako datim a neispunjenim obećanjima,
naizmenično premijer, policajac i tužilac, ponaša se svakako, samo ne kao državni sekretar. Homen je
svojim izjavama direktno urušavao i urušava vodeće državne institucije: premijera, policiju i tužioca.
Ponekad je i sudija, kao u trenutku kada ocenjuje da se krivičnim postupkom
protiv državnih službenika zbog njihovog propusta i zloupotrebe službenog
položaja u slučaju Miladina Kovačevića, "završava lanac
odgovornosti".
Nakon brojnih uspešno obavljenih poslova, počev od
iskopavanja ostataka đenerala Draže, zabrane neofašističkih organizacija nakon
ubistva Brisa Tatona i maestralne reforme pravosuđa po meri vladajuće
stranke, najavio je pod naslovom "Kraj za crne stranačke fondove"
da će novim zakonom o finansiranju političkih partija, koji će biti
završen do juna, država uvesti red u partijske finansije.
Naveo je da je oformljena radna grupa za izradu tog propisa,
čiji je predsednik Zorana Marković, koja je i na čelu Agencije za borbu
protiv korupcije, a u kojoj su i predstavnici ministarstava pravde, državne uprave i finansija. A gde su predstavnici
naroda, stručnih institucija, javno mnjenje, javne rasprave?!
U
radnoj grupi su uglavnom predstavnici vladajućeg režima. Da li neko sumnja u
čijem će zakon biti interesu? I dalje će svaka partija imati svoju strategiju i
pokušavati da je prikaže kao državnu.
"Uvode
se jasne kazne, od direktne, lične i prekršajne krivične odgovornosti za
nadležne, do ukidanja sredstava iz budžeta za nedostavljanje finansijskih
izveštaja, pa i zabrane političke stranke", kaže Slobodan Homen. On dalje
tvrdi da je ovo jedan od najznačajnijih zakona u borbi protiv korupcije. Sva sredstva
koja dobijaju van budžeta, do poslednjeg dinara, stranke će morati da
objave na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, koja će, pored Državne
revizorske institucije, kontrolisati predate izveštaje.
Ko će držati
štopericu?
Da
li slučajno ili namerno, u zakonskoj odredbi treba da stoji da će stranke "sva
sredstva koja dobiju van budžeta" morati da objave na sajtu Agencije
za borbu protiv korupcije. Pa, naravno. Iz aviona se vidi da se ovaj zakon piše
protiv opozicije. Jer, šta će vladajućoj garnituri ostali izvori
finansiranja kada imaju sve poluge vlasti i finansije? Oni raspolažu budžetom.
Javnim preduzećima. Videlo se ko su
odgovorni u trošenju narodnih para u nedavno objavljenom izveštaju DRI, koji je
samo delimično iskontrolisao određena ministarstva. Državni revizor je našao
nepravilnosti, podneo prekršajne prijave i "kobajagi" sankcionisao
neposlušne. A pri tome naveo da nema elemenata krivične odgovornosti, kao da je
on tužilac. A i da je podneo krivične prijave, tu bi tek "nagrabusili",
drakonskom kaznom do jedne godine, pod uslovom da se to dokaže, baš
kao i za krivično delo mučenja životinja.
Homen dalje navodi da će
"Agencija imati pravo da angažuje sve državne
institucije, uključujući i
tužilaštvo i poresku policiju, kako bi proverila tačnost
prijavljenih donatora i iznosa novca koje su stranke prikupile". Ovo ne dotiče najveći "crni stranački fond", a to je državni budžet, koji stranke na vlasti koriste iz sve snage i na razne
načine - od čuvenih "unapred planiranih radnih poseta" ministara
opštinama gde se održavaju izbori, preko raznih asfaltiranja u predizborne
svrhe, pa do dodeljivanja poslova sponzorima na nameštenim javnim nabavkama. A
i ukoliko se neko i drzne da "zahvati malo" iz državnog
budžeta čeka ga, u najgorem slučaju, kazna "ukora razrednog starešine".
Videlo se kako su prošli prekršioci
koje je imenovao DRI!
A šta ako stranke ne objave
izveštaje? A i ako se ustanovi da podaci nisu tačni, da li će neko da nastrada od DRI
kao kod trošenja budžetskih sredstava? Kako misli da to proveri ako ne postoje dokazi ili ako
dokazi ne mogu da se nađu? Nije, dakle, problem u onome što je prijavljeno, već u onome što nije. Koliko će biti potrebno ljudi da proveri samo jednu partiju. Ko će proveravati
koliko je ko bilborda iznajmio, u kom trajanju i u svim gradovima? Ko će proveravati sekunde na televizijama u Beogradu i Srbiji, koliko su
trajale i kako su plaćene?
Osim zakonskih odredaba, postavlja se pitanje šta je do
sada sprečavalo Homenovu stranku da sa građanima Srbije podeli tajnu o svojim
partijskim finansijerima, iako je imala i zakonsku obavezu da to učini. Ova
stranka je pre tačno godinu dana otvoreno pljunula u lice građanima Srbije
vređajući njihovu inteligenciju izveštajem o svojim donatorima.
U novom zakonu o finansiranju partija strankama,
najverovatnije, neće biti postavljeni limiti koliko novca mogu da iz privatnih
izvora prikupe i potroše u kampanji. Ti
limiti će verovatno ostati na sadašnjem nivou: 10
prosečnih plata za fizičko lice i 100 za preduzeća.
A da li će nakon izbora, kada se "osvoji vlast", ti isti finansijeri tražiti "povraćaj pametno uloženih sredstava"...
Niko nije glup da kao početnik direktno vrši finansiranje.
Prilagođavanje pojedincima
Mnoga zakonska rešenja nisu dala adekvatne odgovore na ključna pitanja: šta sa onima ko ji ne poštuju te iste zakone? A u nepoštovanju tih zakona prednjačili su upravo
njihovi "tvorci" krijući se iza "imuniteta", a pri tome su
plašili običan narod tim zakonima. U
tom slučaju, opet, mora da se menja
Ustav, naravno dvotrećinskom većinom.
Kada se donose ozbiljni zakoni koji treba da važe duži vremenski period, ozbiljnije se pristupa korenitim promenama zakonodavstva u kome
učestvuje i stručna i ostala javnost, kredibilne institucije i svi segmenti
društva, a ne nekakva"partijska
radna grupa" koja servira gotova rešenja Vladi i parlamentu.
Kod formiranja vlada, uvek su problem
javna preduzeća, shvaćena
kao plen, i dok se plen ne podeli, odnosno ne zadovolji partija, nema ni vlade. Kada se to postigne, kada se
dobije svoj feud, niko više ne sme u njega da dira.
I ceo sistem pravosuđa i
sudova koncipiran je da bude u funkciji partija i izvršne
vlasti a ne u funkciji naroda. Najnovije "reforme" u pravosuđu su upravo pokazale koliko partije na vlasti pokušavaju
da stave pod svoje i pravosuđe i sve institucije sistema... Svedoci smo i činjenice da zemlja
koja je u svetskom vrhu po koruptivnom ponašanju prilagođava i Krivični zakonik potrebama pojedinaca, odnosno da
se razračunava sa
neistomišljenicima.
Suština organizovanog kriminala i korupcije jeste sprega
između aktuelne vlasti i kriminala, pa bi prema tome i
borba protiv tog kriminala bila usmerena na aktuelna lica iz vlasti koja su u
sprezi sa organizovanim kriminalom, a ne kao što
je kod nas slučaj da se organi represije uvek bore protiv bivših i tako
se stvara privid borbe protiv kriminala.
Svaka od partija kada preuzme "svoje"
ministarstvo vrši promene u njemu onako kako kaže partija i dovodi na ključna
mesta partijske a ne stručne ljude. Ova ministarstva ujedno služe kao tajno oružje
u borbi za ostanak na vlasti, jer kada se "osvoji"
ministarstvo ili javno preduzeće, odmah se pristupa preispitivanju rada
prethodnika kako bi se našao kompromitujući materijal kao "adut"
ukoliko bi se neko iz drugog ministarstva usudio da ukaže na nezakonitosti u
radu političkih suparnika.
Zakon će, dakle, možda biti dobar. Ali, primena? Nije ovo predlog narodnog zakona. Ovo je
partijski predlog.
Ko je taj?
Ko će smeti od
policajaca ili tužilaca da uzme u rad nekoga iz aktuelne partije na vlasti ako
se taj ogreši o ovaj zakon? Baš mi se pričinjava slika šefa partije koji vezan,
sa lisicama na rukama, izlazi iz stranačkih kancelarija sa grupom partijskih
kolega, uz obavezne novinarske kamere ka specijalnom tužiocu za organizovani
kriminal!
Kako ne biti izbrisan
Izvor svih zala je Zakon o izboru narodnih (partijskih)
poslanika, koji je "naopako" postavljen, jer formalno listu bira
narod, a poslaničku listu sačinjava partija. Zapravo kada se sačinjava
lista poslanika, listu sačinjava predsednik partije kao neprikosnoveni gazda.
Da li neko od imenovanih lica sme da iznese svoj lični stav ili stav "baze" koja ga je imenovala?
Ne, takav poslanik mora da zastupa isključivo interes partije koja ga je imenovala. U tom smislu se sigurno biraju poslušnici i
jurišnici partija, sa izuzetkom pojedinaca, jer ukoliko bi se neko i usprotivio
odlukama "gazde", njegova
sudbina je izvesna: bio bi imenovan na neku funkciju kako ne bi bio u
sukobu interesa ili bi bio izbrisan...
Natrag