NELIKVIDNOST
Podsetiću vas na
onu poznatu priču o moći novca.To je uvod u razumevanje nelikvidnosti
privrednog sistema.Priča počinje u jednoj banji, gost dolazi u hotel i hoće da
ostane nekoliko dana, stavlja kao depozit 100 evra i odlazi da se prošeta po
banji, dok mu ne srede sobu. Vlasnik hotela dobijenih 100 evra odnese
auto-mehaničaru da mu vrati dug, auto-mehaničar odnese 100 evra da vrati dug
pekaru, pekar dobijenih 100 evra odnose obućaru da mu vrati dug, obućar
dobijenih 100 evra odnese mesaru i zatvori svoj dug, a mesar, pošto je ugovarao
ženidbu sina, odnese u hotel onih 100 evra da zakaže salu za svadbu.Turista,
koji je šetao banjom, naiđe na svog druga sa studija, koji se vratio da živi u
banju, pozdrave se i silno obraduju, pa njegov drug zatraži da odmah uzme svoje
stvari i da dođe kod njega u kuću, jer mu je porodica otputovala, te oni
zajedno odu u hotel i vlasnik hotela vrati turisti njegovih 100 evra. Čudotvorna
moć novca se najbolje vidi na ovom poučnom primeru. Svi su izmirili dug, niko
više nikome nije ništa dugovao i mesar može da priprema svadbu svoga sina.
Naveo sam ovaj primer da bih objasnio kako se unutrašnji dugovi u državi mogu
značajno smanjiti, ako ima znanja i volje da se to uradi. Naravno, mora da
postoji prvih, likvidnih 100 evra od turiste koji je pokrenuo čitav sistem
kompenzacija
Branko Dragaš
Srpska privreda se programirano uništava od izvršene petooktobarske
kontrarevolucije kada su na vlast dovedeni ucenjeni i potkupljeni diletanti,
koji su dobili zadatak da unište domaću proizvodnju kako bi se ekonomski
slomila Srbija i tako rešili vekovni problemi sa Srbima kao remetilačkom
faktoru na Balkanu. Danas možemo da kažemo da je politički ološ na vlasti uspeo
da uspešno izvrši svoj preuzeti zadatak. Evo jednog neverovatnog podatka,
preduzeća su u Srbiji na kraju 1994. iskazala kumulativni gubitak od - 3,8
milijardi dinara, dok je na kraju 2011. kumulirani gubitak narastao na - 2.233
milijardi dinara.To je rast gubitaka od - 587,63 odsto.Vlast je skrivala
gubitke pod tepih i mi danas imamo da su kumulirani gubici, gledano prema BDP
iskazanom u dinarima u 2011. - 3.175 milijardi dinara, dostigli - 70,33 odsto BDP.
Takvo stanje je neizdrživo i hitno nešto mora da se preduzme. Koje mere
treba nova Vlada da preduzme? Državna kasa je prazna. Ekonomski ubica Dinkić,
koji je glavni egzekutor za ubijanje srpske privrede, banaka i preduzeća, vraća
se da završi započeto i najavljuje da je dobio odrešene ruke. Ekonomski ubica
Dinkić je priznao da je državna kasa prazna i da ima novca još za isplatu
avgustovskih plata i penzija. Njegovo rešenje za ovu neizdrživu finansijsku
situaciju je da država nastavi da se zadužuju. Pošto je EU bankrotirala, onda
se on usmerava ka Rusiji, koju je godinama proterivao iz Srbije, i Kini, nadajući
se da će i njegove gazde iz MMF imati milosti da udele neku kreditnu mrvicu, uz
dodatne obaveze i uslovljavanje.
Ovo što je ekonomski ubica Dinkić najavio nije put izlaska iz problema.
Problem se samo odlaže i uvećava. Građani to neće moći previše dugo da izdrže i
nadam se da ćemo vrlo brzo imati socijalnu pobunu na ulicama, jer je stanje u
društvu neizdrživo. Pa, šta onda treba raditi?
Godinama već stoje moji konkretni i operativni predlozi šta treba da se
uradi. Niko to neće da čita. Narcizam, ego, primitivizam i bahatost političara
u Srbiji je biblijskih razmera. Nova vlada mora u roku od dve nedelje da
napravi presek stanja i da obavesti građane kakva je realna slika naše
propasti. Nova vlada mora da pohapsi dosta ljudi koji su se obogatili pljačkajući
državu i građane i moraju da im zakonski konfiskuju imovinu.To je ugaoni kamen
istinskih promena u Srbiji. Đinđić nije imao istorijskog znanja i političke
pameti da to uradi. Naseo je na zamku koju su mu postavili tajkuni i
kriminalci. Bio je neiživljen i nezreo. Ubila ga je sujeta i pohlepa.
Da li verujete da će nova Vlada imati snage da napravi rez? Neće. Problem
je što bi mnogi iz nove Vlade pali pod udar tog novog zakona i što bi njihovi
finansijeri tajkuni, koji su investirali u novu Vladu, traže svoju ličnu zaštitu.Retoriku
koju sada slušamo i koja godi građanima, vrlo brzo će se promeniti kada se nova
Vlada suoči sa pravim životnim problemima. Dakle, nakon preseka stanja i
objavljivanja građanima stvarnog stanja u državi, jednu od prvih mera koju
treba da primeni nova Vlada je da reši problem nelikvidnosti u privredi.
Ukoliko budu čekali da naplate 360 milijardi dinara, koliko preduzeća duguju državi,
ukoliko budu poreskom represijom pokušavali da napune državnu kasu, desiće im
se isto što se danas dešava sa komičnom Kukuriku koalicijom u Hrvatskoj koja
je, samo posle pola godine neuspešne vladavine, pala u popularnosti na nivo
nedavno srušenog HDZ.
U Srbiji će se to desiti do kraja godine. Nema prostora za političke
manipulacije, laganja i obmane. Zato je potrebno napraviti urgentan plan za
zatvaranje svih obaveza, preko multikompenzacija, koje će dovesti da se značajno
smanje dugovi. Ukoliko poreske službe ostanu tako krute i neprijateljski
nastrojene prema preduzećima, svedok sam bio mnogih uništavanja preduzeća koja
su imala tržišnu persektivu, siguran sam da se ništa valjano neće uraditi, da će
tenzije i sukobi narastati i da će se sve završiti na ulici u opštenarodnoj
pobuni. Poreske službe će to tek da shvate kada ne budu primili platu.
Važno je da nova Vlada, štedeći na rashodnoj strani budžeta, ubaci prvi
svež novac u zatvaranje dugova, bez novog zaduživanja, prema modelu koga sam već
izneo. Odmah treba podvući crtu i doneti uredbu kojom se država dužna da
novonastale obaveze plaća u roku od 48 sati. Država prva mora da uvede red i
disciplinu u način plaćanja. Država svojim primerom mora da pokaže kako se
posluje na tržištu. Kada se država bude ustrojila da plaća svoje obaveze, onda
se to sve prenosi i na privredu. Zakonom treba ojačati plaćanje menicom i omogućiti
poveriocu da se može naplatiti najkasnije 15 dana od isteka obaveze. Tu je
presudno važno da se u sudovima, tužilaštvu i policiji organizuju posebne službe
koje bi, istekom ugovorenih termina, ubrzale naplatu potraživanja. Naravno, sve
bi išlo po jednostavnom i kratkom postupku. Poverilac bi se brzo naplaćivao,
dok bi dužnici brzo bankrotirali.
Bankrot je nužan da se uvede disciplina i da se napravi red na sadašnjem
haotičnom tržištu. Bankrot odvaja žito od kukolja, radne i poštene od špekulanata
i pomaže ozdravljenju obolelog privrednog sistema. Uostalom, Balzak nikada ne
bi napravio toliko romana da nije bežao od nepokrivene menice. Morao je da piše
i da vraća dugove poveriocima. Srbiji treba finansijska disciplina za
pokretanje privrede. To je osnovna higijena u svakom privrednom sistemu. Ali država
mora da primerom pokaže kako treba da se poštuju ugovori i obaveze prema
poslovnim partnerima.
BEOGRAD - Prošlo je potpuno nezapaženo saopštenje gradske Vlade Beograda
i Gradonačelnika, objavljeno na Petrovdan, da mora da se napravi rebalans budžeta.
Niko od ekonomskih analitičara nije objavio nijedno jedino slovo o tome. Potpuni muk. Đilasova samovolja
i strahovlada uplašila je kritičku javnost. Niko ne sme da kaže suštinu
problema. A suština problema je porazna istina da je - Beograd bankrotirao.To
se krije iza birokratskih floskula o rebalansu budžeta. Brojke koje su poređane
služe samo da se zbuni naivna i nestručna javnost. Istina je sledeća: Beograd
ove godine treba da vrati 52 miliona evra, 22 miliona evra je kamata, a 30
miliona evra je rata kredita. Koliko je zadužen Beograd? Mašinski inženjer bez
radnog iskustva koji se, kako se hvali, ne bavi politikom i koji je demagog sa
pedigreom, za koga su Beograđani glasali, koji je dobio nagradu kao evropski
menadžer za upravljanje Beogradom, rekao je u decembru 2011. i ponovio u
izbornoj kampanji da Beograd nije previše zadužen, da servisira uredno sve
obaveze i da ga samo neznalice neargumentovano kritikuju.
Uobražen, prepotentan, pohlepan, isfoliran, bezobrazan, opasan
manipulator, ubeđuje javnost da proračun mosta nije sadržavao u sebi
pristupnice, političar koji se ne bavi politikom, medijski mogul i tajkun, koji
ne prati medije, ne čita i ne voli političare, traži danas, nekoliko meseci
posle novog ustoličenja, rebalans budžeta. Koliko je, čoveče, zadužen Beograd?
Kaže, nešto preko 500 miliona evra. Koliko je to nešto preko 500 miliona evra? Kakav
je to odgovor? Suština novog rebalansa budžeta je da Beograd ne može da vrati
dospele obaveze. Kamatu od 22 miliona evra je izmirio, ali ratu kredita od 30
miliona evra ne može da se plati. Ponavljam, Beograd ne može više da plati
svoje obaveze i ne može da nosi teret tolikih dugova. Šta je, Gradonačelniče,
rešenje? Rebalans i novo zaduživanje? Sjajno! Koliko planiraš da zadužiš još
Beograđane.
Kada saberete, inženjerski precizno, sve te razbacane, birokratske cifre
iz predloga rebalansa budžeta dobijate da Beograd treba da se do kraja godine
zaduži - 197,3 miliona evra. Pošto mora da vrati dospelu ratu od 29,82 miliona
evra, onda je novo zaduživanje - 167,48 miliona evra. Ako je dosadašnji dug
Beograda nešto iznad 500 miliona evra, onda će do kraja godine narasti dug na
nešto više od 667,48 miliona evra. Kada znamo da je ukupan godišnji
rebalansirani budžet Beograda 806,9 miliona evra, onda je Beograd zadužen 82,75
odsto budžeta. I nešto više.Time su probijeni svi zakonski okviri. I nešto više.
Ali,koga to interesuje?
Niko ne sme da se suprostavi najmoćnijem čoveku u Beogradu koji, menadžerski
isplanirano i inženjerski tačno, sprema svilen gajtan prolupalom Borisu bez
Stida. Uglavnom, izglasano je novo zaduživanje. U senci pravljenja nove
koalicione Vlade, Beograd je nastavio da se zadužuje. Interesantno je
napomenuti da se novi krediti uzimaju za pristupnice Mostu na Adi. Koliko će na
kraju koštati most preko bare, koji ide iz ničega u ništa, koji je potpuni građevinski
i saobraćajni promašaj, koji je preskup i koji je napravljen da bi Đilas
nahranio svoju političku sujetu, nema tačnih podataka. Namera Gradonačelnika
demagog da ostane upamćen da je sagradio, u vremenu kada 200.000 dece u Srbiji,
prema izveštajima UNESCO, neuhranjeno i kada gladuje, najveći most u Srbiji.
Račun na naplatu je stigao. Samo Beograđani to još ne vide. Otuda objašnjenje
za iznenadnu marketinška igranka oko Bus plusa. Namera je vrlo jasna, da
se skrene pažnja javnosti sa daljeg zaduživanja. U tome je Gradonačelnik
privremeno uspeo. Sledeće godine, rastom ove zaduženosti, Grad će morati da
vrati preko 70 miliona evra. I nešto više. Kako? Ostaje nejasno.Verovatno novim
zaduživanjem.
SUŠA - U godini kada se kriza produbljava i kada većini građana postaje
jasno da su tržišni talibani izdajnički uništili našu ekonomiju, prema
detaljnim uputstvima svojih nalogodavaca, pogodila nas je velika suša. Stari
narod kaže iza hladne zime ide vrelo leto.To se uistinu obistinilo. Suša odnosi
svoj danak i to je novi problem sa kojim će se susresti nova vlada. Para za
brze intervencije i pomoć seljacima iz državne kase neće biti. Cena hrane će
značajno skočiti.To će dovesti do daljeg pada životnog standarda građana.
Promašena agrarna politika u poslednjoj decenije jasno će pokazati u ovoj
godini sve svoje negativnosti. Neobrađeno je preko 600.000 hektara, prema nekim
proračunima i do 800.000 hektara, navodnjava se samo 1,5 odsto obradivih površina
u Vojvodini, kanali nisu decenijama pročišćeni, usitnjen posed, smanjeni
agrarni budžet, monopolizovano tržište, nerealan devizni kurs, odsustvo svake
vizije za razvoj poljoprivrede i nagli nestanak sela, sve su to pokazatatelji
da, posle ovogodišnje suše, ulazimo u tešku i dugu zimu potpuno nepripremljni.
Mislim da će ovo biti jedna od najtežih zima za osiromašeno i iscrpljeno
stanovništvo. Pripremite se sa ukućanima koliko možete. Povezujte se i
sabijajte jer se samo tako može izdržati nevolja koja je pred nama. I neka nam
je svima Bog u pomoć.