Kako je
ekonomski kolaps Srbije planiran pre svetske ekonomske krize
Đavolovi službenici
i njihova unapređenja
Ako planirano
ubistvo nije zavera, onda je Srbija likvidirana sa predumišljajem, u
kancelarijama MMF, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i nekoliko
velikih svetskih finansijskih korporacija specijalizivanih za davljenje zemalja
bez suvereniteta
Nikola Vlahović
Srbija je pred bankrotom! Do spasenja je još daleko (bankrot može biti brži
od realizacije ruskih kredita i investicija!). Gde će večni ministar Mlađan
Dinkić naći tri milijarde evra za vraćanje dugova i još milijardu i po za
spašavanje privrede? Ironija je da baš on ima taj zadatak, mada je svom snagom
učestvovao u likvidaciji domaćih i dovođenju stranih, uglavnom zelenaških
banaka.
Zato je ovo trenutak u kome treba progovoriti o tome ko je Srbiju
ukopavao u dužničko ropstvo i nemilice je bacao u čeljusti bankarsko-privrednih
korporacija, na čijem čelu stoje vrhunske ekonomske ubice, likvidatori čitavih
država i nacija.
Da bi bilo jasnije o čemu je reč, treba se vratiti na jedan događaj iz
septembra meseca 2001. godine (21. septembra), kad je, u beogradskom Sava
Centru, održana međunarodna konferencija pod nazivom Korupcija u
Srbiji u organizaciji nevladine organizacije Centar za liberalno
demokratske studije, na kojoj je učestvovao ceo ondašnji državnih vrh SRJ,
predstavnici vladinih agencija, udruženja poslodavaca i ''eksperata'' iz raznih
oblasti.
Međutim, konferenciju su "pomogli" i novcem i prisustvom, predstavnici
Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke, Evropske banke za
rekonstrukciju i razvoj, Ministarstva pravde SAD, britanska organizacije Economist
Intelligence Unit i Crown Agents iz Londona, kojima je glavni
posao bio da izveste svoju bazu u Forin ofis-u o mogućnostima ekonomskog
podjarmljivanja Srbije...
MMF, Svetska banka i Evropska banka
za rekonstrukciju i razvoj, ubrzo će potpuno dužnički zarobiti Srbiju, do te
mere da će odlučivati o sastavu vlade, o "strateški" važnim
ministrima, o tome šta će Srbija proizvoditi a šta neće, šta treba da uništi
ili rasproda u bescenje, a šta da uveze.
Konferenciju je otvorio Dragoljub Mićunović, koji je govorio o
siromašnoj i korupmiranoj Srbiji, predstavljajući je kao evropsku Kolumbiju
koja samo čeka da joj Amerikanci i Englezi dođu i zavedu pravdu. Odmah iza
njega govorio je Mlađan Dinkić, tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije,
koji je javno, pred stranim posmatračima, podneo izveštaj o zameni dotadašnjih
kadrova u Narodnoj banci!
Prisutnim stranim obaveštajcima, školovanim ekonomskim ubicama, bilo je
jasno sa kim imaju posla, pa će uskoro mnoge od njih angažovati za svoje mračne,
globalističke pljačke. Istina, Božidar Đelić i Mlađan Dinkić već su bili
"instalirani" da unište srpske banke, pretvore srpsku ekonomiju u
rajski vrt za krupnu kapitalističku divljač i njihove nezajažljive apetite,
ali, pre svega, da unište dotadašnji privredni potencijal koji je proglašen
glomaznim i neproduktivnim. Kao dobri đaci, sa reči su ubrzo prešli na dela pa
su se takmičili u rasturanju domaćih privrednih potencijala.
Među "učiteljima" ovog zanata, kao predvodnik DOS-ovih "finansijskih
vlasti", našao se i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Miroljub
Labus, čovek koji bi danas, 2012. godine, mogao mnogo toga da ispriča nekom
poštenom tužilaštvu, ako ga nekad bude i ako ono bude znalo da mu postavi prava
pitanja. Recimo, da kaže kakve je sve zadatke i od koga dobio, šta je on lično
upropastio i koje ljude je, zajedno sa Mlađanom Dinkićem, rasporedio na poslove
ekonomskog ubijanja Srbije.
Ovo je utoliko zanimljivije, što je nova ministarka energetike i
ekologije, Zorana Mihajlović bila tih godina najbliskija savetnica
Miroljuba Labusa, i što je njen zadatak važan, i očigledno dugotrajan za
interese daljeg održavanja dužničkog podaništva Srbije. To pokazuje i činjenica
da je ova bankarsko-investicijska korporacija sredinom avgusta ove godine
imenovala Zoranu Mihailović, za guvernera Srbije u Evropskoj banci za obnovu i
razvoj, a ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića za zamenika guvernera
Srbije u toj instituciji!
Istorijski interes da se pozicionira u Srbiji preko mreže plaćenika i
nekoliko patoloških uništitelja nacionalnih ekonomija, anglo-američke
korporacija na Balkanu pokazale su tog septembra 2001. godine i svojim prisustvom. I to preko naših ''stručnjka".
Među njima svakako treba pomenuti i Milicu Bisić, bivšu službenicu
Poreskog odeljenje (KPMG) u Beogradu, profesorku Ekonomskog fakulteta
(magistrirala u Zagrebu, prim. red.) bivšu direktorku Poreske uprave
Republike Srpske, i bivšu zamenicu nekadašnjeg ministra finansija Srbije Božidara
Đelića. Zašto i kako se Milica Bisić 2012. godine našla u ekipi Mlađana Dinkića,
više je nego jasno! Ovaj kadar "više službi", prihvatljiv je, pre
svega, Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj, jer, kao koautorka udžbenika
Teorija cena, najbolje zna kako da smesti građane Srbije na mesto koje
im pripada, da budu "civilizacija siromaštva", kako je to jednom
prorekla odbegla Mirjana Marković.
No, ne treba zaboraviti, Milica Bisić je, harajući Srbijom, zadužila
anglo-američki krupni kapital, preko svake mere! Njenim snažnim angažovanjem
kao neizbežne logistike Aleksandru Vlahoviću i Božidaru Đeliću, prodata
je duvanska industrija Niš i Vranje, mada brojni uslovi iz kupoprodajnih
ugovora (na kojima je baš ona radila!) nikada nisu ispunjeni. U znak
zahvalnosti, Milica Bisić je dobila prestižno radno mesto "direktora
korporativnih poslova" u kompaniji Filip Moris zajedno sa
funkcionerom ondašnje vlade Jovanom Guzijanom. Takođe, u znak
zahvalnosti, organizacija za zaštitu ljudskih prava, Transparensi internešenel
(Transparency International) dodelio joj je svoje najveće priznanje -
nagradu za integritet! Postala je i član ogranka Međunarodne fiskalne
asocijacije (International Fiscal Association - IFA).
Obaveštajci i ekonomske ubice koje su 2001. godine u Sava Centru
pripremali "kadrovsku bazu" za ekonomsku likvidaciju Srbije, imali su
u vidu da im trebaju mladi i ambiciozni ljudi, pa tako do današnjeg dana biraju
javnosti skoro nepoznate osobe kao predstavnike u najznačajnijim evropskim i
svetskim bankarskim insitucijama. Tako je Vuk Đoković, sa jedva tridesetak godina života, sa mesta državnog
sekretara u Ministarstvu finansija, postao ni manje ni više nego predstavnik
Srbije u MMF!
Ovaj mladi i javnosti skoro nepoznati čovek,
jednom je i sam, ne znajući šta čini, objasnio javnosti "šta mu rade šefovi",
rekavši da se čak 91 odsto obveznica Republike Srbije nalazi u rukama velikih
investicionih fondova koji će uglavnom držati obveznice do dospeća, što im daje
stabilnost na međunarodnom tržištu, što znači da je cena srpskog duga stabilna,
dokle god Srbija propada!
Srpska javnost takođe ne zna kako je i po kom kriterijumu za predstavnika
Srbije u Svetskoj banci izabrana gospođa Biljana Hroneos-Krasavac (rođena
u Novom Sadu 1964. godine), ali odlično zna da ta Svetska banka polaže pravo
barem na jednu četvrtinu ukupnog srpskog duga, a time i pravo da odlučuje o
sudbini svoga dužnika.
Zbog svega ovoga, neizvesno je da li nova Vlada Srbije može da otvori ova
pitanja i pozove na odgovornost sve one koji su državu ekonomski upokojili,
kada u njoj sede ekonomske ubice Srbije, kao njeni uticajni ministri.
MMF,
Svetska banka i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, ubrzo će potpuno dužnički
zarobiti Srbiju, do te mere da će odlučivati o sastavu vlade, o "strateški"
važnim ministrima, o tome šta će Srbija proizvoditi a šta neće, šta treba da
uništi ili rasproda u bescenje, a šta da uveze.
Obaveštajci
i ekonomske ubice koje su 2001. godine u Sava Centru pripremali "kadrovsku
bazu" za ekonomsku likvidaciju Srbije, imali su u vidu da im trebaju mladi
i ambiciozni ljudi, pa tako do današnjeg dana biraju javnosti skoro nepoznate
osobe kao predstavnike u najznačajnijim evropskim i svetskim bankarskim
insitucijama.