U ime naroda, mi
ništa ne možemo
Već godinama
jednu nemoćnu i bolesnu ženu, gospođu Milosavu Cvijanović, maltretira
kriminalna birokratija iz Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje
koje joj osporava zakonsko pravo na penziju. Ni Okružni sud u Beogradu sa
nekoliko izvršnih presuda nije uspeo da joj pomogne. Ovo je priča o teroru nad građanima, posrnulom pravosuđu i
otuđenim centrima moći koji raspolažu narodnim parama i upravljaju ljudskim
sudbinama
Mersiha Hadžić
Državni organi Srbije godinama su zatvarali oči pred strašnim prizorima
socijalne bede i masovnih oboljenja koje su logičan proizvod takvog stanja. U
slučaju teško obolele Milosave Cvijanović, žene koja je pod užasima rata u
Hrvatskoj iz Knina došla u Beograd, još jednom se pokazalo da i posle dvadeset
godina, birokratski državni aparat, sa teškim nasleđem prošlosti, teško
prihvata obaveze prema svojim građanima, bez obzira odakle su došli i kakvog su
zanimanja.
Naime, Milosava Cvijanović je danas u teškom zdravstvenom stanju, pokušava
da dođe do svoje zaslužene penzije, ali joj to osporavaju svi, od Republičkog
fonda za penzijsko invalidsko osiguranje do potonulog pravosuđa koje ništa ne
sme nagojenoj državnoj birokratije koja krši elementarnih građanskih prava.
Istina, Milosava Cvijanović je u nekoliko navrata na sudu i dobijala
Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje, ali je svaki put, na volšeban
način, obarana presuda doneta "u ime naroda".
Tako je, još 2008. godine, "u ime naroda", doneta pravosnažna presuda
kojom se uvažava tužba Milosave Cvijanović protiv Republičkog fonda za
penzijsko invalidsko osiguranje, a, istovremeno, poništava Rešenje Republičkog
fonda, tačnije njegove direkcije u Beogradu, koji je osporavao Milosavi
Cvijanović pravo na njenu penziju. Presudu je doneo Okružni sud u Beogradu i to
u veću sastavljenom od predsednika Dušice Marinković i Mirjane Riđički.
Samo godinu dana kasnije, 2009, opet je Okružni sud u Beogradu doneo
presudu kojom je Milosavi Cvijanović uvažena tužba i kojom je Republičkom fondu
za penzijsko invalidsko osiguranje poništeno Rešenje na štetu Milosave
Cvijanović.
U obrazloženju jasno piše da je "...tužilja tužbom osporila
zakonitost rešenja sa razloga propisanih odredbom člana 10 stav 1 Zakona o
sporovima. U tužbi tužilja posebno ističe da tuženi organ ponovo nije postupio
u skladu sa nalogom presude Okružnog suda u Beogradu, kao ni po ranijim
presudama ovoga suda, s obzirom da tuženi nije cenio izveštaj lekara
specijaliste interne medicine KBC Zvezdara, Kliničkog instituta za nuklearnu
medicinu a prema kome je tužilja zbog hronične, recidivne bolesti i niza drugih
hroničnih oboljenja, a imajući u vidu posao koji obavlja, nesposobna za
rad...Tužena je u užbi istakla da tuženi organ nije dao razloge za svoje zaključke,
odnosno ne obrazlaže svoje odluke, nego lakonski konstatuje da ne postoji
totalni radni gubitak kod tužilje...".
Na žalost, uprkos svemu, ni ove, 2012. godine, Milosava Cvijanović ne može
da dođe do onoga što joj po zakonu pripada. Republički fonda za penzijsko
invalidsko osiguranje i danas nema nameru da postupi po odluci Okružnog suda u
Beogradu. Istovremeno, Milosava Cvijanović je u sve težem zdravstvenom stanju,
i pomoć države bi joj dobro došla. Međutim, ispostavilo se da je u Srbiji država
onaj koji drži pare, a da je pravosuđe u takvom stanju da ga jedna bahata
birokratija iz Republički fonda za penzijsko invalidsko osiguranje uopšte ne
uvažava, kao da ne postoji! Da je u pitanju privatna instucija, problem bi bio
rešen, ali, ovde je reč o glomaznoj, otuđenoj i kriminalizovanoj instituciji,
koja je slika i prilika države u kojoj živimo.