Državna mafija
u svačijoj kući: poreska služba otima imovinu građana, prisluškuje ucenjuje i
preti...
Crni dani u
domovini rimskog prava
Cena navodnog
oporavka finansijskom krizom snažno uzdrmane Italije za većinu građana
predstavlja izricanje smrtne kazne. Da bi popunila budžet država je krenula u
nemilosrdnu naplatu potraživanja od svih, kako od sopstvenog stanovništva tako
isto i od putnika namernika i turista. Na udaru su se našle nekretnine i vozila
koji se nemilice plene i zatim prodaju na aukcijama po daleko nižim cenama. Po čijem
ovlašćenju i pod čijom kontrolom bauk pod imenom "Ekvitalija", zavodi
srednjovekovni strah širom Italije, i kako italijanskom ekonomskom krizom
upravljaju Goldman-Saks i Bilderbergovi savetnici...
Bernardo Vitulano
dopisnik iz Rima
Od kako se Italija pridružila
zemljama u finansijskoj krizi, državni aparat je pooštrio mere koje primenjuje
protiv onih koji mu duguju. U opasnosti su ne samo oni koji u toj zemlji imaju
nekretnine, kao što je letnjikovac, već i oni koji putuju svojim kolima. Već i
pri najmanjem prekršaju njima preti ili oduzimanje vozila ili hipoteka na kuću.
Za sve ovo je odgovorna mafiji slična državna služba za naplatu poreza -
Equitalia.
Neka neko pokuša da zamisli sledeću
scenu... Vlasnik je neke nekretnine u Italiji i jednog dana počinje sa svojom
bankom da pregovara o dodeli hipotekarnog kredita. Iznenada ga zove neko iz
banke da bi mu saopštio kako postoje određene "poteškoće" koje se
sastoje u tome da je na pomenutu nekretninu već stavljena hipoteka bez da je
iko o tome obavestio vlasnika. Nemoguće? Naprotiv, u Italiji je to postala
svakodnevnica.
Državljani ostalih evropskih
zemalja, posebno onih u evro-zoni, još uopšte nisu svesni ove opasnosti. Nemačka
je, na primer, garant za 400 milijardi evra od ukupno 2,5 bilijarde (2.500
milijardi) evra pomoći zemljama u krizi. Za sada se sve svodi na plaćanje
kamata i reprogramiranje dugova. Ne daj Bože da se nešto desi što bi prekinulo
ovu igru - tada bi i građani ostalih država Evropske unije doživela ono kroz šta prolaze Italijani ovih meseci.
Italija je već prestala da se
ponaša kao pravna država, a to na svojoj koži ne osećaju samo Italijani, već i
svi ostali koji prolaze kroz tu zemlju ili tamo imaju bilo kakvu nekretninu. U
centru zbivanja je državna inkaso firma Equitalia, u međuvremenu klasični
mafijaški uterivač dugova.
"Equitalia mi je upisala hipoteku
na kuću. Duže od jedne godine nisam ništa o tome znao", žali se poznati
pravnik i publicista profesor Mikele Ainis 5. avgusta 2012. u jednoj
emisiji nemačkog radija BR (Radio Bavarske). "...To sam otkrio sasvim slučajno,
jer sam zbog nekog drugog posla otišao da pregovaram sa bankom o kreditu.
Jednog dana me je pozvao službenik banke da bi mi saopštio: Gospodine
profesore, pojavile su se poteškoće, jer je na vašu kuću već upisana hipoteka i
to u korist Equitalie."
Profesor samo što nije pao u
nesvest, pričao je lično u pomenutoj emisiji. Tek je u narednim nedeljama i
mesecima uspeo da otkrije "carstvo senki" Equitalie, kako ga je sam
nazvao. "Satima sam stajao u redu u prepunim čekaonicama ispred šaltera
koji su zatvarali već u 11 sati pre podne. U hodnicima je bilo naoružano obezbeđenje
zajedno sa policajcima, ispred zgrade je stajala - vojska."
U krizom pogođenoj Italiji, kojom
upravljaju Goldman-Saks i Bilderbergovi savetnici, rat protiv građana je očigledno
već počeo. A taj rat ne pogađa samo Italijane, ako ništa drugo ono zato što će
uskoro da se prelije i na druge države EU, ali i zato što desetine hiljada
stranaca imaju nekretnine u Italiji, a milioni turista je posećuju svake
godine. Tako, na primer, prekoračenje dozvoljene brzine od samo 11 kilometara
na sat na autoputu sa sobom povlači kaznu od celih 160 evra. Ko tu kaznu ne
plati u roku od 60 dana, dobija opomenu da plati dvostruki iznos - 320 evra!
Kazna za vozača koji tokom vožnje
koristi mobilni telefon bez razglasnog uređaja iznosi 155 evra. Ko ostavi
upaljen motor dok auto stoji plaća 200 do 400 evra. Ko u kola primi prostitutku
kažnjava se sa 40 dana oduzimanja vozila i novčanom kaznom do 2.000 evra! Ni to
nije sve. Ko vozi sa više od 1,5 promila alkohola u krvi rizikuje da mu vozilo
bude trajno oduzeto. Pijani vozači jesu smrtna opasnost na drumovima, ali se
ovde negde zagubio osnovni princip u krivičnom pravu - princip jednakosti, jer
jedan te isti prekršaj, u zavisnosti od marke automobila, vlasnika košta 10.000
ili preko 100.000 evra.
I nemački automobilski savez ADAC
je nedavno potvrdio: "Poznato nam je od strane naših članova šta im se
desilo u Italiji. Vozilo im je zaplenjeno, a zatim prodato na aukciji na kojoj
bivši vlasnik nije imao pravo da učestvuje." Sve ovo liči na od države
omogućenu krađu. "Ne možemo da se otmemo utisku da su se italijanske službe
u suštini nameračile na automobile", tvrdi se u jednoj radio emisiji u
Nemačkoj.
Kad neki dužnik ne plati onda se
uključuje brutalna Equitalia. A do neplaćanja računa u Italiji može lako da dođe,
ako ništa drugo a ono zbog lošeg sistema pošta.
Posle bezbrojnih obijanja pragova i šaltera profesor Ainis je saznao da
država od njega traži 3.000 evra zbog desetina neplaćenih kazni za pogrešno
parkiranje i sličnih računa. "Neki od računa uopšte nisu ni dospeli do
mene", tvrdi profesor. Pa i kada se uredno plati ne znači da je sve
regulisano, jer se dešava da službenici jednostavno ignorišu uplatu. Pojedine
račune je profesor odavno platio. "Da Mikele Ainis nije uzeo odličnog
advokata koji je tužio Equitaliu njegova bi kuća kad-tad pripala inkaso firmi i
bila prodata na aukciji," tvrdi se na kraju emisije koja je bila posvećena
"borbi države protiv sopstvenog naroda". Samo u poslednjih godinu
dana je Equitalia upisala oko pola miliona novih hipoteka!
Ovaj slučaj je posebno uzbunio Nemce, koji su vlasnici
nekih od najboljih nekretnina u Italiji, na primer onih u predivnoj provinciji
Toskani.
U svemu ovome, međutim, nema
nikakve zakonom propisane jednakosti. Kako je nedavno objavila nemačka štampa,
u Equitaliji postoji interno naređenje da se nikako ne preduzimaju prisilne
mere upravo protiv tri najveće partije u rimskoj skupštini, iako one poreskoj
upravi duguju milionske sume.
Zbog toga ne treba da čudi što su
nepoznati počinioci nedavno bacili molotovljeve koktele na predstavništvo
Equitalije u Toskani, dok je u Rimu eksplozivna pošiljka povredila jednog službenika
te filijale. Levičarski ekstremisti pozivaju na nasilje protiv službenika
Equitalije, dok stotine nezadovoljnih građana demonstriraju na ulicama. S
obzirom da filijale ovog državnog uterivača dugova štite i vojne jedinice, nije
teško predvideti ko će kao pobednik izaći iz ovog sukoba.
Kraj svake nade,
2014. godine
Nemački fizičar i filozof Karl Fridrih fon Vajczeker još je devedesetih
godina prošlog veka predvideo dolazak državnih bankrota, socijalnih nemira,
sveobuhvatnog praćenja građana, ratove za energente i užasna biološka oružja.
"Da bi osigurali svoju
vlast, pripadnici političke i drugih elita stvoriće brzo državu koja će
kompletno da kontroliše svoje građane", pisao je ovaj mislilac još 1994.
godine predviđajući da će totalni kolaps da nastupi za najviše dvadeset godina,
a to bi bilo najkasnije 2014. godine!
U ovom broju ima neke simbolike,
jer je i Džordž Orvel u svojoj knjizi "1984." predviđao nastajanje
super-države koja će u potpunosti da nadgleda šta njeni građani rade. Nasuprot
Orvelovim očekivanjima, ovakva država nije nastala kroz revoluciju i građanske
ratove, mada u njima može da nestane, već je došla tiho, skoro neprimetno.
Prvo se pojavila država koja se
predstavljala kao krajnje zabrinuta majka koja želi da pomogne svim svojim građanima.
Stvorena je u istoriji nezabeležena mreža socijalne zaštite: skoro da u
Evropskoj uniji nije bilo ni jednog čoveka koji je gladovao ili se zimi
smrzavao na ulicama. Ljudi su relativno rano odlazili u penziju, a primanja
koja su tada imali omogućavala su im da jesen svoga života provedu u uživanju.
Bogatstvo koje se ogledalo na
svakom koraku u starim zemljama EU imalo je, međutim, svoju užasnu cenu. Državni
aparat je stanovništvo ubedio da je ovaj raj na zemlji moguć samo ako građani
dozvole državi da nadzire njihove živote, kako bi, navodno, pospešila njihovu
bezbednost. Vremenom su se svi složili da je stvaranje hiper-države sa ušima i
očima na svakom koraku neminovnost.
Druga cena se ogledala upravo u
investicijama potrebnim za stvaranje blagostanja u kome su uživali građani.
Blagostanje je počivalo na stalnom zaduživanju, kako stanovništva, tako isto i
samih država. U jednom trenutku je pukao mehur od sapunice, odnosno: probušili
su ga isti oni koji su sve vreme i kontrolisali kapital.
Bez novih kredita države Evropske
unije su morale da se suoče sa činjenicom da mogu da žive samo od svoje
produktivnosti, a kako većina njih svoje troškove ne može da pokrije prihodima,
siromaštvo je zakucalo na njihova vrata.
Italijani, kao i mnogi drugi
stanovnici Evropske unije, danas se osećaju dvostruko prevarenima. Zarad
blagostanja svojevremeno su se odrekli mnogih ljudskih prava i sloboda,
dozvolivši da im se država transformiše u Velikog Brata koji sve nadgleda,
kontroliše i rigorozno kažnjava. U međuvremenu je i blagostanje nestalo, pa je
ostala samo ogoljena državna represija.
Ono što je predviđao Vajczeker
ostvarilo se mnogo pre roka.