Natrag
Dežurna
Podrška od
13,89 odsto dovoljna da hapsite koga ne volite, a 3,18 da upravljate finansijama
Velika je
šteta kad propadne anketa
Rezulatati
istraživanja: naprednjake, Dinkićevce, Dačićevce i Đilasovce zajedno podržava
manje od 20 odsto građana sa pravom glasa, dok se delovi istraživanja koji to
pokazuju kriju od javnosti. Proteklih meseci tendenciozno se objavljuju delovi poručenih
anketa kako bi se podigao rejting SNS-a koji je zapravo u padu.
Vuk Stanić
Na osnovu poručenih istraživanja, Aleksandra
Vučića, odnosno Srpsku naprednu stranku (SNS), podržava 41 odsto građana, dok
je stvarna podrška toj i drugim strankama, manja od 14 odsto, pokazuje analiza
koju je uradio Tabloid.
U SNS su očekivali da će hapšenja koja se
sprovode po komandi Aleksandara Vučića, podići rejting stranke. Sa druge strane
rezultati više sprovedenih anketa pokazuju da raste broj građana koji se
odlučuju da uopšte ne glasaju, a to znači da opada podrška Naprednoj i svim
drugim strankama.
Dokaz za ovu tvrdnju je i nedavno
objavljeno istraživanje koje su sproveli B 92 i IPSOS stratedžik marketing. Na
početku vesti o ovom istraživanju saopšteno je da "SNS podržava 41
odsto građana". Potom su navedeni i drugi rezultati istraživanja iz
kojih se jasno vidi da SNS, podržava manje od deset odsto:
- U istraživanju je učestvovalo 1060
građana. Rezultati pokazuju da bi sada na izbore sigurno izašla svega jedna
trećina građana Srbije, saopštila je televizija B 92. Dakle, od 1060 ispitanih,
njih 353 se izjasnilo da bi izašli na izbore, dok bi od tog broja "nešto
manje od pola" glasalo stranački.
U brojkama, to znači da je približno 150
ispitanika reklo da bi glasali za neku od stranaka. Oni dalje navode da od
navedenog broja, odnosno 150 ispitanika koji "bi glasali stranački",
po 13 odsto podržava demokrate i socijaliste. To znači da su za SPS i DS 39
ispitanika. Dakle, za sve ostale stranke, uključujući i SNS, izjasnilo se 111
anketiranih, odnosno 10,4 odsto od njih 1060.
Zato vest o 41 odsto podrške građana SNS-u
ne može biti tačna. Pretpostavljamo da je 41 odsto procenat koji se odnosi na
one građane koji bi glasali za neku od stranaka na izborima (u tom slučaju 41
odsto = 61.5 anketiranih od 150). Ako je to tačno i ukoliko uzorak od 1060
građana (koliko je IPSOS ispitao), ispravno reprezentuje raspoloženje 6.770.013
upisanih u birački spisak, onda naprednjake u ovom trenutku podržava samo 5,8
odsto građana. Kada se procenat konvertuje u broj živih glasača dobija se
392.661 osoba koja podržava SNS.
Prema podacima Republičke izborne komisije
(RIK) na poslednjim izborima za listu SNS i njihovih koalicionih partnera
glasalo je 940.659 građana, skoro tri puta više od onoga koliko im prognozira IPSOS-ovo
istraživanje. Procenat od 41 odsto koliko naprednjake prema anketi podržavaju aktivni
glasači zvuči lepo, ipak istina je da je narod besan i da velika većina sa
gađenjem gleda na sve stranke u vlasti i opoziciji.
Niko u anketama ne prezentuje koliki je
broj ogorčenih građana, koji bi najviše voleli da Dragana Đilasa, Aleksandra
Vučića i Mlađana Dinkića više nikada ne vide da javno nastupaju...Taj procenat je vešto skriven u onih dve trećine
koji prema IPSOS-B92 anketi nisu oduševljeni idejom da uopšte za nekoga
glasaju:
Deo rečenice glasi: "...da bi sada na
izbore sigurno izašla svega jedna trećina građana..." o tome koji su
razlozi za ne izlazak druge dve trećine IPSOS B92 ne saopštava ništa, ali
manipuliše informacijom da SNS podržava 41 odsto glasača. Prećutkuje se
činjenica da se radi od 41 odsto od bednog borja koji bi uopšte glasali za neku
stranku. Navedeno istraživanje je samo jedno od mnogobrojnih čiji su se
rezultati na sličan način pojavili u javnosti proteklih meseci. Specifično je
po tome što se za medijsku kuću B92, koja je poručila istraživanje ne može reći
da su Vučićeva televizija, a saopštili su rezultate na način kao i listovi na
koje SNS ima veliki uticaj.
Mediji bliski Naprednoj stranci po istom
principu već mesecima objavljuju rezultate istraživanja.
- Podrška SNS, pišu, konstantno se kreće
oko 40 odsto. Istovremeno, ili dan posle objave istraživanja u medijima se
pojavljuje Aleksandar Vučić i saopštava da je SNS spremna da ide na izbore. Da
li su ovakva pojavljivanja u javnosti neka vrsta ucenjivanja koalicionih
partnera?
U biblioteci uglednih svetskih
univerziteta, ili u čitaonici domaćeg fakulteta Političkih nauka, baš kao i u
privatnim školama, možete doći do podataka na osnovu kojih se pravi
verodostojan spisak ispitanika, koji daje vrlo preciznu sliku javnog
mnenja (takozvani stratifikovan uzorak).
Isto tako, profesori širom sveta potvrdiće
da je selektivnim saopštavanjem rezultata istraživanja, moguće uticati na
javnost, ali i veštački rejting pojedinim strankama. Dakle, kada mediji bliski Vučiću
saopšte deo istraživanja koji ide u korist SNS, oni ustvari vode skrivenu
kampanju za naprednjake. Skrivenu, jer kada bi napisali- "ljudi mi smo za
Vučića", takve listove bi kupovalo daleko manje čitalaca. Potrebno je
imati široku publiku, glumiti nezavisnost, a skriveno lobirati za nalogodavca. Sve
ukazuje da je u ovom slučaju nalogodavac SNS.
Nakon uvida u nekoliko sprovedenih anketa,
do kojih je naš istraživački tim došao preko izvora u agencijama, uvideli smo
da kao i u ranije pomenutom istraživanju, raste broj ogorčenih građana. Sve je
više onih koji mrze političare. To je trend koji se ne menja zadnjih deset
godina, novo je jedino da ubrzano raste broj i onih koji podjednako mrze
političare na vlasti i u opoziciji. Sve je više Srba koji ne vole SNS, DS, SPS,
URS, LDP...
Od informacija koje idu u korist Vučića
čija nepopularnost raste, može se izdvojiti jedino činjenica, da je broj
građana koji mrze Dragana Đilasa, ili Mlađana Dinkića, daleko
veći...
Umesto estradno prezentovanih hapšenja,
smanjenja fiskalnih nameta, i rast životnog standarda povoljnije bi uticali na
rejting stranaka na vlasti i u opoziciji. U Srbiji političari više vole da
mi živimo bedno i da se tešimo i čitajući o njihovim imaginarnim uspesima. Zbog
čega se i novine sve lošije prodaju.
Na žalost, izborni zakon u Srbiji je kao i
u većini evropskih država takav, da banditi koje građani ne vole, uvek lako
mogu da formiraju vladu.
Prošli parlamentarni izbori imali su
izlaznost od blizu 58 odsto građana sa pravom glasa, od upisanih 6.770.013
miliona glasalo je 3.912.904 građana. Na tim izborima najveće stranke, SNS i DS,
zajedno nisu osvojile ni 30 odsto glasova, onih koji imaju pravo glasa.
Prema statističkim podacima RIK lako je
utvrdili da je SNS, sa koalicionim partnerima dobila podršku tek 13,89 odsto građana
upisanih u biračke spiskove. Po istoj računici za Demokratsku stranku
glasalo je svega 12,75 odsto građana, socijalisti su dobili 8,3 odsto. Upravaljanje
finansijskim sistemom, na raspolaganje je stavljeno Ujedinjenim regionima
srbije, ranije G17, sa podrškom od tek 3,18 odsto građana.
Ovi statistički podaci RIK-a neoboriv su
dokaz da je aktuelna Vlada Srbije zbirno podržana sa tek nešto više od 25 odsto
građana upisanih u biračke spiskove. Za raspodelu skupštinskih mandata ne uzima
se u obzir procenata građana sa pravom glasa, već procenat onih koji su glasali
za stranke. Tako se SNS-ovih 13,89 odsto pretvara u 25,15 odsto, odnosno 73
skupštinska mandata, DS-ovih 12,75 odsto postaju 23 odsto i donose im 44
mandata, Dinkićev URS, sa 3,18 odsto raste na 5,76 odsto i donosi 16 mandata...
Najveća nepravda na poslednjim izborima
naneta je masovnom građanskom pokretu "beli listići". Prema podacima
RIK od 3,9 miliona upotrebljenih glasačkih listića, nevažećih je bilo čak
170.995, taj broj zbog formalnog neučešća na izborima "belih listića"
nije uzet u obzir kada su računati procenti za raspodelu. Procenti stranka
računati su u odnosu na broj "važećih glasačkih listića". Da su u
obzir uzeti listići onih koji su iz protesta precrtavali imena političara,
crtali Čiča Gliše i druge maštovite stvari, neke od stranaka poput URS i LDP,
možda ne bi ni prešle cenzus. Po važećem Zakonu volja tih građana, kao i
onih koji zbog gađenja prema našoj političkoj sceni ne glasaju se ne uzima u
obzir.
A 1.
Korupcijski perpetum mobile
Zbog bahatog odnosa političara prema
državi i narodu, kao što su prodaja zemlje, nacionalnih resursa, pljačkaških
privatizacija, lažnog opozicionog delovanja, sve više građana odlučuje da ne
glasa na izborima.
Ipak oni kojima stranke reše egzistencijalna
pitanja, odnosno zaposle njih i njihove članove porodice postaju sigurni
glasovi. Već
sada se priča da za Ujedinjene regione zbog kampanje ne glasa niko, osim onih
koji su od stranke direktno profitirali. Autor teksta lično je prisustvovao
događaju kada je aktivista DS izjavio:
„Vreme
je da pozovemo sve koje smo zaposlili da sada glasaju za nas." Naprednjaci
su po dolasku na vlast zaposlili armiju svojih kadrova u EPS-u i drugim
državnim firmama. Čak su i Radikali, ranije zapošljavani u Beogradskim javnim
preduzećima, kako bi zatvarali oko za lopovluke gradskih vlasti.
Pošto je
izborni Zakon Srbije je napisan tako da rast broja apstinenata ne može uticati
na to da izbori budu ne važeći, teoretski je moguće da u jednom trenutku
glasaju samo oni koji su od stranaka i profitirali. U takvom slučaju bolji
rezultat bi ostvarivale stranke koje imaju više ljudi zaposlenih preko veze, a
pobeda bi im omogućavala da nastave lanac pljačke i korupcije. Na taj način u
Srbiji bi se stvorio jedinstven samoodrživi korupcijski sistem.
GLOSA
Niko u anketama ne prezentuje koliki je
broj ogorčenih građana, koji bi najviše voleli da Đilasa, Vučića i Dinkića više
nikada ne vide da javno nastupaju...
GLOSA
"...Vreme je da pozovemo sve
koje smo zaposlili da sada glasaju za nas!"
Natrag