Mafija
Advokatska kancelarija za specijalne
operacije-sa državom i protiv nje
Konsiljeri svake vlasti
Jedna privatna advokatska kancelarija iz
Beograda, ortačko društvo Janković, Popović, Mitić, stalno se pojavljuje u
sudskim postupcima, i to istovremeno zastupajući obe strane - i tajkune i
državu koja se protiv njih, navodno, bori. Milioni evra se preko ove
kancelarije odlivaju iz državnog budžeta u privatne džepove pod maskom „konsultantskih"
usluga, uprkos činjenici da i u samoj administraciji ima više nego dovoljno
stručnih kadrova kojima je posao ono što Janković, Popović, Mitić rade za
debele honorare, ali je na ovaj način pranje para jednostavnije i sigurnije,
kako se vidi i iz slučaja Večernjih novosti.
Igor Milanović
Sprega između političara na vlasti i tajkuna
dubokih džepova je nešto bez čega današnja Srbija ne može da se zamisli. Retki
su, međutim, slučajevi u kojima je moguće nedvosmisleno dokazati direktne
kontakte između predstavnika ove dve pomenute grupe, najčešće se sve odvija
preko oprobanih posrednika od poverenja.
Prvu grupu tih posrednika svakako čine
takozvane konsultantske agencije koje država angažuje kada god treba da se muva
ispod žita. Drugu, do sada od očiju javnosti skrivenu grupu čine advokati koji
po zakonu moraju da čuvaju tajne svog klijenta, pa su tako idealni za
posredovanje u muljanju. Desi se, međutim, ponekad, da neki od advokata žele i
da progovore, makar anonimno.
Ortačko advokatsko društvo Janković,
Popović, Mitić (JPM) iz Beograda postoji još od početka devedesetih godina
prošlog veka. Dok su ortačko društvo činili samo osnivači (magistar Nikola
Janković, advokat Nenad Popović i advokat Miloš Mitić) kancelarija im se
nalazila u Trnskoj uluci u Beogradu (vlasništvo babe jednog od njih trojice),
nedaleko od Kalenića pijace. Još tada su ortaci shvatili da je zastupanje
domaćih i stranih tajkuna prihodovnije od zastupanja običnih građana, pa
se ubrzo među njihovim inostranim partnerima našla i advokatska kancelarija Cerha
Hempel Spiegelfeld Hlawati (CHSH) iz Beča, na adresi Parking Str. 2.
Još od samog početka rada JPM se trudio da
nađe partnere upravo u Austriji, a kasnije će se pokazati da je to bilo iz
razloga što su austrijski zakoni u to vreme bili veoma liberalni i omogućavali
pranje para bez obzira što je ta zemlja u Evropskoj uniji. O ulozi advokatske
kancelarije JPM iz Beograda u pranju i iznošenju para iz Srbije, kao i u mućkama
oko kupovine akcija Večernjih Novosti, u svojoj ispovesti dostavljenoj
srpskim medijima Stanko Subotić Cane tvrdi sledeće:
"...Sve poslove oko pranja i
skrivanja para, izbegavanja plaćanja poreza kako u Srbiji, tako i Austriji, ili
drugim državama radili su po nalogu Milana Beka timovi advokata i advokatskih
kancelarija iz Beograda, Salcburga, Beča, Kipra, Paname, Devičanskih Ostrva,
Sejšela, itd. Među njima najvažniju ulogu imala je kancelarija Janković,
Popović i Mitić, iz Beograda, tada na adresi, Čarli Čaplina 37.
U toj kancelariji ključne osobe za sve
nezakonite radnje Beka bili su advokati Nenad Popović i Suzana Stefanović.
I dok je Stefanovićeva obavljala tehničko-administrativne poslove u Srbiji,
advokat Nenad Popović je bio ključna osoba u svim Bekovim privatizacijama, pa
tako i privatizaciji Večernjih Novosti. Logistiku izbegavanja poreza i pranja
para u Austriji radilo je nekoliko advokatskih kancelarija, a najvažniji su
bili Cerha Hempel Spiegelfeld Hlawati (CHSH) iz Beča, na adresi Parkring Str.
2, a odgovorna osobe iz te kancelarije bile su dr Albert Birkner i Pia
Muhrer".
Nije neobično da advokati zastupaju tajkune
- prestupnike, na kraju to im i jeste posao, ali je veoma neobično da isti
advokati u isto vreme savetuju i državu koja se, navodno, bori protiv tih tajkuna!
Srpska skupština je 29. decembra
2012. donela zakon kojim država na sebe preuzima izdavanje garancija za Srbijagas
koji treba od Credit Suisse International i Deutsche Bank London Branch
da dobije kredit u visini od 160 miliona evra.
Srpsku stranu u ovim pregovorima zastupaju
Jelena Gazivoda i Nikola Đorđević, mlađi partneri u advokatskom ortačkom
društvu JPM. Istog dana kada je u ime države preuzela garancije za kredit Srbijagasu,
skupština je izglasala i Zakon o Razvojnom fondu Vojvodine, koji je
nastao na ruševinama nekadašnjeg Fonda za razvoj Vojvodine i Razvojne banke
Vojvodine koji su se fuzionisali samo godinu dana ranije.
Pokrajinski sekretar za privredu Miroslav
Vasin je odmah posle glasanja obelodanio da Fond raspolaže osnovnim
kapitalom od 18 milijardi dinara. Savetodavnu ulogu kod Ministarstva finansija
i ekonomije oko primene ovog zakona na sebe su preuzeli advokati Nenad Popović,
Jelena Gazivoda, Aleksandar Hadžić i Nikola Đorđević, svi članovi advokatskog
ortačkog društva Janković, Popović, Mitić.
Prosto je neverovatno da jedno
ministarstvo inicira donošenje nekog zakona, a zatim angažuje privatnu advokatsku
kancelariju da mu taj isti zakon i protumači!?
Najveću štetu Srbiji partneri iz JPM-a
naneli su u slučaju Agrobanke. Advokat Nenad Popović na čelu tima koji
su činili još neizbežni Jelena Gazivoda, Aleksandar Hadžić i Nikola Đorđević
podržani još advokatom Urošem Markovićem savetovao je Ministarstvo
finansija i ekonomije prilikom donošenja zakona o transformaciji Agrobanke u
Novu Agrobanku, kada su na cedilu ostavljeni poverioci i akcionari likvidirane
Agrobanke, da bi njena imovina na kraju bila pripojena Poštanskoj štedionici u
državnom vlasništvu. Cela ova akcija je do sada budžet Srbije koštala preko 200
miliona evra, a JPM se hvali kako je ovom otimačinom u stvari spašena
stabilnost srpskog bankarskog sistema.
Da bi muljanje državnih para putem "privatizacionih
tendera" moglo besprekorno da se odvija, kao i da se novac poreskih
obveznika bez problema prebacuje na privatne bankovne račune, potrebno je
nekoliko posrednika. Kako to funkcioniše vidi se iz primera do dana današnjeg
neuspele privatizacije JAT-a na koju je već potrošeno pola miliona evra, a da
se uopšte ništa nije uradilo.
Ovdašnja agencija Dilojt i Tuš,
koja osim imena nema ništa drugo zajedničko sa istoimenom, svetski poznatom
kompanijom, poznat je svima po prvorazrednim vezama u srpskom političkom establišmentu.
Za njegov rad vezivan je i "veliki brat" srpske privatizacije Danko
Đunić, sa kojim je u neraskidivom finansijskom braku do skora bio Aleksandar
Vlahović.
Gotovo da ne postoji srpski političar iz
sfere finansija, ekonomije, privrede ili nečeg bliskog koji se bar jednom nije
pojavio na platnom spisku Dilojta, tako da nikako ne iznenađuje dodeljivanje
državnog posla teškog 100 miliona dinara baš ovoj kompaniji. Na tenderu za savetnika
u transformaciji JAT ervejza i pronalaženju strateškog ino-partnera za novo
preduzeće pobedila je svojevremeno konsultantska kuća Dilojt.
Ponude ostala dva učesnika, Prajs Voterhaus
Kupersa i Bejn end kompany odbijene su kao neispravne. Na nameštanje
poslova prijateljskim firmama već oguglalom auditorijumu ova vest bi,
verovatno, prošla nezapaženo u moru sličnih režiranih tendera, da Dilojt nije
odmah objavio sa kim će da radi na projektu prebacivanja JAT-ove imovine u
privatne džepove. Između ostalih pominje se i ortačko-advokatsko društvo
Janković, Popović i Mitić iz Beograda. Srpska vlada je Dilojtu odmah uplatila
pola miliona evra za konsultanske usluge i to nevezano za uspešnost
transformacije i privatizacije nacionalnog avio-prevoznika.
U slučaju uspeha biće uplaćeno još
toliko. Plan koji su stručnjaci iz JPM-a izradili za transformaciju i
privatizaciju JAT-a identičan je onome primenjenom u slučaju Agrobanke. Naime,
treba da se prvo osnuje posebno preduzeće "Novi JAT" na koje će biti
preneta zdrava potraživanja i imovina sadašnjeg JAT-a kome će, zauzvrat, ostati
samo dugovi i nenaplativa potraživanja. I JAT je, kao i stara Agrobanka,
akcionarsko društvo, tako da bi planom advokata iz kancelarije Janković,
Popović, Mitić, mali akcionari ostali praznih šaka, što bi dokrajčilo ionako poljuljanu
Beogradsku berzu koja već sada ima dnevni promet manji od prosečne beogradske
pijace.
Bez obzira na štetu, JPM je preko Dilojta
već naplatio svoje usluge, a zbog rastegljivo formulisanog ugovora sa državom i
drugih pola miliona evra biće transferisano čak i u slučaju da domaći
avioprevoznik bude prodat direktnom pogodbom srpske vlade sa nekim stranim investitorom.
Malo je verovatno da će svih milion evra završiti samo na računima Đunića i
ortaka iz JPM-a, zaobilazeći političare zaslužne za ovo nameštanje. Da su
saradnici JPM-a zaista duboko infiltrirani u srpskoj vlasti, vidi se i iz
sastava zvanične državne delegacije koja je 30. marta 2012. u Milanu
učestvovala na srpsko-italijanskom ekonomskom samitu.
Pored raznih državnih funkcionera o trošku
poreskih obveznika Srbije na pomenuti sastanak je otputovao i Vladimir Bojanović,
još jedan mlađi partner privatnog advokatskog ortačkog društva Janković,
Popović, Mitić. Kako je moguće da se državne pare troše na finansiranje
privatnih advokatskih kancelarija (pored svih pravnika koji su na stalnoj
službi u republičkoj administraciji) i to bez raspisivanje bilo kakvog tendera?
Očigledno je da se članovi kancelarije
Janković, Popović, Mitić preporučuju vlastima svojim ranijim uslugama, tako da
nije potrebno raspisivanje tendera. U krajnjem slučaju angažovanje ide preko konsultantskih
kuća koje pobeđuju na nameštenim tenderima, a složna bratija iz vlasti, konsultantskih
kuća i advokatskog ortačkog društva lako podeli plen ugrabljen iz državne kase.
A 1.
Fino, bogami...Srpska salata,
američka plata
Advokatsko ortačko društvo Janković,
Popović, Mitić iz beogradske ulice Vladimira Popovića, čini preko 40 saradnika podeljenih
u četiri grupe. Na vrhu su stariji partneri i osnivač i Nikola Janković (rođen
1960, advokat od 1987.), Nenad Popović (rođen 1961, advokat od 1990.) i Miloš
Mitić (rođen 1963, advokat od 1989.). Mlađi partneri su: Zorica Alavantić,
Vladimir Bojanović, Nikola Đorđević, Jelena Gazivoda, Aleksandra Hadžić, Marko Jovković,
Uroš Marković, Đorđe Novčić, Jelena Stanković, Milica Subotić, Nedeljka Šorak i
Zoran Teodosijević. Tu su još i takozvani stariji advokati i mlađi advokati,
kao i pripravnici. Plata iznosi najmanje 2.000 evra, uz učešće u čistoj dobiti
i plaćene troškove.