EPS
Ministrovala je kratko, ali je bilo slatko
Sad' će da nas voza
Povodom odlaska Zorane Mihajlović sa mesta ministra za
energetiku, na mesto ministra za saobraćaj, insajder Tabloida, iz ovog javnog
preduzeća opisuje štetu koja iza nje ostaje i navodi imena ostalih članova
organizovane kriminalne grupe koja u EPS-u godinama nekažnjeno hara, pljačka
budžet, zaključuje štetne ugovore i bogati se. Oni nisu otišli za Zoranom.
Piše: Insajder E - 7
Posle promene ministra energetike Srbije, i odlaska
Zorane Mihajlović, mogla bi da se napravi analiza njenog boravka na mestu
ministra, vezano za oblast elektroenergetike.
Podsećamo na štetne posledice koje je zbog njenog rada
pretrpela Elektroprovreda Srbije (EPS). Najveća šteta koju je EPS
pretrpeo je negativna medijska slika koju je, lečeći svoje komplekse,
ministarka napravila na račun EPS. Poslednji put je to bilo početkom ove godine
kada je fabrikujući lažnu aferu oko netačnih računa za struju, naplata EPS-a od
krajnjih potrošača pala, kao posledica medijske hajke, na čijem je čelu bila
ministar Zorana Mihajlović. Na kraju, posle sprovedene analize, pokazalo se da
je broj neispravnih računa bio na nivou proseka za EPS, a to je oko 0,5%
neispravnih računa.
Udar na Obradovića
Po svemu sudeći, Rajoviću, direktoru
Elektrodistribucije Beograd je ministarka Mihajlović, želeći da izdejstvuje
smenu direktora EPS Aleksandra Obradovića, dala nalog da softverski
generiše lažne račune, kako bi mogla da napadne direktora Obradovića. Rajović
je Kvrgiću preneo nalog, i problem sa računima je krenuo. Ministarka je,
znajući da su loši računi u opticaju, krenula u napad, ali je joj je iz vrha SNS
naređeno da stane, a ceh je ni kriv ni dužan platio Dejan Vasić,
direktor EPS Snabdevanja, o čemu je Tabloid pisao u broju 304.
Podsećamo i na pisani nalog ministarke Mihajlović iz
jeseni 2012. godine da EPS, iako mu nije potrebna, kupi struju od Elektroprivrede
Republike Srpske. Nalog je, iako je imao saznanja da je kupovina nepotrebna,
sproveo Dragan Vlaisavljević, direktor trgovine EPS-a i ministarkina
produžena ruka, čime je načinjena šteta EPS-u u iznosu od najmanje 12 miliona
eura, o čemu je Tabloid pisao u broju 275. EPS je tada, pod
pritiskom ministarke Mihajlović, napravio tri greške...Prvo, preplatio
je struju koju je kupio, drugo, kupio je energiju i tokom leta, kada mu
energija ne treba, i treće, kada je video da cena energije pada, nije otkazao
ugovor.
Slično je bilo i oko tendera Elektroprivrede Republike
Srpske za 2014. godinu kada je kupio nepotrebne količine energije i izgubio ko
6,5 miliona eura, pošto je potiskivao svoje proizvodne kapacitete i uvozio.
Podsećamo i na gubitak EPS-a iz 2012. godine kada
ministarka iz čistog hira nije želela da tokom avgusta meseca 2012. godine da
saglasnost EPS-u za interventni uvoz energije, pa je EPS morao da pokrene preskupe
Panonske elektrane, čime je izgubio 2,5 miliona eura, o čemu je Tabloid
pisao u broju 280.
Zbog svega navedenog je polovinom 2013. godine Mirjana
Filipović, pomoćnik ministarke Mihajlović, podnela ostavku. Naime, Mirjana
Filipović je na mesto pomoćnika ministra došla iz direkcije EPS-a za trgovinu
električnom energijom, i nije se slagala sa ponašanjem ministarke Zorane
Mihajlović i direktora trgovine EPS Dragana Vlaisavljevića, koji po
nalogu ministarke svoje neuspehe u trgovini električnom energijom predstavlja
kao uspehe.
Podsećamo na ugovor Srbije i firme One Giga za
izgradnju solarne elektrane snage 1.000MW (ceo EPS ima 8.500MW) koji je
potpisala ministarka MIhajlović. U tom ugovoru su bile odredbe za koje se znalo
da ne mgu da se ispune u zahtevanom roku, tako da je Srbija sada suočena za
zahtevom za odštetu od 160 miliona eura, o čemu je Tabloid pisao u broju 304.
Do poslednje dana
Ni kraj mandata ministarke Mihajlović nije mogao da prođe
bez štete za EPS. Dana 14. marta 2014. godine EPS, koga zastupa direktor
Aleksandar Obradović i Republika Srbija, koju zastupa ministarka Zorana
Mihajlović, su potpisali Memorandum o razumevanju (MoR) sa švajcarskom trgovačkom
firmom ALPIQ. Idejni tvorac tog MoR je Ljubomir Aksentijević,
savetnik ministarke Mihajlović, čovek o kome je Tabloid, takođe pisao.
Aksentijević je i tast Dušana Živkovića, koji je u EPS-u angažovan na
projekta RHE Bistrica. Aksentijević je o ovom sporazumu i javno istupao
(U prilogu se nalazi intervju Aksentijevića Privrednom pregledu). Za
modeliranje i sprovođenje ovog MoR u EPS-u je bio zadužen uvek prisutan Dragan
Vlaisavljević, koji je i parafirao MoR. Ovim sporazumom se, pošto je Vlada
Srbije dala saglasnost na njega, omogućava izbegavanje javnih nabavki, odnosno
druge javne procedure, i to direktna kupovina struje od ALPIQ, snage do 100
MW (MoR tačka 1.1), avansna prodaja struje ALPIQ bez poštovanja internih
procedura EPS-a (Mor, TAČKA 1.2), izgradnja kapaciteta koji nisu u planu EPS-a,
kao što je TE Štavalj (MoR, tačka 1.2). Obrazloženje je bilo da se osim ALPIQ
niko drugi nije javio EPS, što ne znamo pošto tendera nije ni bilo. Suština MoR
je zaobilaženje tenderskih i drugih javnih procedura uz finansijske uslove čiju
konkurentnost nije moguće proveriti. Svečanom potpisivanju je prisustvovao i
ambasador Švajcarske, koji je tom prilikom naglasio da je Švajcarska preko
državne agencije SECO pomagala energetski sektor Srbije. Kakve veze ima
zvanična švajcarska pomoć Srbiji, sa netransparentnim sporazumom sa privatnom trgovačkom
firmom ALPIQ, nije jasno, ali je sigurno da se na ovaj način baca senka
na inače uzornu dugogodišnju saradnju EPS i SECO. Aksentijević, savetnik
ministarke Mihajlović je poznati finansijski stručnjak kome putevi novca u offshore
zonama nisu tajna.
I ona voli šeike
Još jedan primer netransparentnog rada ministarke Mihajlović
je saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko nabavke brojila. Srbija i UAE
su potpisale memorandum o saradnji koji je usvojen u Skupštini Srbije, gde se
navodi da se na projekte pod navedenim sporazumom ne primenjuje Zakon o javnim
nabavkama. Direktna pregovaranja i neprimenjivanje Zakona o javnim nabavkama je
prvi i osnovni izvor korupcije. Saglasno međudržavnom sporazumu EPS-a i Amplex
Emirates Co decembra 2013. potpisuju Memorandum o razumevanju (MoR), kojim
se predviđa zamena svih postojećih brojila za struju u Srbiji, sa takozvanim
"pametnim" brojilima, i kojima je predviđen kredit UAE za ovaj
projekat. Vrednost posla je 500 miliona dolara, a predviđena je mogućnost
isporuke brojila domaćih proizvođača do iznosa 75% od vrednosti posla. Vlada
Srbije je, na predlog ministarke Mihajlović, dala saglasnost na ovaj sporazum,
čime se širom otvaraju vrata za realizaciju sporazuma.
Odlično, Srbija dobija kredit, menjaju se dotrajala
brojila, domaći proizvođači brojila rade . A kada se pogleda naličje dobije se
nešto drugačija slika. EPS već tri godine za zamenu brojila ima operativan
kredit EBRD banke i EIB banke u iznosu 80 miliona eura, koji se
ne koristi, i na čije se nekorišćenje plaćaju penali!
Sada se uzima drugi, veći kredit. Iznos od 500 miliona
dolara pokriva potrebe EPS za svim brojilima, pa se postavlja pitanje da li će
se već raspoloživi kredit EBRD i EIB otkazati. A o čemu se radi? Naime, dve
pomenute banke insistiraju na otvorenim tenderima koji ne odgovaraju ni korumpiranom
vrhu EPS-a ni lobiju tzv. domaćih proizvođača brojila. Proteklih godinu i
po mandata, direktor EPS-a Obradović je proveo u izradi raznih studija,
od koje treba da pokažu potrebe za odgovarajućim tipovima brojila, a u suštini
se kupuje vreme, kako bi se našao način da se izbegne otvoreni tender.
Kreator politike EPS-a u ovoj oblasti je Dragan
Jeremić, direktor EPS-a za informacione tehnologije. Navedene aktivnosti
Jeremić vodi nezvanično, i njegovo ime ne postoji ni u jednom dokumentu, ali je
zato tu kada se dogovara izrada studija, kada se putuje po svetu za pravljenje
raznih kombinacija, a specijalnost su mu pregovori sa tzv. domaćim
proizvođačima.
Upućeni kažu i da je Jeremić dobar u sprovođenju
finansijske realizacije projekata preko niza firmi, od koje se neke nalaze u offshore
zonama. Za građane Srbije ovaj sporazum znači ugovaranje kredita po netransparentnim
procedurama (što nije slučaj sa postojećim kreditom EBRD i EIB za brojila),
znači otkazivanje kredita EBRD i EIB, što će da izazove dalje troškove, narušiće
odnose sa ove dve evropski uticajne banke u procesu pregovora Srbije i EU,
znači netransparentno kupovanje brojila od domaćih proizvođača (među kojima su
i firme koje podržava Zoran Korać - mecena ministarke Mihajlović i
direktora Obradovića, i čovek koji ih je doveo na visoke položaje, kao i Vladimir
Šekerevski poznati muljator) i znači cenu brojila koja će da bude dobra i
za proizvođače i za posrednike, a da li će da bude dobra i za građane Srbije,
ostaje da se vidi. Ono što je neobično je da su i direktor EPS Obradović i
ministarka Mihajlović, poznati po otvorenoj uzajamnoj netrpeljivosti, sada
predano rade na istom zadatku. Da li je ta saradnja posledica uticaja tajkunskih,
ili političkih (koalicionih i unutar SNS) uticaja, ostaje da se proceni. Možda
je sve je urađeno po zakonu, ali se danas u beskompromisnoj borbi protiv
korupcije hapse oni od koji su radili mnogo zakonitije i transparentnije.
Na visokom naponu
Priča vezana za izgradnju RHE Bistrica,
termoelektrane snage 680 MW i vredne preko 600 miliona eura je zanimljiva.
Vlada Srbije je sa Kanadom, vezano za RHE Bistrica potpisala sporazum
koji je ratifikovan u Skupštini Srbije, što ga čini obavezujućim za primenu.
Međutim, od samog početka ovaj projekat je kočen. Imenovana je radna grupa
ministarstva koja ima zanimljiv sastav, i koja pokazuje da u SNS-u niko
nikom ne veruje. Predsednik komisije Dejan Trifunović, pomoćnik
ministra, koji je produžena ruka ministarke Mihajlović. Tu je i Dušan Živković,
koga je ministarstvo samoproklamovalo u šefa projekta, ali je zato zet
Ljubomira Aksentijevića ,savetnika ministarke i istaknutog masona (pogledati
njegov Facebook profil).
Uloga Živkovića je da bude lični kontrolor procesa u ime
ministarke Mihajlović. Navedena komisija nije ni počela da radi, jer su, u
međuvremenu, ministarka Mihajlović i savetnik Aksentijević pokušali da mimo
kompanije Lavalin, koji je ispred Kanađana zadužena za ovaj projekat,
pregovaraju sa jednim američkim investicionim fondom, i jednim nemačkim
proizvođačem opreme za hidroelektrane, koji bi, da mimo tendera, da uđu u ovaj
projekat, čak su bili i pred potpisivanjem ugovora.
Kanađani, prema njihovim rečima, nisu podobni, jer su na
crnoj listi Svetske banke, ali je zato investicioni fond, čiji je
direktor za Evropu general Vesli Klark (komandant NATO koji je
bombardovao Srbiju) sasvim prihvatljiv!
Kako je analiza jednog od preskupo plaćenih konsultanata EPS-a
pokazala da izgradnja ove elektrane EPS-u energetski nije potrebna, i
finansijski nije isplativa, sada se od strane lobističkih grupa, a preko
ministarstva energetike za mandata Zorane Mihajlović, finansirala izrada
studije koja će da pokaže šta treba da pokaže.
Koordinator u EPS će najverovatnije biti (nije još
odlučeno) Dušan Živković, koji svima priča kako je on tvorac ideje o novoj
studiji (čitaj njegov tast je tvorac), kao produžena ruka ministarke
Mihajlović. Ono što je dobro za EPS je da Živković nije preterano stručan, a još
manje sposoban, tako da ostaje nada da će, ako bude morao da nešto progura, u
tome biti neefikasan. To što analize već sada jasno pokazuju da je projekat neisplativ
nije važno, važno je analizirati dok se ne dođe do željenog cilja.
Dodatnom haosu u poslovanje EPS-a čini posebna komisija
Nadzornog odbora.
Petočlani Nadzorni odbor EPS-a ima nameru da operativno
rukovodi radom EPS-a, što mu inače nije zadatak. Pošto NO u tome nije stručan
(sa izuzetkom predsednika NO, SPS aparatčika, dr Ace Markovića, koji ima cilj
da radni vek završi kao što ga je i vodio, a to je bez zameranja) a direktoru
Obradoviću i direkcijama EPS-a ne veruju, formirali su petočlanu savetodavnu
radnu grupu, čiji je zadatak da NO pred svaku sednicu kaže da li materijalima
direktora EPS-a može, ili ne može da se veruje!
Inicijator ideje je Dejan Trifunović, član
NO, tadašnji pomoćnik ministra energetike. Mihajlović, a sadašnji državni
sekretar u ministarstvu saobraćaja, opet kod ministarke Mihajlović. Nije teško
pogoditi da je cilj ove grupe opstruiranje direktora Obradovića u svom radu, a
po liniji naređivanja Zorana Mihajlović - Dejan Trifunović - radna grupa.
Trifunović je školski primer sukoba interesa. gde je kao pomoćnik ministra
postao član, prvo UO, pa potom i Nadzornog odbora EPS-a, gde se nalazi i sada,
kao državni sekretar u ministarstvu, koje nije resorno za EPS.
Zorana broj dva
Članovi radne grupe su profesinalni marginalci, koji su
kroz članstvo u ovoj radnoj grupi videli šansu da najzad postanu nešto u
životu. Zorana Stojković je prvi član ove grupe, član SNS-a čiji je
osnovni kvalitet to što na njenu krsnu slavu dolazi ko treba. Pre dolaska u EPS
je, po rečima okruženja, bila vrhunski advokat, ali je rešila da pomogne EPS-u.
Donedavno je bila zamenik predsednika UO EPS-a, gde je insistirala da sedi na
čelu stola, zajedno sa predsednikom UO, jer je ona ipak mnogo važnija od
drugih. Zorana Stojković sada u direkciji za pravne poslove EPS, gde je
zaposlena, izrađuje dokumenta koja idu na Nadzorni odbor, a onda u svojstvu
člana NO kritikuje ista. Primećeno je da kada Zorana Stojković diskutuje na NO,
njen pretpostavljeni Dragan Veljić, direktor Direkcije za pravne poslove
EPS-a, često odlazi u toalet, ili izlazi da telefonira, samo da ne bi bio u
prilici da pred prisutnim na sednicama NO odgovara na razne primedbe koje Stojkovićka
ima. Zorana je poznata po tome što je na avionskoj liniji Beograd - Brisel
izgubljen njen kofer, u kome su se nalazila dokumenta EPS-a, pa je onda EPS
podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog pokušaja sabotaže EPS-a. To što se
važna dokumenta nose u ručnom prtljagu a ne predaju se u veliki prtljag, nije
važno.
Drugi od pet članova je gore pomenuti Dušan Živković, zet
Ljubomira Aksentijevića, savetnika ministarke Mihajlović. Ostala tri člana
ove neformalne radne grupe, koja radi bez odgovarajućih dokumenata, nisu vredni
ni pomena. Učinak navedene radne grupe ne može da bu konstruktivan, jer oni
svojim stručnim kvalitetima ne mogu da pariraju stručnim službama EPS.
Dve godine mandata ministarke Mihajlović nisu donele nov
kvalitet sektoru elektroenergetike. Ocena, koju je Brisel pre nekoliko meseci
dao za energetski sektor Srbije je bila negativna. Ono po čemu će ministarka
Mihajlović da bude zapamćena, su izlivi besa, deljenja lekcija svima (uključujući
i predsednika Srbije), reagovanje isključivo kao posledica ličnog revanšizma i
nanošenje štete celokupnom sektoru. Buka koju je proizvodila, proganjajući
prethodnike je bio pokušaj prikrivanja nezakonitosti koje je radila.
Sva pomenuta događanja, u koja je umešano ministarstvo
energetike su veliki izazov za novog ministra energetike Antića, naročito
imajući u vidu želju prethodne ministarke da i dalje kontroliše sektor, u
kombinaciji sa mogućim lobističkim uticajem bivšeg SPS ministra energetike Škundrića,
i bivšeg državnog sekretara Mrakića.