Natrag
Nismo mi od juče
Epizoda 135
Zoran Milojević
Nema dokaza o trgovini ljudskim organima, naravno da nema! Šiptari nisu kao Srbi, oni ne potkazuju sunarodnika, čak ni kada je zver, a ne čovek. Šiptaru ništa lakše, nego da pogiine za brata. Srbinu ništa lakše nego da ubije brata! Šiptari su bolji ljudi od Srba, zato im Bog daje i ono ono što nije njihovo, a Srbima uzima i što im je od dede ostalo. I ja sam Srbin, ali se ugledam na Šiptare.
U tramvaj 12 ulazi stariji čovek i počne da svira frulu i nekoliko starih srpskih pesama. Kad je odsvirao, krenu među putnike po bakšiš. Niko ne izvadi ni dinar!
"Kolega", viknuh kroz osmeh, "u Srbiji se ne može živeti od srpske muzike."
On odmahnu rukom i izađe. Od prisutnih putnika niko ne reče ni reč.
Unuk mog prijatelja je nestašni desetogodišnjak koji ume često da bude napadno nepristojan. A kada takav bude, potom se učtivo izvinjava. Kada je prema meni iskazao neprijatnost, pa se izvinio, rekao sam mu:
"Dečko, reci roditeljima da ne treba da te teraju da se izvinjavaš za nepristojnost, već da je ne činiš."
Moj prijatelj kao da se ljutnu.
"Ali, on ti se, ipak, izvinio."
"Ali, on će i posle izvinjenja nastaviti da bude nepristojan."
Prijatelj više ništa ne reče.
U dno zenice me je dotakao feljton koleginice Ivone Živković u Tabloidu. Otkad pamtim imali smo u kući poruku Arčibalda Rajsa "Čujte, Srbi". Otac, istoričar, nikada mi na nju nije ukazivao.
Kada sam upisao studije, jedne večeri sam uzeo navedenu paškvilu. Videvši šta čitam otac je rekao: "Pazi na posledice."
"Od nekoga?"
Otac mrzovoljno odmahnu rukom. "Istovarim ti se na srpstvo, ako te njemu uči Nemac."
Hvala koleginici Ivoni Živković. Pomogla mi je da oslobodim um!
Imao sam ovih dana priliku da se družim sa nekoliko dečaka rođenih na početku ovog veka. Pri prvom susretu mi se odmah bilo jasno da im je jedini cilj da se "dobro zabave". Stvaralaštvo, imaginacija, a pogotovo razmišljanje su za njih procesi koji "smaraju". Čitanje neću ni da pominjem. To će biti generacije modernih zapadnjačkih robova kojima će to biti čast!
Vladimir Đukanović! Višegodišnje TC lice koje u svojim emisijama radom svojih prstiju i njihovim vlasnicima - šakama, jasno pokazuje i objašnjava rodu srpskom koliko puta je Bolani jutros zevnuo kada je ustao, da li mu je prijao ukus paste za zube, da li se dobro zaprao ispod miške, da li je naseckao sve dlačice iz nosa, kao i da li je oprao đozluke kako bi kroz njih video sve što se videti mora. Onaj deo u kome nam Đuka priča o bolanijevom intimnom vešu, o novim čarapama koje je dobio od Vučka Informera, i o stanju na putevima Srbije iz odraza Zoke Guz-Plavke ostavljam gledaocima, koji najčešće hvale sjajan rad nogu Prve Dame i Čobanke Guz-Tabak. Sve ostalo je priča kako će Srbiji biti loše, a biće još gore, jer ne može dole. Srbija ispod sebe nema nikog, sem svoj osećajni minuli rad.
Kao nesvršeni seljak iz Kosovske Mitrovice voleo bih da budem jasan pred Srbima nad kojima je odavno svršeno više puta i zato ću ispisati i ovo: spasa našoj ekonomiji nema uz ministra privrede Vujovića koji o našoj privredi pojma nema. Ništa bolji nije bio ni onaj priučeni Krstić koji nije znao ni azbuku o finansijama. Najgore je prisustvo u vladi neoliberala, kao Kori Udovički i savetnici Guzenbauer i Štros Kan. Svi su su oni u vladi i oko nje da bi Srbija ispustila dušu. Srpski narode, crko konj!
Samo je budalasta srpska vlast mogla da nasedne na provokaciju američkog namazanka, ambasadora Kirbija, pa da objavi da "Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim"! Ne znam koga je zasvrbeo južni deo leđa, Bolanog Vučića ili Dijete Ivicu, ali znam da svrab izaziva i mast kojom se mažu problematična mesta.
Ukrajinci i Crnogorci su posledica nerešivog sukoba Pravoslavlja i zapadnjačke civilizacije (čitaj: zverinjaka države Vatikan). Ukrajinci su otpala voćka s ruskog stabla, a Crnogorci istrulilo voće sa srpskog stabla. Takva voćka odmah istruli ili završi u čeljustima zveri koje ih odozdo halapljivo gledaju. Mi, Srbi, nisma na vreme brali svoje sveže voće!
Kada je "pao" srbožder Ranković, počelo je osnivanje zavičajnih klubova Srba iseljenih sa KiM. Osnivali su ih penzionisani udbaši, oznaši, članovi raznih službi bezbednosti i njihovi doušnici, Kakvu ulogu su imali klubovi iz Beograda, Smedereva, Kraljeva, Kragujevca i Kruševca?
Ko je iz tih klubova pisao Ali Šukriji izveštaje o Srbima sa KiM? Nijedan zavičajni klub nije podržao Dobricu Ćosića da na KiM nije u pitanju velikosrpski nacionalizam, već šiptarski separatizam. Poslednji su prihvatili soc. partiju i Slobu. Imena tih ljudi moraju se izgovoriti. Poimence!