Druga strana

Da li će malobrojni poslanici opozicije dići glas povodom ove izdaje

Autoput za naše neprijatelje

Poslednja u nizu izdaja naprednjačkog režima je izgradnja auto-puta Niš-Priština koji nema nikakvog značaja za Srbiju i njenu privredu i koji srpski državljani neće smeti ni da koriste. Ovaj put ima značaj jedino za albanske teroriste koji će na taj način lakše i brže stizati do Niša, kojeg bi oni jednog dana da pripoje Velikoj Albaniji, za albanske narko dilere i nešto malo za NATO koji će tuda transportovati materijale koji štete životnoj sredini, ako u međuvremenu Donald Tramp ne povuče trupe sa Kosmeta.

Igor Milanović

Svaka zemlja sama određuje prioritete razvoja, jedino Srbija dozvoljava da to umesto nje čine stranci. Tako je, bukvalno preko noći, prioritet postala izgradnja auto-puta Niš - Merdare - Priština, koga u planovima pre 2015. uopšte nije ni bilo.

Istovremeno, kada je izmišljena ova deonica, u potpuni zaborav je pao projekat auto-puta A5 koji bi spajao autoput A1 (Beograd-Niš) sa autoputem A2 (Beograd - Crna Gora) i išao preko Kraljeva, Čačka i Kruševca. Razlog je više nego očigledan: autoput A5 je konkurencija novoizmišljenoj trasi Niš-Priština i prolazi isključivo preko teritorije Centralne Srbije, spajajući njene istočne i zapadne krajeve, dok bi istovremeno jedan njegov krak mogao da se odvoji prema Kosovskoj Mitrovici.

Svojevremeno je bilo planirano da se izgradnja puta A5 završi 2017. godine, ali ona do danas nije ni započeta. Sa druge strane aktuelna vlast je prioritetom proglasila izgradnju auto-puta Niš - Priština, što je prioritet nekih drugih: samoproklamovane države Kosovo, NATO pakta i Evropske Unije. Uz to, ova trasa Srbiju dovodi u položaj da će stanovnici dve njene strane (istočne i zapadne) međusobno komunicirati isključivo uz pomoć samoproklamovane Republike Kosovo.

Prilikom predstavljanja novog projekta srpskoj javnosti, aktuelna vlast je kao glavni argument iznela zamisao da se na ovaj način Srbija poveže sa Dračom, lukom u Albaniji. Drač je, šta god da tvrde vlastodršci, poznat samo po dve stvari: bio je važna luka u ranom Srednjem veku kada je spajao istočni i zapadni deo Rimskog carstva, a danas je samo luka preko koje NATO pakt obavlja „nekonvencionalne" transporte u kojima prebacuje drogu, oružje za masovno uništenje koje bi i nekorišćeno moglo da bude opasno po životnu sredinu i ratne zarobljenike. Sa ekonomske tačke gledišta, Drač nema nikakav značaj ni za koga, osim za Albaniju.

Istočni deo Centralne Srbije vekovima je orijentisan na najveću luku Balkana, Solun, koji je i bliži od Drača, a prema kome je već izgrađena razvijena mreža puteva i pruga. Zapadni deo Centralne Srbije uopšte nema pristup auto-putu Niš-Priština-Drač, pa tako od njega neće ni imati bilo kakve koristi, već privredno zavisi isključivo od završetka projekta auto-puta i pruge Beograd-Bar. Severni deo Centralne Srbije i Vojvodina su tradicionalno orijentisani na Dunav, preko koga su mrežom kanala povezani sa jednom od najvećih zapadno-evropskih luka, Roterdamom, odnosno na istoku sa crnomorskom lukom Konstancom.

Očigledno da srpska privreda neće imati nikakve dodatne koristi od auto-puta Niš - Drač, naprotiv.

Korist od ovog potpuno nepotrebnog projekta najviše će imati Albanci, koji preko njega dobijaju pristup Nišu čiji bi aerodrom da koriste, ali i celom tom regionu koji bi da nasele i u perspektivi otcepe od Srbije. Korist će imati i NATO pakt, jer će dodatno povezati svoje istočno krilo (Rumunija, Bugarska i Turska) sa svojim zapadnim krilom. Mi smo, tako, jedini narod na svetu koji finansira sopstvenu okupaciju i istrebljenje.

Ceo auto-put od Niša do Drača biće dugačak 384 kilometara, delimično je izgrađen na Kosovu i u Albaniji, a kada će ostatak biti završen niko ne zna. Ne zna se još uvek ni kolika će biti njegova cena, ali će ona, očigledno, biti astronomska. Samo za 77 kilometara auto.puta kroz Centralnu Srbiju moraćemo da se snađemo da nabavimo oko milijardu evra! Pola milijarde ćemo platiti do 2020., ako se ostvare prognoze ministarke za saobraćaj Zorane Mihajlović da će do tada biti gotov poluprofil. Ostatak para moraćemo da obezbedimo kada vlasti samoproklamovane Republike Kosovo odluče kojom trasom će ići auto-put od Prištine do Merdara, kada će početi njegova izgradnja i ko će to platiti. Do tada će naša polovina auto-puta biti magistrala koja se završava na letnjem putu!

Očigledno se u ovom trenutku malo šta zna o budućem auto-putu, osim što se zna da on mora da bude izgrađen po svaku cenu. Tek treba da se radi projekat njegove izgradnje kojim će biti odlučeno kuda će on ići. Ne zna se ni da li je on uopšte isplativ, jer je Evropska Unija tek nedavno odobrila sredstva za početak rada na studiji izvodljivosti za koju naša Vlada nije imala para.

Po već sada planiranoj ceni auto-put Niš-Merdare-Priština uklapa se u pljačkaški projekat auto-puta Priština-Prizren koji je bukvalno ispraznio kosovski budžet, ali je zato napunio privatne džepove. Verovatno je to još jedan razlog zbog koga se ovdašnja vlast odlučila za ovaj umesto, pravca Kraljevo-Kosovska Mitrovica duž koga već ide glavna pruga koja spaja Prištinu sa ostatkom Srbije.

Koliko je iznenada bila doneta odluka o izgradnji ove deonice kroz Srbiju, vidi se i iz toga što se još uvek pouzdano ne zna ni ko će je i kako finansirati. Srbija nema para, a Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka nemaju izdvojena sredstva, tako da će za početak finansiranje ići tako što će sami izvođači ulagati novac, dok će pomenute banke u ime i za račun Srbije izdavati garancije. U međuvremenu će se naša država potruditi da negde obezbedi kredit.

Srbija ima najlošije puteve u celom regionu. Prema zvaničnim podacima državnih institucija, Srbija ima samo 1.206 kilometara auto-puteva i brzih puteva (po dve trake u oba smera, bez zaustavnih traka). Po stranim podacima auto-puteva je oko 660 kilometara, dok je u izgradnji oko 260 kilometara. Ukupna planirana mreža auto-puteva (bez deonice Niš - Merdare) iznosiće 1.100 kilometara, odnosno 2.710 kilometara sa ''brzim'' putevima.

Za milijardu evra moglo je da se izgradi oko hiljadu kilometara lokalnih puteva, ili da se završe auto-putevi od Niša do Bugarske, odnosno Makedonije, ili da se završi kompletna zaobilaznica oko Beograda...Mogle su da se tim parama obnovi hiljade kilometara puteva i da se na njima postavi nova signalizacija koja bi smanjila broj saobraćajnih nesreća, kojih je samo u prvoj polovini 2016. bilo 22.000 sa 332 poginule osobe i nekoliko stotina ubogaljenih.

Umesto da država ulaže novac u poboljšanje kvaliteta postojeće putne mreže, ona će investirati milijardu evra za auto-put koji nigde ne vodi i kojim će jedino novi albanski teroristi i separatisti dolaziti u Srbiju. Srbi će ne samo ginuti i dalje na domaćim auto-putevima, već ovaj novi put do Prištine neće smeti ni da koriste. Naime, istog dana kada je ministarka Mihajlovićeva objavila početak priprema za izradu projektne dokumentacije, autobus sa srpskim izbeglicama koji su za Božić želeli da obiđu domove iz kojih su proterani i grobove predaka, albanski iredentisti su kamenovali kod Peći. Napad je bio tako žestok da su na autobusu polupana skoro sva stakla, a put je mogao da nastavi jedino uz jaku policijsku zaštitu.

Da li je to scenario i za budući auto-put Niš-Merdare-Priština?