Bezbednosno informativna agencija (BIA) preživljava svoje najteže dane. Direktor Aleksandar Đorđević se spremao da napusti brod koji tone. Uspeo je da zgrne milione evra, i očekivao je da će se povući na rezervni položaj. Ispunio je plan da za specijalnog tužioca za organizovani kriminal dovede svog bliskog rođaka iz Čačka, advokata Mladena Nenadića. Njegovi saradnici su se toliko osilili, da je direktor bio samo prisutni građanin u BIA. Bavio se svojim poslom, reketiranjem biznismena, nameštanjem sudskih procesa za veliki novac, razvijao je poslove svoje advokatske kancelarije u kojoj je ostavio svoje pripravnike, danas advokate...Uzeo je lepe pare od kontrole transporta narkotika. Proputovao je svet, nikom ne podnoseći izveštaj. Organizovao je opasnu mafiju u pravosuđu i policiji. Premijer je pre tri meseca najavio njegovu smenu. Ipak...Odluka šizofrenog premijera da u ''BIA ostanu svi na svojim mestima" rezultat je njegovog progresivnog ludila. Istraživač Magazina Tabloid nastavlja da opisuje stanje u srpskoj tajnoj službi, vodeći računa da sačuva obraz onima koji se odupiru unutrašnjoj okupaciji
major Goran Mitrović
Današnji rukovodeći kadar u Bezbednosno informativnoj agenciji postavio je ministar zdravlja (u dva mandata) Zlatibor Lončar. Njegov izbor je bio Aleksandar Đorđević, advokat iz Čačka, koji se potom sa kancelarijom preselio u Beogradu. Doveo je i Ivana Todorova, čoveka fizičke inteligencije, iz razloga koji nisu poznati, postavio ga je za načelnika bezbednosti.
Prvo što je Todorov učinio smenio je zamenika direktora Dragana Markovića, zvanog Markoni, koji je kompromitovan u aferi hapšenja direktora Inspektorata rada Dragoljuba Puače, koji je uzeo reket od 50.000 evra, u prisustvu pomenutog Dragana Markovića Markonija, koji je slovio kao kadar Ivice Dačića, ali je bio u partiji porodice Krkobabić.
Markoni je poznat od ranije organima gonjenja. Trgovac je medom i svi koji mu se zamere u trgovini medom, čiji monopol on drži, nagrabuse.
Todorov je bio ljubazan prema Markoniju, rasporedio ga je za načelnika Centra BIA u Nišu. Danas ga vraćaju na velika vrata, umesto da uđe kroz kapiju Okružnog zatvora u Beogradu. Jer sadašnja garnitura BIA je u velikim problemima, bez obzira što je Vučić podvio rep i ćuti. Oni sada očekuju da Markoni pokrije njihove kriminal i zločine, kao što su oni njega pogledali, kada je trebalo. Da im pomogne. A treba im pomoć.
Ivan Todorov, čije zločine smo opisali, kandidovao se za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije, da ga zaborave u Službi. On je javio Magazinu Tabloid da je supruga Vlade Divca pogazila mladića Luku Jovanovića na Brankovom mostu. Imao je jak razlog-da kompromituje protivkandidata, koji nije kriv za greh svoje žene.
I umalo da mu se san ostvari. Sprečio ga je Stanko Subotić Cane. (Hvala mu!)
Čitaoci se sećaju koliko smo puta pominjali konkretne kriminalne radnje Ivana Todorova. Zamislite kakav bi to bio šok i poniženje za Srbiju da je na čelu njenog Olimpijskog komiteta čovek koji je odgovoran za ubistvo više ljudi, za trgovinu narkoticima, za pljačku fondova, stvaranje sopstvene kriminalne bande...
Pokušao je da kidnapuje, valja i da likvidira, generala, bivšeg načelnika Uprave krim policije MUP-a Srbije Rodoljuba Milovića.
"...To je bilo 2015. godine Oni su očigledno dali nekim političarima obećanje da će da me uhapse. Ali nisu imali ništa, pa se nisam ni plašio nikakvog postupka. Tražili su nešto loše u mojim komunikacijama. A ja sam za sve imao odobrenje. I to pismeno. I dugo je trajala njihova tajna pratnja, koja je već počela da prelazi granice normalnog. Pogotovo kad su počeli da prate i mog sina... I rešio sam da napravim haos. Imao sam tada neki brodić na Savi, došao je do mene drugar koji je u blizini držao restoran i rekao mi da su 'gore' dve limuzine, koliko je ljudi u njima, a ja dohvatim pištolj i potrčim tamo, živaca više nisam imao. Ali pobegli su."
General je slao je nekoliko puta poruke važnim političarima, ali mu nisu odgovarali. Nategnutost je polako počela da jenjava, dok jedne večeri prosto nije osetio da nešto ,,mnogo ne valja". Vozio se automobilom ka naselju Banjica. Često je telefon držao ugašen, s izvađenom baterijom, kao i tog puta. Znao je šta su mogućnosti tehnologije. Tako je postupio i tog puta. U ulici koja ide nizbrdo ugledao je elegantno obučenog čoveka pored ,,golfa". Ali kako je usporio zbog ležećeg policajca, video je da u ruci drži ,,škorpion". Video je i da vozač ,,golfa" sugeriše nešto kolegi, da se i treći u ekipi uznemirio, i shvatio da ga nisu očekivali s te strane. Ali su ga sigumo čekali.
„...Zavučem se kolima sa strane i ugasim motor. Video sam kako su polako promakli. Tražili su me. Uključim telefon kako bih zvao drugare da se negde sklonim. Ali stiže mi poruka o propuštenom pozivu. I nazovem broj. Javi mi se tadašnji načelnik operative BIA.(Drobnjaković Jovo) Nisam ga poznavao. Kaže mi da bi trebalo da se vidimo, centar BIA, odmah. Odem tamo, parkiram se i gledam ka kapiji, pa ga pozovem da mi otvore. Međutim, javi se drugi glas, neka dripčina: 'Znaš, odlučili smo, nećemo s tobom večeras, pa ćemo te zvati.' Jasno mi je da je popio i kažem mu da mi da Bugarina Ivana Todorova. Javlja se i pitam šta se dešava. Ne pominjem događaj od pre toga. Kaže da izlaze na kapiju. Odgovorim da laže jer gledam u kapiju. Pitam ga gde da se vidimo, on kaže u kafiću na Banjici...".
Bilo je dvadesetak minuta pre ponoći. Konobaru je Milović poručio čašu pića. Bio mu je čudan veliki broj šetača u to vreme, februar, hladnoća. Pitao je konobara da li je to uobičajeno, odgovor je glasio da nije. Zatim se predstavio kao policajac i upitao ima li nadzornih kamera ako se nešto desi, da li su ,,protočne" ili snimaju? Momak je odgovorio da ne zna. Tada su i prolaznici na ulici nestali.'' tvrdi general Milović u ispovesti za Newsveek
„...Pojave se četiri limuzine i blokiraju moj auto. Izlašla su sedmorica ka kafiću, dvojica su se povukla udesno. I zove na telefon Todorov. 'Izađi napolje', komanduje! Ja trezan, znam da su oni popili, računam kolege su. Ali nešto nije u redu. Imao sam prethodno taj susret sa smrću. Pa, ne bi bio toliko lud da nastupa tako ako je nešto znao o tome. Kako sam izašao, stane neka gromada ispred mene, iz Nikšića je. Pitam ko je taj što me je zvao, a ovaj skoči ustranu i vikne da ga ne guram. I udarim ja, dižem frku, a neka ručetina hoće da mi otme pištolj. Sve je to dripačka priča. Ja zahtevam da mi objasni ko me je i zašto zvao da se vidimo. I priđe sa strane najniži od njih. Video sam da ga ostali respektuju. Reče: 'Generale, molim vas, ovo se otrglo kontroli, hajte, molim vas, sedite u auto.' Stao je između mene i njih, odblokirali su moj automobil, ja krenuh, a onaj momak sve vreme između mog auta i njihovih."
Našao se s prijateljem koji mu je predložio da pozove tadašnjeg direktora policije Veljovića. Bilo je jedan iza ponoći, ispričao mu je za fizički sukob, da je vreme da se nekome ozbiljno skrene pažnja, obavesti ministar policije. Sve je prenoćilo, a ujutru je imao neprijatan razgovor s direktoromm policije. „...Shvatio sam da je to mnogo ružna priča. Svašta sam rekao."
Ovih dana iz Petntagona je stigao befel da se utvrdi, ponovo, ko je lažno optužio "Pentagon'' za ubistvo dvoje srpskih diplomata otetih u Libiji. Oni su ubijeni, odnosno streljani, jer direktor BIA i Ivan Todorov nisu platili otkup, a oko 20 miliona evra su stavili na svoje račune u stranim bankama. Pentagon zna za te račune, ali se Vučić pravi i dalje lud.
Pretposlednjeg dana (30. decembra) direktor BIA je otputovao u inostranstvo, na ''službeni put''. Srpski predsednik voli da prlja Srbiju. Ćuti, možda se i raduje što će sve iza njega ostati u rasulu.
Da li će Đorđević da se priključi u inostranstvu Nikoli Petroviću, koga je, takođe, obrađivao i potkazivao stranim službama? I ministar Lončar se sprema da podnese ostavku. Vučić hoće da ga otera, ali ne sme.
Da bi pokazao da je u BIA sve u najboljem redu, Đorđević je u vili za operativne namene organizovao bankete. Niko nije došao! Znaju da su mu dani odbrojani. Jovo Drobnjaković je od kada je pokušao automobilom da ubije službenicu ministarstva spoljnih poslova sve luđi. Na teškim je lekovima. Revnosni policajci popisuju kome je sve Ivan Todorov dao značke BIA iz sveta podzemlja, da ubijaju za njegov račun. Jedino se Radmila Selaković smeši svojim belim porcelanskim zubima, kao da je šiparica, a u 63. godini je života, jer tvrdi da će još dugo da vlada u BIA.
U vreme kada strane obaveštajne službe ozbiljno upozoravaju Srbiju da je očekuju teroristički napadi Islamske države, sadašnje rukovodstvo BIA se ponaša kao da su svemoćni. Možda se smaknuće srpskih političara opravda kao teroristički napad ISIS-a, da ne bude ponovni atentat. Vučićevi biznismeni su u šoku. Sve podatke o njima, tajno prikupljene, Todorov, Selakovićeva i Đora peder, prodali su stranim službama, a naročito kosovskoj policiji.
A 1. Opljačkan i Šarić
Direktor BIA je uzeo 15 miliona evra da bi njegov intimus specijalni tužilac Mladen Nenadić dao saglasnost da se 22. decembra pusti da se brani sa slobode Darko Šarić, što po zakonu ima pravo. Umesto da bude pušten, Šariću je traženo još 15 miliona, a da iz zatvora izađe 12. februara, što je razbesnelo ljude iz Crne Gore. Direktor BIA im je objasnio da je kriv Vučić, koji je tražio još para, Zato je Đorđević otputovao u SAD-a, a pred Novu godinu je opet samoinicijativno otišao u inostranstvo. Prvo su prevarili i opljačkali Jocu Amsterdama, sada i Darka Šarića. Đorđević je krivicu svalio na Vučića, te se očekuje da će nečija glava pasti zbog tolikih miliona. Zato Vučić i ne smenjuje Đorđevića.