Na licu mesta

Bačka Palanka: polupismeni vlasnik lažnih diploma, postao drugi čovek opštine

Selja bez portfelja

Vučićev jurišnik iz Bačke Palanke, Dražen Jarić, član Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u ovom gradu, nedavno je postavljen na funkciju pomoćnika predsednika opštine. Građani bačke Palanke su zgroženi jer je reč o bahatom, primitivnom, neukom i siledžijski raspoloženom čoveku, koji je sve ove "vrline" pokazao bezbroj puta, ali mu do danas još niko nije stao na put. Grupa zaposlenih u opštinskoj upravi napisala je Magazinu Tabloid pismo ovim povodom, koje je priredio novinar Arpad Nađ

Arpad Nađ

Režimski "kadar" iz Bačke Palanke, Dražen Jarić, jedan je od onih primitivnih jurišnika Vučićevog režima, koji su slika i prilika nasilničkog karaktera sadašnje vlasti. Neuk, ali drzak, krčio je sebi put u lokalnoj politici kriminalom. Mnogi iz njegove generacije su se setili da je ponavljao sedmi razred osnovne škole, ali ga to nije omelo da se, tek nakon punoletstva, dočepa kupljene srednjoškolske diplome, pa ga je jedan od ondašnjih vođa Miloševićevih socijalista, Mihalj Kertes, "unapredio" u mladog socijalistu zaposlio na carini, da gleda kako kamioni prolaze. Za više nije bio. Potom je Jarić od novca ukradenog na graničnim prelazima Horgoš i Brodarevo, uz podršku SPS-a, kupio od Igora Mirovića mesto direktora Javnog preduzeća Komunalprojekt sa 224 zaposlena i godišnjim budžetom od preko 480 miliona dinara.

Nakon toga je od novca ukradenog u ovom javnom preduzeću kupio diplomu menadžera na privatnom fakultetu, kao i funkciju narodnog poslanika u Skupštini Srbije (sve do oktobra 2014. godine kad mu je prestao mandat).

Njegovo dalje "akademsko napredovanje", desilo se tako što je kupio i fakultet i master diplomu od izvesnog Duška Bobere iz Subotice. Tako je postao "diplomirani ekonomista". A, kako je "obrazovan", govori i podatak da je sa njegovim potpisom JKP „Komunalprojekt" poslao Slavku Strgaru, preminulom 2010. godine, stalno slao opomene pred utuženje jer pokojnik navodno nije isplatio 16.138 dinara na ime svojih pogrebnih troškova! Neko, verovatno iz porodice preminulog, setio se da Jariću uputi pismo sledeće sadržine: "...Ako vi nagovorite Gospoda Boga da me vrati na Zemlju, ja ću uz dužno poštovanje prema vašoj kompaniji platiti 16.138,44 dinara. Moram da vas obavestim da sam ja zauvek otputovao još pre dve godine sa zemaljske kugle. Žao mi je što sam koristio 'turističke' usluge vaše kompanije 'Komunalprojekt', u kojoj ste vi postavljeni na mesto direktora!"

No to Jarića nije nimalo pomerilo sa mesta, pa je u Komunalprojektu, koji očito smatra svojom babovinom, zaposlio i svoju suprugu, i to za u stalni radni odnos, iako je u javnim institucijama na snazi zabrana zapošljavanja. Ona ima srednju školu a dao joj koeficijent sa fakultetom i uslov da donese diplomu do kraja 2016. godine. Ona je nedavno donela diplomu za 6.000 evra.

Zaposlio je bratovu devojku i dao joj radno mesto i visok koeficijent. Zaposlio je izvesnog Jovana Kojića na mesto službenika za javne nabavke, iako nema položen ispit za službenika, a u firmi je već postojala dvojica sa sertifikatom. Dao mu je ugovor za stalno i pored zabrane zapošljavanja. Pomenuti Kojić mu je odrađivao sve javne nabavke po njegovom nalogu i birao dobavljače, a on od svih dobavljača uzimao procenat uz izgovor da je to morao da nosi u stranku.

Poslednji tender urađen je nepropisno jer je izvesni Kalaba diskvalifikovan u ponovljenom postupku a preostali dobavljač dao ponudu veću za oko 3 miliona od prethodne, po dogovoru.

Kupljen je bager po tenderu sa jednim ponuđačem za oko 20 miliona dinara, a ponuđač je dostavio referenc-listu da je takav bager prodao pre nekoliko meseci za nešto preko 16 miliona dinara. Zna se da je uradio rekonstrukciju pijace i puteve na groblju bez projekta i sa nepostojećim a fakturisanim stavkama. Prodat je vodotoranj sa fabrike vode pod nejasnim okolnostima u staro gvožđe. Ne zna se za koliko i za čiji račun. Tražio je od dobavljača za HTZ opremu reket od 400.000 dinara, iako je već podneo ostavku, na ime toga da je on njemu sredio posao. Otpustio je desetak radnika samovoljno, a oni dobili sudove i visoke novčane naknade.

Izgradio je kuću na račun firme. Uzimao je građevinski materijal u preduzeću Domino iz Futoga, prevozio ga je kamionima Komunalprojekta, a na račun firme Pašin farm. Nakon firme, Pašin farm fakturisao je jednoj firmi usluge korišćenja iglo filtera.

Sav elektro materijal za kuću uziman u firmi Čegar elektro a fakturisan firmi preko usluga orezivanja i popravki. Kupio je novi službeni auto koji je koristio u privatne svrhe i ni jedan dan nije bio parkiran u firmi. Čak je imao i udes. Tukao se na ulici i slomio prst, što je prijavio kao povredu na radu jer je zapeo za kabal u magacinu. Kasnije je odustao od toga na osnovu upozorenja našeg referenta za bezbednost. Ovo gore pomenuto kao da mu nije dovoljno pa uporno pokušava da bukvalno preotme i zasedne u fotelju direktora ustanove za sport i kulturu „Tikvara". A sve ovo radi pod neskrivenim patronatom Miloša Egića iz Novog Sada.

Sve pomenuto je lako proverljivo, pa tako i da je nedavno izvršio pritisak sa bratom Davorom Jarićem na predsednika opštine da ga imenuje.