Pogled iz Moskve

Zašto će Zapad i dalje finansirati kijevski režim?

Predstraža korupcije

U Kijevu slave novu „pobedu" nad Moskvom. „Dobra vest iz Berlina", piše u izjavi Naftogasa Ukrajine, „Angela Merkel je prvi put javno priznala prisustvo političke komponente u projektu Severni tok 2. Kancelarka je istakla neophodnost da se sačuva tranzit kroz teritoriju Ukrajine." Napominjemo da nije baš tako. Ukrajina, po svom običaju, donekle iskrivljuje istinu. U vreme zajedničke konferencije sa predsednikom Petrom Porošenkom u Berlinu, nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla: „Ja sam, naravno, veoma pažljivo slušala o ukrajinskim strahovanjima. U zaključku jučerašnjeg telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom, rekla sam da ne treba dozvoliti situaciju u kojoj bi zbog Severnog toka 2 Ukrajina izgubila svaki značaj u tranzitu gasa. Jasno sam stavila do znanja da je, sa naše tačke gledišta, nemoguće realizovati projekat sve dotle dok ne bude poznata uloga Ukrajine u daljem tranzitu gasa. Iz toga proizilazi da Severni tok nije samo ekonomski projekat, već da moraju da se uzmu u obzir i politički faktori.", piše Valrij Panov, ruski analitičar

Piše: Valerij Panov

Sa ekonomske tačke gledišta sve je jasno: frau kancelarku brine situacija u kojoj bi njen štićenik Kijev ostao bez oko 3 milijarde dolara koje se ulivaju u ukrajinsku kasu samo zbog toga što ona kroz svoju „cev" propušta ruski gas u Evropu (bivši Svesavezni sistem transporta gasa).

Što bi se reklo, zarađuju a da prstom ne mrdnu. I tako neprestano, od 1991. godine. I istovremeno, koristeći se položajem tranzitne države, Ukrajina pokušava da Rusiji diktira uslove saradnje. Ali, ako se gasni tranzit prekine, zajedno s njim će presušiti i dolarski tok iz Rusije, a taj „nedostatak" će morati da kompenzuje Evropska unija. Uprkos tome što je „nezavisna" i „muči" Evropu kako se kaže, u potpunosti.

Tokom poslednje tri godine, Kijev je dobio od EU 12 miliijardi evra pomoći, rekao je šef predstavništva EU u Kijevu, Hju Mingareli. Prema njegovim rečima, Ukrajina predstavlja jednog od ključnih partnera EU i uspeh reformi u državi veoma je važan za Evropu. Istina, on je izjavljivao i da EU nema mogućnosti da ponudi članstvo nijednoj zemlji u bliskoj budućnosti. Na taj način „evropski put" Ukrajine praktično je obezbeđivan ruskim tranzitom. A za zadovoljavanje svih drugih „zadovoljstava", Ukrajina je uzimala kredite. Od trenutka svoje nezavisnosti „od Rusije", uzimala ih je i faktički živi na kredit.

Prema stanju od 1. decembra 2017. godine, pišu novine Vrhovne rade (ukrajinska skupština), Glas Ukrajine, državni dug i i dug za koji garantuje država, dostigao je 76,3 milijarde dolara, što „predstavlja gotovo 80% BDP-a i jasno pokazuje međunarodnoj zajednici realni nivo zavisnosti zemlje". Ukrajina je u periodu 2018-2022. godina dužna da plati, u okvirima dužničkih obaveza, više od 64 milijarde dolara, i to 35 milijardi unutrašnjeg i gotovo 29 milijardi spoljašnjeg duga (bez uzimanja u obzir dugova koje ima prema Ruskoj Federaciji). Ostaje samo da se pogodi koje uslove će kreditori postaviti Kijevu tokom redovnog restrukturiranja dugova, ali u „grupi rizika" se očigledno nalaze poljoprivredno zemljište, šume, rudno bogatstvo, objekti infrastrukture i industrije. Zato će glavna ukrajinska „priča" u narednim godinama biti vraćanje dugova.

To je rezultat odluka proameričkih vlada Arsenija Jacenjuka i Vladimira Grojsmana koji su doveli do toga da je država izgubila mogućnost da ispunjava svoje funkcije bez spoljašnjeg i unutrašnjeg zaduživanja. Ali, gde su nestale te milijarde dolara?

U svetu nema nijedne druge države u kojoj korupcija cveta tako kao u Ukrajini, izjavio je još potpredsednik SAD Džo Bajden, govoreći u Vrhovnoj radi u decembru 2015. godiine.

Prema podacima MMF-a, korupcija svake godine pojede 2% ukrajinskog BDP-a. Sada čak i u SAD govore da korupcija podriva osnove demokratije u zemlji. A zamenik državnog sekretara SAD, Džon Salivan je izjavio: „Da bi Ukrajina istovremeno preživela i napredovala, mora se iskoreniti korupcija."

Neiskreni američki državni službenik: danas se može govoriti samo o preživljavanju Ukrajine. Prema podacima ukrajinskih analitičara, da bi 2018. godine država izbegla finansijski difolt (neispunjavanje zakonskih obaveza ili uslova zajma), potrebno je da oko 30% budžeta države bude opredeljeno za vraćanje dugova. Ukrajina je u velikoj meri zadužena kod EU, vlade SAD, međunarodnih banaka, MMF-a. Ali, SAD joj je ove godine dodelila 620,7 miliona dolara; od ove sume, 200 miliona treba da bude usmereno na vojno-tehničku pomoć, što je za 50 miliona više nego prošle godine. I lojalni predsednik Petro Porošenko izražava zahvalnost „predsedniku Donaldu Trampu i Kongresu SAD za podršku", „kada ukrajinski narod štiti svoju zemlju i svoju nezavisnost", a podrška predstavlja nevidljivi štit „koji smanjuje apetite agresora".

Sada je sve došlo na svoje mesto. Danas je najpopularnija roba na Zapadu - ogromna rusofobija. A predsednik Porošenko, gde god može, često sa patosom u glasu i suzama u očima, naziva Ukrajinu predstražom. Prema rečima gospodina Petra, „Ukrajina predstavlja predstražu evropske civilizacije u borbi za slobodu, za demokratiju, za evropske vrednosti", to je takođe „najistočnija predstraža Severnoatlantskog saveza", „Ukrajina predstavlja predstražu demokratije na istoku Evrope, kao Izrael na Bliskom istoku", „Ukrajina je sada prava predstraža Evrope", „Na istočnoj granici Ukrajine je predstraža borbe za budućnost Evrope", „Ukrajina i Ukrajinci su predstraža evropske civilizacije u borbi za slobodu, demokratiju, evropske vrednosti", „Nikolajev je postao pouzdana predstraža Ukrajine na jugu", „Odeska oblast postala je južna predstraža odbrane Ukrajine", „Ukrajina je poslednja predstraža Evrope" itd, varijanata „predstraže" je mnogo, tako da se neka uvek može izvući iz rukava, a nije teško pogoditi da se to čini prema situaciji i prema sumi novca koju, omekšani od obilja predstraža, mogu udeliti državnom prosjaku. Ali, svaki put daju sve manje.

I, na kraju, kada je ekonomija zemlje propala (pala za 30%), a državna kasa se ispraznila, Porošenko je skupio hrabrosti i izrekao rečenicu zbog čijeg ostvarenja je zapravo i zamišljen „evromajdan": „Ukrajina je predstraža protiv Rusije". (Šta reći, dobra braćo!)

Istine radi treba reći da autorstvo termina „predstraža" nije njegovo, već pripada nezaboravnom Zbignjevu Bžežinskom. Još 1999. godine, u govoru koji je održao povodom dodeljivanja titule počasnog građanina Ljvova, on je rekao: „Ukrajina je za nas predstraža Zapada. Novi svetski poredak pod hegemonijom SAD napravljane je protiv Rusije, na račun Rusije i na olupinama Rusije..."

Tako da SAD daju novac Ukrajini ne zato što je mnogo vole, već zato što mrze Rusiju. To isto se može reći za ceo anglosaksonski svet i mnoge zemlje Evrope koje finansiraju kijevski režim. Kako se kaže - svaka ptica leti svome jatu.

Ali, Zapad sa današnjom Ukrajinom ne spaja samo ideologija. Njih povezuju jake veze korupcije.

Zajednički izveštaj evropske antikorupcijske agencije OLAF i Generalnog direktorata za pravosuđe EU sadrži sledeće razočaravajuće zaključke: „...zbog korupcije zemlje EU godišnje izgube 323 milijarde evra, što predstavlja gotovo jednu trećinu predloženog sedmogodišnjeg budžeta EU za period 2014-2020..."

Evropska komisija izjavljuje da razmah korupcije u svih 28 zemalja EU „prkosi mašti" i svake godine košta ekonomiju EU 120 milijardi evra. U izveštaju o korupciju u EU navode se dva istraživanja javnog mnenja, prema kojima više od 75% građana EU smatra da je u njihovm zemljama korupcija široko rasprostranjena. Ali, pošto je u EU Nemačka više od svih zabrinuta za sudbinu Ukrajine, a lično frau Merkel još i novčano za tranzit gasa, podsećamo da se prema podacima za 2016. procenjuje da je u Nemačkoj ukupan iznos „opranog novca" iznosio više od 100 milijardi evra (prema izveštaju ministarstva finansija). Posebno mnogo sumnjivih transakcija u iznosu od 15 do 28 hiljada evra beleži se u sferi prodaje nekretnina, prodaje automobila i na tržištu umetničkih dela. Veliki udeo u nezakonitim transakcijama imaju igre na sreću, gastronomija i hotelijerstvo. Dva poslednja oblika preduzetništva često služe kao pokriće za pranje novca.

Uzgred, još malo o pranju novca. Svetska prestonica pranja novca odavno je postao London. On je priznat i kao raj za koruptivne likove i prestupnike svih boja. Takvu ocenu britanska prestonica je dobila posle istrage međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije Transparency International. Ali to je posebna tema.

Ne tako davno, nemačke firme su izvestile o jednom od najviših nivoa korupcije na svetu. Svaki četvrti rukovodilac tvrdi da se u poslednje dve godine sreo sa slučajem ozbiljne prevare. Obmane i prevare velikih razmera prepoznale su samo firme iz država koje su odavno poznate po korupciji, kao što su Nigerija, Egipat, Namibija i Kenija. O tome svedoče rezultati ankete revizorske kompanije Ernst & Young (EY) u kojoj je učestvovalo 2.700 menadžera iz 59 zemalja. Ova anketa (2014. Global Fraud Survey - Globalno istraživanje o prevarama) je pokazala da samo 6% nemačkih kompanija smatraju da su obmane i prevare široko rasprostranjene, mada je 26% njih prijavilo ozbiljne slučajeve prevare tokom protekle dve godine. To je najveći procenat u Evropi, zajedno sa Norveškom. Ovaj procenat je veći nego u Rusiji (16%).

Kada je o korupciji reč, u SAD je situacija mnogo lošija. Sistem federalnih rezervi i Pentagon troše neobjašnjive trilione dolara. Počevši od 1999. godine, vlada SAD bezuspešno pokušava da utvrdi troškove Pentagona. Za mito se može kupiti mesto u Senatu ili se sresti sa predsednikom, a na primer u oblasti obrazovanja može bez traga da nestane 100 miliona dolara i da niko ne bude pozvan na odgovornost. Osim toga, postoji legalna korupcija - lobiranje, kada za veliku donaciju senator preuzima obavezu da za „dobrotvora" pogura odgovarajuće zakone i propise. (U Rusiji bi to potpalo pod krivično gonjenje.) Ali, o konkretnim sumama se retko govori, najčešće kada postoje politički motivi.

Odavno je poznato da je korupcija u SAD praktično postala nerazdvojni deo američke kulture. Prema podacima Galupa, oko 80% Amerikanaca smatra da su vlasti SAD korumpirane.

Ipak, informacije o zloupotrebama i korupciji se pažljivo čuvaju od ulaska u javnu sferu, kako ne bi naneli štetu „besprekornoj" reputaciji SAD. Amerikanci veoma žele da pred celim svetom izgledaju čisti i primerni. Valja priznati da im to uspeva. Kod njih nema „pete kolone", kao u Rusiji.

Nevladina organizacija „Čiste ruke" (Vašington) objavila je izveštaj u kojem je solidarnost u zajedničkoj korupciji državnih služebnika nazvala razlogom za teškoće u identifikaciji korupcionaških prestupa. U SAD imaju analog ruske fraze „ruka ruku mije": ja izgrebem tvoja leđa, a ti izgrebeš moja. Možemo da konstatujemo da do danas američko društvo nije izmislilo efikasne metode borbe protiv korupcije. I malo je verovatno da će ih izmisliti.

Prema poslednjem izveštaju organizacije Transparency International, Moldavija i Ukrajina zauzimaju prvo mesto na listi najkorumpiranijih država Evrope i Centralne Azije. I to uprkos činjenici da se Ukrajina predano bori protiv korupcije od 1991. godine. Borio se Kravčuk, borio se Kučma, borio se Juščenko. Borio se i Janukovič, od koga je Porošenko oteo zastavu brobe protiv korupcije. Osim predsednika, koji su dobijali pomoć koja se meri milionima i koji su pokretali stotine antikorupcijskih „projekata", sa korupcijom su se borili brojni ukrajinski primaoci grantova. I što su se više borili, to je Ukrajina postajala korumpiranija.

A pitanje: „Da li će Zapad i dalje davati novac uprkos tome što je Ukrajina ogrezla u korupciji", zvuči u najmanju ruku naivno.

Naravno da hoće, jer ona predstavlja predstaražu Zapada. Ali, ne borbenu, već korupcionu. Ona je odavno postala deo istog korupcionog sistema u koji je upetljan Zapad.