(P)likovi

Vučić je porazio sam sebe

Gotov je!

Aleksandar Vučić je organizovao svoju poslednju izbornu cirkusku predstavu, poslednju krađu novca i glasova. U borbi za opstanak na vlasti, odnosno na slobodi, ne bira sredstva. Angažovao je policiju, pravosuđe, medije i kriminalce iz svog kartela, a sve mu je džabe. O zločinačkoj strategiji, kojom diktator pokušava da odloži neizbežan pad, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekadašnji Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Napoleon je govorio da je jača vojska magaraca koju predvodi lav, nego vojska lavova na čijem čelu se nalazi magarac.

Naprednjačke eskadrone lažova, prevaranata, jajara i pilićara predvodi lažov, prevarant, jajara i pilićar Aleksandar Vučić.

Ipak, ma koliko bili bedni, ne znači da nisu opasni. Opasni su zbog sile kojom raspolažu i spremnosti da je upotrebe, kao i zbog motiva koji ih vodi. Oni znaju da ih, posle pada s vlasti, čeka suočenje s pravdom. Strah je jak stimulans, to osećaju Vučićevi saučesnici iz vrha kartela, jednako kao i njihovi moralni dvojnici iz taloga društva.

Vučić to zna, zato je predizbornu strategiju prilagodio potrebi da zastraši protivnike i, još više, saučesnike u svojim zločinačkim poduhvatima. Još pre tri meseca javno je odredio cenu vlasti: "Mogu da mi odseku glavu na panju, neću predati vlast". Sad je došlo vreme da dokaže odlučnost da vlastitim životom brani tron, pa i da to radi s tuđim životima ili makar političkim karijerama.

Vučić je scenario za kampanju napravio krajem prošle godine. Odluke je doneo na osnovu tadašnjih pretpostavki da će grupa opozicionih stranaka oko Saveza za Srbiju bojkotovati izbore. Da bi stvorio privid legitimiteta budućeg parlamentarnog saziva, koncentrisao se na prilagođavanje izbornih uslova potrebama satelitiskih stranaka, koje su mu se stavile na raspolaganje.

Smanjio je cenzus na tri odsto da bi povećao šanse Vojislavu Šešelju, Aleksandru Šapiću, Čedi Jovanoviću, Milošu "Čedi" Jovanoviću i ostalim marionetama da dobiju nekoliko poslaničkih mandata. Istovremeno, sproveo je čistku u Srpskoj naprednoj stranci. Odrekao se većine starih, kompromitovanih parazita i na listu kandidata ubacio je 70 odsto novih imena.

Prema tom planu, napravio je i spisak za odstrel mnogih ministara i direktora u javnim preduzećima. Učinilo mu se da su izbori odlična prilika da se reši kadrova, čak i najkrupnijih riba iz svog mutnog akvarijuma, koji mu pretstavljaju pretnju.

U vrhu Vučićeve crne liste već godinu i po nalazi se Nebojša dr Stefanović. Pošto je dr Stefanović suviše jak, s velikom i opasnom kriminalnom mrežom, kojom je prekrio većinu beogradskih odbora SNS-a i nekih državnih institucija, Vučić je otvoreni sukob pokušao da izbegne kompromisnim rešenjem.

Kao "zlatni padobran" ponudio mu je povratak na funkciju predsednika Narodne skupštine. Predlog je ostao da visi u vazduhu, baš kao i primirje.

Uz čopor beznačajnih dosadašnjih ministara, uključujući i odlazeću predsednicu Skupštine Maju Gojković, Vučić namerava da se reši i Ane Brnabič. Iako se premijerka pokazala kao dostojan reprezent naprednjačkog sistema - primitivna, nepismena, agresivna, zla i pokvarena - vođa želi da je eliminiše kako bi oslabio lobi koji ju je i doveo tu gde je.

Bez Brnabićke, slabije su pozicije Siniše Malog, neprikosnovenog kontrolora finanskijskih tokova. Posle odluke Beogradskog univerziteta da oduzme doktorat Malom plagijatoru, Vučić je, prema vlastitom javnom priznanju, i to pred Brnabićkom kao svedokom, zatražio njegovu ostavku. Dobio je podrugljiv osmeh. Mali je vlasnik velikih tajni o zajedničkim poslovnim kombinacijama. Kao takav, on nije Vučićev sluga, nego partner.

Kad bi mogao, Vučić bi najurio i Zoranu Mihajlović. Manji problem mu predstavlja to što ona ima podršku kriminalizovanog dela službenika u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država i svog bivšeg šefa Milorada Dodika. Vučiću veći problem predstavlja činjenica da Mihajlovićka zna sve o njegovim kriminalnim aferama, naročito onima koje su vezane za izgradnju auto-puteva. Em zna, em je spremna da preti njihovim objavljivanjem.

Zasad, Vučiću se čini lakšim i prihvatljivijim rešenjem da je ostavi tu gde je, da ne čačka mečku. Iritira ga, ali i junački podnosi šikaniranje.

Po Vučićevom nalogu, u poslednje četiri godine pokrenuta je istraga protiv 58 Mihajlovićkinih saradnika iz Ministarstva saobraćaja i infrastrukture. Optužnice su napisane, svakog časa mogu da budu predate nadležnim sudovima, ali do toga neće doći dok postoji ravnoteža straha.

Za Vučića najveći izazov predstavlja likvidacija Zlatibora Lončara. Poput Malog, Lončar je postao partner u vlasti i to stoput opasniji. Kad je Doktor Smrt dobio prvi mandat ministra zdravlja, Vučić je stranačakim kolegama na sednici Glavnog odbora priznao da to nije mogao da spreči, "morao je da pristane".

Smenu Lončara najavljivao je pred formiranje oba svoja kabineta, 2014. i 2016. godine. Ćorak. Vreme je pokazalo da je u mnogim strukturama, naročito u Bezbednosno-informativnoj agenciji, Lončar uticajniji od Vučića. Pritom i veštiji i pametniji.

- Ako želiš da budeš kralj džungle, nije dovoljno da se ponašaš kao kralj. Moraš zaista da budeš kralj i u to ne sme niko da sumnja. Jer sumnja stvara haos i vodi te u propast - posavetovala je Suzana Vasiljević svog šefa, citirajući mu Metjua Mekonahjua.

U kuguarskom zanosu, Vasiljevićka je Vučiću predložila da u svom predizbornom filmu glavnu ulogu dodeli Mekonahjuovoj srpskoj političkoj verziji - Branislavu Nedimoviću. Solidna ideja. Nedimović je dokazao da je svaštočinja, moral i ideološki principi važni su mu koliko i Vučiću. Duplo golo. Pored toga, Nedimović se već duboko zaglibio u naprednjački kartel, s uticajem, pozajmljenim od vođe, napravio je čvrstu i gustu mrežu sumnjivih tipova, tajkuna u usponu, rashodovanih udbaša i sebi sličnih predatora, spremnih na sve.

Vučiću se svidela manipulacija s Nedimovićem. To ne znači da će ga zaista progurati u vrh vlasti, ali već ga koristi kao močugu kojom preti Brnabićki, Malom i Lončaru. Transparentno, da svima pokaže kako stoje stvari, Vučić je aktuelnog ministra poljoprivrede postavio u vrh liste poslaničkih kandidata. To mu je podiglo cenu kod većine naprednjačkih parazita i izazvalo zabrinutost u ciljanoj grupi funkcionera, predodređenih za škartiranje.

Nedimović je vrlo ozbiljno shvatio šansu da postane nova Brnabićka. Iako je ženstveniji od nje, manjak testosterona kompenzuje talentom za spletkarenje i poltronstvo. Na prvom sastanku, na kome se raspravljalo samo o ideji da on preuzme vođenje vlade, Nedimović se nije femkao. Odmah je pristao da bude sve što šef hoće i predao je dušu vragu svome. Na drugom sastanku već se nametnuo s konstruktivnim idejama za kadrovske promene.

Dolaskom na mesto premijera, Nedimović bi eliminisao Brnabićku i oslabio uticaj Malog. To je lakši deo posla. Teži se odnosi na rušenje piramide moći Zlatibora Lončara. Smena s mesta ministra zdravlja nije dovoljna, Vučiću je potrebno da mu se odseku pipci koje je pružio kroz BIA. Nedimović tvrdi da on to može i hoće da obavi. Ima i pravog čoveka za taj posao.

Nedimović je preporučio svog drugara Dejana Carevića za novog šefa BIA, koji bi znao i mogao da službu dekontaminira od trojice Lončarevih kumova i njihovi saradnika.

istom trošku, oslobodio bi BIA uticaja Zvonka Veselinovića, vođe kosovskog klana, koji već dugo uspešno sarađuje s Bratislavom Gašićem. Njih dvojica službu više koriste za širenje svojih nego Vučićevih poslovnih interesa, a to je neoprostivo.

Carevićeva radna biografija obećava uspešno sprovođenje intriga i spletki, u takvim igrama učestvuje 28 godina, od 1992, kad je regrutovan u Udbu. Istakao se rezultatima u famoznom Šestom odeljenju, pod komandom Ratka Romića, prvostepeno osuđenog za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa.

Carević je bez većih problema pregrmeo petooktobarske promene, da bi se 2004. godine namestio na funkciju načelnika Odeljenja za unutrašnju kontrolu u Upravi carina. Tri godine kasnije, napustio je službu i počeo da se bavi advokaturom.

Najvažniju referencu, koja ga preporučuje za povratak u BIA na velika vrata, stekao je 2012. godine, kad je postavljen za šefa kabineta tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića. Posle toga, Carević je angažovan u fantomskoj grupi, koja nezakonito deluje u Ministarstvu unutrašnjih poslova pod komandom Milutina Ateljevića, takođe bivšeg istaknutog pripadnika BIA.

S obzirom na podršku Nedimovića i Selakovića, Carević trenutno važi za favorita broj 1 za ulogu koju sad ima Bratislav Gašić. U tandemu sa Brunom Đuranom, koga je Vučić nedavno instalirao u BIA, kao svog specijalnog izaslanika, Carević bi mogao da službu vrati pod apsolutnu kontrolu vladajuće porodice.

Uz to, Nedimović je Vučiću ponudio još jedno značajno kadrovsko rešenje za smenu ministarke pravde Nele Kuburović Kisić. Pre nekoliko dana otkriveno je da je firma u kojoj direktorsku funkciju ima ministarkin suprug Bojan Kisić sa državom sklopila ugovore vredne skoro 27 miliona evra. U aprilu, u zenitu pandemije Covid 19, Kisić je direktnom pogodbom dobio poslove od tri miliona evra. Državne institucije nisu reagovale na sukob interesa, to je ustaljena praksa u naprednjačkom sistemu pljačkanja javnih resursa. Vučiću, kreatoru tog sistema, nije teško da zaštiti alave saučesnike, ali to ne znači da ovakve skandale neće iskoristiti protiv njih.

Nela Kuburović nije stavljena na spisak za odstrel zato što je korumpirana, nesposobna i kompromitovana vezama s određenim kriminalcima, već zato što pripada Lončarevom tzv. bosanskom lobiju.

Bojan Kisić je brat Darije Kisić Tepavčević, starlete iz zdravstvenog Kriznog štaba, koji je na katastrofalan način vodio Srbiju kroz pandemiju korona virusa. Kao i ostale članove lekarskog tima, i Dariju je u Krizni štab izabrao Lončar. Ministar zdravlja je svojim ljudima od poverenja okružio Vučića kako bi mogao da prikupi sve dokaze njegovih spornih poslovnih kombinacija prilikom kupovine i prodaje medicinske opreme.

Ljut zbog pozicije u koju je stavljen, umršen u Lončarevo klupko, Vučić se, poput histeričnog deteta, gica na sve načine. Za javnu upotrebu, preko lažnih opozicionara plasirao je priče o spornim poslovima Bojana Kisića, a tajno, uz podršku lažnih novinara iz kružoka oko Predraga Rankovića Peconija, Dariju Kisić zatrpava čaršijskim glasinama u kojima je pežorativno oslovljava sa Darija Kisić Tupavčević Kokeza. Insinuacija o romansi blajhane doktorke i makroa Slaviše Kokeze garnirana je pričom o njihovom zajedničkom putu u Milano, na reviju mode, gde je Kazanova iz kafića "Kontakt" pokupio koronu.

Da bi se rešio nepodobnih svedoka, u paketu s Lončarom, Vučić namerava da iz Vlade najuri i Kuburovićku. Nedimović je šefu predložio da na mesto ministra pravde postavi Aleksandra Alimpića, aktuelnog upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Nedimović već nekoliko godina ulaže u Alimpića.

Preko lokalnih medija predstavio ga je kao uspešnog privrednika, humanistu i vrhunskog sportistu, a uspeo je čak i da mu sredi nagradu OEBS-a, koji ga je 2018. godine proglasio za "ličnost godine".

Alimpićevoj "ličnosti" sasvim drugačije mišljenje imaju štićenici KPZ-a. Zatvorenici se žale na sve. Prema njihovim tvrdnjama, zdravstvena zaštita je očajna. Srčani bolesnici i dijabetičari se proglašavaju za radno sposobne, a za lečenje najtežih oboljenja koristi se čaj od bokvice i sedativi.

Kakvi su lekovi, takva je i hrana. Za večeru se služi griz, a za doručak riblje konzerve sumnjivog kvaliteta, koje uvozi naprednjački funkcioner, aktuelni potpredsednik Narodne skupštine Veroljub Arsić.

Grogirani i neuhranjeni, zatvorenici rade teške fizičke poslove na poljima kornišona, na pošumljavanju i košenju korova, a angažovani su i na radnim zadacima izvan KPZ-a. Za robovski rad dobijaju mizernu nadoknadu od 3.000 dinara mesečno. Alimpić je, upozoravaju štićenici, podelio i stražarsku službu.

Kao primer ističu Gorana Miražića, vodećeg uterivača terora i sakupljača glasova za SNS. S platom zatvorskog stražara, Miražić sa četveročlanom porodicom letuje na Ibici. Alimipić je u svoje smutne radnje uvukao i svog zamenika, veterinara Nebojšu Draganovića, direktora Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom Milana Stevovića, pa i sudiju Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Dejana Kneževića, koji je zadužen za kontrolu zakonitosti rada uprave KPZ-a.

Iako tavim kvalifikacijama zadovoljava sve uslove za napredak u naprednjačkoj nomenklaturi, Vučić još nije pristao da Alimpića digne na ministarski nivo. Pristao je da mu, kao prelazno rešenje, omogući kandidaturu za gradonačelnika Sremske Mitrovice. Na taj način, protežirao je Nedimovićevog ortaka, ali ne do mere koja bi mogla da se izmakne kontroli.

Kao Carević, i Alimpić je kadar iz Šestog odeljenja BIA. Kad bi jedan postao direktor BIA, a drugi ministar pravde, dobili bi prevelik prostor za manipulisanje u ličnom interesu. Vučiću to ne odgovara, takvu postavku već ima, pa zamena Lončara i njegovih partnera s Nedovićem i njegovom udbaškom ekipom nije željeno rešenje.

Za Srbiju, tumbanje unutar SNS-a nema nikakav značaj, jedne lopove i prevarante naslediće drugi. Neuporedivo veći problem predstavlja sistem organizovanog kriminala u koji je Vučić uvezao policiju, vojsku, pravosuđe, medije i ordinarne uličare i razbojnike.

Prava slika Vučićeve vlasti videla se 7. maja, kad su ulaze u zgradu Predsedništva, od naroda branili, rame uz rame, pripadnici Vojne policije, tzv. Kobre, i naprednjački kriminalci. Razlika je samo u tome što su Kobre nosile beretke, a batinaši kačkete.

Pljačkaši, siledžije, narko dileri i ostali Vučićevi najamnici, tokom vanrednog stanja sprovodili su teror nad građanima. Umesto da ih hapsi, policija im je obezbeđivala zaštitu, da spokojno i opušteno zlostavljaju normalne ljude.

Grupu vandala je predvodio Goran Papić, zamenik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Papićev kum, aktuelni ministar policije Nebojša Stefanović je izdavao uputstvo policijacima da ne reaguju na prijave građana zbog remećenja javnog reda i mira.

Stranački podobni banditi su nekažnjeno sprovodili teror, a policija je progonila njihove žrtve. Vladimir Rebić, direktor policije, pohvalio se kako je od uvođenja vanrednog stanja procesuirano 7.8000 građanja zbog kršenja policijskog časa. Na spisku nema kriminalaca iz naprednjačkih batinaških odreda. Zbog paljenja baklji na zgradama u koje su nezakonito i nedopušteno upadali, procesuirano je 56 huligana, ali i 57 građana zbog lupanja u šerpe.

Uz vojsku i policiju, Vučić je za širenje tiranije angažovao i reprezentativce kriminalnog miljea. Direktno iz zatvora, gde je odslužio kaznu za šverc heroina, Kristijan Golubović je krenuo na turneju po režimskim televizijama.

- Šta Aleksandar Vučić ima u srcu, to je u njegovom srcu... Al' šta da se radi... To je ona priča o ovoj vodi. Kad je čovek sipao vodu i dao svima nama da je popijemo, on je učinio delo. I sad dođu ovi i udaraju u ovo piće, a ovde nema nikakve vode. Voda je kod njih u džepovima. Mi smo dovoljno bili jad i beda i lopurde. Oni kažu da njegovi kradu, ja ne verujem u to! Prvi put na političkoj sceni verujem da je SNS prava stvar za sve - objasnio je Kristijan u skladu sa svojim intelektualnim kapacitetima, ili kako se to kaže...

S autoritetom osuđenika, koji je veći deo života proveo u zatvoru, nego na slobodi, Golubović je promovisan u nezvaničnog portparola SNS-a i Aleksandra Vučića. Posle svih izliva ljubavi, bila bi grehota da se ne venčaju. Ili da, još bolje, što pre postanu cimeri u nekom KPZ-u, može i kod Alimpića u Sremskoj Mitrovici.

Brutalnije i primitivnije, kako mu i priliči, angažovao se Pavle Bihali, vođa pokreta Levijatan. Zaštitu Vučićeve policije i pravosuđa kupuje napadima na svakoga ko kritikuje diktatora. Poslednji na meti našao se Dragan Đilas, kome je Bihali otvoreno, preko Tvitera, poručio da će ga naći i prebiti. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odmah je reagovalo i uhapsilo tviteraša koji je pretio Vučiću. Bihali je na slobodi, priprema se za učešće na izborima.

Vučić je izbore zakazao za 21. jun, iako postoji opasnost od ugrožavanja javnog zdravlja. Kao da mu nije bilo dovoljno što je, takođe zarad ličnih i stranačkih interesa, u martu izazvao širenje korona virusa, opet u rizik gura ceo narod. Ne zanima ga koliko će ljudi da se inficira, oboli i umre, važno mu je samo da što pre odradi izbore. Žuri mu se jer zna da će srpska privreda doživeti kolaps do jeseni. Sad, dok su još sveže posledice pandemije virusa i straha, ima veće šanse da izbegne odgovornost za kršenje Ustava, zlostavljanje građana i korupcionaške afere prilikom nabavke medicinske opreme.

Startne pozicije je popravio pričom o finansijskoj pomoći mikro i malim preduzećima. Nadoknadu za izgubljenu platu dobilo je 600.685 zaposlenih u javnom i 1.055.000 u privatnom sektoru. Pošto zvanična statistika kaže da je u prvom kvartalu 2020. godine bilo ukupno 2.186.834 zaposlenih, očigledno je bez minimalca ostalo više od 500.000 radnika.

Izgleda da Narodna banka Srbije nije uspela da štampa dovoljno novih novčanica. No, Kovnica će morati da radi punom parom, pošto mora da obezbedi i dovoljne količine za isplatu onih sto evra u dinarskoj protivrednosti, koje je diktator obećao. Da nije izbora, mogao bi da zaboravi i to, kao sva ostala obećanja.

Na priči o sto evra Vučić je, ne slučajno, otkrio značajan detalj u pripremi izborne prevare. Najavom pomoći za "svih 5,2 miliona punoletnih građana", jednom rečenicom je iz biračkog spiska izbrisao 1,5 milion glasača. U birački spisak je upisano nešto više od 6,7 miliona građana koji imaju pravo da biraju i da budu birani, osim ako Vučić ne proceni drugačije. A, on je procenio da mu treba mnogo manji broj, kako bi prikazao veću izlaznost na predstojećim izborima.

Pored te prevare, po ko zna koji put je ugrozio ustavni poredak. Aktuelni saziv srpskog parlamenta, a samim tim i Vlade Republike Srbije, ističe 3. juna. Od tog dana, do konstituisanja sledećeg saziva Narodne skupštine, a to može da se otegne do oktobra, jedini predstavnik legalno izabrane vlasti biće Aleksandar Vučić.

Pravni vakum ne brine Vučića, on tvrdi da to nije problem, jer postoje tumačenja po kojima može da se mandat poslanika smatra aktivnim do izbora novog skupštinskog saziva. Ako je tako, izbori bi mogli da budu odloženi i za jesen, kad se završi rat s nevidljivim neprijateljem Covid 19.

Međutim, vladar nema vremena, od javnog zdravlja važniji mu je izborni cirkus. Posle, kad formira novu vladu, ništa ga neće sprečiti da opet proglasi vanredno stanje, ako mu to bude bilo potrebno za nove političke i poslovne spletke.

U realizaciji tih planova, Vučić je dobio i pomoć Sergeja Trifunovića, koji je najavio izlazak Pokreta slobodnih građana na izbore. Iako je potpisao "Sporazum s narodom", kojim se obavezao na bojkot izbora pod aktuelnim uslovima, Trifunović je okrenuo ćurak naopako. Dojučerašnji saborci iz Saveza za Srbiju to su doživeli kao izdaju.

Kao ključni motiv pominju pet miliona evra. Ta spekulacija je nastala na tragu Trifunovićevog priznanja da mu je Petar Panić, Vučićev kum, prošle jeseni nudio 500.000 evra kao nagradu za učešće na izborima. Trifunović je rekao da je 13 puta odbio ponudu. Sad pojedinci iz Saveza proturaju priču da je lider "slobodnih građana" dobio ponudu koja se ne odbija, čak pet miliona evra. Trifunović to demantuje u svom stilu, sve koji to tvrde poziva da mu "popuše kurac".

U tom izdajničkom smeru, Boris Tadić gura Demokratsku stranku, koju poziva da još jednom razmisli da li da poštuje obevezu prema građanima, kojima se zavetovala na bojkot, ili da pomogne Vučiću i svojim učešćem na izborima obezbedi legitimitet buduće vlasti. Tadićev uticaj nije veliki, ali jeste dovoljan da se eksploatiše u režimskim medijima, koji vape za pukotinama u Savezu za Srbiju.

Vučić i kompletna ergela njegovih grla - od Nedimovića, Kristijana, Trifunovića i Tadića, do batinaša iz Levijatana - trče svoj poslednji izborni krug. Kako god se završi ova trka, njene posledice neće imati dug rok trajanja. Vlast, koja će se formirati posle junskog cirkusa, nema šanse da izgura ni nekoliko meseci, a kamoli pun četverogodišnji mandat.

Vučić je porazio sam sebe. Uzalud mu korumpirani politički paraziti svih boja, uzalud zloupotreba državnih intitucija, vojske i policije, batinaša i izanđalih kriminalaca, niko i ništa ne može da mu pomogne. Gotov je.