Tabloid je pozvan

Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji i Zaštitimo Jadar i Rađevinu

Ko je bludnik što otvara rudnik

Kompanija Rio Tinto zaključila je da je Srbija banana država, poput Namibije, pa je krenula da u gusto nasljenom području Jadra i Drine otvori rudnik za dobvijanje litijuma. Zarada je ogromna, ali banda Aleksandar Vučić - Zorana Mihajilović je za Srbiju i njen budžet ostavila - samo nadu da ćemo, pored zastrašujuće štete, možda dobiti nešto. Tekstovi iz Magazina Tabloid podigli su na noge javnost Srbije. Koalicija za održivo rudarstvo i Zaštitimo Jadar pokušale su da demantuju pisanje režimskog lista Politika o isplativosti ove investicije koja će preko Jadra, Drine, Save i Dunava, naneti ekološku štetu nezamislivih razmera i drugim državama. Objavljujemo pismo koje je Politika odbila da objavi, kao i tekst Momčila Alimpića.

***

Zašto se „Politika" bavi cenzurom i politikanstvom?

Dana 20.12.2020. godine u listu „Politika" je objavljen intervju sa gospođom Vesnom Prodanović, direktorom „Rio Sava eksplorejšn", ćerkom firmom Rio Tinta. U istom intervjuu je ista gospođa na vrlo perfidan način pokušala da izreklamira svoju firmu koja se inače bavi projektom „Jadar" tj. eksploatacijom jadarita - rude litijuma u dolini reke Jadar u blizini Loznice i Krupnja.

Udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu i Koalicija za održivo rudarstvo vodimo odsudnu bitku protiv projekta „Jadar" i Rio Tinta jer posedujemo dovoljno dokaza i saznanja da bi projekat „Jadar" i finansijski i ekološki uništio, ne samo Jadar i Rađevinu već i celu Zapadnu Srbiju. Stoga smo listu „Politika" 21.12.2020. poslali tekst koji ima za svrhu da objasni javnosti o čemu se radi. Od uredništva „Politike" smo 27.12.2020. u telefonskom razgovoru dobili obećanje da naš integralni tekst izlazi sledećeg dana, tj. 28.12.2020. i to sigurno.

Naravno, 28.12.2020. tekst nije objavljen. 2.1.2021. godine u razgovoru sa uredništvom telefonski smo obavešteni da je tekst predugačak i preoštar i da su nas oni, navodno, 27.12.2020. o tome obavestili mejlom koji je na našu adresu stigao zapravo 2.1.2021. u 12.45 časova, nedugo nakon razgovora sa njihovim urednikom. Neshvatljivo je i za novinare i za nas, kao i za čitalaštvo da se jedna „Politika" može na tako neprofesionalan način poneti.

Posle razgovora od 2.1.2021. sa jednom od urednika „Politike", Sandrom Gucijan, istima smo se zahvalili na saradnji, tj. obmanjivanju, a tekst koji smo poslali njima, šaljemo i Vama, ne krijući ni jedan podatak o ovom slučaju.

Smatramo da ovo naše obraćanje vama kao integralan tekst koji smo poslali „Politici" na objavljivanje, zaslužuje da se objavi, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog građana Srbije koji se moraju probuditi i stati u odbranu svoje zemlje od stranih korporacija i vlasti ove države, kao i instruisanih listova čija uređivačka politika služi kao reklama za te strane korporacije, u ovom slučaju Rio Tinta.

U prilogu Vam šaljemo tekst obraćanja „Politici" od 2.1.2021. kao i integralni tekst koji je prosleđen „Politici" 21.12.2020.

Momčilo Alimpić, predsednik Zaštitimo Jadar i Rađevinu

Marija Alimpić, Zaštitimo Jadar i Rađevinu

Zvezdan Kalmar, predsednik Kolaicije za održivo rudarstvo u Srbiji

Rudnika ne sme i ne može biti, a evo i zašto

Ko još može da poveruje u bilo šta što Rio Tinto predstavlja javnosti. Rio Tintu ne veruje ni vrh vlasti Republike Srbije sa kompletnom Vladom, ali ih vežu neki drugi interesi. Sve što je generalna direktorka „Rio Sava eksplorejšn" Vesna Prodanović izjavila u vašem listu 20.10.2020. godine je ili laž ili poluistina koja je opasnija od laži. A o prećutkivanju vrlo važnih istina da i ne govorimo.

Osnovna premisa da o projektu proizvodnje litijuma u Jadru nije bilo ni zrnca informacija u javnom domenu dok se nezavisne ekološke organizacije nisu potrudile da pitanje postave, i opet nije postavljeno pitanje da li je urađen scenario alternativnog razvoja ovog regiona (što je inače apsolutna obaveza po zakonu o strateškoj proceni uticaja) što je samo ukratko i sporedno spomenuto u tekstu dr Dragane Đorđević. Dakle, pitanje POTREBNOSTI I PRIHVATLJIVOSTI NIJE NI SPOMENUTO.

Upravo iz ovog razloga je potpuno jasno da je za objektivno predstavljanje pitanja vezanih za ovu temu neophodno imati i drugu stranu predstavljenu u punom kapacitetu.

Banalno pitanje koje novinari „Politike" nisu znali niti mogli da znaju da postave je pitanje da li postoji tehnologija proizvodnje baterija (ako to zaista fundamentalno pitanje zelene tranzicije energetike Srbije, a sasvim izvesno nije) koja ima daleko manje ekološke posledica i koje će u vrlo skoroj budućnosti odmeniti ekološki neprihvatljivu proizvodnju litijumskih baterija, nije ni postavljeno.

Ovde ćemo samo naznačiti da su u svetu veoma blizu otkrića tehnologije natrijum-jonskih baterija koje će imati enormno manje ekološke posledice i koje će i cenom i kvalitetom odmeniti litijumske baterije.

ovoj temi ćemo se izjasniti na drugom mestu, a za ovu situaciju je dovoljno da se jasno naznači da litijumske baterije nisu budućnost kako zbog ogromnih troškova, tako i zbog izuzetne kompleksnosti proizvodnje te ograničene dostupnosti u svetu.

Ponovo nije postavljeno pitanje KOLIKO IMA STVARNIH OVERENIH REZERVI KOJE RUDE, U KOJOJ FORMI I GDE: prazne priče „ovoliko, onoliko..." ne zadovoljavaju odgovor.

Ceo temat se ponaša kao da se obraća tehnički, tehnološki, civilizacijski i uopšte obrazovno zaostalom stanovništvu koje je nepismeno, neprosvećeno i time nesposobno da shvati veliku civilizacijsku priliku pred kojom se nalazi.

Podsećamo „Politiku", Vladu Republike Srbije i posebno kolonijalne gospodare čiji je Vlada očigledni klijent (ambasade Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Australije) da nikada i nigde nisu dospeli STVARNI, KONAČNI, DETALjNI parametri, karakteristike i stvarni POČETNI I FINALNI raspored svih podsistema izuzetno komplikovanog i OPASNOG kopanja i prerade litijuma.

Udruženje „Zaštitimo Jadar i Rađevinu", Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji, a i sami stanovnici Jadra i Rađevine pojedinačno smo prilično upoznati sa ekploatacijom jadarita i prevođenjem istog u litijum i odlaganjem jalovine i industrijskog otpada, i to od najeminentnijih naših i stranih stručnjaka koje ne finansira Rio Tinto i koji su nam svoja znanja ponudili bez ikakve naknade.

Upravo je zbog ovog SISTEMSKOG PRIKRIVANjA i pravljenja javnosti Srbije ludim i glupim, NEKOLIKO CIVILINIH ORGANIZACIJA (Zaštitimo Jadar i Rađevinu, Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji - Kors, Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT) PREDUZELO OPSEŽNE ISTRAŽNE RADNjE PRIKUPLjANjA PODATAKA koje uprkos zakonskoj i, budimo potpuno otvoreni, USTAVNOJ obavezi nisu našli za shodno da objave niti Vlada Republike Srbije, niti kolonijalna korporacija Rio Tinto, niti i jedan od FAKULTETA I INSTITUTA koji su državne institucije u kojima rade iz budžeta plaćeni visoko školovani kadrovi ove zemlje koji se uprkos obavezi da brinu o životnoj sredini i da obaveštavaju javnost o svim mogućim opasnostima po životnu sredinu, sami sebe obavezali da po privatnim ugovorima (naime te institucije i u njima uposlene stručne osobe) u neodređeno dugom periodu ozmeđu 2004. (kada je na velika zvona najavljeno otkriće litijuma za čije otkriće možemo slobodno da tvrdimo da se lažno pripisuje Rio Tintu jer je sasvim izvesno da je u prethodnim decenijama na području Jadra i Rađevine vršeno istraživanje koje je očigledno imalo dovoljno verovatna dostignuća da svakog iole pametnog uputi u činjenicu da u ovom području ima strateški značajnog minerala litijuma i sa njim povezanih drugih minerala o kojima se jako malo govori ili zna u javnosti) i 2020. godine radili sa Rio Tintom u istraživanju rude, planiranju eksploatacije, istraživanju mogućih uticaja bez da su ikada u bilo kojoj formi o ovim istraživanjima koja su po Ustavu morala biti objavljena i javno dostupna.

Na ovaj način su sve institucije postale saradnici u udruženom poduhvatu i konspiraciji nečuvenih razmera za koje prikrivanje i posebno onaj deo koji se odnosi NA POTPISIVANjE IKAKVIH UGOVORA O NEOBJAVLjIVANjU INFORMACIJA U JAVNOSTI bi istražni organi ove države morali da reaguju i da kroz čitav lanac krivičnih istraga utvrde ko je vodio i ko je sprovodio ovakvu zaveru protiv sigurnosti, ekološke bezbednosti i strateških interesa građana Republike Srbije.

Na ovaj način su sve ove institucije te Vlada Republike Srbije stupile u zaveru protiv prava građana Republike Srbije (ne samo onih koji žive neposredno u blizini rudnika) u pokušaju da u privatne ruke prebace stratešku vrednost koju predstavlja litijum.

Podsećamo da je litijum ne samo materijal koji se koristi za proizvodnju baterija nego i, namerno ili nenamerno manje poznato, u proizvodnji nuklearnog oružja o čemu su tokom više decenija vršena istraživanja i na teritoriji Republike Srbije.

Osim toga, ova zavera prikrivanja podataka sa jasnim ciljem stvaranja privatne dobiti za stranu korporaciju, strane Vlade čiji su se predstavnici sami javili ko su (Velika Britanija, SAD, Australija) i za neodređeni (za sada) krug privatnika povezanih sa osobama koje obnašaju vlast u Vladi Republike Srbije.

Vrlo značajno je da ponovo u pamfletu u Politici nismo dobili tačne podatke: koliko sumporne kiseline, koliko drugih kiselina, koliko cementa, kreča, koliko vode će biti dopremano i korišćeno u ovom destruktivnom planiranom centru za uništavanje Jadra i Rađevine.

Na taj način je „Politika" pokazala da ne ume da postavi potrebna pitanja odnosno da bez pomoći aktivista koji su ovu temu i podigli na NIVO PITANjA O POTREBNOSTI I PRIHVATLjIVOSTI PROJEKTA nije moguće zaštititi interes javnosti.

Iz ovog temata i izbora sagovornika potpuno je jasno da je „Politici" interes da na više ili manje prikriven način promoviše lepo našminkanim fotografijama rudnika direktorke preduzeća Rio Tinto projekat koji je u svojoj osnovi potpuno upitan.

Naime, opet nije rečeno koliko će kamiona i vagona ovih supstanci ulaziti dnevno, odnosno koliko će kamiona i vagona sa proizvodima iz ovih procesa da se kreće po putevima i prugama Jadra i Rađevine.

Dovoljno je da se setimo situacije od pre par dana kada su se prevrnuli vagoni sa sumpornom kiselinom pa da sasvim izvesno možemo da tvrdimo da je opasnost prevoženje nekoliko desetina vagona sumporne kiseline dnevno kroz jednu od najplodnijih rečnih dolina u Srbiji.

Još važnije, nije objašnjeno šta će se dešavati u slučaju poplava koje potapaju čitavu dolinu Jadra, odnosno nije objašnjeno gde će biti odlagališta i jalovišta. Ni rečju nije objašnjeno kako i na koji način je moguće preduprediti sleganje terena i nastanak klizišta koja će dovesti do pucanja i čak kretanja desetina i potencijalno stotina kuća.

Projekat nije definisan, tačne informacije ne postoje, a već je odobren Plan posebne namene čime je miniran pravni sistem Republike Srbije, odnosno, potpuno svesno se ušlo u onemogućavanje građana da projekat odbiju.

Zašto je ovo bitno? Tokom čitavog proleća i leta Rio Tinto je u neposrednim sastancima sa piscima ovih redova neprestano ponavljao da nije dovršio idejni projekat, da ne zna tačne rasporede u prostoru, čime nam je samo dokazao da je POTPUNO ILEGALNO ULOŽIO ZAHTEV ZA Plan posebne namene, odnosno da je strateška procena uticaja na životnu sredinu u okviru ovog procesa urađena na falsifikovanim osnovama.

Na taj način je Rio Tinto pokazao da je preuzeo sve prakse ilegalnog razvoja projekata u Srbiji kako to rade EPS, Zi Đin i mnogi drugi operateri koji razvijaju najdestruktivnije projekte bez procene uticaja, na bazi falsifikovanih procena uticaja. Šta više, Vlada Republike Srbije koja je ovaj Plan na ovakvim nepotpunim osnovama odobrila i stavila u Prostor Republike Srbije je pokazala da je spremna da krši ustavna i zakonska prava građana Srbije.

Prejudiciranjem odluke o potrebnosti ovog projekta Vlada Republike Srbije je svesno prekršila Ustav i pretvorila građane Jadra i Rađevine, a potom i cele Srbije u OBJEKTE SAMOVOLJNE POLITIKE time preotimajući pravni subjektivitet svim građanima da kažu NE bilo kom projektu, bilo kakvom programu, posebno ovako destruktivnom i opasnom.

Vlada Republike Srbije ovim grandioznim privatizovanjem resursa i prostora zapravo vrši svesno iseljavanje hiljada građana onemogućavajući desetinama hiljada građana da prave planove za svoj život.

Gospođa Vesna Prodanović prećutkuje krivična dela koja je Rio Tinto do sada napravio u Jadru i Rađevini sa domaćim pomagačima, od vrha do dna srpske vlasti, uključujući i institucije poput fakulteta, instituta i slično.

Zna dobro gospođa Prodanović da je način na koji su prostorni planovi usvojeni posebna kriminalna priča urađena iza leđa stanovnika Jadra i Rađevine. Zna dobro gospođa Prodanović kako su počeli sa domaćim pomagačima (Geodetski zavod Srbije, katastri grada Loznice i opštine Krupanj sa rukovodstvima istih opština) otimanje zemlje od stanovnika Jadra i Rađevine, prevođenjem njihovog zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko bez apsolutno ikakvog znanja o tome tih istih stanovnika i naravno bez njihovog pristanka.

Posledice ove kriminalne radnje su katastrofalne za vlasnike zemlje (cena zemlje pada, gube prava na subvencije na poljoprivredno zemljište, gube pravo na poljoprivredne kredite itd.). Zašto gospođa Prodanović ne reče da je taksu na te kriminalne i nečasne radnje platila njena „Rio Sava eksplorejšn" gde je ista i direktor. Zašto se gospođa Prodanović ne osvrnu na ogromnu štetu koju je do sada Rio Tinto napravio na terenima Jadra i Rađevine. Pitate se kakvu štetu. Molimo vas kao eminentni dnevni list da na teren Jadra i Rađevine pošaljete vašeg novinara gde će se na licu mesta uveriti o istom.

Projekat ne bi bio isplativ ni samom Rio Tintu kada bi realno uzeli u obzir sledeće neophpodne troškove.

Svečano obećanje nekakve direktorke Rio Tinta sumnjive karijere da neće biti zagađenja je smešno, komično i nije dovoljno: Rio Tinto bi morao da uplati grandiozno osiguranje koje bi bilo deponovnao u Srbiji i koje bi bilo dovoljno da se sve i svako moguće zagađenje, akcident, izlivanje, bilo u redovnom procesu ili POD UTICAJEM VIŠE I NEPREDVIĐENE SILE REGULIŠE.

Osim toga, Vlada Republike Srbije i Parlament bi morali da promene visinu rudne rente i da je podignu na jedino moguć i prihvatljiv nivo od minumum 20% od vrednosti iskopane rude. Procenti od dobiti ne zadovoljavaju, jer kompanija sa takvim negativnom moralnim kodeksom bi sasvim izvesno učinila sve da lažnim knjigovodstvom minimizira svoju dobit.

Jasno je da se moraju podići cene zagađenja i korišćenja prirodnih resursa (vode, zemljišta, jalovine, emisija itd.), još jasnije da bi Rio Tinto morao da sam planira i finansira izgradnju novih puteva, pruge, visokog napona, vodovoda od Drine itd. Neće Republika Srbija da proglašava privatne projekte za javni interes. Svako proglašenje javnog interesa će ukoliko bude donešeno biti ukinuto i Rio Tinto te svi koji takav javni interes budu proglasili će morati solidarno u visini svoje imovine da odgovaraju za sve štete koje će ovaj projekat naneti ne samo ekološki nego i na imovinu.

Tek kada bi sve ove troškove podmirili i kad bi na OTVORENOM TRŽIŠTU BEZ PRAVA NA EKSPROPRIJACIJU RASELILI SVE LjUDE KOJI ŽIVE U KRUGU OD 1000 DO 2000 METARA od krajnje granice svih rudnih, industrijskih i svih drugih povezanih postrojenja i saobraćajnih trasa, mogli bismo da se dogovorimo, odnosno diskutujemo o procenama uticaja na životnu sredinu.

Kad sve ove troškove budu uračunala gospoda iz Rio Tinta će pobeći glavom bez obzira. To im je bolje jer nemaju šta više ovde da istražuju. Dovoljno su istraživali i lažno predstavljali troškove svojih privatnih istraživanja, sakrivali i onemogućavali javnost da sazna stvarne rezerve.

Do sada smo učestvovali na više sastanaka sa predstavnicima Rio Tinta, od kojih je poslednji bio 15.12.2020. u Beogradu. Rio Tinto je zastupala gospođa Margareta Milosavljević kojoj su podršku davali profesori dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta i dr Aleksandar Đukić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR je predstavljala Nataša Đereg, Koaliciju za održivo rudarstvo u Srbiji - KORS zastupali su Zvezdan Kalmar i Momčilo Alimpić, a udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu, Marija Alimpić.

Ni na tom, kao ni na prethodnim sastancima nije se došlo do važnih informacija, šta više Rio Tintu je jasno rečeno da mi, niti bilo ko drugi normalan ne može niti sme biti partner s njima. Samo ponašanje Rio Tinta na svim sastancima je takvo da ni jedan konkretan odgovor ne možemo dobiti.

Rio Tinto je opasna družina koja jedno priča, a drugo radi. Ta kompanija je donirala ogroman novac rudarsko-geološkom fakultetu, mašinskom, građevinskom i ko zna kome još da bi lobirali za otvaranje rudnika a sve protiv svog naroda.

Gospođa Prodanović nas zasipa obećanjima o nekakvim najsavremenijim tehnologijama koje će upotrebiti u rudniku i oko njega, ali baš toliko nismo naivni da joj poverujemo. Malo digresije. Ako filter na cigaretama može da zaštiti pušača od duvanskog dima, tako onda i njihove tehnologije mogu da zaštite nas od rudnika.

Na kraju krajeva, sama ekonomska računica je neverovatno porazna po Srbiju. Ne trebaju nama njihova radna mesta pod zemljom po kojoj sejemo, žanjemo i pevamo pesme žetelačke, po kojoj se naša deca igraju, zemlji pod kojom nam leže kosti prađedovske koje treba, ne daj Bože, da skupljamo u celofanske džakove. Mislite da su se naši stari tek slučajno sahranjivali na svojoj zemlji, u njivama i livadama. Ne. Znali su dobro šta rade, to je bio potomcima amanet da se zemlja ne prodaje.

A za gospođe Brnabić, Vujović i Mihajlović i gospodina Krkobabića jedno pitanje: da li vi gospođe ministri i gospodine ministre znate značenje reči ministar. Možda i znate, mada se po vašim delima ne bi reklo.

Za one koji ne znaju, reč ministar potiče iz latinskog jezika i znači „onaj koji služi narodu ili narodni sluga". Gospođi Prodanović i profesorima koje angažuju i plaćaju da rade za interese stranih firmi poručujemo da se vrate u prošlost i sete se časova na kojima se pričalo i o patriotizmu.

Ne bi bilo zgoreg da se prisete i nekog časa istorije, možda im bude jasnije ko su. Mi u Jadru i Rađevini toliko kulturnog i istorijskog nasleđa imamo da sve i kad bi hteli, ne bi mogli da zaboravimo. Znate li da se samo u dolini Jadra nalazi više od 50 praistorijskih nalazišta? Rio Tinto sigurno zna za jedno čije iskopavanje finansira kako bi kasnije sam lokalitet mogao da zbriše sa karte postavljanjem deponije na to mesto.

U pitanju je nekropola Paulje iz bronzanog doba, stara oko 3000-3500 godina. Napominjemo da je od ovih nalazišta samo mali broj istraživan, a ni jedan do kraja. Fascinantno je da se niko od tih koji rade na iskopavanju pa do gospode u raznim Zavodima za zaštitu spomenika nije zapitao gde je naselje, ako je tu nekropola, mora i naselje da je postojalo.

U Jadru se priča da je naselje bilo u krugu crkve Svetog Georgija u Gornjim Nedeljicama, crkve za koju se tvrdi da je starija i od manastira Tronoše, zadužbine kraljice Kataline i kralja Dragutina Nemanjića iz XIII veka (vreme nastanka 1276-1282. godine) koji je od rudnika udaljen svega desetak kilometara.

Da li slučajno niko nadležan nije video da 1.010 hektara kulturno-istorijskog kompleksa Tršić-Tronoša ulazi u Prostorni plan posebne namene? Da li ovi predstavnici kompanije koji govore Vukovim jezikom i hvale se očuvanjem biodiverziteta u svojim projektima znaju da samo na tom području imamo 145 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su 62 strogo zaštićene?

Kao egzotični detalj navešćemo da se predstavnica kompanije na sastanku pohvalila očuvanjem biodiverziteta u projektu koji kompanije vodi u Mongoliji (usred pustinje), a zatim navela Madagaskar. Tu nam je već bilo urnebesno smešno.

Osetite li bar nešto kada čujete Draginac, 14. oktobar 1941.? Mi osećamo. Jezu. Neizmernu tugu. Bes. I verujte nam na reč, taj bes samo raste kad pomislimo da isti ti zapadnjaci veliki evropskih vrednosti opet hoće ovde, na naše, na našu svetu zemlju, ne jednom, ne dvaput, nego bar četiri puta kroz vekove krvlju branjenu.

Loznica, 21.12.2020.

Momčilo Alimpić, Zaštitimo Jadar i Rađevinu

Marija Alimpić, Zaštitimo Jadar i Rađevinu

Subotica, 21.12.2020.

Zvezdan Kalmar, Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji

Ko je bludnik što otvara rudnik?

Zagonetka koju treba odgonetnuti nije nimalo teška. Mi koji živimo na terenu od Loznice do Krupnja, tj. terenu Jadra i Rađevine i koji se nedvosmisleno protivimo otvaranju rudnika jadarita u dolini reke Jadar, nemamo dilemu. Mnogo se bludnica i bludnika skupilo oko jedne deponije i jednog rudnika počev od lokalnih do vrha piramide vlasti.

Svi ti bludnici su toliko zaćorili u svom zlodelu da tragove svojih kriminalnih radnji ostavljaju na sve strane. Ne interesuje njih koliko će Srbija ni naivni narod Srbije prihodovati od rudnika, njih interesuje koliko će oni inkasirati za sebe pre otvaranja rudnika.

Istražujući kao udruženje sa svojim koalicionim partnerima, došli smo do jednoglasnog zaključka, koji je potkrepljen sa dosta dokaza od naših i stranih eminentnih stručnjaka, koji ukazuje da je projekat „Jadar" najveća, ili jedna od najvećih (da ne budemo sebični) korupcionaških afera na našim prostorima.

Koliko god Ustav, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i podzakonski akti nisu savršeni, ipak ne dozvoljavaju bludnicima da gaze svoj narod i ljudska prava. Sve do sad preduzete radnje oko otvaranja rudnika jadarita su kriminogene na šta je ukazivano i do naše strane, ali i od drugih, pa je neshvatljivo da srpksa policija, tužilaštvo, sudstvo i dr. ne preduzimaju ama baš ništa.

rudniku jadarita se priča u krugovima vlasti kao o Eldoradu - obećanoj zemlji, a pokrića za toliku halabuku niotkuda. Niko još nije saopštio koliko to miliona ili milijardi dobijamo a koliko gubimo. Od zlatne groznice koja trese vlast ne može se ništa drugo ni očekivati, problem je što nas trese strah od njih.

Nama laicima je manje vremena trebalo da shvatimo opasnosti koje nosi rudnik nego njima koji imaju neograničenu logistiku, pa ili znaju o čemu se radi od prvog dana ali, eto prosto hoće da bude ovako jer za to imaju samo njima znane razloge. Ekstrakcija litijuma iz jadarita je najkomplikovanija i najzahtevnija od svih do sad poznatih u svetu. Šta mi da očekujemo od toga kad je do sada najjednostavniji način izdvajanja litijuma naneo ogromne štete i nesreće tamošnjem stanovništvu („litijumski trougao" u Južnoj Americi). Nigde se do sad litijum nije vadio u ovako gusto naseljenom području i u ovako prostorno maloj zemlji.

Iz pouzdanih izvora saznajemo da su studije procene uticaja na životnu sredinu za potrebe Rio Tinta radili institut „Jaroslav Černi" i Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, i da obe nedvosmisleno ukazuju na to da rudnika u Jadru ne sme biti, jer će prouzrokovati strašne posledice po veći deo Srbije. Ali Rio Tinto angažuje novac i gde burgija ne može da završi posao i donira velikim novcima Mašinski, Građevinski, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, i ko zna koga još. Samo neka znaju da naručene studije neče proći ni u Kovinu, ni u Toponici, ni u kukavičjem gnezdu, a valjda ste gledali „Let iznad kukavičjeg gnezda". Jedino im preostaje da nađu Nikolu Novakovića (koji je Karađorđu odsekao glavu), da im uradi studiju kakva njima odgovara.

Ako ih pustimo da ne daj Bože otvore rudnik, siguran sam da bi Srbija za koju godinu postala najprestižnija turistička velesila po horor turizmu. Černobilj bi bio bar tri koplja ispod nas.

Takođe saznajemo od lovaca iz ovih krajeva da će Rio Tinto ogromnom sumom novca donirati Lovačko udruženje „Gučevo" da se ne bi protivili otvaranju rudnika. Očigledno je da se Rio Tinto razbacuje novcima kao nigde do sada u svetu.

Na poslednjem sastanku sa predstavnicima kompanije Rio Tinto od 15.12.2020. obećano nam je da ćemo dobiti transkript sastanka koji nikad nismo dobili. Na istom tom sastanku na kome su kompaniju zastupali profesori Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta i Aleksandar Đukić sa Građevniskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Margareta Milosavljević, viši savetnik u Rio Tintu, ponuđeno nam je „partnerstvo'' što smo odbili pa nismo ni zapitkivali kako bi to partnerstvo funkcionisalo, verovatno kao i sva druga koja su sa nekima sklopili, zaobilazeći zakonske propise i moralne norme.

U nastavku navodimo pitanja koja smo imali za kompaniju a na koja nismo dobil niti jedan odgovor:

Zašto ovaj sastanak nije zakazan u Jadru i Rađevini, ne otvarate vi rudnik u Beogradu nego tamo?

Zašto je ovaj sastanak zatvorenog tipa i da li ćete transkript sa ovog sastanka objavljivati samo vi kad vam zatreba, a mi to ne bismo smeli?

Otvoreno sumnjamo u vaše dobre namere i mislimo da ćete ovaj skup sa vašim partnerima odnosno sa Vladom Srbije iskoristiti u reklamno-marketinške svrhe, odnosno za vođenje specijalong rata protiv građana Srbije.

Sa našim domaćim veleizdajnicima spremate najgnusniju prevaru koja na prvi pogled nije razumljiva svakom građaninu Srbije. Vaša prevara je skovana u agenturama i obaveštajnim službama i sastoji se u sledećem i prosto zrači između napisanih redova koji su puni lažnih obećanja. Navodno ćete upotrebiti najsavremeniju tehnologiju u zaštiti prirode i stanovnika. Mi smo u stanju da poverujemo u to, ali ta nasjveremnija tehnologija i nije tako savršena kako se tvrdi i laže jer takva jednostavno ne postoji niti će ikada postojati.

Tom najsavremenijom „tehnologijom" ćete nam narodski rečeno zapušiti usta, jer eto mi smo ispunili obećanje, šta još hoćete.

Posle svega još vas pitamo da li ste uopšte normalni? Kad kažem normalni, ne mislim da ste intelektualno hendikepirani - naprotiv. Naime, mislim da li još u vama i ovim domaćim nesrećnicima ima još ljudskih osobina poput poštenja, humanosti, milosrđa...

Nama je ovo već četvrti ili peti put da se sastajemo sa vama i što se tiče udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu, a ukoliko nastavite radove na našoj zemlji, sa vama ćemo razgovarati samo preko nišana, ovo je za sad rečeno u metafori, ali ko zna...jednog dana...

Svedoci smo strašne koalicije koju je Vlada Srbije sklopila sa ambasadorima i domaćim nesrećnicima a sve protiv golorukog naroda Srbije. Samo malo digresije. Te iste ambasadorske sile su nas 1914-1918. klale, vešale i silovale, 1941. streljale gde nas zateknu, 1944-1945. i 1999. su nas bombradovali (doduše samo sa osiromašenim uranijumom).

Na red je stiglo miniranje, dušegubka i Aušvic. Narode naš srpski, zaboravni i naivni, pa šta još treba da nam urade da bismo se podigli. Da, ima još nešto, hoće zemlju ispod nogu da nam izmaknu, grobove prađedovske da izdrobe pa da im kosti u džakove skupljamo. Dotle će se naši vlastodršci diviti auto-putevima koje će naši Rađevci videti samo na televiziji, a oni koji će i putovati istim mogu se na prste izbrojati.

Kad kažem Rađevci, mislim na sva brdsko-planinska područja Srbije. Takođe će naši vlastodršci dotle da se dive pogledu sa 42. sprata kule Beograda u vodi, gde jedan kvadratni metar stana košta koliko i jedno domaćinstvo u našem selu. Odagnajte strah građani Srbije, jer proroci iz Kremana, Mitar i Miloš Tarabić napisaše, a ja ću ih parafrazirati: „Doći će neko vreme u Srbiji kada će Srbijom valdati sve sam sinji kukavac i niko neće smeti ništa da uradi". Siguran sam da me moja proročka malenkost ne laže i d ato vreme ističe, ambasadori su zadocnili, pa eto nam sreće.

Narode Srbije svih narodnosti i veroispovesti, poniženi smo do dna. Našu školovanu decu, dobrovoljno proterenu koja zamislite, na tamo nekom Prinstonu, na nekoj Kolumbiji, na nekom Harvardu, na nekom...u Srbiji više i ne spominju.

A njihova deca sa diplomicama sa Mićinog, Baćinog, Kićinog i ko zna sa kog još fakulteta, uzdižu Srbiju do neslućenih dubina. Da li je slučajno da Loznicom i Krupnjem, Jadrom i Rađevinom vladaju „najbolji" sinovi i kćeri ovih krajeva.

Jedan od njih je pokojni minsitar Brozove Srbije, Vlado Zečević koji u Loznici napravi Viskozu, drugi je Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice kome je SNS već šesto ili sedmo političko utočište, koji u svoje rodno selo, Gornje Brezovice hoće da smesti najveću deponiju industrijskog otpada i jalovine, valjda da se oduži svom rodnom kraju i najzad najveća srpska kći savremenog doba, Lozničanka, ministar rudarstva i energetike, prof. dr (čini mi se na Mićinom fakultetu), Zorana Mihajlović obeća svom kraju rajsko naselje, vodu čistiju od suza dečijih, vazduh čistiji i od zlatiborskog i sve tako naj naj naj, samo nam zabrani da se bavimo politikom, valjda da nas sačuva jer eto kad mora ona da se muči, ne moramo mi.

Mada mi se čini da je ovaj narod nedisciplinovan i da je neće baš poslušati u svemu. Nažalost, previše je ministarki umešano u projekat „Jadar". Dok smo imali jednu, on Nušićevu gospođu Živku ministarku, i nekako se moglo.

Još jednom koristim priliku da se izvinim gospođi Živki ministarki za sve kritike upućene njoj iako nam je ista izazivala samo smeh i razonodu, dok ove današnje samo jezu i strah.

Poručujemo i vlastodršcima i ambasadorima da Srbi kao pogonsko gorivo koriste najviše inat. Ima ga gde god se okrenete i to za bagatelu, a i ekološki je 100% čist. I mi sad treba da čeprkamo po zemlji zbog nekakvog litijuma. Bezveze.

Momčilo Alimpić

Predsednik udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu