Do koske

Primitivci s diplomatskim titulama brukaju Srbiju širom sveta, oni su simptomi mentalnog Vučićevog poremećaja

Ogrezli u kriminalu predstavljaju državu

Aleksandar Vučić je srpske ambasade pretvorio u kupleraje u kojima ordiniraju istrošeni politički podobni kadrovi. Vučićevu Srbiju u svetu predstavljaju prostitutke, narkomani, džeparoši, pederi i rashodovani udbaši ogrezli u kriminalu. Marko Đurić je dobio funkciju ambasadora u Vašingtonu, u Moskvu će otići Marko Parezanović ili Rade Bulatović. Aleksandra Joksimović bruka Srbiju u Londonu. Emir Elfić, šurak Muamera Zukorlića je postavljen za ambasadora u Libiji. U srpskim konzulatima u Cirihu i Štutgartu nalaze se sin Šabana Šaulića i ćerka Zelje Milojevića, dok na mesto direktorke Kulturnog centra Srbije u Parizu čeka Milena Popović, tzv. udovica Olivera Ivanovića. Bez adekvatnog obrazovanja i diplomatskog iskustva, Vučićevi ambasadori ne reprezentuju Srbiju, nego samo njega i njegov kartel.

Milica Grabež

O trošku Srbije, Aleksandar Vučić u diplomatskim predstavništvima udomljava parazite iz svog okruženja. U ambasade i konzulate šalje islužene političare, bivše pripadnike Bezbednosno informativne agencije, intelektualce i umetnike koji su ga zadužili laskanjem, kao i decu, rođake i švalerke svojih saradnika.

Kao što ambasadore ne bira na osnovu njihovog obrazovanja i profesionalnih kvaliteta, tako ne mari ni za to gde će koga poslati. U svetske centre moći poslao je najsramnije primerke. Poluretardirani Marko Đurić, koji je političku karijeru obeležio samo ludačkim aplaudiranjem vođi, postavljen je za ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i još osam zemalja: Kolumbiji, Antigvi i Burundi, Surinamu, Belizeu, Dominikani, Sent Kitsu i Nevisu, Barbadosu, Sent Vinsentu i Grenadinima. Đurić prima mesečnu platu od 941. dolara, uz dodatak od 5.225 dolara naknade za uvećane troškove života i rada u diplomatskom predstavništvu.

Na čelu srpske misije pri Evropskoj uniji u Briselu nalazi se Ana Hrustanović Urošević, koja takođe prima oko 6.000 evra mesečno, plus kiriju za stan od oko 3.000 evra. Ambasadorka Hrustanović Urošević je zadužena za podelu mita briselskim birokratama, kao i za servisiranje njihovih ličnih prohteva.

U Londonu se nalazi Aleksandra Joksimović, koja ima bogatu istoriju sukoba s Vučićem. Dok je bio radikal, Vučić je Joksimovićku opisivao kao ordinarnog prevaranta i lopova, optužujući je da je odbornički mandat, koji je dobila na beogradskim izborima 1996. godine kao član Demokratske stranke Srbije prodala Demokratskoj stranci. Dala je mandat, a njen muž je dobio poslovni prostor za svoju teretanu. Posle transfera iz DSS u DS, Joksimovićka je pokušala da lične interese zadovolji u LDP-u. Zahvaljujući kontaktu s jednim savetnikom iz britanske ambasade u Beogradu, uspela je da se nametne Vučiću, koji joj je 2019. dao mandat ambasadora u Londonu. Joksimović se istakla brojnim incidentima, među kojima je posebnu pažnju privukao onaj s ovogodišnjeg teniskog turnira u Vimbldonu, kad je prekinula razgovor Novaka Đokovića s princezom Kejt Midlton.

Britanski mediji, tradicionalno neprijateljski raspoloženi prema Đokoviću, ipak su priznali da teniser ima bolje diplomatske manire od primitivne srpske ambasadorke.

Ambasador Srbije u Kini je Milan Bačević, kome je jedina referenca to što je ćerku Milenu udao za Branislava Nikolića, sina bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Bačević se proslavio idejom o kopanju kanala koji će spojiti Beograd i Solun. Ceo projekat je trebalo da košta, kako je Bačević tvrdio, 10.000 milijardi evra.

Od pre mesec i po, kad je u nerazjašnjenim okolnostima preminuo Miroslav Lazanski, Srbija nema ambasadora u Moskvi. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko pre nekoliko dana je srpskom šefu diplomatije Nikoli Selakoviću naglasio da je sramota što Srbija nema ambasadora u Rusiji. Selaković je objasnio da Vučić još nije izabrao koga da pošalje u Moskvu.

Na spisku kandidata nalaze se Emir Kusturica i Vladimir Božović. Kusturica ima slične predispozicije kao pokojni Lazanski, u Rusiji ga poštuje javnost, kolege iz filmske industrije, ali i Vladimir Putin. Međutim, od njega Vučić neće imati korist za političke kombinacije. Božoviću laska već i to što se pominje kao kandidat za mesto ambasadora u Rusiji, ali svestan je da nema velike šanse za ispunjenje tog sna. Iako mu je Milo Đukanović oduzeo agreman, Božović i dalje sebe naziva ambasadorom Srbije u Crnoj Gori. Jedna crnogorska nevladina organizacija podnela je krivičnu prijavu protiv njega zbog lažnog predstavljanja.

Vučićevi favoriti za upražnjeno mesto u moskovskoj ambasadi su Rade Bulatović, bivši direktor BIA i ambasador u Ukrajini, i aktuelni pripadnik BIA Marko Parezanović.

Bulatović ima ozbiljnu logističku i finansijsku podršku. Za logistiku su zaduženi njegovi partneri iz CIA. Još dok je, kao kadar JUL-a, radio u Libiji i Italiji, Bulatović je pristao na saradnju s tom američkom agencijom. Angažovao ga je Stiven R. Kejps, s kojim se Bulatović upoznao u Libiji, prilikom pregovora Buša i Gadafija o ukidanju programa za nuklearno naoružanje. Kad je postao zamenik direktora CIA, 2007. godine, Kejps je posetio Beograd. S Bulatovićem se sastao na aerodromu "Nikola Tesla". Mesto sastanka je izabrao Bulatović, kako bi svi videli da ima podršku CIA.

To je dokazao i godinu dana kasnije, kad je napustio direktorsko mesto u BIA, ostavljajući iza sebe informacije koje su omogućile hapšenje Radovana Karadžića. Kejps je deo karijere proveo u Moskvi, pa sad, preko svog saradnika R. R. Ficpatrika podržava predlog da Bulatović bude prebačen iz Ukrajine u Rusiju, da CIA ima još jednog svog čoveka u Moskvi. Osim Amerikanaca, za Bulatovića lobira i njegov poslovni partner Milorad Dodik. Vladar Republike Srpske i bivši šef srpske tajne policije odavno imaju zajedničke unosne biznis kombinacije.

Vučićevu kombinaciju s Markom Parezanovićem nije lako racionalizovati. Vučić je nekoliko bivših visokih funkcionera BIA rasporedio u ambasade u regionu. Aleksandra Đorđevića, bivšeg direktora BIA, poslao je u Sarajevo, a njegovog pomoćnika Ivana Todorova u Budimpeštu. Vučiću su značajne Bosna i Mađarska, ali teško je proceniti kakvu korist je imao od bivših udbaša, pošto oni više vremena provode u Beogradu, nego u ambasadama u koje su raspoređeni. Đorđević vršlja po Čačku, namešta probleme vlasnicima nekih restorana i, istovremeno, pokušava da se namiri s poveriocima kojima duguje razne usluge, unapred naplaćene. Todorov, opet, uživa u obnovljenom prijateljstvu s Ljubišom Buhom Čumetom.

Za razliku od Đorđevića i Todorova, Parezanović je i dalje aktivan u BIA, ima status Vučićevog glavnog operativca. Parezanović bespogovorno izvršava sve Vučićeve naloge, progoni opozicionare i nepodobne novinare, a pruža i bejbisiterske usluge Danilu Vučiću. Ako on ode u Moskvu, Vučić će morati da pronađe drugog izvođača prljavih radova u BIA, a više nema takvih kao što je Marko Parezanović.

Vučić funkcijama u diplomatiji namiruje saradnike. U znak zahvalnosti za višegodišnje komandovanje naprednjačkim terorističkim jedinicima Zoran Milojević Zelja je nagrađen direktorskim mestom u filijali Telekoma u Kosovskoj Mitrovici, a njegova ćerka Magdalena je postavljena za vicekonzula u Štutgartu. Ministarstvo spoljnih poslova odbija da objavi biografske i podatke iz radne karijere Magdalene Milojević, baš kao što MUP skriva razloge zbog kojih nije srušilo bespravno podignuti hotel na Pančićevom vrhu, za koji se pretpostavlja da pripada Milojeviću.

Kao što Vučić opušteno laže kad kaže da "ne poznaje nikakvog Zelju Milojevića", iako postoji bezbroj fotografija na kojima stoje rame uz rame, tako i tužilaštvo nije ništa preduzelo protiv Milojevića, iako postoje dokazi i svedoci da je 2013. u Vrbasu kidnapovao i prebio opozicionog aktivistu Danila Bobića. Tužilaštvo nije reagovalo ni pre nekoliko meseci, kad je objavljena informacija da je Milojević uhapšen u Beču zbog šverca četiri kilograma heroina. Sve je ostalo na tvrdnji Milene Vučićević iz Telekomovog sektora za odnose s javnošću da je "gospodin direktor na svom radnom mestu". Zeljina ćerka Magdalena je postavljena na radno mesto s koga je najuren funkcioner MSP-a s 30 godina staža u diplomatiji.

Za generalnog konzula u Cirihu izabran je Mihajlo Šaulić, sin pokojnog Šabana Šaulića. Iako je "kralj boema" podržavao LDP Čedomira Jovanovića, njegovog sina Mihajla godinama su protežirali socijalisti. Milutin Mrkonjić ga je postavio prvo u biro za odnose s medijima Ministarstva infrastrukture, a potom na mesto savetnika u PIO fondu. Mihajlo Šaulić je hapšen i pritvaran zbog vožnje u pijanom stanju.

U veselom stanju nalazi se Milena Popović, tzv. udovica Olivera Ivanovića. Posle ubistva Ivanovića, preselila se u Beograd, učlanila u SNS i dobila poslanički mandat. Sa statusom istaknute starlete sa Instagrama, Milena Popović je poželela da ide u Pariz, na mesto direktora Kulturnog centra Srbije. Vučić je, navodno, pristao na to, ali pod uslovom da mu njen finansijer Milija Milosavljević, zvani Ktitor, isplati 300.000 evra.

Kao sa svim državnim i direktorskim funkcijama, Vučić trguje i ambasadorskim mestima. Od srpske diplomatije je napravio kupleraj. Tačnije rečeno, samo je razvio i uprostačio taj biznis, koji su ustanovili njegovi prethodnici. Na insistiranje Miodraga Mikija Rakića, Vuk Jeremić je 2007. godine u Ministarstvo spoljnih poslova zaposlio Tamaru Đukanović, tadašnju Vučićevu švalerku, danas zvaničnu suprugu.

Iako primitivci s diplomatskim titulama brukaju Srbiju širom sveta, oni nisu ništa drugo nego simptomi mentalnih poremećaja Aleksandra Vučića. Dok je njih na vlasti, Srbija neće ozdraviti.