Redakciji Magazina Tabloid svakodnevno stižu pisma iz srpskih zatvora, u kojima se govori o nasilju na zatvorenicima, o pljačkama koje sprovode upravnici. Tako u Bolnici Okružnog zatvora u Beogradu upravnik Milan Pavlović, koji je osuđivan presudama za više krivičnih dela, dobio je od direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića befel da može da vlada dok ne ode u penziju. Osuđenici na meri obaveznog lečenja su u ovoj bolnici pokusni kunići, nad kojima se vrše eksperimenti, prebijaju ih, uskraćuju im se lekovi... Koliko je osuđenika umrlo ili se ubilo u KPZ Niš? To se ne saopštava. Ubijaju se i stražari, jer ne mogu da izdrže torturu nesmenjivog upravnika, bivšeg oficira. Javljaju nam se sužnjevi iz zatvora za žene u Požarevcu. Pisma im se cenzurišu, bolje reći ne dostavljaju se našoj redakciji, mada osuđenici mogu da traže da budu zaštićeni i da se radi zaštite svojih prava obraćaju i medijima. Po zločinima koji se sprovode u našim zatvorima ličimo na turske kazamate. Pozivamo organizacije koje štite ljudska prava da javno objave nasilje nad osuđenim licima u Srbiji. U ovom broju objavljujemo pismo osuđenog Srđana Popovića iz KPZ Zabela
***
Ovim putem vam se obraćam sa „molbom" da u vaš cenjeni časopis objavite sve što vam napišem u ovom dopisu.
Uslovi u kojima se nalaze osuđenici su veoma loši: loša ishrana i veoma sumnjivog kvaliteta, ugroženo zdravstveno stanje osuđenih lica, jer nemamo doktore koji će raditi svoj poso profesionalno, časno i pošteno.
Sve ovo vam pišem iz razloga jer ovaj Kazneno -popravni zavod u Zabeli više nije državna institucija već je ovo privatan zatvor i Mučilište za osuđenike, a za sve to je kriv naš flambirani predsednik Aleksandar Vučić, koji je ovako isplanirao pravnu državu da njegovi ljudi u ovoj instituciji sprovode svoja pravila i svoj zakon i tretiraju osuđenike kao stoku.
Dana 29. jula 2019.godine radno sam angažovan u Zatvorskoj kuhinji, gde radi još osuđenika. U kuhinji i magacinu ishrane gde sam nailazio na stravične stvari kao što su: Oštećene viršle od strane miševa, u šećeru koji je u papirnim vrećama i koji je oštećen i po šećeru se nalazi roze boje otrov i izmet od miševa koji su oštetili džakove i navukli otrov i izmet u šećer.
Meso koje stiže u zatvorsku kuhinju, stigne upljuvano od mušica i smrdi na penicilin injekcije i nije za upotrebu, a upotrebljavaju ga i daju osuđenicima to meso kroz redovan obrok. Salata koja se nalazi u konzervama, ne bi trebala da se uopšte upotrebljava jer je cvekla i paprika u fazi raspada i isteklog roka, a isto se deli osuđenicima i ako to ne bi smeli da rade.
U ovom Kazneno-popravnom zavodu u Zabeli po pravilniku rada, ne smeju osuđenici kuvati hranu za osuđenike, već taj posao obavljaju šefovi - instruktori kuvanja koji su plaćeni za taj posao, ali ga oni ne obavljaju već daju osuđenicima da rade njihov posao, dok šefovi - kuvari sedeći i spavajući zarađuju platu i nakon završene smene odlaze svojoj porodici ili kući.
Uslovi u I i II paviljonu su katastrofalni, jer u navedenim paviljonima, u sobama je predviđeno da u svakoj sobi manjoj spavaju po četiri čoveka, a sada u tim sobama spava od 12 - 15 ljudi, jer su ubacili krevete na tri sprata, a još je na snazi pandemija Kovida 19. U VII -om paviljonu u kojem se nalazim, uslovi su jako teški i po pola dana nemamo vodu, ćelije su pune stenica, loša hrana kao što sam već reka, nemam redovan kontakt sa porodicom i svojih osmoro dece jer mi ne dozvoljavaju telefonski redovno iako po ziksu imam pravo četiri puta nedeljno po petnaest minuta.
Većina komandira u VII- om paviljonu maltretiraju osuđenike i odvode ih u podrum gde nema kamera i osuđeniku stave pancir kako im ne bi ostajale modrice nakon toga što ih krvnički biju gde osuđenicima posle tolikih batina dobiju unutrašnje krvarenje i ako se to na vreme ne zaustavi, osuđenik premine od posledica batina, a Zavod u saradnji sa Zatvorskom bolnicom napišu izveštaj da je smrt osuđenika nastupila tako što se obesio ili predozirao sa psihoaktivnim supstancama.
U to su upoznate porodice koje su tako izgubile svoju decu u VII-om paviljonu, a ja sam sa tim porodicama u kontaktu jer se od tad borim za pravo. Osuđenika, dana 13.08.2021.godine za vreme šetnje ujutru oko 7 sati i 30 minuta moj drug iz sobe Željko Nikolić našao je na šetnji tri kesice njemu nepoznate sadržine koje je stavio u džep, nakon čega su desetak komandira ušlo na šetnju i stavili lisice Željku gde su ga nakon toga odveli u podrum i stavili mu pancir i krvnički su ga tukli gde su mu naneli vidne povrede; vilice, uha, grudnog koša i skočnog zgloba na nozi.
Željko noćima ne spava zbog bolova i obraćao se doktoru za pomoć, ali ovde doktori rade na svoju ruku i ne pruže adekvatnu pomoć. Ali na svu sreću Željku je ističe kazna 15.09.2021. pa će nakon izlaska iz ove ustanove obratiti se na VMA gde će mu se ukazati pomoć i nakon čega će se naći sa moja četiri advokata koji rade za mene i podneće tužbu protiv zatvora kao i protiv komandira čije imamo četvorocifrene brojeve njihovih znački. Služba obezbeđenja, tj.
Nadzornik, vođa smene i pojedini komandiri sedmog paviljona upoznati su o pravima rada ove ustanove i upoznati da ne smeju primenjivati fizičku silu prema osuđeniku, pa su samim tim bili svesni da im je to zabranjeno, i svesno izvršili krivično delo nasilničkog ponašanja znajući da im je isto zabranjeno i da će morati zbog istog snositi posledice propisane zakonom.
Dana 03.11.2020. godine otišao sam na redovni lekarski iz VI paviljona u kome sam tada boravio. Kada sam stigao na lekarski zbog lošeg zdravstvenog stanja, doktor Vlada koji radi u Zatvorskoj bolnici odbio je da me pregleda i da da fiziološki rastvor, ja sam pokušao da sa doktorom Vladom porazgovaram normalno, a isti je počeo da me vređa nakon čega sam ja rekao da nemam vremena za raspravu i da ću pozvati advokata.
Doktor je poslao komandire i bez ikakvog osnova me zatvorili u VII paviljon gde mi je bio zabranjen svaki kontakt sa advokatom i porodicom narednih šest dana dok mi se nije održala disciplinska i bez ikakvog razloga oduzeli mi pravo na pakete tri meseca, a iz VII- og me još nisu vratili u VI paviljon i na radno mesto u kuhinju.
Trebao sam da imam operaciju pre godinu ipo dana i isto mi nije urađena, pa probleme velike imam sa plućima 10 meseci i pisan mi je uput hitan za grad a još nisam odveden. Pa bih apelovao na ljude koji se bave ljudskim pravima da me posete, pa da ministar Zlatibor Lončar radi svoj posao i zavede neki red u Zatvorskim bolnicama i nađe stručne doktore koji će raditi svoj posao, a ne da nas veterinari pregledaju koji za prehldu daju Diklofen.
Ovde se radi dosta loše i ovde se zna koji nadzornik je određenom osuđeniku stalno na paketu dopuštao da na krug zatvora unosi heroin, spid, bupernofin, marihuanu kao i suplemente za trening - anadrole i vinstrole. Toliko o poštenju nadzornika, zapovednika i pojedinih komandira.
U ovom Zavodu država je dala donaciju zajedno sa Evropskom unijom za izgradnju zatvora, ali jedan od zapovednika na parceli u blizini zatvora u Zabeli gradi stambeni kompleks o trošku državnom kao i crvenu fasadnu ciglu koju koriste za izgradnju privatnog stambenog kompleksa a ista ta cigla se koristi za izgradnju novih paviljona.
Dok sam bio u VI-om paviljonu mene i ostale osuđenike terali su nadzornik VI-og paviljona Borko Pešić i zapovednik Antić da u garderobu držimo hranu i prljave patike što to nije higijenski. Ja sam odbijao da među čistu garderobu držim hranu i prljave patike i papuče. Zapovednik je pretio da će me zatvoriti u VII kao i nadzornik Borko Pešić koji mi se zamerio mnogo i to može samo krv oprati.
Osuđenici su još od početka pandemije u lošoj poziciji i vlada velika tenzija, mi smo ispali korektni i odrekli se jednog obroka kao i jedne plate za najugroženije u pandemiji Kovida 19 i šili smo maske za socijalno ugrožene. A predsednik Aleksandar Vučić je slagao osuđenike da će nam dati pomilovanje-amnestiju, a kad su prošli izbori više ne pominje obećanje i misli da je to pametno što radi.
Osuđenici su na korak da se pobune širom Srbije, jer sam sa dosta njih u kontaktu. A ako dođe do pobune, tu će sigurno goreti novi paviljoni i biće dosta žrtava a svu tu odgovornost snosiće Aleksandar Vučić jer on svojim lažnim obećanjima dovodi osuđenike u tu situaciju, jer je današnja vlast korumpirana i vode svoju politiku koja ide u korist našem flambiranom predsedniku Aleksandru Vučiću. Ali do kraja imam još dve godine i 6 meseci, a kad izađem mnoge stvari o Vučiću, Nikoli Selakoviću i Vulinu biće javno iznete, a navedene osobe znaju dobro o čemu pričam, ali sad ne mogu o tome zbog svoje lične bezbednosti. Kada izađem gremline tvoja politička karijera ide u zaborav kao i ostalih ministara koje sam naveo. Vučiću obrati se javnosti i reši ovo pitanje loših uslova, ishrane i maltretiranje osuđenika koji trpe svakodnevno u ovoj mrtvoj Zabeli a i reši pitanje pomilovanja koje si obećao jer čovek treba da svoja obećanja ispunjava a ne lažima da kupuje glasove.
Ali to više ne prolazi jer nije osuđenik niti porodica osuđenika neće glasati za Vučića ako se ne ispuni obećanje o pomilovanju. Ovaj dopis šaljem prijateljici u Petrovac na Mlavi jer ako vam odavde lično šaljem na redakciju Tabloida to komandiri odmah iscepaju.
S poštovanjem,
unapred zahvalan na saradnji
Osuđenik:
Popović Srđan
MB:213/19, VII paviljon
K.P.Z.-Zabela, 12 102 Požarevac