Pogled iz Moskve

Poseta ukrajinskog predsednika SAD pretvorila se u ponižavajuće prosjačenje

Dečko - potrčko među “rusofobima”

Kao smešan „potrčko" delovao je tokom posete Vašingtonu predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. I to bukvalno. Tek što je stigao u prestonicu SAD, presvukao se u šorts i krenuo da istrčava krugove oko Bele kuće, pod vidom „jutarnjeg džoginga", predstavljajući se kao „napredni Evropljanin".

Ima toga još. U hotel, u kojem je odsela ukrajinska delegacija, došla je Viktorija Nuland, ista ona energična diplomatkinja koja se u vreme kijevskog Majdana istakla deleći učesnicima protesta „kolačiće". Nosila je veliku torbu, pa su novinari počeli ironično da se pitaju nije li ovoga puta donela hranu članovima ukrajinske delegacije.

Piše: Vladimir Mališev

Serija poniženja

Poniženja su za ukrajinskog predsednika počela već na aerodromu, gde su ga dočekali zvaničnici srednjeg ranga. Nijedan američki rukovodilac visokog ranga nije došao da dočeka Zelenskog. Drugo poniženje za njega bilo je odbijanje zajedničkog brifinga sa gostom; Bela kuća se odlučila samo za protokolarno fotografisanje.

U Bajdenovom rasporedu jednostavno nije bilo mesta za pres-konferenciju sa ukrajinskim predsednikom. Za ukrajinsku delegaciju koja je u Vašington došla u proširenom sastavu, isključivo radi pi-ara za unutrašnje potrebe, ovo bi bilo dovoljno da označi neuspeh čitave misije.

Faktički, i lični sastanak Zelenskog s predsednikom SAD Bajdenom završio se bez rezultata. Kako je objavila agencija Blumberg, Bajden je iskoristio dežurnu frazu o privrženosti SAD suverenitetu Ukrajine na pozadini navodne pretnje koja dolazi od Rusije. Predsednik SAD je takođe rekao da je partnerstvo između dve zemlje ojačalo u poslednjih 30 godina. Otvarajući pregovore, Bajden je rekao da ima nameru da razmotri sa Vladimirom Zelenskim situaciju u Donbasu, na Krimu, bezbednost u regionu Crnog mora, kao i dalje mere podrške Ukrajini za njenu potpunu evrointegraciju. Američki predsednik je uveravao da SAD ostaju privržene suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, saopštila je TV CBC.

Ipak, još pre zvaničnog susreta sa predsednikom SAD, američki mediji su objavljivali ironične primedbe o Zelenskom. Umesto „Zelenski" čak su ga nazivali „Levinski", poput Monike Levinski, junakinje seks-skandala koji je sa njom imao predsednik SAD Klinton.

To je uradila američka kablovska i satelitska TV mreža C-SPAN, nazvavši na svom sajtu ukrajinskog gosta „predsednikom Levinski". Greška ili namera? Zapravo, ova analogija nije bila neopravdana, jer je u Vašingtonu Zelenski bukvalno bio spreman na sve da bi osvojio naklonost američkog domaćina koji ga je udostojio susreta...

Ne manje poniženje za misiju Zelenskog bilo je obećanje Pentagona, još pre susreta sa Bajdenom, da će izdvojiti 60 miliona dolara „dodatne pomoći". Ta suma deluje smešno ako se uporedi , na primer, sa trilionima dolara koje je SAD potrošila na Avganistan, koga je ranije, kao i Ukrajinu, Vašington proglasio „strateškim partnerom". Štaviše, Pentagon će sam odrediti šta je potrebno Ukrajini i izvršiće kupovinu i isporuku po internim cenama. Očigledno to rade da kasnije ne bi mogli da ih okrive za saučesništvo u ukrajinskoj korupciji.

Nije mnogo vredan ni deklarativni „sporazum o strateškim osnovama partnerstva u sferi odbrane", što je rezultat susreta Zelenskog sa ministrom odbrane SAD Lojdom Ostinom. U njemu se još jednom daju garancije „za podršku Ukrajini i njen kurs ka ulasku u NATO", a takođe je osuđena „agresija Rusije na istoku Ukrajine i na Krimu". Istina, govorilo se o mogućnosti za snabdevanje protivtenkovskim sistemima „Džavelin". Istovremeno, prethodno dobijeni kompleksi nisu, u skladu sa uslovima koje su SAD postavile, dizajnirani za primenu u ofanzivnim operacijama, već se čuvaju kao nastavna sredstva na poligonu kod Lavova, a Zelenski nije uspeo da od Ostina dobije promenu uslova njihovog korišćenja.

Delovanje u inat

Mnogo veće sume navodne „pomoći" pominjane su na susretu ukrajinske delegacije sa američkim ministrom za energetiku Dženifer Grenholm. Govorilo se o 30 milijardi dolara za četiri bloka u nuklearnim elektranama Hmeljnicki i Rovenska, koje bi gradio Vestinghaus elektrik.

Odgovarajući memorandum potpisali su direktori ukrajinske Nacionalne kompanije za proizvodnju nuklearne energije Energoatom i Vestinghausa.

Ceremonija potpisivanja održana je u mračnoj prostoriji sa crnim maskama, što je takođe postalo predmet šala i ruganja u medijima i na društvenim mrežama.

Ali, razgovori o 30 milijardi ostali su samo razgovori, jer nije bio potpisan sporazum, nego samo memorandum, odnosno deklaracija o namerama, koja Amerikance ni na šta ne obavezuje.

Najvažnije, kako primećuju stručnjaci, jeste to što se govori o planovima za izgradnju u Ukrajini reaktora AR1000, koji trenutno postoje samo u četiri primerka i, kako pišu mediji, redovno se kvare i donose gubitke. A ima već na desetine saopštenja o incidentima koje je Vestinghaus imao prilikom pokušaja postavljanja sklopova goriva u rekatore sovjetskog tipa, u Ukrajini i Istočnoj Evropi. Uz to, Vestinghaus elektrik nema zatvoren ciklus proizvodnje i prerade goriva, što znači da će Ukrajina morati da skladišti nuklearni otpad na svojoj teritoriji.

Zaista nema razloga za radovanje zbog takvog projekta. I za Kijev je to samo još jedan pi-ar potez, usmeren na to da pokaže kako se „uspešno" razvija saradnja sa SAD. A u stvari je reč o smešnom pokušaju, od onih koje Kijev preduzima samo da bi dosađivao Rusiji, koja je ranije isporučivala gorivo za ukrajinske nuklearke sovjetske proizvodnje. Jednostavno, kijevske vlasti i ovde deluju i inat.

Zato se čak i na tom sastanku Zelenski nije uzdržao od napada usmerenih na Rusiju.

„Ruski gas", izjavio je, „najprljaviji je u svetu zbog značajne emisije metana tokom proizvodnje i transporta, kao i zbog korupcije, ucena i manipulacija." Ali mediji su ismejali takvu njegovu izjavu, zapitavši: ako je „gas prljav", zašto onda Kijev tako uporno nastoji da održi njegov tranzit iz Rusije?

„Poseta SAD je takođe potrebna i zbog toga da bi pokazala da je predsednik Zelenski „na konju", da njega slušaju, cene, s njim razgovaraju", istakao je kijevski politikolog Aleksandar Bulavin na sajtu „PolitNavigator". „Prvog dana svoje posete, Zelenski je posetio Pentagon. O njegovim pregovorima tamo teško je bilo šta reći, jer su bili tajni, nejasan je njihov cilj. Potpisan je memorandum sa Vestinghausom o izgradnji blokova u nuklerkama, ali to je veoma problematična tema. Čak i ako bi ti blokovi zaista bili izgrađeni, onda je samo po sebi pojavljivanje nove tehnologije u nuklearnoj energiji zemlje uvek veliki rizik", primetio je politikolog.

„Mi znamo da je sa Vestinghausovim gorivom već bilo problema u vreme njegovog korišćenja u blokovima ukrajinskih nuklearnih elektrana. Pitanje se postavlja i zbog iznosa pomenutog s tim u vezi. Ukrajina tog novca nema. A ako Ukrajina uzme još jedan veliki kredit, uz državni dug koji je već dostigao 92,5 milijardi dolara, kako će ona da vraća taj novac?", pita se A. Bulavin.

Zelenski se sreo i sa prvim čovekom Nase, Bilom Nelsonom. Ukrajinski predsednik je predložio šefu Nase saradnju u programu istraživanja Meseca. Nelson je odgovorio hvaleći „hrabrost Ukrajinaca" u vreme Evromajdana. Komentatori su to ocenili diplomatskim izbegavanjem ovog pitanja i odbijanjem predloga.

Predvidljiv neuspeh

Nema ničeg novog ni u zajedničkom saopšetnju o strateškom partnerstvu u kojem su se SAD i Kijev suprotstavili gasovodu Severni tok 2. U saopštenju se govori da SAD imaju nameru da sačuvaju „tranzitnu ulogu" Ukrajine i da obezbede „bezbednost isporaka u tom prelaznom energetskom periodu", kao i da neće dozvoliti korišćenje magistrale „kao geopolitičkog oružja". U tom smislu, Vašington će i dalje primenjivati različite mere i instrumente energetske diplomatije, naznačeno je u tekstu. Iako je dobro poznato da su SAD i Ukrajina na sve načine pokušavali da ometaju izgradnju gasovoda, „od tog posla" ništa nije bilo.

Zelenski je, naravno, računao na mnogo više. Kako su preneli mediji, on je doneo i predstavio nekakav „plan transformacije Ukrajine", za šta je potrebno 277 milijardi dolara. Prema rečima ukrajinskog predsednika, ovaj plan definiše ambiciozne ciljeve koji utiču na razvoj ljudskog kapitala, kao i na „zelenu" transformaciju. U planu ima ukupno 80 projekata. Finansiranje je navodno uključeno u budžet zemlje. Ali Kijev se nada „programu međunarodne pomoći, kreditima i investicijama". Drugim rečima, peva poznatu pesmu: gospodo, dajte novac!

Ukratko, još i pre dolaska Zelenskog u SAD bilo je jasno da će njegova poseta, u koju je Kijev polagao velike nade, biti neuspešna. Kako je rekao član Saveta Federacije Aleksej Puškov, uzimajući u obzir izjave predsednika SAD Džoa Bajdena o Avganistanu i „svetsku medijsku buru" izazvanu bekstvom Amerikanaca od talibana, poseta Zelenskog potpuno se izgubila.

„U suštini, Beloj kući sada nije do Ukrajine. Njih glava boli zbog drugih stvari. Biće izrečene sve uobičajene fraze, ali kada je o imidžu reč, poseta Zelenskog postala je žrtva „avganistanskog sindroma" u SAD i deluje kao neuspeh. Trećerazredna zemlja ponovo nešto traži od Amerike koja je u velikim teškoćama i kojoj sada nije do nje...", napisao je on uoči posete Zelenskog SAD.

Tako je i bilo. Da, Zelenski je naravno potreban Vašingtonu, ali samo u ponižavajućoj ulozi „potrčka" među rusofobima.

U Ukrajini se priča o mogućnosti „rata u punom obimu" pritiv Rusije

Kijev: ratnički bes

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, tek što se vratio iz SAD, gde je išao da se pokloni svojim prekookeanskim vladarima, a kijevske marionete su ponovo postale ratoborne. Prvi je počeo da udara u vojni bubanj sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov, koji je objavio da ukrajinska armija može očas posla da uzme Donjeck i Lugansk.

Piše: Nikolaj Petrov

„Ukrajinska armija može da uzme Donjeck i Lugansk, ali Kijev ne želi žrtve", izjavio je on na TV kanalu „1 + 1". „Ako danas vrhovni komandant da komandu da se zauzmu Donjeck i Lugansk, oni (ukrajinska armija) to mogu da urade."

„Ali, šta raditi sa desetinama, stotinama hiljada ljudi koji pritom mogu da poginu? Ko će za to snositi odgovornost?", sledilo je retoričko pitanje Alekseja Danilova, iako je ionako jasno da ako Kijev napadne narodne republike Donbasa i počne da ubija, on sam će snositi punu odgovornost.

Posle Danilova, o ratu je progovorio i sam predsednik, koji je istovremeno i glavni komandant vojske. On je rekao da postoji rizik od rata širokih razmera sa Rusijom.

„Mislim da ga može biti. Potencijal postoji", tako je ocenio Zelenski mogućnost rata protiv ruske strane, tokom foruma „YES Brainstorming" u Kijevu.

Prema njegovim rečima, sličan razvoj događaja će verovatno biti „najveća greška Rusije... Posle toga nikada neće postojati dobrosusedski odnosi između Rusije, Ukrajine, Belorusije."

A šef programa „Vojno-industrijski kompleks i odbrana" Ukrajinskog instituta za budućnost, Vladimir Pikuza toliko se zapalio da je obećao obećani novac, odnosno novac koji su SAD obećale Ukrajini za kupovinu toliko protivtenkovskih raketa „Džavelin" da će ih biti dovoljno „da se neprijatelju napravi pakao".

U Kremlju su sa žaljenjem primili izjavu ukrajinskog predsednika o mogućnosti rata širokih razmera između Ukrajine i Rusije. Na pitanje novinara o odnosu Kremlja prema sličnim izjavama, pres-sekretar predsednika RF Dmitrij Peskov je sa žaljenjem primetio da u Kremlju ne žele da se „prepuštaju apokaliptičkim očekivanjima".

Kako je ranije istakao Peskov, severnoatlantske težnje Ukrajine predstavljaju opasnost za Rusiju, te zato, ako do toga dođe, Moskva će biti prinuđena da uzvrati.

U Državnoj dumi RF, reči Zelenskog o riziku „rata širokih razmera" protiv Rusije, nazvali su „bajkama za ukrajinski narod". „Od 2014. godine ukrajinsko rukovodstvo stalno daje konfuzne izjave: te čekaju invaziju Rusije, te već ratuju sa Rusijom, pritom ne dajući nikakve dokaze za te reči", istakao je deputat Državne dume Ruslan Balbek.

Prema njegovom mišljenju, slične izjave mogu se oceniti kao „tužna priča za evropske poverioce". „Ali u EU su već navikli na tu ukrajinsku političku liniju i stekli su imunitet - izgleda da podržavaju zvanični Kijev, ali na glasne izjave povodom „rata" s Rusijom, ne reaguju, ostavljajući to isključivo Ukrajini", zaključuje ovaj poslanik.

A šta ako u Kijevu još ima ludaka i ako povedu rat protiv Rusije? Razmatrajući varijante kopnenog rata između Rusije i Ukrajine, eksperti američkog Instituta Ron Pol za mir i prosperitet smatraju da će, u tom slučaju, „ukrajinska artiljerija zaćutati gotovo odmah. Oni bi već bili oduvani s lica zemlje avionskim udarima, artiljerijom ili kopnenim raketnim udarima, kao primarne mete invazije. Ukrajinski vojnici masovno bi nestali: vojnici i oficiri bi skidali uniforme, bacali oružje i trudili se da se pomešaju sa lokalnim stanovništvom. Niko ne razmišlja o tome da bi suprotstavljanje ukrajinske armije Rusima dovelo do bilo kakvog pozitivnog rezultata", uvereni su eksperti američkog instituta.

Podsećamo, vojni eksperti iz raznih zemalja Zajednice nezavisnih država već su govorili o tome na koji način se može saznati o početku stvarne (a ne izmišljene) ruske vojne operacije u Ukrajini. Izgeda da će to, prema njihovom mišljenju, biti ovako: „Kada se na frontu ruska armija pojavi pred ukrajinskom, to će biti lako razumeti. Prvi znak - otkazivanje svih sredstava komunikacije, potpuno pražnjenje akumulatora u automobilima, tenkovima i drugoj tehnici, istovremeno pražnjenje baterija u mobilnim telefonima, u preciznim instrumentima, radio-stanicama. Zatim dolazi do pucanja električnih kola u svoj opremi. To je EMI (elektromagnetna interferencija, odnosno ometanje). Svi motori će stati, neće biti nikakve mogućnosti da se pokrenu. Treće je - prilikom pokušaja korišćenja, otkazivanje svih vidova navođenog oružja - od prenosnih protivvazdušnih odbrambenih sistema do topovskih navođenih projektila. Četvrti znak će videti i razumeti svi, ne samo vojnici. Reč je o fenomenalnoj tačnosti artiljerijske vatre koja se ispaljuje sa rastojanja koje je nedostižno za ukrajinsku artiljeriju. Desetine (stotine, ako je potrebno) najnovijih borbenih helikoptera „pokriće" sve puteve i početi lov u pozadini na jedinice oklopnih vozila, vozove, automobile. Železnica će biti paralizovana, vojska razbijena, mostovi porušeni. Neće biti struje - trafostanice biće pokvarene. Civilni i vojni štabovi u pozadini i pojedine vođe istovremeno bivaju likvidirani od strane ranije ubačenih grupa", opisuju vojni stručnjaci sled događaja.

Prema svim prognozama stručnjaka, ukrajinsku armiju u slučaju rata čeka brz poraz. Mnogi ne sumnjaju u to, čak i u samoj Ukrajini. „Ukrajinska armija biće poražena bez rata i tenkova", izjavio je na TV kanalu „Ukrlife" poznati ukrajinski politikolog Mihail Pogrebinski.

„Neće biti nikakvog rata. Ali, postoje druga sredstva pritiska na Ukrajinu. Takva, koja mogu da dovedu ionako anemičnu ukrajinsku ekonomiju do najozbiljnijih problema", primetio je on. Pritom, Pogrebinski je istakao da je vojni sukob između Ukrajine i Rusije moguć u slučaju da ukrajinska vojska krene na Krim ili Donbas. „Tada će ukrajinska armija biti slomljena. I niko joj neće pomoći, ni NATO, ni SAD. Zato ukrajinska armija neće krenuti u ofanzivu, generali to znaju", uveren je ukrajinski politikolog.

U Kijevu to ne mogu da ne znaju. Otkuda onda ratnički bes kod kijevskih političara posle povratka Zelenskog iz Vašingtona? Jer, o ratu s Rusijom nisu govorili neki tamo „odmrznuti" radikali-banderovci, već kijevski političari najvišeg ranga. Kako primećuju posmatrači, to nije slučajno. Prvo, u SAD Zelenski nije uspeo da dobije obećanja o brzom primanju Ukrajine u NATO. A drugo, „vojna pomoć" koju su Amerikanci opredelili za Ukrajinu iznosi samo 60 miliona dolara. Ako se to uporedi sa dva triliona, koliko su potrošili u Avganistanu, onda to izgleda, blago govoreći, veoma skromno. Uz to, ukrajinski predsednik prikazao je u Vašingtonu ambiciozne planove vredne milijarde dolara. Ali kijevskog političara su samo potapšali po ramenu, a milijarde su ostale samo u njegovoj, rusofobijom raspaljenoj, mašti.

Očigledno, sama činjenica da je potpšan po ramenu i da se sreo sa američkim predsednikom, toliko je uzbudila bivšeg šoumena, koji se našao na mestu ukrajinskog predsednika, da je on to shvatio kao signal za akciju. On je razumeo da će razmere američke milostinje direktno zavisiti od toga koliko aktivno on bude sprovodio rusofobnu politiku.

I vrativši se u Kijev, Zelenski je počeo naporno da odrađuje avanse koje je dobio.

To, što je ratnički bes Zelenskog povezan sa podstrekivanjem iz Vašingtona, odlično razumeju čak i obični građani. Tako je jedan od čitalaca engleskog „Dejli mejla", koji se potpisao kao Džedaj master Joda, komentarišući sastanak Bajdena sa predsednikom Ukrajine u Beloj kući, napisao: „On zaista želi da počne rat sa Rusijom. Obami je to gotovo uspeo, ali potom se u Belu kuću uselio Tramp, a sada je štafetu preuzelo „Hodajuće povrće"."

Ali, posle sramote u Avganistanu, Bajden želi da ratuje samo tuđim rukama. Tako da se Zelenski ne sprema ni na kakav „rat širokih razmera priotiv Rusije", jer odlično razume šta u tom slučaju čeka kijevsku huntu. A i strogo upozorenje Putina o tome da bi se takva avantura neizbežno završila gubitkom državnosti za Kijev, on teško da je zaboravio. Ali brbljanje iz kijevske zavetrine, ispod krila „američkog ujaka" - to može. Zbog takve nezavidne uloge su bivšeg šoumena i postavili na mesto predsednika.

Posle „vernih Avganistanaca", Amerikanci se odriču i „vernih Kurda"

Čega se boji Izrael posle odlaska SAD iz Avganistana

Reklo bi se da je Avganistan daleko od Izraela, ali ono što se tamo dešava brine izraelski državni vrh. Ne radi se samo o padu uticaja američkog strateškog saveznika na „velikom Bliskom istoku", pod kojim Amerikanci smatraju ogroman prostor od Libana do Pakistana. U Izraelu očekuju direktan uticaj dešavanja u Avganistanu na bezbednost, po principu „geopolitičkih klipova" ili „spojenih sudova".

Piše: Dmitrij Minjin

Konkretno, donedavno je izraelski „arhiprotivnik" Iran bio prinuđen da značajan deo svog visokotehnološkog oružja, pre svega kada je reč o protivvazdušnoj odbrani, drži na istočnim granicama, zbog stalne pretnje koja je dolazila od američke avio-baze u avganistanskom Bagramu. Po svom potencijalu, koji joj je omogućavao da prima sve vidove strateških bombardera i teških transportnih aviona, ova baza je imala strateški karakter i po značaju se može uporediti sa najvećim američkim avio-bazama, kao što su Ramštajn u Evropi i Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Sa prestankom rada Bagrama i prestankom američkog prisustva u Avganistanu, Iran sada može svoje snage da usredsredi na zapad zemlje, efikasnije obeshrabrujući vazdušne udare Izraela po svojim objektima.

Vašington je najavio povlačenje američkog vojnog kontingenta iz Iraka krajem godine, što dodatno pogoršava situaciju. Odlazak iz Iraka neizbežno cie biti propracien povlačenjem Amerikanaca iz Sirije, jer prisustvo u toj zemlji oni smatraju delom iračke misije.

Najavljujući početkom leta povlačenje iz Iraka, na pitanje o Siriji, Bajden je odgovorio: „Mi tamo nemamo nikoga!" To je začudilo mnoge u Damasku, ali u svakom slučaju takva izjava svedoči o tome da će posle „vernih Avganistanaca", Amerikanci uskoro odbaciti i „verne Kurde". Izdaja, pa izdaja!

Aktiviranje radikalnih islamskih grupa po celom Bliskom istoku, pod utiskom „avganistanske pobede", prema mišljenju Izraela dovešće do zaoštravanja situacije i na palestinskim teritorijama. Portparol talibana (organizacija zabranjena u Rusiji) Suhejl Šahin nije slučajno izjavio da su nove avganistanske vlasti spremne da održavaju veze sa svim zemljama na svetu, osim Izraela. A Hamas je već proslavio pobedu talibana masovnim demonstracijama.

Prvi strani posetilac na visokom nivou u Vašingtonu, usred „povlačenja iz Avganistana", bio je „privremeni" izraelski premijer N. Benet (u drugoj polovini mandata, prema koalicionom dogovoru, njega bi trebalo da zameni J. Lapid). Benet je želeo iz prve ruke da dobije od Bele kuće uveravanje o nastavku američke podrške Izraelu. Uoči posete ukrajinskog predsednika V. Zelenskog, 26-27. avgusta, Benet je, isto kao i on, čekao više od jednog dana da američki predsednik pronađe snage da ga nakratko primi na razgovor. U oba slučaja rezultat je bio isti - nejasan i neefikasan. Samo što u Izraelu, za razliku od Ukrajine, niko nije počeo da silno preuveličava nešto što ne postoji, povodom navodno postignutih dogovora, ukazujući na Bajdenovu konfuziju i depresiju. Tema o kojoj se najviše raspravljalo u izraelskim medijima bila je to kako je brzo zaspao lider „jedine supersile" na razgovorima sa izraelskim premijerom i koliko dugo je spavao. To što je u razgovoru sa Zelenskim Bajden pao u isto stanje, samo je pojačalo zabrinutost Izraelaca.

Izraelski Institut za politiku i strategiju (IPS), pod rukovodstvo njegovog izvršnog direktora general-majora Amosa Gileada, pripremio je rukovodstvu zemlje izveštaj pod naslovom „Povlačenje američke vojske iz Avganistana: lekcije i posledice za Irael".

U izveštaju se navodi da „brza, haotična i ponižavajuća evakuacija američke vojske i imovine iz Avganistana predstavlja događaj koji priprema transformaciju."

Na osnovu toga, IPS preporučuje novoj izraelskoj vladi da „nastavi da podržava umerene i monarhističke sunitske režime na Bliskom istoku, posebno u Jordanu, Egiptu i Saudijskoj Arabiji". Čak i ako „ovi režimi nisu demokratski, oni ipak obuzdavaju politički islam" i zabrinuti su zbog rastućeg uticaja šiitskog Irana.

Kako proizilazi iz izveštaja, događaji u Avganistanu su stvorili mogućnosti za Izrael da aktivira vojne veze sa arapskim državama. Na prvom mestu sa Jordanom. Nema alternative Hašemitskoj Kraljevini, koja obezbeđuje Izraelu stratešku dubinu i stvara stabilnost na njegovoj najdužoj granici, a istovremeno predstavlja prvoklasno strateško dobro za bezbednost Izraela.

Posle odlaska SAD iz Avganistana, prema mišljenju izraelskih eksperata, broba u regionu za povlačenje američkih trupa fokusiraće se na iračku arenu. U takvim okolnostima izuzetno je važno da Bajdenova administracija otkloni kritike, koje upućuju arapski komentatori, povodom slabosti američke podrške, i da spreči tendencije arapskih država ka smirivanju Irana u pokušaju da se igra na sigurno pred onim što se doživljava kao proces izlaska SAD iz regiona. Zato američka administracija „mora sve više da se drži vojnog prisustva u Iraku, Siriji i u državama Persijskog zaliva". Jedino nije jasno na koji način će Izrael uspeti to da ostvari, u svetlu potpunog fijaska pregovora o ovoj temi „privremenog" premijera Beneta sa „uspavanim" Bajdenom.

U Izraelu ipak primećuju da američka administracija ulaže određene napore kako bi umirila svoje saveznike u regionu u vezi sa avganistanskim neuspehom.

Međutim, tamo pozivaju visoke američke zvaničnike, koji su ovih dana krenuli na turneju po Bliskom istoku, da se ne iznenade zbog toga koliko se promenio odnos saveznika u Persijskom zalivu prema njima u svetlu neuspešnog rata u Avganistanu.

To se odnosi na započetu turneju po Persijskom zalivu državnog sekretara Entonija Blinkena i ministra odbrane Lojda Ostina. Njihov cilj je da uvere saveznike da odluka predsednika Bajdena da prekine rat SAD u Avganistanu da bi se fokusirao na druge probleme bezbednosti, kao što su Kina i Rusija, „ne znači napuštanje partnera SAD na Bliskom istoku".

Ostin planira da započne svoju turneju tako što će izraziti zahvalnost liderima Katara za saradnju tokom evakuacije iz Kabula. Pored toga što su odobrili upotrebu avio-baze Al Udeid za prihvat osoba koje su Amerikanci evakuisali, Katar se složio i da bude domaćin američkoj diplomatskoj misiji koja je napustila Kabul. Katar je takođe ponudio pomoć za otvaranje kabulskog aerodroma u koordinaciji sa talibanima.

Prvi čovek Pentagona takođe planira da poseti Bahrein, Kuvajt i Saudijsku Arabiju, i da se sretne sa najvišim rukovodiocima u regionu, koje on dobro poznaje kao penzionisani general armije i bivši načelnik Centralne komande SAD, koji je bio odgovoran za vojne operacije u tom regionu.

U izvesnoj meri ova zakasenela aktivnost Ostina i Blinkena izgleda kao pokušaj da se nadoknade propusti koje su napravili tokom evakuacije iz Avganistana. Neko bi trebalo da bude imenovan za „ekstremnog" i izgleda da su oba državna službenika glavni kandidati za to.

Stoga ne čudi što je, u pozadini sve ove zabune oko Avganistana, ministar spoljnih poslova Izraela J. Lapid (sledeći premijer), ravnoteže radi, odlučio da poseti Moskvu.