Prošle godine najveće direktne investicije došle iz Holandije

Velika ulaganja iz niske zemlje

Iako postoji utisak da investicije u Srbiju najviše stižu iz najvećih zemalja, istina je ipak drugačija jer podaci NBS pokazuju da je prošle godine Holandija sa 705,5 miliona evra bila najizdašnija, što je više od onog što nam je u zbiru zajedno stiglo iz Kine, Amerike, Rusije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Đorđe Višekruna

U srpskoj javnosti se ne pominje Holandija. Niko u parlamentu, Vladi Srbije, ministarstvima, niti Velika propaganda laži, ne pominje da je Holandija veliki investitor. I da, pritom, poštuje sve evropska standarde, za razliku od onih koji dolaze od Vučićeve braća Erdogana, Si Đinpinga...

Holandska vlada je žestok kritičar Vučićeve diktature, a njeni predstavnici u Evropskom parlamentu često optužuju tiranina da ne poštuje ljudska prava i medijske slobode.

“Sloboda medija i vladavina prava ključni su uslovi za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, izjavio je u Beogradu Stef Blok, ministar inostranih poslova Holandije.”, zbog čega nacionalni mediji nisu pratili njegovu posetu niti obavestili građane o porukama. Holandska javnost je putem nacionalnih TV detaljno obaveštena o stanju u Srbiji i ne postoji nikakva šansa da Nemačka ili bilo koja druga država pritisne Holandiju da da zeleno svetlo za otvaranje preostalih poglavlja EU u pregovorima sa Srbijom, koja je poznata holandskoj javnosti kao autokratija i diktatura. Holandija ulaže veliki novac da izmesti čak i farme krava i svinja zbog azota kao i sve oblike zagađenja životne sredine jer ovde ljudi već žive 100 godina a umiru skoro samo stariji od 90 godina, takođe, ovde se minimalne satnice stalno povećavaju i više su dosta nego u Nemačkoj, tako da je Srbija zanimljiva zbog niske minimalne satnice koju propisuje Vlada Srbije te je to razlog ulaganja u Srbiju, prljave tehnologije koje druge države izbacuju ili niska cena rada tačnije deponija Evrope i robovski rad od koga se ne može ni užina kupiti.

To praktično znači da četvrtina od ukupno tri milijarde evra koje su u 2020. godine stranci uložili u Srbiju, što je više od polovine ukupnih stranih direktnih ulaganja u Jugoistočnoj Evropi, vodi poreklo iz ove evropske zemlje, koja je i u prvom tromesečju ove godine sa uloženih 201,4 milionem evra u samom vrhu, odnosno na trećem mesetu.

Drugim rečima, ni kriza izazvana pandemijom korona virusom, koja je prošle godine ostavila velike posledice na globalnu ekonomiju, nije obeshrabrila ovu skandinavsku zemlju ali ni druge evropske i svetske države, da u ulažu u Srbiju, što potvrđuju i podaci Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD).

Po tim podacima naša zemlja zauzima treće mesto među ekonomijama u tranziciji po prilivu stranih direktnih investicija u prošloj godini, a ispred nje su samo Rusija sa iznosom od 9,7 milijardi dolara i Kazahstan sa 3,9 milijarde dolara. Kakav će konačan bilans biti za ovu godinu neizvesno je ali ono što je izvesno to je da se trend ulaganja nastavlja pa je za za šest meseci uloženo čak 1,7 milijardi evra.

Strane direktne investicije u 2020. (top 10 zemalja)

Holandija 705,5

Slovenija 483,3

Kina* 478,9

Nemačka 331,9

Austrija 153,4

Velika Britanija 106,4

SAD 79,1

Ruska federacija 75,2

Malta 62,3

Ujedinjeni Arapski Emirati 56,9

*uključujući Hong Kong, Tajvan i Makao, iznosi u milionima evra

Da li će ta ulaganja prevazići cifru od tri milijarde evra iz prošle godine, videćemo u decembru, ali ono što je vidljivo iz zvaničnih podataka NBS to je da je vicešampionsku titulu, iza Holandije, ponela Slovenija i to sa 483,3 miliona evra, zatim sledi već pomenuta Kina sa 478,9, Nemačka sa 331 milionom. Preostalih šest najbolje plasiranih zemalja, među kojima su i Austrija, Velika Britanija, SAD, Rusija, Malta i Arapski Emirati, su uložili ukupno 533,3 miliona evra.

Iz NBS napominju, da bi minimizirali njenu ulogu, da je Holandija i zbog svojih specifičnosti na prvom mestu.

- Reč je o tome da pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u ovoj državi, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji što uključuje i Hong Kong, Tajvan i Makao - kažu u NBS.

Strane direktne investicije u prvom tromesečju 2021. (top 10 zemalja)

Švajcarska 261,6

Kina* 236,1

Holandija 201,4

Austrija 533,1

Francuska 49,7

Nemačka 42,1

Mađarska 36,5

Luksemburg 31,4

SAD 23,8

Japan 15,8

*uključujući Hong Kong, Tajvan i Makao, iznosi u milionima evra

Iznenađenje za laike verovatno predstavlja i podatak da su pored Holanđana i Slovenci na listi pre Kineza. Istovremeno, iznenađenje može da bude i to što je Ruska Federacija na ovoj listi tek na osmom mestu i to sa uloženih samo 75,2 miliona evra, što je nešto više od onoga što je malena Malta investirala u Srbiju u 2020. godini.

Interesantno je i to što neke od zemalja koje su bile u top 10 investitora prošle godine, u prvom tromesečju ove godine ih nema u ovom elitnom društvu. Reč je o Rusiji, Velikoj Britaniji, Malti, Arapskim Emiratima. Njihova mesta su zauzele nove države, poput Švajcarske, koja je u ovom periodu odnela šampionsku titulu sa uloženih 261,6 miliona evra, ali i Francuske, Mađarske, Japana, Luksemburga.

NBS: I pored pandemije, u 2020. i ovoj godini prilivi stranih direktnih investicija snažni

Iz NBS za “Blic Biznis” kažu da je i pored pandemije, koja je uticala na tokove kapitala, u prethodnoj i teku-

ćoj godini, prilivi po osnovu stranih direktnih investicija, su u Srbiju ostali snažni i usmereni pretežno u izvozno orijentisane sektore.

- Podaci platnog bilansa za prvih šest meseci pokazuju da je u prvoj polovini 2021. priliv stranih investicija u Srbiju bio 1,7 mlrd evra, a ti pozitivni trendovi nastavljeni su i u julu i avgustu što ukazuje da se priliv SDI u našu zemlju približava pretkriznim nivoima i da čini jedan od važnih faktora ubrzanog privrednog rasta. Priliv je i pored pandemije u 2020. godini iznosio 3 milijarde evra,što pokazuje da interesovanje stranih investitora za ulaganja u izvozno-orijentisana preduzeća Srbije kontinuirano raste - navode iz NBS.

Dodaju i da povoljna kretanja SDI su rezultat postignute i očuvane pune makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti, u čijoj osnovi je stabilnost deviznog kursa

- Pored visokih priliva, jednako je važno da je priliv stranih direktnih investicija bio diversifikovan, što je bio slučaj i u ranijim godinama.Zahvaljujući tome srpski izvoz od 2015. do 2019. godine u proseku rastao je po dvocifrenim godišnjim stopama, a tokom pandemije imao minimalan pad od oko 2 procenta mg. pri čemu je ove godine rast izvoza u potpunosti oporavljen i očekujemo da na nivou godine iznosi preko 20 posto - kažu iz NBS.