Dežurna

Još jedan poraz Vučićevog režima na KiM

OPERACIJA GAZIVODE

Izviđačke jedinice ROSU su hrabrom operacijom u nekoliko oklopnih vozila forsiranim maršom kroz teritoriju četiri srbske opštine na severu Kosova i Metohije, osvojile integrisane prelaze Jarinje i Brnjak, pri tome ušli nekoliko kilometara na teritoriju uže Srbije, držali pod okupacijom srbske carinske objekte, i oko dve nedelje provodile efektivnu vlast na teritoriji naše zemlje, naplaćujući neke takse u ime i za račun terorističke vlasti gospodina Kurtija. To je učinilo par desetina vojnika izvidjačkih jedinica NATO pakta, navodno pripadnika ROSU, koja je integrisana, naoružana, trenirana i pod direktnom upravom NATO okupatora. Srpska lista , parapolitička organizacija Srba sa Kosova i Metohije, koja je pod direktnom kontrolom našeg samozvanog i samopostavljenog diktatora, je odmah reagovala kao koalicioni partner terorističkih prištinskih vlasti, mobilisala srbski živalj i poslala ga na navodne demonstracije na ta dva granična prelaza, u stvari postavili su nenaoružane Srbe kao živi zid, da bi onemogućili vojnu akciju i likvidaciju tih terorističkih NATO plaćenika.

Stevan Zivlak

Ovih dana, naš diktator proglašava veliku pobedu, koju vidi u činjenici, da je NATO pakt zamenio neustrašive komandose koji su bez jednog ispaljenog metka vojno osvojili srbske četiri opštine na severu KiM.

Ovim dešavanjima, NATO pakt je čistom vojnom operacijom, protivnom medjunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija, pomerio svoju ofanzivnu liniju za nekoliko desetina kilometara na sever, i izašao na vrh Kopaonika, koji je veoma važan vojni cilj, a sa svog levog boka ostvario potpunu kontrolu nad hidrosistemom Gazivode, koji se nalazi najvećim delom na teritoriji Srbije. Proglašavajući ove vojne operacije NATO pakta za svoju veliku pobedu, diktator Vučić nije ništa pogrešio, on je na strani protivnika u ratu koji mučeni Srbski narod vodi decenijama protiv Četvrtog Rajha i germanskih hordi koji pokušavaju da zdrobe i unište samu ideju o Srbskoj slavnoj civilizaciji, kulturi, državnosti, Svetosavlju i drugim nacionalnim vrednostima jednog od najstarijih evropskih naroda.

Strateška vrednost Kopaonika i njegova dominantna uloga u kontroli čitavog budućeg južnog evropskog ratišta je jasna, sa njega se kontroliše evropsko nebo modernim radarskim sistemima u velikom krugu koji na istoku zahvata čak i Ukrajinu, Crno more itsl, sa hidrosistemom Gazivode je malo složenija situacija koja zahteva detaljnije obrazloženje.

Hidrosistem Gazivode je gradjen još u vreme Josipa Broza, iz tri ključna razloga, jedan od njih je snabdevanje dovoljnim količinama vode radi hladjena sistema Termoelektrane Obilićevo, a druga još važnija funkcija je snabdevanje velikog prostora KiM, izmedju ostalog i Prištine Severne i Južne Mitrovice i drugih mesta na području okupirane Pokrajine, čistom pijaćom vodom iz gornjeg toka reke Ibar, koja je po kvalitetu jedna od najboljih evropskih izvorišta čiste pijaće vode. Treća funkcija je proizvodnja električne energije, ali ta funkcija nije toliko bitna i naglašava se da bi se zamaglila čitava strategijska postavka.

Nakon okupacije Kosova i Metohije, javile su se ideje srbskih relevantnih stručnjaka da bi bilo neophodno izgraditi jedan kanal na teritoriji uže Srbije, kojim bi se preusmerile vode reke Ibar na način da prolaze kroz teritoriju uže Srbije, do negde iznad Kraljeva, time bi se ispraznio taj hidrosistem i onemogućile pretenzije terorističkih vlasti na teritoriju uže Srbije na kojoj se veštačko jezero Gazivode nalazi sa površinom od oko 90%. Naime same zgrade i brana na veštačkom jezeru se nalaze na području KiM, dok se samo veštačko jezero po kome se pre izvesnog vremena nesmetano vozio gliserom prijatelj našeg diktatora gospodin Tači, nalazi na teritoriji uže Srbije.

Da su prihvaćeni saveti vodoprivrednih stručnjaka, reka Ibar bi sada tekla kanalom prema Kraljevu teritorijom uže Srbije, nešto električne energije bi bilo izgubljeno, termocentrale Obilićevo bi morale biti zatvorene, a grad Priština i veliki deo albanskog stanovništva bi se snabdevao flaširanom pijaćom vodom iz prodavnica, uvozeći je iz Srbije. Nešto slično je uradila Ukrajina sa poluostrvom Krimom, Ruskoj federaciji je trebalo nekoliko godina da delimično sanira problem nedostatka vode, koju je do pripajanja Krima matici Rusiji, to poluostrvo dobijalo kanalom iz Ukrajine.

Briselskim sporazumom , posebno Aneksima Briselskog sporazuma o energetici, o katastru itsl, samozvani naš dictator i njegov drug u veleizdaji gospodin Dačić, su obezbedjujući otvorenu podršku zapadnih sila za nesmetanu pljačku porobljenog srbskog naroda, ustupili teroristima čitav energetski sistem na KiM uključujući i hidro sistem Gazivode, termocentrale Obilićevo, visoko naponsku i kapilarnu mrežu, trafostanice i rudna bogatstva.

Primera radi, zalihe lignita (uglja), na Kosovu polju, su procenjene još pre par decenija na vrednost od preko petstotina milijarde euro, te su okupatori iz Sjedinjenih država planirali da otvore na tom području kod Gazimestana ogromne otvorene kopove, prekopaju kosti Srbskih Kosovskih junaka i snabdevaju iz tih kopova termoelektrane, njih pet od po hiljadu i više megavata, koje bi bile pod američkim vlasništvom. Time bi zalihe lignita bile višestruko valorizovane, a električna energija bi se izvozila preko teritorije naše zemlje u Evropsku uniju u kojoj bukti energetska kriza, nevidjena u novijoj istoriji. Vrednost lignita prevazilazi desetogodišnji BDP Srbije, to je lični poklon diktatora okupatorima, obezbedjen potpisimima raznih neformalnih sporazuma po belom svetu.

Oprezni američki investitori su znajući za osetljivost problema hladjenja tih novih elektrana i neregulisan status Gazivoda koji se nalaze pretežno na našoj teritoriji, insistirali kod Trampove administracije, da se u Vašingtonskom sporazumu, koji je samozvani diktator potpisao bez čitanja, što smo imali prilike gledati u direktnom prenosu na režimskim medijima, uvrsti odredba da će o Hidrosistemu Gazivode, Američka nadležna vlast dati predlog o upravljanju tim sistemom, koji će biti obavezan za obe strane.

Taj predlog je stigao pre dva meseca, u njemu je sadržano rešenje koje je navodno primenjeno na sličan slučaj na granici Sjedinjenih država i Kanade, kada se prišlo integrisanom upravljanju čitavog sliva reke koja se nalazi na teritoriji susedne države, dok se hidroelektrana nalazi u drugoj državi. Primenjeno na Hidrosistem Gazivode, predlog je da američke vlasti direktno upravljaju ne samo hidroelektranom Gazivode, i ne samo čitavim jezerom, već i kompletnim slivom reke Ibar sa svim njenim pritokama. Taj predlog je dostavljen pre nekih mesec, dva dana srbskim vlastima, o tome se mudro ćuti u cenzurisanim državnim medijima.

Ukoliko američke vlasti pod slivom reke Ibar podrazumevaju sliv uzvodno od hidroelektrane, to bi značilo da će dvojac veleizdajnika Vučić i Dačić predati daljih desetak hiljada km2, integralne državne teritorije naše zemlje, sve do granice sa Crnom Gorom američkim vlastima, Ako američke vlasti traže čitav sliv reke Ibar, to je preko 13 hiljada km2, uključujući i niz nizvodnih naselja, pa i grad Kraljevo itd. Sa preuzimanjem sliva reke Ibar, koju bi čuvale i kontrolisale američke državne vlasti, osim geostrateških i vojnih prednosti , omogućila bi se nesmetana izgradnja ogromnih termocentrala kod Obilićeva i značajni ulaz američke električne energije na tržište EU te direktan udar na Ruske strateške energetske interese u Evropi.

Ovaj značajan projekt je kombinovan sa odlično zamišljenim gasovodom koji treba da prodje iz Grčke, preko Makedonije u srce Kosova i Metohije koji bi snabdevao tu teritoriju američkim gasom, a posebno značajno je što je projektovan i za transport Vodonika, goriva budućnosti koje će biti izuzetno vredno u decenijama koje dolaze. U drugoj fazi taj gasovod bi bio priključen i na Ruski gasovod koji prolazi kroz Srbiju, pa bi se i tim putem američki gas transportovao prema srcu Evrope. Stoga je diktator, potpisujući Vašingtonski sporazum, pristao i na diversifikaciju snabdevača gasom, te mu je upravo stoga i omogućeno da taj krak Turskog toka dovrši i spoji sa Madjarskim gasovodima.

Nemačka BND, je koristeći dva svoja najvernija igrača na ovim prostorima gospodina Kurtija i našeg samozvanog diktatora, pokušala da onemogući ove namere Sjedinjenih država, Kurti je nedavno odbio sa svojom vladom ideju o američkom gasovodu, a ovim igrama oko Jarinja i Brnjaka, nemački interesi konkurišu američkim i u elektroenergetskom sektoru. Poseban igrač u ovim geopolitičkim igrama oko energetike je supruga gospodina Kurtija, norveška gradjanka. Naime njena domovina Norveška, čiji je državljanin i Kurti, završava Norveški gasovod (Baltic pipe) koji će preko Baltičkog mora doći do Danske i Poljske već 2022 godine, i sa kojim će njena domovina isporučivati velike količine prirodnog gasa na tržišta zemalja EU, pa i na ove prostore.

Potpisujući razne veleizdajničke sporazume po belom svetu, naš dvojac bez kormilara Vučić-Dačić su se potpuno pogubili, oni ne samo da predaju suverene delove teritorije, ne samo Kosova i Metohije već i teritoriju uže Srbije, a usput čine štetu predajući stotine milijardi nacionalnih bogatstava terorističkim bandama. Samo Aneksom Briselskog sporazuma kojim je predat Katastar nepokretnosti teroristima, predato je desetine hiljada stanova koji su bili u društvenoj svojini i vlasništvo Republike Srbije , ti stanovi su svi od reda uzurpirani i okupirani od teroristima lojalnih albanskih žitelja.

Sve se to moglo drugačije rešiti, za to još nije kasno, pod uslovom da nove srbske vlasti pohapse veleizdajnike i sude im za veleizdaju, ponište sve do sada potpisane sporazume i vrate problem okupacije naše teritorije od NATO pakta u okvire Saveta bezbednosti OUN. Stavljanje na stranu podivljalog Četvrtog Rajha je politika običnih kvislinga, ubrzo će anglosaksonski interes, kao i ruski imperijalni interes još više biti prisutan na ovim prostorima, srljanje naših samozvanaca može doneti Srbskom Nacionu nenadoknadive istorijske štete koje će se ispravljati vekovima.