Tabloid je pozvan

Ko i zašto uništava nefrološku kliniku KCS

Od ugledne klinike do vešernice

***

Od svog osnivanja, Nefrološka klinika Kliničkog centra Srbije je bila vodeća nefrološka bolnica u zemlji, a onda je neko odlučio da sve to sruši i postavi nekompetentne doktorke sa ozbiljnim psihičkim problemima za direktore klinike.

Prva od njih je Marina Savin koja je studirala deset godina i primljena je zbog pijeteta prema ocu koji je radio kao profesor nefrolog, prethodno isterana sa Klinike za plastičnu hirurgiju i sa Klinike za kožne bolesti.

U nastavu je ušla zahvaljujući ljubavnoj vezi sa tadašnjim političkim moćnikom u zdravstvu, čije ime nećemo pominjati jer nije medju živima. Za manje od dve godine upropastila nam je i kliniku i transplantaciju bubrega, stručno, organizaciono i etički.

Pored nameštanja dodele organa, svojim neznanjem i ludilom je ugrožavala živote transplantiranih bolesnika, pri čemu je jedna mlada bolesnica i umrla isključivo zbog njenog neznanja. Bilo je oko toga i tužbi, ali je sve gurnuto pod tepih sa nameštenim izveštajima eksternih kontrolara a pod pritiskom Zlatibora Lončara koji je zvanično direktor Centra za trasnplantaciju u KCS, zajedno sa ministarskom funkcijom.

Dr Savin je dokazano luda i ta činjenica se nije mogla sakriti, ali ni činjenica da je sklona upotrebi narkotika, samo se postavlja pitanje ko je to hteo da našteti klinici i partiji na vlasti postavljanjem takve osaobe na mesto direktora.

Smenjena je tek kada se više od 95% kolektiva potpisalo i tražilo njenu ostavku, ali je na žalost ostavljena da vodi transplantaciju bubrega i ako je zabeležila najgore rezultate od osnivanja transplantacije bubrega u KCS. Zahvaljujući njoj transplantacija je ugašena.

Posrtanje Klinike za nefrologiju smenom dr Savin se ne zaustavlja, jer se umesto nje postavlja glavna organizatorka njene smene dr Biljana Stojimirović. Njena biografija je više nego bogata. Otac komunistički kadrovik koji je žario i palio po Internoj B klinici, jedini docent bez doktorata na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji je svoju ćerku zaposlio na istu kliniku gde je radio. Sve po komunističkoj liniji.

Ona je majka petoro dece, što uvek potencira, ali je tu decu pravilo više muškaraca, zvaničnih i nezvaničnih. Kako ju je ko od muškaraca upoznavao, tako je i bežao od nje glavom bez obzira, s tim što je ona ostajala u drugom stanju. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, nije dolazila na posao 6 meseci, pri čemu niko nije znao ni na klinici ni u njenoj porodici gde je i šta radi. Kasnije se utvrdilo da je jurila po Kosovu jednog od ljubavnika koji joj je napravio jedino muško dete, a potom sredila lažno bolovanje kako ne bi dobila otkaz.

Njene telefonske pretnje ženi drugog ljubavnika sa kliničkog telefona, koje je sprovodila u dužem periodu, bile su razlog za dolazak policije na kliniku, koja je utvrdila činjenice i dokazala da su pozivi upućivani iz lekarske sobe kada je ona dežurala.

Biljana Stojimirović je poznata i po lažnim hospitalizacijam krivično gonjenih osoba, zbog kojih su reagovali sudovi, a što je raskrinkala prof. Vidosava Nešić i sa čim je upoznata cela nefrološka zajednica Srbije. Izvukla se od krivičnog gonjenja uz pomoć političkih SPS veza sa kojima je tada bila bliska.

Nedopustivo za jednog profesora u penziji. Treba podsetiti da je bila asistent 10 godina jer nije htela ni mogla da doktorira, pa je i doktorat završila uz pomoć prof. Ljubice Đukanović, a ne svojim radom i znanjem. Iako je penzioner, sada kao politički kadrovik nastavlja da uništava našu kliniku. Jedina inovacija koju je napravila jeste kupovina mašine za pranje veša sa parama koje je prikupila od lekara naše klinike. Ne znajući ništa o nefrologiji, inovirala je pranje uniformi o trošku zaposlenih.. Ko pegla, bolje da ne pričamo..

Da se propast srpske nefrologije neće zaustaviti sa Biljanom Stojimirović, dokaz je njena ćerka, Jasna Trbojević Stanković, lažni docent nefrologije koji ništa ne zna o nefrologiji i koja nikada nefrološkog bolesnika lečila nije. Ima lažni doktorat iz histologije!!! Radi u dijaliznom centru u KBC dr D. Mišović u kome nema nefrološkog odeljenja, a ona kao pokazuje studentima nefrologiju. Sve to je postignuto preko veza političkih i udbaških. Interesantno je to da dok KBC dr D. Mišović grca od nedostatka kadrova tokom pandemije korona virusom, Jasna Trbojević Stanković se šetka po KCS navodno nadgledajući desetak dijaliznih pacijenata, a majka hoće da je prevede na nefrološku kliniku kako bi je nasledila na mestu direktora. Strašno!

Treba naglasiti da je Jasna Trbojević Stanković sa psihijatriujskom dijagnozom oslobodjena dežurstava u KBC Dragiša MIšović. Sve to nije smetalo da dobije nagradu kao COVID pregalac, a nije ni prošla pore COVID bolnice.

Na kraju, za vreme vladavine nekompetentne Biljane Stojimirović, kliniku su napustila dva profesora Univerziteta u Beogradu, jedna doktorka subspecijalista nefrolog i doktor nauka je oterana u penziju pre vremena jer se nad njom iživljavala Biljana Stojimirović, dve mlade doktorke koje su primljena kao talenti sa visokim prosečnim ocenama su pobegle glavom bez obziora videvši kakvo ludilo kroji Biljana Stojimirović sa saradnicama Aleksandrom Kezić, Svetlanom Pejanović, Anom Bontić i Jelenom Pavlović, a treća mlada kolegenica, takodje talenat sa prosekom 9,6, je tražila raskid ugovora ali se tada uključio direktor KCS Milika Ašanin i ubedio je da ostane na klinici i da će raditi pod njegovom zaštitom. Istovremeno, kliniku su napustile i 3 najbolje više medicinske sestre koje su bile oličenje znanja, vaspitanja i rada.

Gospodo iz SNS, Svetlana Pejanović (depresija na terapiji), Aleksandra Kezić (manično-depresivna stanja na neredovnoj terapiji), Marina Savin (lečena psihoza, nelečena narkomanija) i Biljana Stojimirović ( nelečeni teški poremećaj ličnosti, psihijatrijski karton u Palmotićevoj), nisu imena koja vam služe na čast uprkos potpisanoj podršci predsedniku Aleksandru Vučiću.

Spasite što se spasiti može u ime struke i dobrobiti naših bolesnika!

Kolektiv Nefrološke klinike, KCS

I Republički geodetski zavod pod opkupacijom direktora

Nesmenjivi Borko

Pišemo Vam da upoznamo javnost sa nesmenjivim direktorom Republičkog geodestkog zavoda u Bogradu, gospodinu Borku Draškovoiću

On je pokušao da uguši rad Sindikata u RGZ u, morali su da dokazuju svoju reprezentativnost.Nakon štrajka 2019, počeo je da se sveti članovima štrajkačkog odbora,da ih šikanira i premešta i ako se obavezao po sporazumu o prekidu štrajka da to neće činiti. O tome postoje dokazi kod sva tri reprezentativna sindikata.

Sklopio je ugovor sa firmom Asseko čiji je direktor bio brat Ane Brnabić i utrpo mu gomilu naših para u džepove. O tome dokaze imaju sindikati. Bio je nekoliko puta na saslušanju u policiji i više puta je skidan sa dnevnog reda sednice Vlade za smenu, jer ima zaštitu premijerke Ane Brnabić

Vrhunac je program za nadzor Honesty koji je nezakonito instaliran da špijunira kompjutere zaposlenih i za njega plaća paprene pare svakih nekoliko meseci. Mnogi radnici su tako disciplinski kažnjeni na osnovu nadzora koji je nezakonit.

Postoji i afera satelitskih snimaka o kojoj su sindikati takođe pisali kad je za održavanje tog programa dat ogroman novac, a snimci su skoro pa neupotrebljivi. Tu je i instaliranje poslušnika koji su neškolovani, bahati i drski, a prema njemu servilni do poniznosti. Tu je i osnivanje privatnog sindikata Geosindikat u koje je on učlanio novoprimljene radnike RGZa pod prinudom i pretnjom.. O svemu ovom podatke imaju čelnici Sindikata Nezavisnot RGZ-a, JOS-a. Nepoznato je koga spašava od smene, osim premijerke Ane Brnabić

Borko Drašković je bio udarna pesnica JUL-a, pokojne Mire Marković.

Čija je on sada pesnica?

Roblje iz RGZ-a