Pogled iz Moskve

Zašto ideje Karla Marksa postaju sve popularnije na Zapadu

„Jedite bogate!"

Svi pričaju o globalizmu, a u stvari, na Zapadu, posebno među omladinom, jačaju simpatije prema socijalizmu. O tome piše britanski Gardijan u tekstu pod karakterističnim naslovom „Jedite bogate! Zašto su se milenijalci i generacija Z okrenuli od kapitalizma." U njemu, autor Oven Džons pokušava da odgovori na pitanje o tome zašto danas gotovo osam od deset mladih Britanaca krivi kapitalizam za stambenu krizu, a dve trećine žele da žive u socijalističkom ekonomskom sistemu.

Piše: Vladimir Mališev

„Mladi ljudi su gladni, a na meniju su bogati", piše autor Gardijana. „Taj delikates prvi put se pojavio u 18. veku, kada je filozof Žan Žak Ruso navodno izjavio: „Kada ljudi više ništa ne budu imali da jedu, oni će jesti bogate!" Ali danas se ta rečenica vidi na Tviteru i drugim društvenim mrežama. Na TikToku, viralni video-zapisi prikazuju mlade ljude svežih lica koji pretecii podižu viljuške prema svima koji imaju automobile sa dugmadima za pokretanje ili frižiderima sa dozatorima za vodu i led."

Statistika potvrđuje

Ove neverovatne zaključke potvrđuju i statistički podaci. Prema izveštaju koji je u julu objavio desno orijentisan analitički centar Instituta za ekonomiju, mladi Britanci su napravili odlučan zaokret ulevo. Gotovo 80% njih krivi kapitalizam za stambenu krizu, a istovremeno 75% smatra da vanredna situacija u vezi sa klimatskim promenama prestavlja „specifično kapitalistički problem", dok se 72% zalaže za široku nacionalizaciju. A 67% ispitanika želi da živi u socijalističkom ekonomskom sistemu.

„Proleteri svih zemalja ujedinite se"? Ne, niko ne poziva na revoluciju i na ponavljanje iskustva SSSR-a. Ali, razočaranje u kapitalistički sistem na Zapadu je očigledno. A glavni razlog je pogoršanje uslova života i gubitak nade u to da će se oni poboljšati.

„U protekle dve decenije, šanse mladog čoveka sa prosečnim prihodima da postane vlasnik sopstvenog doma, smanjile su se više od dva puta", piše Gardijan. „Ove mlade ljude zovu „renta generacijom": oko polovina ljudi mlađih od 35 godina u Engleskoj iznajmljuje stanove, što često prate iznuđivanje kirije i neisgurnost. Stanarina u Engleskoj iznosi gotovo polovinu plate stanara, a u Londonu i čitavih 74,8%, što je za trećinu više od početka veka."

Prema anketi iz 2019. godine, koju je sprovela „Barnardova dobrotvorna organizacija", dve trećine ljudi starosti do 25 godina, smatraju da će njihova generacija živeti lošije od njihovih roditelja. A Kir Milbern, akademik i autor knjige „Ostavljena generacija" tvrdi da „široko rasprostranjene levičarske simaptije među omladinom predstavljaju savremenu pojavu koju rađaju ekonomski uslovi, a ovaj pesimizam je nov".

Ceo sistem se dovodi u pitanje

Duboko egzistencijalno pitanje nateralo je mnoge mlade ljude da dovedu u pitanje ceo ekonomski sistem, primećuje autor teksta u Gardijanu. „Ovih dana video sam objavu na Instagramu, u kojoj se autor pita: da li biste više voleli da putujete sto godina unazad ili sto godina unapred kroz vreme, a svi komentari su bili slični onome koji je postavio 22-godišnji diplomac Harun Fakir: „Da li ćemo uopšte postojati za sto godina? Ovakvi komentari sumiraju poglede ljudi mojih godina i naš odnos prema problemima s kojima se suočavamo u kapitalističkom sistemu"."

Emili Harid, 20-godišnja studentkinja iz Londona kaže da nju najviše od svega brine to što „planete neće ni biti: mi imamo Džefa Bezosa koji leti u svemir, istovremeno kada u Las Vegasu ponestaje vode, a polovina planete gori. Ako bi ti milijarderi prestali da zarađuju novac, mogli bi da reše sve te probleme i da im još i ostanu milijarde u banci."

„Bogataši, čija su bogatstva naglo porasla tokom pandemije, ostaju polupojedeni. Ali očigledno je da mladi ljudi ne vide racionalni podsticaj za podržavanje sistema koji, čini se, ne nudi ništa osim nesigurnosti i krize", zaključuje autor teksta u Gardijanu.

Štaviše, sumnje u kapitalizam danas na Zapadu izražavaju ne samo u Engleskoj i ne samo mladi ljudi. Pitanje šta raditi sa kapitalizmom da se ne bi raspao, postavljaju već i sami kapitalisti. Tako je generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva nedavno izjavila na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu, da svetska ekonomija stoji na pragu nove Velike depresije, između ostalog i zbog katastrofalne društvene nejednakosti. Ona se čak pozvala i na najnovije istraživanje MMF-a, gde piše da današnja situacija „liči na burne 1920-te godine, koje su na kraju dovele do kraha finansijskog tržišta 1929. godine."

Osim istraživanja MMF-a, za „spasavanje kapitaizma" kapitaliste motiviše i sveže istraživanje organizacije Edelman Trust Barometer, sprovedeno u 28 zemalja sveta. Prema mišljenju 56% ispitanika, kapitalizam nije doneo ništa dobro. U Indiji, na primer, 74% ispitanika nije zadovoljno kapitalizmom. U ovoj zemlji društvena nejednakost je tolika da gotovo svake godine tamo istovremeno štrajkuje 200-250 miliona ljudi, to jest oko polovina celokupnog stanovništva EU. Sumnjičavo se odnose prema kapitalizmu i u dobro uhranjenoj Evropi. U Velikoj Britaniji 53% ispitanika je reklo da im se kapitalizam ne dopada, u Nemačkoj njih 55%, u Holandiji 59%, u Italiji 61%, a u Francuskoj 69%.

Ove sumnje u kapitalizam jačaju u pozadini uspeha komunističke Kine, u kojoj kapitalizam postoji u originalnim okvirima komunističkom sistema i pod kontrolom Komunističke partije. Ova zemlja se sada razvija najbržim tempom i pouzdano postaje najvecia ekonomija na svetu.

Govoreći na ceremoniji potpisivanja opšteg sporazuma između sveruskih udruženja sindikata, poslodavaca i vlade za 2021-2023, predsednik RF Vladimir Putin je izjavio da „divlji kapitalizam" nije prihvatljiv. On može da dovede do uništenja, kako biznisa, tako i društva: „Svrha poslovanja je, na prvi pogled, ostvarivanje profita, ali normalna moderna osoba, savremeni preduzetnik, shvata da je neobuzdano izvlačenje profita, takav goli divlji kapitalizam, apsolutno neprihvatljivo. Na kraju, ovo dovodi do uništenja društva, države i samog poslovanja. Ovo je autodafe (na srednjovekovnom španskom znači čin vere, izraz iz doba inkvizicije), što znači pucati sebi u nogu ili u glavu", istakao je predsednik.

U kakvom to društvu mi danas živimo? Nije li kapitalizam i u našem dvorištu? U svakom slučaju, sistem koji je sada uspostavljen u Rusiji, kao i nacionalna ideja koja vodi državu - sve to do danas kod nas nije zvanično formulisano. Pred našim očima imamo izuzetne uspehe komunističke Kine i javnu degradaciju tvrđave svetskog kapitalizma SAD. Ali, kojim putem mi idemo?

Analizirajući razloge uspeha Jedinstvene Rusije na nedavno održanim izborima, komentatori RIA-Novosti piše: „Poslednjih godina, društveni zaokret državne politike Rusije postao je toliko impresivan i dosledan da se više ne može pripisati slučajnim fluktuacijama i jednokratnim PR-akcijama. Umesto toga, upravo to rade kritičari, ali istovremeno izgledaju sve manje adekvatni u očima drugih. Veliki deo ruskog društva vidi i uviđa da je država, delujući u složenim uslovima, prinuđena da donosi teške odluke, težeći da građanima nadoknadi negativne posledice na druge načine."

Reč je o „društvenom zaokretu državne politike". Ali, globalni kurs države ipak mora da bude formalizovan u vidu jasne i razumljive strategije, Rusija mora konačno da odredi svoju nacionanu ideju. Da razvije svoju ideologiju.

Treba jasno definisati kakvo društvo gradimo. Govoriti samo o težnji da se poveća blagostanje svih građana, o „socijalnoj državi", nije dovoljno. Sve države postavljaju takav cilj, ali do njega idu na različite načine. Jednim putem ide Kina, drugim - SAD i Evropa. A neko gradi kalifat. A kakav je put Rusije? Na ovo pitanje odgovorićemo stihovima Tjutčeva:

Ne može Rusija umom da se shvati,

Opštim se aršinom izmeriti ne da:

Njen lik je čudan i čudno te gleda -

U Rusiju možeš samo verovati.

(prevod stihova: Ljubomir Simović)

Ipak, u vreme Tjutčeva, put Rusije bio je jasno definisan. To je bila pravoslavna monarhija sa svojim konceptom, izraženim u sloganu: „Pravoslavlje, samodržavlje (apsolutizam), nacija". Nažalost, ovo tada nije spaslo državu od propasti. Na grbu SSSR-a pisalo je: „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!" Ali ni to nije pomoglo. „Proleteri" Nemačke i cele Evrope napali su našu zemlju. Danas, na ruskom grbu nema nikakvog slogana. Dakle, možda je vreme da se odlučimo. Ili da se osvrnemo na iskustvo Kine, koja uspešno kombinuje različite sisteme?

Kako se Grčka pretvara u jednog od glavnih vojnih partnera Vašingtona

SAD „vrbuju" Grke

Grčki premijer Kirijakos Micotakis najavio je zaključivanje sporazuma o odbrambenoj saradnji sa SAD, koji će važiti pet godina. Premijer je to potvrdio nedavno, na konferenciji za štampu u okviru 85. međunarodnog sajma u Solunu.

Piše: Igor Veremejev

Odgovarajući na pitanje novinara grčkih novina Katimerini, o tome da li cie se novi sporazum o odbrani obnavljati svakih pet godina, a ne godišnje kao što je sada, premijer je rekao: „Informacija je tačna. Razgovaramo o produženju sporazuma o saradnji u oblasti odbrane na pet godina, da ga ne bismo obnavljali na godišnjoj osnovi. To cie omoguciiti obema stranama da planiraju u skladu s tim."

Prema Micotakisovim rečima, to predstavlja „potvrdu prisustva SAD u Grčkoj tamo gde prthodno nisu bili predstavljeni, kao i stratešku saradnju dve zemlje".

„Saradnja je trenutno na takvom nivou na kakvom nikad nije bila, zahvaljujući volji predsednika SAD Džoa Bajdena, ali pre svega zahvaljući najvažnijoj podršci - podršci Kongresa SAD u pogledu pravednih nacionalnih zahteva u istočnom Sredozemlju. Smatram da Grčka danas predstavlja vrlo pouzdanog pregovarača u istočnom Sredozemlju. I smatram da sporazum o odbrambenoj saradnji sa rokom od pet godina predstavlja međusobnu potvrdu da takvi sporazumi mogu da rade za dobro obe strane", rekao je premijer.

Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je još u aprilu saopštilo da pregovara sa SAD o unošenju izmena u sporazum o međusobnoj odbrambenoj saradnji (Mutual Defense Cooperation Agreement, MDCA). Istovremeno, posebno se razgovaralo o mogucinosti produženja ugovora ne svake godine, veci jednom u pet godina. Još ranije, u oktobru 2019. Grčka i SAD su unele izmene u sporazum o odbrambenoj saradnji, koji je zaključen 1990. godine.

Predviđeno je proširenje vojno-pomorske baze SAD u zalivu Suda na Kritu, korišćenje vazduhoplovne baze kod grada Larisa, baze vojne avijacije u Stefanovikiju (prefektura Magnezija) i luke Aleksandropolis na severoistoku Grčke. Prema sporazumu sa Grčkom, SAD mogu da koriste i bilo koji drugi vojni objekat na njenoj teritoriji.

Protiv koga su uperene američke baze kojih ima sve više na teritoriji Grčke? Grci tvrde da im jačanje vojne saradnje sa Vašingtonom obezbeđuje garancije u njihovom sukobu sa Turskom. Ipak...

Između Atine i Ankare stalno se vode žučne rasprave o granicama u Sredozemnom moru i o tome kome pripadaju neka ostrva, o problemu Kipra, gde je posle događaja iz 1974. godine nastala nepriznata turska Republika Severni Kipar, kao i u vezi sa početkom podele ogromnih rezervi nafte i gasa otkrivenih u regionu. Između dva NATO saveznika više puta je bilo incidenata koji su mogli eskalirati u oružani konflikt.

Vojni savez sa SAD Grci smatraju garancijom bezbednosti u njihovim sporovima sa vojno mnogo moćnijom Turskom. Ipak, kao što je poznato, SAD šire svoje vojno prisustvo u Sredozemlju zbog „obuzdavanja" Rusije.

Prema pisanju turskih novina Daily Sabah, u SAD je izrađen nacrt zakona „O bezbednosti i energetskom partnerstvu u istočnom Sredozemlju", koji je usmeren, kako pišu ove novine „na unapređenje saradnje između Izraela, Kipra i Grčke". Jedna od odredbi ovog zakona odnosi se na ograničavanje pristupa Rusiji lukama Pafos i Limasol na Kipru. Vlasti Kipra su odbile ovaj predlog SAD i odbile da zatvore svoje luke za ruske brodove. Kongres SAD je u taj nacrt zakona uključio i niz ograničenja za turske vlasti, kada je reč o sistemu protivraketne odbrne S-400, čiju kupovinu je Ankara ranije dogovorila sa Moskvom.

„Bez obzira na to", piše Daily Sabah, „Turska još uvek nije izašla iz ovog dogovora. Reakcija Kipra i Turske na američki nacrt zakona pokazuje da u ovom trenutku Rusija ima veliki uticaj u istočnom Sredozemlju", konstatuju novine.

Međutim, Grčka koja se obično smatra zemljom koja ima posebno bliske veze sa Rusijom, na osnovu dubokih istorijskih korena, sada je počela da se ponaša drugačije. Kao što je poznato, upravo Rusko carstvo pomoglo je svojevremeno Grčkoj da se oslobodi od 400-godišnjeg osmanskog jarma. I sada ova zemlja zaključuje sporazume sa SAD i dozvoljava im da na svojoj teritoriji otvore nove baze, koje bi trebalo da omoguće Vašingtonu da se suprotstavi Rusiji u Sredozemlju.

Atina je dala SAD luku Aleksandropolis za njihovu novu bazu na severu Grčke, što direktno ugrožava ruske interse, jer na taj način Amerikanci dobijaju mogućnost da „zaključaju" Rusiju u Crnom moru.

A nedavna Micotakisova izjava predstavlja novi dokaz o nastavku jačanja vojnih veza SAD i Grčke, koju Vašington postepeno pretvara u svog glavnog vojnog partnera u istočnom Sredozemlju.

Nedavno se drugo turske izdanje, Haber 7, pozabavilo američkim korišćenjem luke Aleksandropolis za prebacivanje velike količine vojne tehnike u okviru vežbe „Europe Defender 21"; deo ove tehnike ostaće u Grčkoj. Novinari ovog izdanja su primetili da „ova izgradnja mocii deluje kao pojačanje pritiska na Rusiju, pri čemu je preneseno naoružanje više ofanzivno nego odbrambeno".

Jasno je da Vašington na ovaj način teži da Atinom zameni svog ranijeg glavnog vojnog partnera u regionu, Tursku, s kojom poslednjih godina stalno ima neslaganja. Uprkos pritisku SAD, Ankara je kupila ruske sisteme S-400 i sada vodi pregovore o kupovini druge partije tih raketa. Suprotno položaju SAD i EU, Turska se bavi istraživanjima u ekonomskoj zoni Kipra, a takođe je otvorila rejon Varoša u severnom delu Kipra, uprkos odlukama UN. Pored toga, posle odlaska SAD Turska vojska je ostala u Avganistanu, gde pretenduju na upravljanje aerodromom u Kabulu.

U pozadini zahlađenja odnosa sa Turskom, SAD vrbuju Grke, konstatuju nemačke novine Handelsblatt. „Što se više Erdogan distancira od Zapada, tim važnija postaje Grčka za Amerikance", primećuju novine.

SAD zato „regrutuju Grke kao partnere u sferi bezbednosti" u istočnom Sredozemlju i povećavaju vojno prisustvo u Grčkoj. „Amerikanci su sada dobrodošli u Grčku", smatra Handeslblatt.

U svom poslednjem istraživanju eksperti istraživačkog instituta JINSA (Jewish Institute for National Security of America) tvrde da se ogromna većina Grka slaže da „čvrste veze sa SAD predstavljaju temelj bezbednosti Grčke... Grčka postaje sve važniji „proamerički igrač" u regionu", ističu autori istraživanja. I pritom, ona defakto postaje aktivan učesnik u opasnoj igri SAD protiv Rusije.

Istovremeno, u Grčkoj danas ipak ne zaboravljaju na duboke istorijske korene prijateljstva dve zemlje. „Rusija je imala veoma važnu ulogu u stvaranju nove grčke države. Ruska flota, zajedno sa francuskom i engleskom flotom, razbili su tursko-egipatsku flotu (u bici kod Navarina 1827. godine). Tako je, na kraju, tokom grčke (nacionalno-oslobodilačke) revolucije (1821-1829) stvorena nova grčka država, posle žestokog rata Grka protiv Osmanskog carstva", rekao je ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas u maju, tokom susreta sa predstavnicima grčke dijaspore u Gelendžiku. Prema njegovim rečima, Grčka nikada neće zaboraviti šta duguje Rusiji.

Bez obzira na te lepe reči, jača vojna saradnja Atine sa SAD, a u odnosima prema Rusiji, u poslednje vreme, grčke vlasti su izvršile niz otvoreno neprijateljskih akcija - od proizvoljnog proterivanja ruskih diplomata do situacije bez presedana u kojoj su grčki mornari izvršili inspekciju ruskog trgovačkog broda u okviru operacije NATO zemalja „Irini". Podsećamo, ruski brod Adler presrela je u januaru ove godine u Sredozemnom moru grčka fregata Adrias, na njega su iz helikoptera sletele specijalne snage koje su pregledale teret i ispitivale članove posade. Ovaj događaj predstavlja flagrantno kršenje svih normi međunarodnog prava.

Uprkos svemu, Rusija ima za cilj nastavak svestrane saradnje sa bratskim grčkim narodom. O tome posebno svedoči čestitka koju je, povodom nedavne proslave 200-godišnjice grčke nezavisnosti u Atini, uputio predsednik RF Vladimir Putin predsednici Grčke Katerini Sakelaropulu.

„Odnosima s Grčkom, koji se zasnivaju na dugoj tradiciji prijateljstva, kao i kulturnoj i duhovnoj bliskosti, pridajemo veliki značaj", istakao je V. Putin. „Nadamo se da cie obeležavanje „Rusko-grčke godine istorije", koje se poklapa sa 200. godišnjicom početka nacionalnooslobodilačke borbe grčkog naroda, doprineti jačanju uzajamno korisnih odnosa između naših zemalja", pisalo je u čestitki. Ipak, nove baze SAD na grčkoj teritoriji i američko pretvaranje Grčke u glavnog vojnog partnera u NATO u istočnom Sredozemlju, ne mogu a da ne uznemiravaju.

Posle izbora u Nemačkoj biće teško formirati vladajuću koaliciju

Neuspeh „partije Angele Merkel"

Bez piva i bez Merkel. U tom, za Nemačku neobičnom formatu, protekli su nedavni izbori za nemački parlament - Bundestag.Bez piva, zato što je čuveni praznik piva, Oktoberfest u Minhenu, zbog pandemije, kao i prošle godine, otkazan. Njegovo održavanje poklapalo se sa održavanjem izbora, i obično su se glavni pretendenti na mesto kancelara fotografisali sa ogromnom kriglom piva u rukama. Ovoga puta nije bilo takve reklame. A bez Angele Merkel - zato što je, posle 16 godina na funkciji, kancelarka-veteranka odlučila da se penzioniše i nije se ni kandidovala.

Piše: Vladimir Mališev

Kako je jutro nakon izbora objavila Savezna izborna komisija (SIK), prema preliminarnim rezultatima nakon obrade svih glasačkih listicia iz 299 nemačkih okruga, pobedila je Socijaldemokratska partija Nemačke (SDP), koja je osvojila 25,7% glasova.

Drugo mesto, sa malim zaostatkom, zauzela je „partija Angele Merkel", blok Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU), koju je podržalo 24,1% glasača. To je najlošiji rezultat konzervativnog bloka svih vremena, što ukazuje na neuspeh rezultata njegove vladavine. Izlaznost je bila 76,6%.

Katastrofalni izborni rezultati konzervativnog bloka CDU/CSU trebalo bi da imaju „kadrovske posledice", izjavila je zamenica šefa poslaničke grupe CDU Gita Koneman. „Ovaj rezultat ne može se ulepšavati. To je katastrofa i za CDU i za CSU. Mi smo na putu da izgubimo status narodne partije", rekla je ona za portal t-online.

Raspored snaga

Broj poslanika Bundestaga posle izbora porašće sa 709 na 735, u njemu će biti šest partija, saopštili su iz SIK-a. Najviše poslanika, 206, imaće SDP, pobednik izbora. CDU/CSU imaće 196 poslanika, Zeleni - 118, Stranka slobodnih demokrata (FDP) - 92, Alternativa za Nemačku (AfD) - 83. Levica (Leva stranka) će imati 39 poslanika - iako sama partija nije prešla cenzus, ona je dobila tri direktna mandata i, u skladu sa zakonom, stekla pravo na poslanički klub (frakciju), koji odgovara broju od 4,9% mesta u Bundestagu.

U novom sastavu Bundestaga, SDP će dobiti 56 mesta više, CDU/CSU su izgubili 49 mandata. Zeleni će prvi put imati veliki poslanički klub - imaju 51 glas više. FDP je dobila 12 dodatnih mesta u poređenju sa Bundestagom 19. saziva. AfD je izgubila četiri mandata, a Levi su izgubili 20 mandata.

Na ovim izborima za Bundestag učestvovalo je 47 partija. Bilo je prijavljeno ukupno 6211 kandidata, od toga 2024 žene. Cenzus za ulazak u parlament je, kao i u Rusiji, 5%.

Na osnovu rezultata glasanja, biće formirana vlada čiji mandat je četiri godine, i nominovan kancelar kojeg će izabrati novi parlament. On će i zameniti na mestu kancelara veteranku po godinama na ovoj funkciji, Angelu Merkel.

Glavna intriga

Glavna intriga glasanja bila je da li će prethodni savez dve partije (CDU/CSU) uspeti da, predvođeni naslednikom Angele Merkel, Arminom Lašetom, i njegovim partijskim suparnikom, premijerom Bavarske Markusom Zederom, savladaju SDP predvođenu Olafom Šolcom. Uoči izbora, SDP je, prema anketama, bila u prednosti nad konzervativnim blokom. Tako je i bilo - socijaldemokrate su pobedile.

Ipak, iako su izbori završeni, pobednik proglašen, za sada se ne može tačno reći koja koalicija će vladati Nemačkom. A bez koalicije neće moći.

Za formiranje vladajuće koalicije SDP mora da sarađuje sa još dve partije. Pošto su socijaldemokrate od samog početka isključivali mogućnost još jedne koalicije sa konzervativnim blokom CDU/CSU, oni mogu da biraju partnere samo među tri partije - Zeleni, FDP i Levi. Ako SDP ne uspe da formira koaliciju, time će se baviti CDU/CSU, ali i oni će morati da uključe partiju Zelenih.

Generalni sekretar CDU Paul Cimak već je izjavio da konzervativni blok ne isključuje pregovore o stvaranju koalicije „Jamajka", što podrazumeva da bi u vladi učestvovali CDU/CSU, Zeleni i Stranka slobodnih demokrata. „Da, ta varijanta se razmatra, videćemo kakvi će dalje biti rezultati", rekao je on na TV ZDF, kada su stigli prvi rezultati glasanja.

Ko će biti kancelar?

Bilo je tri pretendenta na funkciju kancelara. Iz bloka CDU/CSU to je Armin Lašet, kojeg je istakla Angela Merkel. On je sin rudara iz Ahena, bio je premijer najgušće naseljene nemačke savezne države - Severna Rajna-Vestfalija. Za predsednika CDU izabran je sredinom januara ove godine, a u aprilu nominovan za funkciju kancelara iz konzervativnog bloka. Lašet se pozicionirao kao naslednik Merkelove i obećao je da će nastaviti njen kurs posle dolaska na vlast.

Sada, prema tradiciji, glavni pretendent na mesto kancelara treba da bude predsednik partije koja je pobedila na izborima. Kandidat SDP je Olaf Šolc, ali samo u slučaju da ga izabere parlament.

U prvoj od četiri koalicione vlade Angele Merkel, on je bio ministar za rad, zatim je bio gradonačelnik Hamburga i ponovo ministar, ovoga puta finansija, u poslednjem kabinetu A. Merkel. Jedini Šolcov neuspeh u karijeri bio je gubitak na izborima za šefa stranke 2019. godine. Sve ovo vreme, spoljna politika nije bila među njegovim prioritetima. O Rusiji je Šolc retko govorio.

Međutim, kako je i pre sumiranja rezultata glasanja za RIA Novosti rekao nemački politikolog i novinar koji je radio u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, Hubert Tilike, Armin Lašet bi mogao da predvodi vladu čak i u slučaju da partija osvoji drugo mesto na izborima za Bundestag. Tako da rasplet intrige u borbi za vlast u Nemačkoj tek predstoji.

SDP se dugo takmičila sa CDU/CSU u borbi za mesto kancelara, ali 16 godina na ovom mestu bila je Angela Merkel. Ove dve političke snage decenijama su dominirale u Nemačkoj i odlučivale o tome ko će vladati. Ovoga puta, u ovo takmičenje umešali su se Zeleni, koji su prethodnih godina izrasli u ozbiljnog protivnika konzervativcima i socijaldemokratama.

U svakom slučaju, pregovori za formiranje koalicije će, izgleda, potrajati, jer među partijama koje su ušle u Bundestag ima mnogo neslaganja. Nije isključeno da će Nemcima Božić ponovo čestitati A. Merkel, koja do izbora novog, obavlja dužnost kancelara.

Neće biti lako formirati koaliciju

Poznati nemački politikolog Aleksandar Rar smatra da realno ima šest opcija za formiranje koalicije, stoga za sada može samo da se nagađa šta cie se na kraju dogoditi. Prema njegovoj verziji, najteži partner za sve ostale stranke biće Zeleni. On to povezuje sa prilično radikalnim kursom stranke, uključujucii i pitanja spoljne politike. „Oni se zalažu za politiku zabrana i za ekološku revoluciju, a u spoljnoj politici obećavaju da će se boriti protiv svih diktatora na svetu. To jest, teže da sprovode oštru, militantnu politiku liberalnih vrednosti. I teško je reći kako će na sve to gledati njihovi mogući partneri u vladi", istakao je ovaj stručnjak.

Prema prognozama nedeljnika Špigl, najverovatnija je varijanta po kojoj će koaliciju formirati tri partije, što je faktički prvi put u novijoj istoriji zemlje. A kako piše Dojče vele, u okviru predizborne kampanje, niko od kandidata nije mogao da ponudi rešenje za ključne probleme stanovnika zemlje, koji se tiču socijalne mobilnosti, dostupnosti socijalne pomoći i migrantske krize.

Tokom predizborne kampanje kandidati su se uglavnom svađali oko klime, poreza i državne politike prema porodici, a praktično uopšte nije poklonjena pažnja pitanjima spoljne politike, osim situacije u Avganistanu.

„Koncentracija na klimu dostigla je gotovo tačku apsurda, a nije bilo previše rasprava o drugim temama, uključujucii i spoljnu politiku. Još se govorilo o porezima, ali su zaboravili na pandemiju. Pritom, nova vlada će imati ozbiljne zadatke, između ostalog izvlačenje Evrope iz korona krize i obuzdavanje nove migrantske krize. U suštini, novog kancelara čekaju izazovi, ozbiljniji od onih koje je imala A. Merkel", smatra Aleksandar Rar.

Šta će se prmeniti u odnosima s Rusijom?

Nova nemačka vlada, nezavisno od rezultata izbora, nastaviće politiku Angele Merkel i podržavaće razumne konstruktivne odnose sa Rusijom, smatraju nemački eksperti u oblasti međunarodnih odnosa i bilateralne saradnje Moskve i Berlina.

Tako, prvi čovek Fondacije Konrad Adenauer i poverenik za RF, Tomas Kunce smatra da će izbori dati novi impuls razvoju odnosa između dve zemlje, za koje je, čak i bez obzira na postojeće nesuglasice, važno održavanje održive saradnje. On je istakao da Rusiju i Nemačku povezuje veliki broj tema, uključujući i zajedničku istoriju i zajedničke napore za završetak izgradnje Severnog toka 2.

U Rusiji već postoje reakcije na prve rezultate izbora u Nemačkoj.

Ruska strana računa na pozitivan stav buduće nemačke vlade prema Moskvi. O tome je govorio senator Saveta Federacije Vladimir Džabarov. On je istakao da su vlasti RF spremne da sarađuju sa bilo kojom nemačkom vladom. To se očekuje i od Berlina, precizirao je Džabarov.

Porblemi dolaze od Zelenih

Ipak, pojaviće se i novi problemi. Tako Zeleni mogu u potpunosti biti deo nove vladajucie koalicije, a ova partija se pridržava proameričkih pogleda i antiruske politike, a takođe se zalaže za sve vrste manjina, bile one nacionalne, seksualne i druge. Zato ona može da izazove jačanje pritiska na Rusiju, navodno zbog njene politike prema manjinama.

Osim toga, zeleni su više puta oštro istupali protiv Severnog toka 2. A uoči glasanja, Analena Berbok je izjavila da navodno Rusija ograničava isporuke gasa Evropi, kako bi pojačala politički pritisak i dobila preostale dozvole za Severni tok 2.

„Rusija veoma nerado isporučuje prirodni gas Evropi. Jedan od razloga za to je očigledan: ...(RF) želi da pojača politički pritisak, da bi brže dobili preostale dozvole za Severni tok 2 i pustili gasovod u rad. Od ovoga će stradati nemački kupci, za koje će porasti cena gasa i koji će, u krajnjem slučaju, morati da sede u hladnom", izjavila je ona u intervjuu za nemački RND.

Ovakva izjava je jasno potvrđivanje rusofobnog stava njene partije, jer Rusija strogo ispunjava sve ugovorne obaveze u vezi sa isporukama gasa Evropi, o čemu je već obavestila predstavnike nemačke vlade.

Podrška Zelenih globalistima

Jasno je da bi SAD želele da nova vlada Nemačke promeni svoj pređašnji kurs podrške gasovodu iz Rusije i distancira se od Moskve, o čemu je predsednik Džo Bajden stalno razgovarao sa Merkelovom. I bukvalno u noći izbora, održana je „globalna akcija" za zaštitu klime u više od sto zemalja, pa i u Nemačkoj. Tim povodom u Berlinu se pojavila i čuvena švedska aktivistkinja Greta Tunberg, koju ne bez osnova smatraju marionetom globalista. Na ovoj akciji u Nemačkoj, zajedno sa ekološkim sloganima, začula se oštra kritika političara konzervativnog bloka i socijaldemokrata. Komentatori su to ocenili kao javnu podršku partiji Zelenih.

Ukratko, rezultati izbora, manevri oko njih i pokušaji da se iz inostranstva utiče na birače, pokazuju da neće biti lako formirati vladu.