KiM

U slučaju da se poverenje naroda izneveri, on ima pravo na revoluciju!

Vučićeva Vlada promoviše izdaju Kosmeta

Uistinu je šokantno pratiti situaciju na Kosovu i Metohiji, biti uključen u taj proces, a bez ikakvog ustezanja u javnost iznositi suprotne informacije od onoga što vrlo dobro znate da se dešava i opet sa namerom da ostvarite cilj vaših neprijatelja, da vašeg naroda ni zemlje tu više nema.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Kada je stanje redovno, na takvu ideju sigurno niko ne bi došao već bi se država dosledno borila za očuvanje svog integriteta i teritorije ali kako Srbija ima tu nesreću da se u njenom razaranju ističe njen predsednik, Aleksandar Vučić, što mnogima uliva samopouzdanje da krenu tim putem jer je to najbrži način da se dođe do lakog novca.

Ovde treba podsetiti na Krivični zakonik Republike Srbije, glava 28. o krivičnim delima protiv ustavnog uređenja i bezbednosti R. Srbije. Pored ostalih članova koji se propisuju kazne za ovo pre nedelo nego delo, izuzetno je važan član 306. O priznavanju kapitulacije ili okupacije koji navodi da "građanin Srbije koji potpiše ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije ili pojedinog njenog dela, kazniće se zatvorom najmanje deset godina".

Sledeći član, 307., odnosi se na one koji pokušaju da otcepe deo teritorije države Srbije, kazniće se kaznom zatvora od 3 do 15 godina. Pored samog nepočinstva dodaje se da su kažnjive i sve pripremne radnje. Naravno, još se neki članovi zakona bave izdajom pa iako ih je zaista malo, a neki poput verbalnog delikta su potpuno ukinuti zbog čega ima toliko promocije tuđih interesa u javnom medijskom prostoru, ipak ih je sasvim dovoljno da one koji to budu počinili, jednom na pravno efikasan način podseti da ipak nisu smeli to da čine. Posebno je važno što se ovaj zakon ne odnosi samo na političare već na svakog građanina bez obzira na njegov položaj i status!

Ako izuzmemo Vođu koji je apsolutno bez konkurencije, teško je reći ko u izdaji Kosova i Metohije prednjači, da li novinari, političari, intelektualci što činjenjem što nečinjenjem, ili ko drugi ali ni malo nije zanemarljiva uloga Nevladinih organizacija što je već odavno i poznato.

Jedan od poslednjih slučajeva koji u sebi nosi težinu pomešanih neistina, negativnih političkih kalkulisanja, obmane javnosti i kreiranja alibija za izdaju kao vidove borbe za ostvarivanje ličnih ambicija i interesa, ogleda se u rečenici Dušana Radakovića, direktora Nevladine organizacije ACDC iz Kosovske Mitrovice i jednog od službenika u sistemu tzv. "kosovske carine" koji kaže:

"Definitivno najveći gubitnik ovih izbora je partija Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, a pobednici DPK, kao i Srpska lista".

Radaković je ovo izjavio za portal "Kosovo online" koga je osnovala Kancelarija za Kosovo i Metohiju sa namerom da među kosovskim Srbima ali i srpskoj javnosti uopšte, promoviše politiku izdaje Kosova i Metohije koju sprovodi Aleksandar Vučić, sada već u poodmakloj fazi.

kakvoj pobedi "Srpske liste"se uopšte može govoriti? Što je zadržala poziciju lokalne vlasti u sistemu albanskih separatista koji čine krovnu, vrhovnu, suverenu vlast? A kojima upravo i treba privid demokratije i nekakvih ljudskih prava kako bi pred svetom stekli ugled poštovaoca istih dok Srbi zapravo i danas, pune 22 godine nečijeg života, žive u enklavama van kojih im ne samo pravo na slobodu kretanja i rad nisu zagarantovani, već ni pravo na život.

kakvoj pobedi "Srpske liste" možemo da govorimo kada znamo da su upravo oni pokriće za Vučićevu veleizdaju Kosova i Metohije i jedini legitimitet albanskim separatistima, čiji odnos prema Srbima generalno ostaje nepromenjen sve vreme što nam pokazuju i nedavni upadi njihovih specijalnih jedinica ROSU na sever Kosova i Metohije.

Uprkos svemu, Radaković u ovom intervjuu izražava zabrinutost za stabilnost ilegalne vlade kosovskih separatista jer je pokret Aljbina Kurtija "Samoopredeljenje" za oko 20% dobio manju podršku nego na prethodnim kvazi-izborima u čiju legitimnost ni malo ne sumnja ni Radaković, niti novinari pomenutog portala. Ovde se ni kroz novinarska pitanja niti kroz odgovore, ne naslućuje zabrinutost za jedine legitimne interese, one koje imaju srpska država i narod na Kosovu i Metohiji.

Još je i jadnije obaveštenje ispod samog intervjua, koji situaciju posmatra isključivo iz ugla albanskih separatista, a ističe da je "ovaj projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja". Time je direktno i neposredno obznanjeno da Vučićeva vlada zapravo finansira projekat otuđivanja južne srpske pokrajine, a u širem kontekstu, stvaranje Velike, odnosno etničke Albanije, što se više gotovo uopšte i ne krije.

Naravno, osim Vlade Srbije NVO se finansiraju i iz drugih izvora koji ipak, nisu dovoljno transparentni. Naročito je zanimljiv izveštaj političkog tela albanskih separatista "za dobro upravljanje" iz 2017. godine. Obuhvaćeni su svi izvori finansiranja NVO kojima je za tu godinu dodeljeno preko 16 miliona evra. Kada je reč o NVO sa severa KiM primetna je popustljivost verovatno kako bi ih privukli na saradnju i potčinjenost, što su u potpunosti uspeli ali - ne svojim novcem!

Tačnije, i pored uočenih nepravilnosti separatističke nadležne institucije su zatražile da se nevladinim organizacijama na severu KiM novac isplati iz Fonda za razvoj.

Fond za razvoj, odnosno kako se još i naziva "Carinski fond" nastao je tokom Briselskog sporazuma nakon što je utvrđeno da se administrativnim prelazima izgrade "integrisani" to jest granični prelazi. Kako su srpski privrednici s punim pravom često protestovali protiv tih prelaza, trebalo ih je ostaviti bez argumenata. Naročito se njihova namera pokazala opravdanom kada je Ramuš Haradinaj, koalicioni partner SNS u to vreme, podigao takse na robu iz centralne Srbije na 100% čime je nastala humanitarna kriza i trajala oko godinu dana,

Tako je Vučić je došao na ideju da prihod od carinskih dažbina navodno bude usmeren ka razvoju opština na severu pokrajine, Leposavića, Zubinog Potoka, Zvečana i severnog dela Kosovske Mitrovice, pa je tako nastao Razvojni fond. Do danas rad tog Fonda je apsolutna crna rupa što se tiče transparentnosti. Međutim, iz izveštaja o finansiranju NVO vidimo da su sredstva za njihov rad, kojim se direktno promoviše i uvodi nadležnost separatističkih paralelnih institucija u sve pore života Srba na KiM na uštrb njihove države Srbije, izdvaja iz ovo fonda koji je kreirao Vučić.

Time se krug finansiranja rada NVO, štetnih po srpske nacionalne interese, od Vlade Srbije, odnosno i konkretno Aleksandra Vučića, pa preko raznih drugih institucija, zatvara opet do Vučića čime je postao ne samo najveći lobista već i jedan od najvećih finansijera stvaranja Velike Albanije.

Ovo ljude tera da prestanu da veruju u sve vrednosti na kojima savremena civilizacija počiva i da faktički odustaju od moći koje po svakom osnovu imaju, predajući je na slobodno raspolaganje grupi političkih diletanata, a ovde su to Vučić i njegovi sledbenici u okviru stranke za koju se narodu već odomaćio naziv "SNS sekta". A oni sve vreme baš to i žele jer je to roba koju najskuplje može da se proda.

Da su nosioci suvereniteta građani, na kraju krajeva, piše doslovce i u Ustavu, međutim, on se u Srbiji toliko otvoreno i frapantno krši da je i sam postao predmet podsmeha hteli to da priznamo ili ne, što dodatno građanima oduzima volju da stanu u njegovu a time u sopstvenu zaštitu.

Retko će ko od političara reći otvoreno da im ta, pa ni bilo kakva druga vlast, to jest suštinska moć upravljanja i kontrole ne pripada već da su im privremeno povereni. Od njih sa najvišeg nivoa na to se usudio Boris Tadić septembra 2008. godine na svečanoj sednici Narodne skupštine Srbije povodom Međunarodnog dana demokratije, koji je godinu pre toga proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

„Nijedna demokratska vlast ne sme da zaboravi da su građani nosioci suvereniteta, dakle najviša vlast. Nema dobre države bez dobrih građana, a dobre građane može da stvori samo dobra država".

Dobro rečeno, no kako je to Bora Đorđević zapisao "teoretski ljubav lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi" te se ni sam Tadić nije proslavio baš po pitanju najvećeg kršenja demokratije za naših života, pitanju otimanja Kosova i Metohije. Osim što ništa nije učinjeno da se "jednostrano proglašena nezavisnost" blokira u svetu, još su za vreme njegove vlasti pregovori o statusu KiM do tada pod okriljem UN, koja je makar formalno ali garantovala integritet Srbije nad tom pokrajinom, izmešteni pod patronat EU i to skupu onih zemalja koji je tu "nezavisnost" kosovskih Albanaca priznao i sa njima uspostavio "dilomatske" odnose. To je ono što je Vučića omogućilo da srpsku državnost na KiM rastrgne i raskomada kao divlja zver svoj plen.

Naravno, problem jeste što im tu vlast ipak nisu poverili građani Srbije, već konkretno zapadni centri moći sa razaračkim zamislima kada je Srbija u pitanju. Oni centri koji danas, ako je ikada i bilo drugačije kada se o njihovom vođenju spoljne politike radilo, tek kolokvijalno važe za predstavnike demokratije. A ta sumnja postaje još jednom tvrdnja upravo na prostoru gde žive Srbi od Hrvatske pa do Kosova i Metohije kada se pogleda njihov položaj i tretman od potčinjenih mikro-vlada.

Ako od tako nakaradnog sistema lažne demokratije treba odustati, to ne znači da treba odustati od svakog njenog principa kako nas na to podstiče malodušnost usled neograničene bahatosti vlasti. Naime, neke upravo treba snažno prigrliti naročito učenje Džona Loka, engleskog filozofa koji je zastupao pretpostavku da su u društvu prirodna stanja jedino sloboda i jednakost. Na njegovim delima se i zasniva savremena demokratija a za nas je posebno važno da se osvrnemo na njegov stav da je nosilac suverenosti narod, koji samo privremeno suverenost poverava zakonodavcu- "U slučaju da se poverenje naroda izneveri, on ima pravo na revoluciju"!

Srbi danas ne samo da imaju pravo već imaju svaku vrstu obaveze da ustanu, da se pobune, da dignu revoluciju protiv diktatorskog režima Aleksandra Vučića i njegove kriminalne falange koja se više ne libi da nam otvoreno pokaže da sistematski radi na kompletnom uništavanju države i naroda.

A ko to čini, i to tako neskriveno, preteći da rastoči i razori sve ono što su generacije naroda sticale i branile krvlju, polažući svoje živote da bi se posle njih živelo bolje, šta drugo zaslužuje ako ne brutalan odgovor naroda?