Do koske

Ko srpskog diktatora Vučića drži na konopcu?

Zmaj od papira

Aleksandar Vučić je mnogo jak, opasan i neumoljiv. Takav je na Pinku. Pred kamerama vređa političke protivnike i kinji svoje saradnike, a preti svima. Kad se završe predstave, kojima pokušava da fascinira gledaoce, Vučićeva moć se svede na realnu meru. Na nulu. Svemoćni diktator nije mogao da smeni i iz vlasti najuri Zlatibora Lončara, Nebojšu Stefanovića, Zoranu Mihajlović, Slavišu Kokezu i druge saradnike, koji su mu smetali, zaključno s Miloradom Grčićem. Protiv njih je vodio medijske kampanje i tražio njihove ostavke, da bi na kraju podvio rep.

M. Hadžić

U vrhu državne vlasti uloge su jasno podeljene. Aleksandar Vučić se predstavlja kao neprikosnoveni gospodar života i smrti u Srbiji. Decenijama stvaran kompleks niže vrednosti tera ga da stvara utisak da je najjači, najmoćniji i da svi i sve zavise od njega. Taj imidž gradi ponižavanjem saradnika na koje, u direktnim televizijskim prenosima, urla i sikće, preti im i ruga im se. Protiv nekih od njih je vodio brutalne policijske, pravosudne i medijske kampanje, uvek neuspešne.

- Gde je Grčić? Tu si, Grčiću? Za ovaj kolaps mora da se preuzme odgovornost. Da li si me razumeo, Grčiću? Da li si me razumeo? - optuživao je Vučić v.d. direktora Elektroprivrede Srbije javno, na proširenoj sednici Vlade Srbije, koju su prenosile sve televizije s nacionalnom pokrivenošću.

Na peto Vučićevo pitanje da li ga je razumeo, Grčić je mirno rekao da sve razume, zato predlaže da Srbija izgradi „mini nuklearne elektrane četvrte generacije, koje uopšte ne prave štetni otpad".

Vučić je tražio Grčićevu glavu, ostavku i odgovornost za haos u energetskom sistemu. Dobio je ideju o malim nuklearkama. Sutradan je Grčić pokazao kako je razumeo Vučića. Smenio je četvoricu direktora sektora u EPS-u.

Pod pritiskom javnosti, koja je uvidela njegovu nemoć, Vučić je zavapio: „Računajte da Grčić više nije direktor EPS-a..." Milorad Grčić će, verovatno, pristati da napusti funkciju, koju suprotno zakonu, obavlja već pet godina, ali tek kad se nagodi za otpremninu.

Neradom, kriminalom i korupcijom Grčić je naneo nesagledivu štetu energetskom sistemu Srbije, ali nije samo on odgovoran. U poslednje dve godine prikupio je dokaze o tome kako su članovi porodice Vučić, pre svih Anđelko Vučić, vršili pritisak da se sprovedu sporne aktivnosti, koje su dovele EPS u stanje u kome se trenutno nalazi. Zahvaljujući dokazima, kojima ucenjuje vladara, Grčić neće odgovarati za štetu od 1,2 milijarde evra i kolaps sistema.

Grčić je samo poslednji u nizu saradnika koji ucenjuju svemoćnog diktatora. Vučić je s mnogo ozbiljnijim optužbama pokušao da se reši Nebojše Stefanovića, pa nije uspeo. Stefanović je godinu dana bio izložen političkoj i medijskoj kampanji u kojoj je optuživan za prisluškivanje i praćenje Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, kao i za i pripremu državnog udara. Režimski mediji su objavljivali iskaze političara i policajaca, koji su potvrđivali da je Stefanović pripremao likvidaciju Vučića.

Između ostalog, osumnjičen je i za saradnju s klanom Veljka Belivuka. Goran Papić je optužio Stefanovića da je nezakonito naredio da se blindirani auto vrati Marku Miljkoviću, mesaru iz klanice u Ritopeku. Opštinski odbori Srpske napredne stranke organizovali su sednice na kojima su, zbog tih optužbi, zahtevali smenu i hapšenje Stefanovića.

Na kraju, Stefanović je zaista smenjen sa mesta predsednika beogradskog odbora SNS-a, ali ostao je na funkciji ministra odbrane. Iako je javno optuživan za zaveru protiv predsednika i države, Stefanović je i dalje šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Na toj poziciji, on dobija izveštaje BIA i VOA pre nego Vučić. Mediji su bili puni izjava Vučićevih saradnika, među kojima je prednjačio Vojislav Šešelj, o tome da je Stefanović naredio ubistvo advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, ali zasad ni to nije procesuirano.

Pre tri godine, kad je došlo do razlaza između njih, Vučić nije shvatio da Stefanović više nije njegov potrčko, koga je obeležio nadimkom Slina. Po navici, Vučić je nastavio da pred saradnicima, tada često i na sednicama Vlade, vređa Stefanovića. Umesto da se, kao nekad, uplakan i uplašen povuče, Stefanović mu se smejao u lice. Poslednji takav incident dogodio se u decembru 2019. godine, u zemunskom restoranu „Reka", kad je Vučić istresao bes na Stefanovića. Kad je „šef" završio s urlanjem, Stefanović mu je tihim, sažaljivim glasom rekao: „Smrdiš, promeni pelene". Vučić je skočio i zaleteo se na Stefanovića. Do tuče nije došlo zahvaljujući reakciji prisutnih saradnika, koji su zadržali Vučića. Stefanović je napustio restoran i od tada nije pozivan na privatne sastanke.

- Nema sukoba između mene i Aleksandra Vučića. Mi smo dugogodišnji prijatelji, on mi je krstio dete. Dovoljno je da zatraži moju ostavku, odmah ću napustiti sve političke funkcije, nisam se rodio s foteljom - rekao je Stefanović, znajući da Vučić ne sme da zatraži ostavku, jer bi s njom dobio i odgovor koji mu se ne bi svideo.

Do konačnog obračuna još nije došlo, ali nije isključeno da Vučić, u samoodbrani, ipak ne skupi dovoljno hrabrosti da uskoro primeni iste mere kakve je preduzeo protiv Dijane Hrkalović. Posle višemesečne medijske satanizacije, Hrkalovićka je uhapšena i pritvorena. Osumnjičena je za trgovinu uticajem, odnosno za prikrivanje i falsifikovanje dokaza u slučaju ubistva Vlastimira Miloševića u januaru 2017. godine. Navodno, tada je pomogla Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću da se nekažnjeno izvuku od odgovornosti za to ubistvo.

Dijana Hrkalović je bila verni saradnik Aleksandara Vučića. Po njegovom nalogu obezbeđivala je političku logistiku klanu Velje Nevolje. Optuženi Belivuk i Miljković već su, tokom istrage Tužilaštva za organizovani kriminal, govorili o svojim vezama, susretima i dogovorima s Vučićem u stanu Katarine Šišmanović na Zvezdari. Dokaze tih susreta, kao i mnoge druge, poseduje i Hrkalovićka. U strahu od objavljivanja istine, Vučić neće dozvoliti da suđenje Belivukovoj kriminalnoj grupi počne pre izbora. A, do tada ko živ, ko mrtav. Nepodobni svedoci, kakav je bio Vladimir Cvijan, mogu da stvore velike probleme vladaru. Belivuk, Miljković i Hrkalovićka ne mogu da skoče u Dunav, ali ne bi bili prvi koji bi se obesili, overdozirali ili umrli od korone u pritvoru, u prisustvu vlasti. Taj način rešenja problema već bi, verovatno, bio primenjen, kad se Vučić ne bi plašio dokaza, koji bi tek tada isplivali u javnost.

Osim misterioznih dokaza, za koje se ne zna na šta se sve odnose, Vučić se plaši i mnogo konkretnijih stvari i ljudi. Kao u slučaju Nebojše Stefanovića, u početku saradnje prevario se i u proceni Zvonka Veselinovića. Kako stoje stvari shvatio je na teži način. U jesen 2016. godine, Andrej Vučić je visoko uzleteo, pa je Veselinović morao da ga brutalno spusti na zemlju. Kad mu je mlađi Vučić otvoreno zapretio kaznom zbog zadiranja u teritoriju oko poljoprivrednog imanja Gakovo, Veselinović je izvukao pištolj i naterao ga da klekne. Posle nekoliko uvreda, najurio ga je iz svog restorana „Plej" u Novom Sadu. Zaraćene strane su diskretno prešle preko incidenta, ali nisu ga zaboravile.

Odnos, koji je tada uspostavljen uz pomoć duge devetke, ostao je do danas. Veselinović je sredinom decembra stavljen na američku crnu listu. Odmah ga je i Vučić stavio na svoju crnu listu. Distancirao se, nije prihvatao telefonske pozive, na poruke nije odgovarao. Ipak, nije moguće tek tako prekinuti saradnju s poslovnim partnerom poput vođe kosovskog klana. Jedna poruka, koju je Veselinović uputio Andreju Vučiću, bila je dovoljna da se saradnja nastavi.

Grad Beograd je, na Vučićev predlog, donirao dva miliona evra opštini Nikšić.

- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i čelnik Beograda Zoran Radojičić ispunili su obećanje dato Andriji Mandiću, jednom od lidera Demokratskog fronta, i meni, na račun opštine Nikšić već je uplaćena donacija od dva miliona evra. Tim novcem će biti finansirano više projekata, rekonstruisaće se nekoliko ulica i renovirati fiskulturna sala u osnovnoj školi u Župi - rekao je Marko Kovačević, predsednik opštine Nikšić.

Poslove će izvršiti Veselinovićevo građevinskog preduzeće „Inkop", koje se takođe nalazi pod američkim sankcijama. U tome će učestvovati i firma Vladimira Mandića, bivšeg rukometnog reprezentativca, sina Momčila Mandića, koga je Vučić nekada nazivao bosanskim ratnim i posleratnim profiterom.

Vučić je novac Beograđana poklonio Nikšićanima, ali tako da završe u kasi Veselinovića i Mandića. Kao i Andrej pre pet i po godina, tako je i Aleksandar sada kleknuo pred Veselinovićem.

On kleči i pred Zlatiborom Lončarom. Još 2014. godine, kad je dobio prvi premijerski mandat, Vučić je tvrdio da Lončar neće biti ministar zdravlja. To je ponovio i posle izbora 2016, a i prošle godine. Na svaku prozivku Lončar je odgovarao u stilu Nebojše Stefanovića: „Ako Vučić ne želi da sarađujemo, neka to kaže, ja ću se povući". Vučić nije prihvatio izazov, Lončar je i danas ministar.

Mnogo češćim i žešćim medijskim kampanjama izložena je Zorana Mihajlović. Iako je napadana u režimskim medijima, pa i u vrhu Srpske napredne stranke, Mihajlović skoro deset godina ima funkciju potpredsednice Vlade, a menja samo ministarske resore. Za to vreme, po Vučićevom nalogu, iz Mihajlovićkinog kabineta je najureno 54 njenih saradnika, a 18 je hapšeno pod sumnjom za kriminal i korupciju. Vučić na nju lično ne sme da udari. Ne sme, jer bi ona udarila na njega, a ima s čim.

Zorana Mihajlović je potpisala sve štetne ugovore u kapitalnim projektima i u energetskom sektoru. Ipak, dobro se obezbedila dokazima o učešću Vučića u tim kriminalnim poslovima. Kad počnu da tonu, potonuće zajedno. Do tada mogu samo da se nadgornjavaju u medijima.

Vučić je svojevremeno najavljivao i smenu Siniše Malog s mesta gradonačelnika Beograda, koga je optužio da je, kao „kompletni idiot" organizovao noćno rušenje Hercegovačke ulice u Savamali. Mali se javno rugao toj pretnji. Ostao je do kraja mandata, da bi onda dobio ministarsko mesto.

Pod optužbom da je pripremao ubistvo Aleksandra Vučića, policija je privela Slavišu Kokezu. Posle tročasovnog saslušanja pušten je na slobodu. Vučić se čudio što je Kokeza odbio da ide na poligraf, pa da odgovori samo na jedno pitanje - da li je planirao da izvrši atentat na njega. „Nisam mu na senku stao", žalio se Vučić na televiziji. Tačno je da Kokezi nije ni na senku stao. Nije smeo. Kokeza je smenjen s mesta predsednika Fudbalskog saveza Srbije, ali nastavio je da se normalno i nekažnjeno bavi biznisom.

- Nikoga se ne bojim, od svih sam intelektualno, pa ako hoćete, i fizički jači - kaže Vučić, dok drhti od straha pred kumovima i najbližim saradnicima.

Vučić se uživeo u ulogu zmaja. Samo, realnost pokazuje da je on zmaj od papira. Takvi zmajevi lako padnu na zemlju. Obaraju ih oni koji ih drže na konopcu.