O tome se govori

Globalna preraspodela političke, vojne i ekonomske moći - hoće li u ''sledećem ratnom ciklusu živote izgubiti 2.5 milijardi ljudi''?

Krvavo lice novog sveta

Rat u Ukrajini je promenio odnose među svetskim silama. Novi svet se rađa u krvi, znoju i suzama svih učesnika u tom ratu, uključujući i one koji posredno pomažu nekoj od sukobljenih strana. Rusija ostvaruje uspehe na svim frontovima, kako na vojnom tako i na političkom i privrednom. Kina pravi saveznički blok, koji iz Azije, Afrike i Južne Amerike istiskuje uticaj SAD-a. Američki vazali iz Evrope srljaju u propast. Čak i zapadni politički, vojni i ekonomski eskperti priznaju da je došao kraj američkoj dominaciji. Uz to, sve su ozbiljnije pretnje SAD-a i NATO-a otvaranjem novih ratnih žarišta u Tajvanu, Južnoj Koreji i Iranu. Na tu opasnost upozorava i general Vesli Klark, kao i geopolitički analitičar Čarls Nener, koji tvrdi da će u "sledećem ratnom ciklusu živote izgubiti 2,5 milijarde ljudi".

Predrag Popović

Zapadna civilizacija umire, rađa se novi svet. Odnos moći, kakav je uspostavljen posle pada Berlinskog zida, više ne postoji. Unipolarni svet, koji su kreirale Sjedinjene Američke Države, raspao se pod pritiskom rata u Ukrajini.

Američka moć, zasnovana na vojnoj sili i dolaru, nije bila dovoljna da porazi Rusiju. Naprotiv, proksi rat, koji je Amerika povela protiv Rusije, doveo je do samouništenja Zapada. Iako američki i evropski mediji i dalje plasiraju propagandu, koja je potrebna njihovim političkim centrima moći, realne činjenice sve češće iznose značajni autoriteti poput Roberta F. Kenedija.

- Rusi ubijaju Ukrajince u odnosu osam prema jedan. Naši mediji i političari ne govore istinu o stanju na ratištu u Evropi. Mi smo taj rat izgubili, Rusija je pobedila - kaže jedan od pripadnika američke dinastije Kenedi, a njegove stavove dele i vojni stručnjaci.

- Rat je završen, ništa više ne može da se uradi kako bi se promenio odnos snaga u Ukrajini - smatra pukovnik Daglas Mekgregor, bivši savetnik u Pentagonu.

Podaci koji se navode u strogo poverljivim dokumentima, koji su nedavno ''procureli'' iz Pentagona, otkrivaju činjenicu da je američki politički i vojni vrh precenio svoje i potcenio mogućnosti Rusije. U jednom od tih dokumenata navodi se da "pametne bombe", koje je Amerika isporučila Ukrajini, nisu ostvarile očekivane efekte. Na nekim modelima raketa iz programa JDAM-ER, kojim administracija Džozefa Bajdena pomaže odbrambenu moć Ukrajine, primećeni su tehnički problemi usled kojih su izostale detonacije. Još veću zabrinutost Pentagona izazvao je uspeh ruskih sistema za elektronsko ometanje. Rakete M270 i HIMAR, usled ruskog ometanja GPS-a, nisu se pokazale dovoljno efikasnim.

- Rusi ometaju signal koji se koristi za usmeravanje JDAM-ova na ciljeve. To objašnjava zašto te rakete ne rade na očekivani način i zašto se ne ponašaju kao u drugim ratnim zonama - rekao je Majk Malroj, bivši zvaničnik Pentagona.

Ipak, Amerika ne namerava da promeni "pravila igre". U jednom od objavljenih dokumenata ističe se da je ukrajinska vojska opterećena nestašicom oružja i municije, iako su joj zapadni saveznici obećali pomoć vrednu više od 30 milijardi dolara. U drugom izveštaju navodi se da će Pentagon poslati u Ukrajinu hiljadu kompleta "pametnih bombi".

Na osnovu tih i mnogih drugih informacija, ugledni američki eskpert za geopolitiku Čarls Nener iznosi dramatične procene.

- Svi smo zabrinuti zbog rata u Ukrajini, a možemo očekivati da uskoro dođe do rata na Tajvanu, u Južnoj Koreji i na Bliskom istoku sa Iranom. Mislim da će se svi dogoditi u isto vreme. Kad se pokrene taj ratni ciklus na Zemlji će umreti oko 30 odsto ljudi. Nije da ćemo svi umreti, ali to će zadestiti 2,5 milijarde ljudi. To će biti kraj civilizacije koju su, u najvećoj meri, oblikovale Sjedinjene Američke Države. Mnogi neprijatelji Amerike čekali su da Amerika oslabi i da bude opterećena svojim unutrašnjim problemima, pa da rade šta god žele. Sad je došao taj trenutak, koji je dugo pripreman i u Americi. Američka politička i ekonomska elita nekoliko decenija je stvarala uslove za kolaps sistema. Loše obrazovanje, loše poslovanje, previše neotplaćenih kredita i slični faktori obično dovode do propasti. Amerika neće biti prva imperija koja je propala na taj način - rekao je Nener u intervjuu, koji je objavljen sredinom aprila.

Nener je još pre osam godina upozoravao na tragične posledice koje će izazvati kriminal i korupcija u vrhu američke vlasti. Među prvima je ukazivao na afere u kojima su glavne uloge imali Džo i Robert Hanter Bajden. Osim trgovine uticajem u slučaju "Budisma", gde su otac i sin Bajden učestvovali u manipulacijama prilikom kupovine i prodaje energenata u Ukrajini od 2011. do 2016. godine, Nener je objavljivao informacije o učešću Hantera Bajdena u spornim investicionim projektima u Kini i Rusiji. Bajdenovi su, u saradnji sa Barakom Obamom i Bilom i Hilari Klinton, odlučno demantovali sve optužbe. Međutim, nedavno su otkriveni novi dokazi koji potvrđuju Nenerove tvrdnje.

Posle skandala, koji je nastao objavljivanjem sadržaja laptopa Hantera Bajdena, optužbe na njegov račun su potvrđene u istrazi koju vodi Krivično odeljenje Federalne poreske uprave SAD-a. Na osnovu dokaza, koji su prikupljeni tokom te istrage, federalni tužioci su 21. aprila 2023. godine najavili četiri optužnice protiv Hantera Bajdena, među kojima se tri odnose na poreske prekršaje, a jedna za kupovinu oružja.

Odluku o tome da li će optužnice biti podignute doneće tužilac Dejvid Vajs, koga je imenovao predsednik Donald Tramp, a Bajdenova administracija ga je ostavila na toj funkciji kako bi nastavio istragu. Umesto na tužioca, Bajdenovi vrše pritisak na agenta Poreske uprave kako bi diskreditovali i njega i rezultate njegove istrage.

Kristofer Klark, advokat Hantera Bajdena, kaže da je "agent koji je vodio istragu izvršio krivično delo otkrivanjem poverljivih informacija o poreskim obveznicima, zbog čega mora da bude udaljen iz slučaja i podvrgnut istrazi jer podriva veru Amerikanaca u saveznu vladu". Zbog tih pritisaka, agent Poreske uprave je zvanično zatražio status uzbunjivača. U pismu, koje je upućeno na sve relevantne adrese, on je istakao da ima informacije o tome kako "predstavnici vlasti krše protokole i inficiraju odluke koje donose službenici Poreske uprave koji sprovode zakon".

Mark Lajtl, advokat agenta Poreske uprave, tvrdi da je njegov klijen uputio pismo pravosudnim odborima Senata i Kongresa u kome, u zamenu za informacije kojima raspolaže, traži zaštitu od "predstavnika vlasti koji su povezani s predsednikovim sinom Hanterom Bajdenom".

Tužioci su pokrenuli istragu u februaru 2020. godine. Nekoliko puta su objavljivali saopštenja u kojima su isticali da su prikupili dovoljno dokaza kršenja poreskih zakona, ali do danas nisu podigli optužnicu protiv Hantera Bajdena.

Međutim, bez obzira na sabotaže iz političkog vrha, i FBI vodi istrage sumnjivih poslova porodice Bajden sa partnerima koji su povezani sa Komunističkom partijom Kine. Istraga je usmerena na razotkrivanje dve afere. Prva se odnosi na ogromni dijamant, vredan oko 2,5 miliona dolara, koji je Hanter Bajden dobio na poklon od svojih kineskih poslovnih partnera.

Istraga druge afere trebalo bi da utvrdi da li 30 miliona dolara, koji su iz Kine uplaćeni na Bajdenove račune, predstavljaju mito. Pored toga, FBI proverava izveštaj republikanskog senatora Rona Džonsona iz Viskonsina, napisan na 87 stranica, u kome se tvrdi da je Hanter Bajden u februaru 2014. godine dobio donaciju od 3,5 miliona dolara od Elene Baturine, supruge Jurija Lužkova, koji je sa funkcije gradonačelnika Moskve smenjen 2010. godine pod optužbom za korupciju.

Baturina je tih 3,5 miliona dolara uplatila kao naknadu za konsultantske usluge mlađeg Bajdena, a kasnije mu je nekoliko puta uplaćivala po više stotina hiljada dolara na osnovu ugovora o zajmu. Hanter Bajden je u decembru 2020. godine odbacio sve optužbe i istakao da je "uveren da će profesionalna i objektivna istraga pokazati da je sve svoje poslove vodio u skladu sa zakonom".

S druge strane, agenti FBI i Poreske uprave su rezignirani sabotiranjem njihovih istraga. Koliko je ozbiljna "rastuća frustracija unutar FBI", kako to opisuju novinari NBS-a, vidi se i iz izjava istražitelja, koji smatraju da bi se Hanter Bajden od krivične odgovornosti mogao da spase samo ako "dokaže da je usled zavisnosti o drogama nesposoban za suđenje".

- Znamo za najmanje osam članova porodice Bajden, koji su imali koristi od korupcije i kriminala, uključujući i trgovinu ljudima. To je odvratno, mnogo odvratno - rekao je republikanski kongresmen Tim Burčet.

Kongresmen Kevin Makarti tvrdi da su moćni ljudi, koji se kriju iza Džoa Bajdena, kidnapovali Sjedinjene Američke Države i napravili Sjedinjenu Državnu Korporaciju. Makarti smatra da je Bajden samo marioneta, dok se konci nalaze u rukama predstavnika "duboke države", koji su Ameriku doveli do ruba političke, ekonomske i monetarne propasti.

Makarti tvrdi da nije ni čudo što se pravi vladari kriju pošto je Sjedinjena Državna Korporacija bankrotirala 31. januara. Amerika više nije u stanju da servisira svoj javni dug. Vlast to predstavlja javnosti kao zastoj u povećanju gornje granice američkog duga. Kako zaista stoje stvari Amerikanci su saznali od japanskih diplomata, koji su izvestili o sastanku predstavnika Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda sa službenicima iz vrha američke administracije. Svetska banka i MMF su morali da se pomire s tim da ne mogu naplatiti svoja potraživanja.

Na tom sastanku je, prema tvrdnjama iz japanskih izvora, prvi put za dolar rečeno da je "nepostojeća valuta na koju se pozivaju samo Amerikanci, čija banka Federalnih rezervi ih štampa bez ikakvog pokrića". Američka ministarka finansija Dženet Jelen je izjavila da će nastaviti sa vanrednim merama "do kraja juna ili sredine jula". Iako je Jelen pokušala da na taj način umiri javnost, ekonomski eksperti su njenu izjavu shvatili kao priznanje da vlast uzima novac iz penzionih i osiguravajućih fondova.

Ekonomista Džim Bjanko frazom "šetnja kroz banku" opisuje konstantno povlačenje depozita iz banaka. Bjanko smatra da to neće dovesti do bankrota, ali će ugroziti poslovanje investicionih fondova i naročito malih banaka. Tačnost te procene potvrdio je stečaj Prve republičke banke, koji je uveden 28. aprila 2023. godine.

- Dolar je u velikoj nevolji, kao i kompletan finansijski sistem Amerike. U ne tako dalekoj budućnosti Ameriku će zadesiti krah sličan onome u vreme Velike depresije. U poslednje tri godine dolar je doživeo pad za 30 indeksnih poena, a nijedno rešenje, koje je primenjivala vlast, nije uspelo da stabilizuje njegovu vrednost. Naprotiv, postaje sve gore. Ako dolar padne još niže, mogli bismo imati mali skok u privredi, jer bi to bilo dobro za izvoz. Međutim, to je samo zavaravanje. Dugoročno, dolar je završio, više nema razloga da održavamo tu valutu, preskupo je - rekao je ekonomski stručnjak Tomas Kvikli, koji priznaje da američka privreda više nije najjača u svetu.

Kvikli optužuje Bajdenovu administraciju da nije dobro procenila posledice koje su nastale preraspodelom međunarodne moći: "Potcenili smo situaciju u BRIKS-u, nismo očekivali da će te zemlje istisnuti dolar kao rezervnu valutu. Dogovorom Rusije, Kine, Indije i drugih država, među kojima su Iran i Saudijska Arabija, napravljen je sistem koji će dolar vratiti u Ameriku, a naša privreda neće izdržati inflatorni talas koji sledi."

"zastrašujućem vremenu" koje preti propadanjem dolara i čitavog bankarskog sistema govori i Rej Dalio, milijarder koji je osnovao jedan od najvećih hedž fondova Bridžvoter.

- Ekonomska kriza, koja se odvija pred nama, preti podelama u našoj zemlji i porazom u borbi za globalnu moć. Naš bankarski sistem je u kolapsu i, nimalo slučajno, upravo sad počinju globalni sukobi, koji su već promenili svetski poredak moći - kaže Dalio.

To tvrdi i penzionisani general Vesli Klark, bivši komandant NATO-a, koji je predvodio agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine. U intervju za potkast Wealthion, Klark je istakao zabrinutost zbog opasnosti da se "uz rat u Ukrajini otvore nova žarišta na Pacifiku i Bliskom istoku". Iako naglašava da ne želi da komentariše odluke Bajdenove administracije, Klark je istakao da je "strategija Bele kuće u odnosu na Kremlj doživela neuspeh".

Amerika nije uspela da izoluje i uništi ekonomski sistem Rusije. Ni Rusija nije uspela da izbegne globalni udar inflacije, koji je pokrenut prošle godine. Sankcije zapadnih država oborile su 25 odsto vrednosti rublje i smanjile privredni rast, ali nisu ugrozile ekonomski sistem. Za razliku od SAD i svih članica Evropske unije, u kojima se za ovu godinu očekuje privredni rast do jedan odsto, svi pokazatelji upućuju na to da će u Rusiji biti duplo veći.

Zapadne restriktivne mere su najveću štetu nanele ruskim oligarsima, kojima je zaplenjena imovina vredna ukupno oko 800 milijardi dolara. Vile, jahte, avioni i ostala nepokretna i pokretna imovina stečena je u Rusiji, na štetu ruske države i naroda. Odluku o zapleni pozdravio je i Dmitrij Medvedev, bivši premijer i predsednik Rusije i aktuelni zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.

- Dobro je što su Amerikanci i njihovi saveznici zaplenili imovinu ruskih oligarha. Da je imala zakonske mogućnosti, to bi uradila i naša vlast. Oligarsi su svoje poslovne imperije stvarali na prodaji ruskih javnih resursa, da bi stečeni novac iznosili iz Rusije i investirali u privrede država koje sada ratuju protiv nas. Sad znamo gde se nalazi ta imovina, pa ćemo ga, posle pobede, vratiti Rusiji - rekao je Medvedev.

Pod pritiskom zapadnih sankcija Rusija se okrenula privrednoj saradnji sa Kinom, Indijom, Iranom, Saudijskom Arabijom i mnogim afričkim i južnoameričkim državama. U tom savezu najznačajniju ulogu ima Kina, čija ekonomija ubrzano povećava prednost u odnosu na SAD. Kina je obezbedila saradnju do juče krvnih neprijatelja Saudijske Arabije i Irana, kao i većine afričkih država, u koje je tokom protekle dve decenije investirala više od 400 milijardi dolara. Članice tog bloka, formiranog oko BRIKS-a, dogovorile su se da iz robne razmene izbace dolar, pa da plaćanje vrše u svojim valutama.

Amerika nema dobar odgovor na taj napad na svoju valutu. Još je administracija Baraka Obame uvodila sankcije na određenu robu i sirovine iz Kine, a Bajdenova je nastavila da ih zaoštrava. Uporedo s tom vrstom pritiska, Vašington zvecka oružjem.

Prošlogodišnja poseta Nensi Pelosi Tajvanu u Kini je shvaćena kao neuspešan pokušaj provokacije. S mnogo više pažnje propraćen je januarski dolazak Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a, u Južnu Koreju i Japan. Stoltenber je upozorio na povećanu globalnu opasnost i pozvao na "jače partnerstvo u odbrani demokratije". Sintagmu kojom se opisuje "jače partnerstvo" u Kini su shvatili kao poziv na stvaranje NAPTO-a, novog vojnog saveza Amerike i njenih partnera, koji nameravaju da ostvare potpunu dominaciju na Pacifiku. To priznaju i američki analitičari, koji ističu da je stvaranjem osovine SAD-Južna Korej-Japan-Australija ceo Pacifik stavljen pod kontrolu i da Kina tu nema šta da traži.

Kao da nisu izvukli nikakva iskustva iz Ukrajine, američki stratezi otvoreno prete Kini ukoliko pokuša da vrati suverenitet nad Tajvanom. Iako američka javnost takve stavove uglavnom smatra delom kampanje odvraćanja od sukoba, s mnogo većom pažnjom je dočekana vest o tome da je milijarder Voren Bafet krajem aprila prodao većinu deonica svoje kompanije "Taivan Semiconductors", koja na Tajvanu prizvodi poluprovodnike i mikročipove. S obzirom da je to izuzetno unosan posao, kojim se pokriva 60 odsto svetskog i 80 odsto američkog tržišta, Bafetovo objašnjenje razloga za napuštanje Tajvana je primljeno s velikom rezervom.

- Odlazak je motivisan izveštajima o velikom riziku od seizmičkih aktivnosti - saopštio je Bafet.

Analitičar Bendžamin Fulford je Bafetovo objašnjenje ocenio kao direktnu pretnju Kini: "Na taj način je Bafet poslao Kini nezvaničnu upozorenje Bele kuće da će pre žrtvovati Tajvan i uništiti ga seizmičkim oružjem, nego što će dozvoliti Kini da ga vrati pod svoju kontrolu. Ko preti na takav način, treba da u kalkulacije uračuna i mogući odgovor Kine. Osim toga, ako bude ugrožena proizvodnja poluprovodnika na Tajvanu, to će naneti ogromnu štetu američkim kompanijama iz Silicijumske doline."

Fulford ne isključuje mogućnost da Bajdenova administracija zaista realizuje taj scenario, bez obzira na materijalnu štetu i veliki broj žrtava. Da je spremna da prihvati takav rizik Amerika dokazuje na primeru Ukrajine. Privreda te države je pretrpela katastrofalnu štetu tokom prve ratne godine, a broj ubijenih ukrajinskih vojnika Fulford naziva "genocidom, koji režiraju i podržavaju ukrajinske vlasti na čelu sa Volodomirom Zelenskim i zapadni saveznici, koji naoružavaju Ukrajinu".

Američkim interesima ne smeta samo Kina, nego i njeni saveznici iz Azije i Afrike. Geopolitički analitičari ističu značaj pomirenja i saradnje Saudijske Arabije i Irana, do čega je došlo uz posredovanje Kine. Takođe, od Irana, preko Pakistana, pa do Maroka prostire se zona islamskog uticaja. U toj grupi nalazi se i Sudan, u kome besni građanski rat. Na suprotstavljenim stranama nalaze se dva generala: Abdel Fatah al Burhan i Muhamed Hamdan Dagalo, koji su zajedno izvršili vojni udar u aprilu 2019. godine i svrgnuli s vlasti vođu Omara al Bašira. Umesto da prepuste vlast civilnoj upravi, dva generala su ušli u rat za premoć u državi.

Iako sukobljene, obe grupe (Sudanske oružane snage i Specijalna jedinica za podršku) napadaju pripadnike Integrisane misije za pomoć u tranziciji Sudana (UNITAMS). Posle obaranja Al Bašira, UNITAMS je osnovan kao međunarodna organizacija koja za cilj ima rešavanje političkih i humanitarnih problema. Međutim, preko UNITAMS-a su američke kompanije eksploatisale rudne resurse Sudana, uključujući zlato, srebro i prirodni gas.

U aprilu je napadnuto šest konvoja civila, koji su pokušali da se iz glavnog grada Kartuma prebace do najveće luke Port Sudana. Američka ambasada je evakuisana, a oko 16.000 američkih državljana je prepušteno na milost i nemilost zaraćenim sudanskim grupama. Scene iz Sudana, iste kao one iz avgusta 2021. godine, iz Afganistana, ilustruju kolika je trenutno moć Sjedinjenih Američkih Država.

Akteulna vašingtonska administracija nema snage ni da zaštiti Amerikance u Americi. Političke podele su postale opasnije od rasnih i verskih, pa prete da se pretvore i u teritorijalne. Robert Kagan, saradnik Instituta Brukings, Karnegi fondacije i Maršalove fondacije, još pre dve godine je najavio mogućnost da sukob između republikanaca i demokrata izazove građanski rat i raspad Sjedinjenih Američkih Država.

- Signalna raketa za građanski rat i kolaps Amerike biće sledeći predsednički izbori 2024. godine. Republikanci i demokrate će blatiti jedni druge, i jedni i drugi će se proglasiti izbornim pobednicima, počeće nemiri i neredi, zemlja će u tonuti u haos i prave borbe između "crvenih" i "plavih" država - napisao je Kagan u tekstu koji je objavio Vašington Post, a preneo naš Magazin Tabloid.

Osim analize javno dostupnih podataka, Kagan je imao pristup poverljivim informacijama preko svoje supruge Viktorije Nuland, jedne od najuticajnijih osoba u Bajdenovoj administraciji. Kaganove najave raspada SAD-a već se ostvaruju u praksi. Teksas, Kalifornija, Novi Meksiko, Džordžija i još nekoliko saveznih država pripremaju uslove za odvajanje od SAD-a.

Republikanci u Kaliforniji i Teksasu, dvema državama koje imaju najveći udeo u američkoj politici s obzirom na broj elektorskih glasova, usvojili su rezoluciju kojom je izbor Džoa Bajdena za predsednika SAD-a bio nelegalan. Republikanska većina je, 2021. godine, u Teksasu usvojila zakon o referendumu za nezavisnost te države. Kao pravni osnov za takav referendum navedeno je kršenje člana 1 Ustava Teksasa.

- Među političkim elitama i ekonomskim klanovima u SAD traje borba do istrebljenja, koja može dovesti do odvajanja različitih američkih država, koje se i bez toga razmeću svojom nezavisnošću u najosetljivijim pitanjima. Slobodu već traže Kalifornija i Teksas. Čini se da je takav scenario donedavno izgledao apsurdan i čudan, ali Teksas je već počeo da se sprema za sprovođenje referenduma. Ja ću navijati za Teksas - rekao je nedavno Dmitrij Medvedev.

Zapadna civilizacija nestaje, a s njom i mnoga pozitivna nasleđa demokratije, vladavine prava, slobode mišljenja i govora... Bez obzira na ulogu svetskog žandara, kojom je Amerika stekla brojne neprijatelje širom sveta, njena propast ne može da obraduje nijednog normalnog čoveka koji drži do demokratskih vrednosti.

Ni građani Srbije nemaju razloga za proslavljanje propasti Amerike, iako je ona u poslednje tri decenije nanela nesagledivu štetu Srbiji i Srbima. Kao što je Ameriku porobila njena dekadentna "elita bogataša", tako Srbijom vlada zločinačko udruženje na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić. U procesu globalnih promena, za Srbiju je jedino važno da se oslobodi Vučićeve diktature. Samo slobodna, Srbija može da nađe dobro mesto u novom svetskom poretku.