U Bariču kod Obrenovca, već dugo vremena hara organizovana grupa koja trguje drogom, podvodi devojke, pa i maloletnice, pozajmljuje novac po zelenaškim kamatama...Do sada je samo jedan tužilac pokazao hrabrost da se suprotstavi ovoj bandi. Ali, ni posle dva meseca od kada je podneta krivična prijava Tužilaštvu za organizovani kriminal, još uvek se po tom predmetu ništa ne dešava.
M. Hadžić
Tužilaštvo za organizovani kriminal je na dan 1. juna 2015. godine, primilo krivičnu prijavu protiv više osoba zbog različitih krivičnih dela na teritoriji Bariča, Obrenovca, Beograda i drugih mesta.
Podnosilac ove prijave, zavedene u Tužilaštvu pod brojem KTR 434/15, je zamenica OJT Kosovska Mitrovica (izmešten sa Kosova), Argita Bulatović i ona navodi kako postoji osnovana sumnja da su počinjena sledeća krivična dela: udruživanje radi vršenja krivičnih dela, trgovina ljudima, drogom i uticajem, davanje mita nasilničko ponašanje, sprečavanje i ometanje dokazivanja, teška krađa, zelenaštvo, krijumčarenje, prinuda, zlostavljanje i mučenje, ugrožavanje sigurnosti, obljuba nad nemoćnim licem i mnoga druga.
Zamenica tužioca, po sopstvenim navodima u dopisu koji je 1. jula 2015. godine predala kabinetu predsednika Vlade, od početka 2009. godine je pratila delovanje pomenute grupe, ali joj nije bilo dozvoljeno da istražuje. Gospođa Bulatović je do kraja 2009. godine bila zamenik Opštinskog tužioca u Obrenovcu, ali nije bila reizabrana. Posle povratka na funkciju, 27. septembra 2012. godine, nastavlja sa istragom.
Među osumnjičenima su: Tatjana Vidić sa stanom na Vilinim Vodama u Beogradu (koja je po sopstvenim rečima nekada inspektor u PS Savski Venac, nekada tvrdi da je komunalni inspektor, zatvorski čuvar, a po poslednjim saznanjima predstavlja se i kao stručni saradnik Prvog osnovnog suda u Beogradu, odnosno Višeg javnog tužilaštva), Dušan Obradović koji živi na istoj adresi sa Vidićevom, Čedo Savić sa Karaburme u Beogradu, Mileta Obradović i Marko Davidović obojica iz Beograda, Milan Savić sada u pritvoru, kao i više osoba iz Bariča kod Obrenovca.
Klupko je počelo da se odmotava kada je 6. aprila 2015. godine, dobrovoljno u pratnji svog advokata Jovan Nježić došao kod Bulatovićeve kako bi dao izjavu šta mu se sve dešavalo. Nježić je prvi koji je Vidićevu označio kao vođu grupe, koja je, između ostalog, u brdskoj kući izvesnog osuđenika za ubistvo držala šest devojaka iz Rusije i dve iz Srbije koje su podvodili. Dušan Obradović je Nježiću nudio i neke maloletne devojke, a izvesnom Selimu Redžepiju je za 150.000 evra hteo da proda svoju raniju suprugu Ilinu Obradović i njene dve ćerke iz prvog braka.
Tokom davanja izjave, Nježić je pomenuo kako se Vidićeva i njena grupa bave zelenašenjem i da tako dolaze do saradnika. Tako su njegovom komšiji Obradu Aleksiću pozajmili 800 evra, a on im mesečno plaća 80 evra, samo kao kamatu, dok glavnicu još nije vratio. Obradovićev sin je još više zadužen, navodno 50.000 evra, što kamata, što glavnice, pa mu je Dušan Obradović predložio da proda bubreg.
Nježić tvrdi kako su isti ljudi koji su jednom upali u njegovu kuću da mu prete, pendrecima tukli njegovog sina u zatvoru. Od tih batina je Nježićev sin preminuo.
Tragom ove izjave, Bulatovićeva je pozvala na saslušanje bračni par Aleksić. Suprug Obrad je bio dosta neodređen u svom kazivanju. Priznao je da je Dušanu i njegovima za dug od 800 evra platio 1.600 evra i da i dalje otplaćuje. Priznao je i da njegovom sinu Ivanu prete da će da mu čupaju nokte zbog duga.
Mnogo preciznija, bila je supruga Zorica Aleksić, koja je detaljno prepričala zamenici tužioca kako Dušan i njegova grupa fizički, pa čak i seksualno matretiraju njenog muža i sina zbog duga, a da su joj odveli i ćerku Ivanu koju su počeli da podvode kao prostitutku. U Bariču svi to znaju, ali se narod plaši Vidićeve i Dušana.
Najinteresantniji i najstrašniji je slučaj Iline Obradović kojoj ni policija, a ni tužilaštvo nikada nisu verovali da je zlostavljana, a njene ćerke podvođene. Ilina je prvo bila žena Čeda Savića, koga je ostavila kada ju je on odveo u radničke barake, gde je dogovorio sa stanarima da im je podvede za novac. Tada ju je spasao Dušan Obradović, ali je Ilina kasnije shvatila da je sve bila dobra režija kako bi je Čedo prepustio Dušanu.
Ilina se udala za svog „spasioca" i ubrzo je shvatila da je pogrešila. Dušan trguje drogom, kako se tvrdi u krivičnoj prijavi, i tako uspeva da od mladih devojaka napravi poslušne robinje. I Ilinine dve ćerke su nastradale na taj način.
Jednom je Ilina podnela krivičnu prijavu da ju je Dušan držao zaključanu na tavanu. Prijava je odbačena, a tužilaštvo je čak pokrenulo postupak protiv Iline zbog podnošenja lažne krivične prijave. U međuvremenu je svedok Nježić potvrdio kako je video kada je Dušan nosio hranu na tavan gde je bila Ilina.
Saša Irević koji je svojevremeno vodio istragu povodom Ilininog nestanka, namerno je bio izbegao da pregleda i tavan, pa je Ilina shvatila da je policija na stani Dušana. Inspektor Željko Vortić joj je čak obećao da će joj „smestiti" ako nastavi da tereti Vidićevu i Dušana.
Ilinin slučaj postaje još tragičniji, kada je njena krivična prijava za kidnapovanje i seksualno zlostavljanje odbačena, a tužilaštvo protiv nje pokrenulo postupak zbog davanja lažne prijave?! Da nije žalosno i sramotno, bilo bi smešno. U oba postupka nadležna je zamenica tužioca Slavka Popović.
Tokom istrage po prijavi za silovanje, uzeto je u obzir samo mišljenje sudskog veštaka patologa Alesandrića koji je veštačio na osnovu fotografija povreda i „utvrdio" da se Ilina sama povredila. Zamenica VJT Snežana Đukić je ignorisala činjenicu da postoji snimak na kome se vidi kako Dušan, Mileta Obradović i Čedo Savić zlostavljaju Ilinu, nad njom se seksualno iživljavaju i na kraju na nju navode i psa!
Ilina je zbog sopstvenog iskustva osnovala udruženje građana „Rodoljubno Spasiteljstvo Makoš" koje se bori protiv trgovine ljudima. Na Ilinin broj mobilnog telefona koji koristi kao kontakt telefon udruženja, 10. maja 2015. u 10 časova i 22 minuta javila se ženska osoba koja je pretila Ilini i vređala je. Ilina je prepoznala glas službenice ambasade Kuvajta sa kojom je razgovarala dva dana ranije, a i brojevi su slični: ambasadu je Ilina dobila na broj 011-2661414, a prećeno joj je sa broja 011-2661415.
Na kraju krivične prijave, zamenica tužioca, Argita Bulatović, navodi više od deset svedoka i oštećenih koji bi mogli da pomognu istrazi. Ni dva meseca pošto je prijava podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal, ništa se nije desilo. Grupa Tatjane Vidić i grupa Dušana Obradovića, još uvek je na slobodi, čime su direktno ugroženi životi oštećenih, svedoka, ali i mnogih drugih građana Bariča.