Povodom

Ispovest radnika aerodroma "Nikola Tesla" o teroru kadrova iz vladajuće stranke

"...Možemo da radimo šta god hoćemo!"

Magazin Tabloid redovno dobija brojne pritužbe na stranačke "kadrove" aerodroma "Nikola Tesla" (reč je o zaposlenima preko vladajuće SNS). Ali, o tome kako prolaze kadrovi koji nisu stranački, govori i ispovest jednog od radnika ovog aerodroma (čije ime je poznato redakciji) koji je na svojoj koži osetio teror Vučićevih "kadrova".

......

Počeo sam da radim 2008. godine na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", na poslovima utovara i istovara kofera iz aviona. Vrlo brzo sam uvideo da je to firma "porodična i stranačka", svi su me gledali ko vanzemaljca jer nemam "vezu" , a ipak sam nastavio da radim jer sam izdržavao roditelje. Šefovi jedva po rangu iznad mene su se iživljavali nad svima koji nemaju vezu, maltene fizički nasrćući na njih, a sećam se da je brigadir radnika koji utovaraju i istovaraju avione, nazivao radnike "toalet papirom", međutim, veoma je bio fin prema momcima iz stranke (vladajuće, Vučićeve SNS, prim.red.), koji su napredovali čim dođu dok smo mi godinama tavorili na istom radnom mestu.

Tek posle pet godina rada, (inače za 8,5 godina nisam imao nijednu gresku na poslu, skoro nijedno kašnjenje, a imao sam bezbroj prekovremenih smena) sam napredovao i to su dugo većali da li mogu da napredujem, jer je gotovo nemoguće zbog momaka iz SNS-a, i ranije URS-a...

Prešao sam u RAO (rukovalac aerodromskom opremom) službu i položio tu licencu kao i licencu za RG (rukovalac generatorom za snabdevanje vazduhoplova električnom energijom) drugi naziv za to radno mesto je agregatista.

Na tom radnom mestu je obavezan (prema rečima inspektora Jankovića ) Ugovor o radu jer je posao visokog rizika, vrlo odgovoran, gde se s vozilom koje vuče priključno vozilo, zemaljski agregat ulazi u opasnu zonu vazduhoplova dok još rade motori aviona i priključuje napajanje strujom.

Međutim, rukovodstvo je simulovalo ugovore i potpisivao sam ugovore kao na primer: "...pomoćni agregatista, pomoćni rukovalac aerodromskom opremom" i slično, iako sam sve vreme poslednje 2,5 godine radio kao agregatista, a po zakonu privremeno povremeni poslovi traju 120 dana u godini, čime je rukovodstvo aerodroma dvostruko prekršilo zakon.

Inače, ponašanje kolega(ne svih) je: galama, ogovaranje, psovanje, na granici fizičkog sukoba, gađanje toalet papirom....

Godišnji odmor nisam imao nijednom za 8,5 godina, kao ni pravo na bolovanje jer sam preko omladinske zadruge, dok su ljudi preko stranke potpisivali odmah za par meseci ugovore i samim tim i imali sva prava iako nemaju potrebno znanje i godina iskustva. Neretko je bilo i da mi se ti ljudi podsmehuju jer nemam pravo na odmor iako sam neuporedivo duže tu.

Godine 2014. sam se onesvestio pored aviona zbog tog rada bez odmora, i vrhunac drskosti i malicioznosti rukovodilaca je bio kada su javili mom pokojnom ocu da sam se onesvestio pored aviona i smejali se i govorili: "...Samo tužite gospodine imamo političku zaleđinu možemo da radimo šta god hoćemo!"

U junu prošle godine sam putem mejla zatražio da me napokon prime u stalni radni odnos jer nema smisla da toliko dugo radim bez odmora, ali kako su mi prenele pojedine bivše kolege rukovodstvo je poručilo da ćemo zbog toga moj brat (ne znam zašto on!) koji je isto radio 5 godina i ja gorko zažaliti.

I, 1. jula prošle godine, brat i ja smo dobili otkaze, on samo zato što je moj brat a ja zato što sam tražio pravo na godišnji odmor, i to na neverovatan način, naime rukovodstvo se nije udostojilo da nam zvanično saopšti da smo dobili otkaze već su nam zabranili ulazak na aerodrom (kao da im je to privatna svojina) iako imamo redovne propusnice bedževe i dozvole izdate od strane granične policije Surčin.

Meni su zbog takvog čina ostale "zarobljene" na aerodromu lične stvari, između ostalog i zdravstvena knjižica zbog čega posle nisam mogao da idem kod lekara. Na mnoge adrese sam se obraćao potom, molio za zaštitu od tog brutalnog iživljavanja, međutim uglavnom sam dobijao iste odgovore "da su mnogo jaki i imaju političku zaleđinu".

Ljubisav Orbović iz sindikata je rekao da nikad u karijeri nije video da neko radi 8,5 godina bez prava na odmor!

Na žalost, ja sam bio te sudbine. Desila mi se i jos jedna paradoksalna situacija. Naime, obratio sam se inspekciji rada a oni su me uputili da tužim, obratio sam se tužilaštvu a oni su me uputili da se obratim inspekciji rada!? Paradoksalno!