Duplerica

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA BUGARSKOM NOVINARKOM

(Potpuna istina o aferi Krušik i umešanosti američke vlade)

Dilyana Gaytandzhieva: zašto sam to uradila?

Ovih dana vrlo aktuelna tema koja je uzdrmala srpsku i svetsku javnost je skandal povodom trgovine oružjem. U moru optužbi sa svih strana, spinovanih vesti, otvaranja afera, iznošenja prljavog veša u centru zbivanja se nalazi bugarska novinarka Dilyana Gaytandzhieva. Imao sam veliku čast i zadovoljstvo da razgovaram sa njom o skandalu koji potresa Srbiju, njenim motivima bavljenja poslom istraživačkog novinara i razvojnom putu, optužbama protiv nje, aferi Skripalj, njenim optužbama na račun SAD i NATO, Aleksandru Obradoviću iz Valjeva.

Intervju vodio: Vladimir Stojković

V.S. Javnost u Srbiji ne zna dosta o Vama. Hoćete biti ljubazni da se predstavite?

D.G: Ja sam bugarska istraživačka novinarka i dopisnica za Bliski Istok. Poslednjih godina pokrivala sam ratna područja i bavila sam se ratovima. Počela sam kao dopisnik iz Gaze, Libije tokom rata, a zatim i u području Sirije tokom ratnih sukoba. Savim slučajno sam se odlučila da postanem ratni dopisnik. Jednom kada vidite rat svojim očima i umiranje dece (a umirali su od oružja koje smo mi iz Evrope prodavali SAD-u, Saudijskoj Arabiji i UAE) ili umiranje dece od gladi, ne možeš se jednostavno vratiti u svoju zemlju i zaboraviti na sve to.

Kada sam 2016. godine bila u Alepu raketa je pala tik do nas i odrubila glavu majci i njenom petogodišnjem detetu ispred mojih očiju.Raketa je ispaljena sa pozicije Al Nusre ( Al Kaida u Siriji). Kada su se teroristi povukli sa svojih položaja imala sam priliku da uđem u Istočni Alepo. Bila sam sa lokalnim sirijskim kamermanom i ušli smo u magacin koji je koristila Al kaida. Magacin je bio ispunjen GRAD raketama od kojih je jedna odrubila glavu majci i njenom petogodišnjem detetu. Moj kompletan šok i horor je bio kada sam videla da su granate iz Bugarske ( VMZ-Sopot) sa oznakom 44mm i RPG7.

Članak nosi naslov : Islamisti iz Sirije ubijaju oružjem iz Bugarske. U tom periodu sam radila za najveće novine u Bugarskoj TrudDaily. Po povratku u zemlju počela sam da istražujem kako Bugarska isporučuje oružje Saudijskoj Arabiji i SAD-u i kako dalje to isto oružje krijumčare u Siriju.

Tada sam objavila par izveštaja o bugarskom oružju koje je krijumčareno u Siriju. Nekoliko meseci kasnije primila sam tajna diplomatska dokumenta iz ambasade Ajzerbejdžana u Bugarskoj. Ta dokumenta su bila šokantna jer otkrivaju intenacionalne isporuke oružja za naoružavanje terorista u Siriji i to putem 350 diplomatskih letova iz Bugarske, Srbije, Hrvatske, Rumunije i ostalih istočnoevropskih zemalja.

Nakon toga sam objavila rezultate istrage kako SAD, Saudijska Arabija i UAE kupuju oružje na Balkanu i krijumčare teroristima u Siriju. Bugarska Nacionalna sigurnosna agencija je pokrenula istragu curenja dokumenata i utvrdila i da nema elemenata naoružavanja terorista. Hteli su da im odam izvor informacija, ali nisu dobili, naravno. Sat vremena nakon tog obavljenog razgovora dobila sam telefonski poziv od sekretara novina u kojima sam radila da potpišem otkaz. Otpuštena sam bez objašnjenja.

Bio je to veliki skandal i Trud Daily je navodno stao iza istrage, ali nikad nisu objasnili zašto sam dobila otkaz. Možda je razlog bio što sam sledeće nedelje trebala ponovo da idem za Siriju. I naravno nisam mogla jer su me otpustili.

Mnogi drugi novinari su napravili odlične istrage koristeći ova dokumenta. U Srbiji je to uradio BIRN i novinar Ivan Angelovski. To je bilo 2017. godine. I tada postaje dobro poznato svima u svetu da oružje kupljeno od strane SAD, Saudijske Arabije i UAE završava kod ISIS-a i Al Kaide.

Nakon toga nastavljam da radim kao slobodni novinar i pravim svoju medijsku organizaciju Arms Watch. Shvatam da jedino samostalna mogu biti nezavisna i govoriti o svim zločinima.

V:S: Malo je neobično da se žena bavi tim poslom. Koji su bili Vaši motivi ulaska u sve to i kada cela priča počinje?

D.G: Počinje 2013. godine kada sam prvi put otišla u Siriju kada su zapadni mediji predstavljali ih kao umerene pobunjenike, a u stvari sam pokazala da se radi o Al Kaidi. Tada sam bila TV novinar i radila za bugarsku televiziju. Ubrzo nakon toga prešla sam da radim za Trud Daily. Zašto kao žena ulazim u sve to? Ne znam, zaista.

Mislim da je to poziv mog života jer jednom kada vidiš sve te grozote tamo, ne možeš da se vratiš u Bugarsku i da se praviš kao da se ništa nije dogodilo. Bar ja nisam mogla. Šta mi je drugo preostalo? Da izveštavam sa konferencija za štampu u parlamentu gde uglavnom političari lažu i da prenosim njihove laži narodu. Ne, to nisam ja, ja to ne mogu. Ako ja i drugi novinari koji su videli slične stvari ne mogu da prenose svetu istinu o Siriji, kako bi se onda saznala istina?

V.S: A šta ste sve videli tamo i koji su Vaši utisci o ratu u Siriji?

D.G: Mnogim stranim novinarima su bile odrubljene glave, jer to nisu bili umereni pobunjenici, već ISIL i Al Kaida teroristi. Mnogi od novinara su tamo bili zarobljeni i brutalno ubijeni. Ono što sam videla u Siriji je dobro organizovan i namerno ciljani rat sa ciljem rušenja Asada zbog suprotstavljenih interesa velikih sila. I sve je bilo zbog nafte.

Dokaz je došao pre nekoliko nedelja od američkog predsednika Trampa. Izjavio je, citiram: "Mi smo u Siriji zbog nafte". Mišljenja sam da Rusija nije intervenisala, Sirija sada ne bi postojala. Naravno da ću sada biti optužena za pro-ruske stavove, ali ja sam za pro-istinite stavove, ja sam samo za istinu. Zahvaljujući Rusiji Sirija nije iscepkana na više država kao što je i planirano na samom početku. Nisam ni za, ni protiv Asada, već da sirijski narod sam odlučuje o svojoj sudbini, a ne da im o tome odlučuju stranci. Sirija je nezavisna država.

V.S: Da li ste nekad bili uplašeni za svoj život boraveći u ratnom području?

D.G: Da, bila sam. Kada smo ušli u Alepo na prvu liniju fronta. I to je ona situacija koju sam već navela. Raketa je pala pored nas. Bugarska GRAD raketa. Kakva ironija sudbine, da poginem ukao Bugarka u Siriji pogođena bugarskom raketom. Rizikovala sam svoj život da zabeležim i dokažem da su bugarske rakete bile tamo u rukama Al Kaide. I povrh svega sam izgubila posao zato što sam istraživala o bugarskom oružju u Siriji koje su isporučili Amerikanci i Saudijci.

V.S: Kada ste se vratili u Bugarsku nakon toga ste bili optuženi da ste špijun?

Ista priča kao i u Srbiji sada. Dvoje najglasnijih od njih koji su me optuživali se kasnije ispostavilo da rade za trgovce oružjem. Optuživali su me bez razloga i dokaza, a dobila sam otkaz bez objašnjenja.

V.S: Ko Vas je sve optuživao?

D.G: Uglavnom bugarski političari, jer su nekako morali da smanje štetu jer je bugarska vlada dozvolila izvoz za SAD gde je kasnije oružje završavalo u rukama terorista.

V.S: A kako je javnost u Bugarskoj reagovala?

D.G: Javnost me je podržala. Čak i Evropski parlament koji je preporučio rezoluciju za zabranu prodaje oružja u zemlje gde nakon toga može završiti u rukama terorista. I to je sve bilo zbog mog slučaja. Ali na žalost ta rezolucija nikad nije usvojena, jer je nemoguće se odupreti interesima velikih proizvođača i trgovaca oružjem. Mnoge evropske vlade to nisu mogle da urade

V.S: Da li ste imali bilo kakve pretnje tokom tog perioda?

D.G:Ne, nisam. Mislili su time što su me otpustili da je sve rešeno jer sam bez posla i bez mogućnosti da nastavim svoj rad. Ali nisam odustajala. Veoma je bilo teško, kao što je i sada, ali je teže lagati i govoriti ono što ti se kaže. Barem je meni tako.

V.S: I onda ste napravili Arms Watch. Koja je bila prva velika tema kojom ste se bavili na novom poslu?

D.G: Napravila sam par istraga, ali mislim da je srpska priča najveća do sada.

V.S:U redu, ali samo malo pre toga da Vas vratim. Postali ste poznati širom sveta zbog drugačijih stavova u vezi afere Skripalj?

D.G: Da. Počela sam istraživati sve tipove oružja. Hemijske, biološke… I publikovala sam istragu:

Ovde možete videti da sam publikovala dokumente o eksperimentu sa puštanjem gasa u metrou u Londonu. Ali, BBC kaže da je to lažna vest. A njihovo obrazloženje je: "Da, bio je takav gas test, ali to nije bila tajna!" I zato je svo ovo moje istraživanje proglašeno lažnom vešću. Zašto ovo navodim? Pa, zato što vladajuća partija u Srbiji ovo koristi u cilju moje diskreditacije. Ali kad pročitate BBC članak lepo se vidi da je bio gas-test i da ništa nije u suprotnosti sa onim što sam ja istraživala i potkrepila dokumentima. Ali su ipak sve to proglasili lažnom vešću, bez previše objašnjenja.

V.S: Da li su Vas kontaktirali sa BBC-a da im date izjavu ili intervju?

D.G: Ne, nikad. Pa, da su me kontaktirali i uzeli izjavu, njihova priča o gasu ne bi imala smisao. I ljudi u Velikoj Britaniji nisu prosto planirani da znaju šta radi njihovo ministarstvo odbrane i kakve sve eksperimente vrši nad svojim narodom.

V.S: Vi tvrdite da u slučaju trovanja Skripalj nije korišćen Novičok, već nešto drugo?

D.G: Bio je lek Fentanil, ne Novičok. I to kad sam objavila, odmah su reagovali.

•V.S: Praktično ste optužili britansku vladu?

D.G: Nikog ja nisam optužila. Samo sam činjenice iznela u javnost. To mi je posao. Da iznesem činjenice i dokumenta. I da pitam pitanja.

V.S: I posle toga, za njih ste postali ruski špijun?

D.G: Hahaha, ne. Ponovo su proglasili za lažnu vest, a razlog je bio što sam dala intervju za rusku televiziju RT. U prevodu, ako date intervju za ruske medije, onda ste GRU. Ali rado bih dala i intervju za bilo koju britansku televiziju. Ali oni to ne žele. Ne žele da se zna o oružju, o slučaju Skripalj i nije im interesantno kako američka vlada naoružava teroriste u Jemenu.

V.S: Kada ste prvi put čuli za slučaj srpsko oružje?

D.G: Bilo je to 2017. godine kada sam objavila rezultate istrage za oko 350 diplomatskih letova sa ovih prostora koji su prevozili oružje za teroriste. I tada nisam pisala samo o srpskom oružju, već i o bugarskom, hrvatskom i ostalim.

V.S: Da li to znači da je srpsko oružje završilo zajedno sa bugarskim, hrvatskim. itd. u Siriji?

D.G: Da.

V.S: Kako? Ko je to dozvolio?

D.G: Internacionalna mreža trgovaca oružjem organizovana od strane SAD, Saudijske Arabije i UAE koristeći diplomatske letove Azerbejdžanske nacionalne kompanije Silk Way Airlines. Vlade svih zemalja su umešane - bugarska, srpska, hrvatska, rumunska…

V.S: Ali i vlada SAD?

D.G: Oni su dozvolili izvoz tog oružja preko diplomatskih letova. Letovi su bili trasirani od Pentagona. Oružje su kupili privatni trgovci koji imaju ugovor sa Pentagonom. I na kraju je oružje završilo u rukama ISIL-a i Al Kaide. Postoje mnoge fotografije, snimci, koje su objavili sami teroristi na kojima se vidi to oružje. Oni su ih uvek zvali umereni pobunjenici, a ne teroristi, baš upravo iz razloga da imaju pokriće za ovu trgovinu. A 2014. godine sam intervjuisala zamenika komandanta Slobodne sirijske armije ( Free Syrian Army ) u Turskoj na granici sa Sirijom ( Hayatprovince ). Pred kamerom je rekao da oružje nikad nije završilo kod njih, već u rukama terorista.

V.S: Koji je bio interes američke vlade i ostalih vlada da učestvuju u svemu tome?

D.G: Da sruše Asada. U ISIS-u je bilo terorista iz 86 zemalja. Svi su bili dobro obučeni i opremljeni za rat protiv Asada i ciljano napravljeni upravo zbog toga. Kao što sam već rekla, da Rusija nije intervenisala sada bi već bio kalifat.

V.S: Mislite da su sve vlade znale gde ide to oružje?

D.G: Naravno da su znali. Kako mogu umereni pobunjenici koristiti Grad rakete od 122mm koje obezglavljuju ljude? To nisu oružja po američkim standardima, a i bilo je više izveštaja pre moje istrage. BIRN je objavio više puta da je srpsko oružje završilo u Siriji. Tako da je srpska vlada bila upoznata sa tim mnogo pre moje istrage zahvaljujući srpskim novinarima.

V.S: Precizno, srpska Vlada ili privatni trgovci oružjem ili svi zajedno?

D.G: Naravno, svi zajedno. Ako nisu kojim slučajem znali, zašto nisu na osnovu pisanja srpskih novinara, videa, fotografija, članaka preduzeli neke korake da prekinu trgovinu oružjem? Kao što je u Bugarskoj, nakon mog pisanja, vlada prekinula sa trgovinom. Dakle, morali su znati, a već sam pisala da su i privatne i državne kompanije iz Srbije bile uključene u to. To su i objavili novinari BIRN-a.

V.S: Jedan od Vaših izvora bio je i Aleksandar Obradović koji je uhapšen sa optužnicom da je odavao poslovne tajne?

D.G: On je uhapšen po naređenju srpske vlade da se zataška priča. Kazna za to što je govorio istinu i što je ukazao na korupciju na najvišem nivou.

V.S: Pokazalo se da su tačni podaci što je on iznosio, ali vlast tvrdi da je imao interes da radi to i navode dve firme u kojima radi njegova majka - CPR Impex i Tehnoremont?

D.G: Njegov advokat je odgovorio da njegova majka nikad nije radila tamo. Dakle još jedna laž, a on je uhapšen i ne može sam da se brani od toga.

V.S: Da li je on, po Vama, heroj ili državni neprijatelj?

D.G: To mora reći srpski narod. Za mene je heroj celog čovečanstva. Rizikovao je svoj život da spase ljude u Siriji, Jemenu…3 miliona komada oružja je prodato iz Krušika SAD-u, SA i UAE. Možete li zamisliti koliko će ljudi stradati ili je stradalo od tog oružja? Niko ne priča o tome, niko. Veoma me to ljuti. Aleksandar Obradović je želeo da prekine naoružavanje terorista i spase živote i niko ne priča o tome. Znam to veoma dobro. Ne znam da li neko misli da mu je bilo lako da sprovede tu istragu? Trebalo mu je puno i radio je veoma naporno. Jako mu je teško sada, kao i i njegovoj porodici. Možete li zamisliti koliko njegovo dete sada pati? Zašto? Zato što je njegov otac želeo da spase hiljade života u Siriji i Jemenu. Zašto? Zato što postoje i dalje dobri ljudi na svetu koji umesto da mirno uzmu svoju platu, sve stavljaju na kocku. I zato zlo pobeđuje kada dobri ljudi ne urade ništa. I sve vlade sveta su svesne toga da se ljudi plaše i da ćute.

E, pa prevarili su se, jer postoji par hrabrih ljudi na svetu i svakako je jedan od njih Aleksandar Obradović. Srbija mora biti veoma ponosna na njega.

Ono što je on uradio nije samo za Srbiju i zato sam veoma ljuta što niko ne priča o tome. Pomogao mi je da po redu razumem i složim međunarodnu mrežu trgovaca podržanu od strane najmoćnijih svetskih sila. Ovo je mnogo veće od Srbije i mnogo sam ljuta što se sve ovo predstavlja da je protiv Srbije.

Ovo je upereno protiv onih koji naoružavaju teroriste, ubijaju decu i čine ratne zločine. Ovo mora stati. Kada sam videla dokumenta o 3 miliona komada oružja, shvatila sam koliko će ljudi umreti zbog toga i da moram požuriti. Da li znate koliko noći nisam spavala gledajući potresne snimke ISIL-a i obezglavljene ljude u nadi da ću pronaći trag puta tog oružja? Dan za danom govorila sam sebi: „ Požuri, jer posle svake isporuke će umreti još ljudi." I na kraju sam pronašla dokaz prateći to oružje u rukama terorista sa simbolom Krušika i lot brojevima.

I sve sam objavila, trudila sam se, dala sam sve od sebe, ali niko neće da govori o tome. I na kraju uhapse Aleksandra i niko ne priča o najvećem zločinu koji smo razotkrili i da će potencijalno 3 miliona komada oružja ubiti 3 miliona ljudi. Umesto da se pohapse svi trgovci oružjem i zvaničnici vlade umešani u to, uhapšen je Aleksandar. Važna im je samo zarada i po cenu smrti tolikog broja ljudi. Mi smo to samo hteli sprečiti.

V.S: Aleksandar je izjavio u intervju na N1 TV da je imao kontakt sa nekim nezavisnim novinarima iz Srbije više od 2 godine. Zašto su ćutali i nisu obaveštavali javnost tj. radili što i Vi?

D. G: Zaista to ne znam, tako da ne bih pričala o tome. Pričam samo ono što znam.

V. S: Javnost u Srbiji deluje poprilično podeljena u vezi cele afere?

D.G: Ono što ja znam da niko ne govori u javnosti o najvećem zločinu u modernoj istoriji. O ratu u Siriji i Jemenu. Zbog toga se osećam veoma loše jer deluje da nikome nije stalo do toga. Od svega se pravi politika, ali ovde to nije slučaj, ovde se radi o kriminalu.

V.S: Deo opozicije u Srbiji daje podršku Aleksandru Obradoviću i ceo slučaj sada ima političku dimenziju? Kako Vi gledate na to?

D.G: Javnost u Srbiji je podeljena zato što pro-vladini mediji ne govore istinu. Ja zaista ne znam ko je ko u Srbiji, ali znam da Aleksandar ništa nije radio iz politički motivisanih pobuda. A srpski političari koji zloupotrebljavaju svoju moć moraju znati da je ovo međunarodni kriminal jer se tiče ratnih zločina u Siriji i Jemenu. A moram i reći to da i ako pokušaju sve da prikriju u Srbiji, teško da će uspeti u tome, jer je ovo ozbiljno međunarodno pitanje.

V.S: Ovih dana se može čuti i mišljenje nekih javnih ličnosti u Srbiji da je čitava afera uperena protiv Srbije, a čak i u nekim krugovima se tvrdi da iza svega stoji Rusija kako bi destabilizovala Srbiju?

DG: Naravno da će svašta pričati. Svesna sam i da mene i Aleksandra deo javnosti prezire zbog svega, ali šta mogu više reći što nisam već. Ali ljudi u Srbiji moraju znati da je jedna istina i da je to sve ovo što Vam ja sada govorim. Postoje drugi špijuni, a to nismo Aleksandar i ja, jer u nameri da sebe zaštite nas nazivaju špijunima. Ali oni i moraju da opravdaju novac koji dobijaju od stranih ambasada i to je samo jedan od razloga zašto to rade. Tačno su plaćeni za to.

V.S: Hoćete reći da naša Vlada nije nezavisna?

D.G: Da, upravo to hoću reći. Ova istraga dokazuje to, kao i kad su tvrdili da nisu prodavali oružje u Ukrajinu, a jesu. I tada su lagali, jer kada se pojavio dokument dan posle, rekli su: „U redu, jesu bili Ukrajinci, ali je firma bila iz Poljske i upozorili smo ih da ne izvoze u Ukrajinu." Šta je to? Laži, laži i samo laži. Istina uvek ispliva na površinu.

Ovih dana dobijam pretnje iz krugova vladajuće partije preko tvitera kako će me ubosti nožem, vređaju me, proklinju… Zašto? Zato što govorim istinu? Neka pišu šta žele, jer više zaista ne obraćam pažnju na to. A i više ne želim da gledam predsednika Vučića jer me je i on vređao. Govorio je pred auditorijumom kako lažem, a samo dan kasnije dokumenti su pokazali suprotno, tj. pokazali su da je on lagao.

V.S: U mejnstrim medijima ste predstavljeni kao neko ko od svega ovoga ima neki interes. Da li je to tačno?

D.G: Koji interes ja mogu imati? Ili Aleksandar? Zbog svega ovoga sam izgubila posao i da sam htela da ćutim i dalje bih radila kao novinar u državnoj agenciji. I Aleksandar je mogao da ćuti kao što i čini većina ljudi u Krušiku i prima sigurnu platu.

V.S: Postoje tvrdnje da Vi ovo radite kako biste naškodili srpskoj vojnoj industriji i protežirali bugarske kompanije, a Aleksandar zbog konkurentskih kompanija u kojima radi njegova majka?

D.G: Ali u istoj istrazi ja sam pokazala bugarske puške iz fabrike Arsenal u rukama ISIL terorista. Mogli su prvo pročitati moje tekstove, pre nego su počeli da pišu laži o meni. A Aleksandrov advokat je takođe rekao da je to laž da njegova majka radi tamo. Laži i opet laži. Predsednik Vučić je izjavio da je njegova majka radila u firmi za koju se vezuje trgovina sa Ukrajinom, a prava istina je da je ta trgovina bila 2016. godine preko firme Tehnoremont u kojoj ona tada nije bila zaposlena.

V.S: Na kraju, da li radite protiv Srbije?

D.G: Evo, Vi recite, hahaha…Narod neka proceni, a na kraju krajeva svako može reći svašta.

V.S: Da li ste ruski špijun, NATO špijun, bilo koji špijun?

D.G: Neka proceni narod u Srbiji i Bugarskoj.

V.S: I poslednje pitanje. Da li ću zbog ovog intevjua sa Vama imati problem?

D.G: Vrlo je verovatno da će Vas NATO eksperti u Srbiji zvati ruskim špijunom zato što smete da postavljate pitanja o naoružavanju terorista od strane Amerike. I htela bih za kraj još nešto da dodam. Molim samo narod u Srbiji da ne podleže propagandi i histeriji da sam neki špijun ili da je ovo upereno protiv države Srbije. Pre nego li počnu donositi konačni sud o tome, zamolila bih sve da prvo pročitaju moja tri članka o trgovini oružjem gde jasno stavljam do znanja da Amerika i NATO stoje iza međunarodne mreže trgovine oružjem.

V.S: Dilyana bilo mi je zadovoljstvo razgovarati sa Vama.

D.G: Hvala Vama Vladimire, zadovoljstvo je moje.