Milovan Brkić
U Holandiji skandal, građani u šoku. Parlament zaseda jer je premijer Mark Rute imao staru Nokiu koja može da sačuva samo 20 poruka, a po zakonu sve poruke koje razmeni moraju biti u arhivi i ne smeju se brisati kao i email-ovi, radi kontrole. On se pravda da ne voli mobilne sa touch screen ekranom. Hoće li biti smenjen, videćemo, prekršio je zakon. Ako mu je to najveći greh onda je on, za naše pojmove, Majka Tereza.
U Holandiji niko ne misli da je Rute nešto ukrao, već da ne poštuje pravila.
Britanski premijer Džonson jedva je izbegao smenu, zbog prozivke u parlamentu da je za vreme korone prisustvovao zatvorenoj žurci službenika vlade, za koju nije znao da je zakazana!
Dok se u Srbiji raspravlja koga je Vučić sve naredio da ubiju, da prebiju, uhapse, ili koliko desetina milijardi je pokrao i izneo u inostranstvo, šta je sve prodao, kome i uz koliku proviziju, u Holandiji, kao članici Evropske unije je na nišanu premijer zbog mobilnog telefona! Vučićevi zločini su postali javni!
Setimo se kako je odstupio Sebastijan Kurc, zbog pominjanja u aferi skrivenog računa na rajskim ostrvima. Kako u evropskim državama ministri, predsednici vlada, poslanici... podnose sami ostavku ako ih otkriju u nekom prestupu.
Sve to znaju evropski komesari, državnici poput Makrona, Šolca i desetine drugih ministara, ali svi primaju srpskog diktatora, javno obećavaju prijem Srbije u Uniju, a u sebi gunđaju, pominjući nama, građanima sve po spisku, a ne šizofrenom lopovu Vučiću, od koga traže da nas još više ubija, da im poklanja zemlju, vode, rudnike, da nas iznajmljuje kao najjeftiniju radnu snagu na planeti...
Šta da radimo?
Pada mi na um misao izrečena prvog veka pre Hrista, koja je aktuelna, istinita i 2.000 godina posle:
"Nacija može da preživi budalu, pa i one ambiciozne. Ali, izdaju iznutra - nikako. Neprijatelj pred vratima, manje je strašan - jer je poznat i on nosi svoju zastavu otvorenu. Dok se izdajnik kreće slobodno, među onima unutar gradskih kapija, njegov lukavi šapat širi se svim ulicama i čuje se čak i u kuloarima vlade. Takav izdajnik nam se ne pojavljuje kao izdajnik, on priča glasom koji je žrtvama blizak i prijatan; njegovo lice i način odevanja sličan je njihovom i on oživljava onu pokvarenost koja leži duboko u srcima svakog čoveka. Izdajnik razara dušu nacije; podrivajući temelje grada; on širi zarazu u telu politike, sve dok ona njegovoj bolesti ne podlegne. Manje se treba plašiti ubica - izdajnik je kuga!" .
Ove reči zapisao je Ciceron. Kako da se spasimo od izdajnika Vučića i njegovog kartela?
Treba preživeti gledajući kako nam se smeje u lice skot poput Kristofera Hila, dok nam obećava kule i gradove, veliku pomoć od koje ima da se useremo. Eto, kaže on, a Vučić mu aplaudira, reč je o velikoj investiciji, celih pet miliona, koje Coca Cola investira u fabriku vode kod Kučeva! Vučić im predaje izvor vode, besplatno, a oni će da nam je prodaju za skupe pare!
Svi junaci nikom ponikoše. Hil nema obraza. Njega zanima samo Srbija na kolenima. Ponižena, opljačkana. Coca Cola je platila na račun njegove žene par stotina hiljada zalembaća, a on tapše Vučića po ramenu.
Eto, to je ta teška investicija u Srbiju, zbog koje treba da sa strahopoštovanjem izgovaramo ime Amerike.
Umesto da se neko od prisutnih izmakne i da Hila i Vučića skloni, on nam se smeje u lice, kao poslednjim skotovima.
Ljubav prema Otadžbini, svom narodu, mora biti jača i veća od ljubavi prema sinu jedincu:
''Idi i reci caru Lazaru, Milošu Obiliću i svim kosovskim junacima da je Kosovo osvećeno. Odnesi im glas naše radosti i budi im vesnik jednog boljeg doba za celo Srpstvo!" - izgovorio je Ljubomir Kovačević, veliki srpski istoričar, akademik, učitelj Vladimira Ćorovića i tast Milana Rakića, nad otvorenim grobom svog sina jedinca, Vladete Kovačevića, 30-o godišnjeg pravnika sa Sorbone, palog 21.oktobra 1912. na Kumanovu.
A danas, 100 godina posle, kakav je naš odnos prema srcu Srbije, Kosovu i Metohiji? Kakav je naš odnos prema bratu, prema vekovnom osvedočenom prijatelju?!
Dok se ne osvestimo i počnemo da pucamo, da se svetimo zlotvorima i okupatorima, bićemo podavljeni. Nestaćemo!