Na nišanu

Otvoreno pismo Gabrijelu Eskobaru, izaslaniku Stejt Departmenta za Balkan

Mirno posmatrate kako nas pljačkaju, terorišu i ubijaju

Na mestu izaslanika Stejt Departmenta gospodin Gabrijel Eskobar je nasledio zloglasnog Metju Palmera, inače srpskog zeta. Sa mesta zamenika ambasadora u Beogradu, gospodin Eskobar je gledao kako nas jedna surova zločinačka banda srpskog diktatora Aleksandra Vučića pljačka, teroriše, uništava, ubija i priprema za nestanak. Kao izaslanik Stejt Departmenta za Balkan, gospodin Eskobar izbegava ružne reči o Srbima, ne hvali na sva usta politiku Aleksandra Vučića, jednog od najvećih narko bosova i kriminalaca na planeti. On sprovodi politiku Bele kuće, koja je zacrtala da Srbija nestane sa zemljopisne karte, a da Balkan postane pusta zemlja. Zajednički prijatelj mi je preporučio da da gospodinu Gabrijelu uputim otvoreno pismo, koje će on sigurno pročitati i upoznati one koje treba sa njegovom sadržinom. Dok je bio na službi u Beogradu, pažljivo je pratio pisanje urednika i saradnika Magazina Tabloid i njihove javne nastupe. Mi smo oštro kritikovali tadašnjeg ambasadora Entonija Godfrija zbog korupcije, miliona dolara koje je uzeo od braće Vučić. Na kraju, zalaganjem gospodina Eskobara, ambasador je smenjen, a potom, pred sam kraj radnog veka i izbačen iz službe u Stejt Departmentu. Očekujem Vaš odgovor.

Milovan Brkić

Poštovani gospodine Gabrijel,

osećam obavezu da Vas, kao čoveka koji može da odlučuje o sudbini građana Srbije i Balkana, upoznam sa činjenicama koje su Vama poznate. Verujem i više nego meni i mojim sunarodnicima.

Vašim postavljenjem promenjen je i način rada diplomatskog osoblja u Ambasadi u kojoj ste proveli više godina. Nema više javnog šenlučenja ambasadora i diplomata sa Vučićevim ministrima iz kartela, javnog primanja poklona kao ''malih znakova pažnje''.

Vučićev kartel snažno vuče Srbiju u propast. Nepovratno.

Kongresmeni su pisali i potpredsednicima Džozefu Bajdenu (demokrata) i Majku Pensu (republikanac), podsećajući ih na opasnu bandu koja vlada Srbijom, predvođena Aleksandrom Vučićem, njegovim bratom Andrejem i kumovima... tražeći temeljnu istragu i njihovo privođenje pravdi.

Američki kongresmeni, novinari i Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država godinama podsećaju administraciju iz Vašingtona na zlodela balkanskih diktatora, naročito kartela koji vodi Aleksandar Vučić, njegov brat i kumovi.

Obaveštajna zajednica tvrdi da vođa mafija Vučić u SAD-u ima na računima preko 25 milijardi dolara. Protiv njega vođena je temeljna istraga, a najmanje dve optužnice su potvrđene od strane federalne porote.

Ali oni jašu dalje!

Doveli ste nam zloglasni USAID, vladinu agenciju, da nam reformiše pravosuđe. Potrošili su milijardu i ostavili nas na nemilost svojim učenicima, koji predstavljaju vojsku srpskog diktatora u zaštiti svoje imovine, porodice i kartela.

Vučićev kum Nikola Petrović, koji je za deset godina poslovanja pod kapom kuma Aleksandra, zaradio milijarde, teroriše sudije, tužioce i medije.

U maju 2019. godine njegovi izvršitelji su iz redakcije Magazina Tabloid odneli svu opremu, procenili je da vredi 700 evra. Nezakonito, protivpravno.

Odmah potom je srpski ministar unutrašnjih poslova sa delegacijom MUP-a Srbije pozvan u SAD, gde je upoznat sa delovanjem Vučićevog narko kartela. Primljen je kod najviših rukovodilaca bezbednosnih službi.

Koji su to poslovi od kojih u Srbiji danas ima 26 milijardera i 550 milionera?

DEA je uspela da preseče narko puteve kojima su se bogatili balkanski državnici predvodeći svoje klanove. Vučić je bio na čelu tog kartela.

Dakle, trgovina narkoticima, oružjem, belim robljem, migrantima, pljačka budžeta, infrastrukturnih projekata koji se grade kreditima iz Kine, to su prihodi Vučićevog kartela i njegovog kuma.

Uzalud kongresmeni, mediji i obaveštajna zajednica upozoravaju na opasnost od Vučićevog kartela. Slaviša Kokeza je sada u Majamiju, krcka milione stečene prodajom belog praha, Nikola Petrović otvara of šor kompanije da preko njih kupi JP EPS za kineskog vlasnika...

Nema više sumnje da nas administracija iz Vašingtona smatra stokom. Gore od robova koji su izgradili SAD.

Možete li nas obavestiti koliko je potrebno novca gospodi koja odlučuje o našim životima, da rasprodamo svu imovinu i otkupimo slobodu. Da ne umiremo kao robovi, već kao slobodni ljudi. Iako siromašni.

Stalno iz Vašingtona pozivaju na sužene medijske slobode, ali olako puštate da mladi istraživači i novinari iz KRIK-a budu čerečeni od Vučićevih kumova, koje razvlače po sudovima, prate i uhode?

Ko će onda doneti slobodu građanima Srbije. Poslanička grupa Narodne stranke, poslanici DS-a, pokazuju da u Srbiji ima dosta pametnih i hrabrih. Ali Vaš ambasador ide na večeru sa najgorim kriminalcem Goranom Vesićem, koji umesto da ide u zatvor, postaje ministar. Koliko je koštala ta večera. On tvrdi da je dao samo milion dolara. Možda laže, ali on na toj priči gradi svoj lopovski status?

Hoćete li nam, gospodine Gabrijele, pomoći?

Podsećam Vas na reči američkih kongresmena i pitanja na koja nisu dobili odgovor. Ni Obaveštajna zajednica nije bolje prošla, morali su da se pokriju ušima.

Očekujem Vaš odgovor.

S poštovanjem,

Milovan Brkić,

odgovorni urednik Magazina Tabloid: Istine i zablude

Kongres SAD „prijavio" Vučića Bajdenu zbog korupcije, Pinka i Telekoma

(6. nov 2021.)

Sedmorica kongresmena SAD uputili su pismo predsedniku države Džozefu Bajdenu sa zahtevom da se ta država aktivnije angažuje u suzbijanju korupcije u Srbiji, sprečavanju gušenja slobode medija i organizovanju slobodnih i fer izbora. U pismu se, između ostalog, navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić produbio korupciju, da je vlast omogućila ogroman profit televiziji Pink i da su poslovi državnog Telekoma obavijeni velom tajni.

U pismu kongresmena upućeno prvom čoveku najmoćnije sile na svetu, navodi se da su duboko zabrinuti zbog političke i humanitarne situacije u Srbiji.

Kongresmeni podsećaju da je Bajden tokom posete Srbiji, u avgustu 2016. godine, kao potpredsednik SAD, poručio da je u interesu te zemlje prosperitet Srbije.

"Stoga ohrabrujemo Vašu administraciju da se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem angažujete u borbi protiv korupcije i da se se suzbiju napadi na slobodne medije. Oba pitanja su ključna za Srbiju i za njene težnje da postane deo Evropske unije", navodi se.

Kongresmeni su pozvali Bajdena da razmisli o upotrebi izvršne naredbe 14033, koja podrazumeva "Blokiranje imovine i zabranu ulaska u SAD za osobe koje utiču da destabilizaciju situacije na Zapadnom Balkanu".

"Smatramo da bi to bilo korisno, jer biste time podstakli transparentniju i odgovorniju vladu Srbije, koja poštuje demokratiju, ljudska i vladavinu prava", naglašavaju kongresmeni.

Američki političari podsećaju Bajdena da je sloboda medija ne samo ključna američka vrednost, sadržana u Ustavu, već da je ona važna i za spoljnu politiku SAD, jednako koliko i za suprotstavljanje autoritarnim vlastima širom sveta.

Oni su podsetili Bajdena da je na kraju svoje posete Beogradu izjavio da su "nacije jače kad se čuju različiti glasovi."

"Nažalost, sloboda medija je dostigla novu najnižu tačku u Srbiji. Reporteri bez granica su istakli da je Srbija zemlja u kojoj su novinari gotovo svakodnevno izloženi napadima, koji najčešće dolaze od vladajuće elite i provladinih medija. Takođe je jasno da provladini mediji razvijaju i da su u obostrano korisnom odnosu sa vlašću u Srbiji. Kao jedan eklatantan primer je RTV Pink, najveći privatni emiter u Srbiji, koji je dobio najmanje 7 miliona evra državnih kredita između 2014. i 2016. godine. Sledeće godine, kada se predsednik Vučić kandidovao za predsednika, RTV Pink je njegovoj kampanji obezbedila znatno više vremena, nego svim ostalim kandidatima zajedno. Čak su i poslovi mreže Telekom u većinskom državnom vlasništvu obavijeni velom tajne", poručuju kongresmeni.

Oni upozoravaju da sporazumi i aranžmani između medija i vlade u Srbiji štete demokratiji, da se ućutkavaju kritičari i osnažuju korumpirani pojedinci.

"Podstičemo vašu administraciju da sarađuje sa predsednikom Vučićem i drugima kako bi omogućili svim medijima da napreduju i izveštavaju o vestima na pravičan o nepristrasan način", navodi se.

"Iskoreniti korupciju koju je Vučić produbio"

Kongresmeni apeluju na Bajdena da njegova administracija nastavi sa zahtevima prema Srbiji kad je u pitanju iskorenjivanje korupcije.

"Vlada SAD je dugo bila globalni lider u podršci naporima za borbu protiv korupcije. Drago nam je što će borba protiv korupcije biti jedan od fokusa predstojećeg Samita demokratije. Naše politike i temeljni zahtevi doveli su do povećanja privrednog rasta i poverenja u američku ekonomiju. Na nesreću po narod Srbije, izveštaji su pokazali da je predsednik Vučić produbio korupciju u Srbiji, uključujući i korišćenje krize sa koronavirusom koju je koristio kao izgovor za trošenje državnog novca i nabavku respiratora. Predsednik Vučić je otišao toliko daleko da je na Radio-televiziji Srbije rekao da je, dok je ceo svet tražio respiratore, Srbija dolazila do njih 'polulegalno'.

Kongresmeni su poručili da veruju da bi američka administracija trebalo da hitno preduzme mere na suprotstavljanju postojećoj korupciji i daljim napadima na slobodu medija u Srbiji. Podseća da Srbija planira da na proleće organizuje predsedničke i parlamentarne izbore.

Pismo su potpisali kongresmeni: Raža Krišnamorti (Raja Krishnamoorthi), Riči Tores (Ritchie Torres), Dejvid N. Sisilin (David N. Cicilline), Jan Šakovski (Jan Schakowsky), Džejms P. Mekgavern (James P. McGovern) i Majk Kvigli (Mike Quigley).

Svi kongresmeni potpisnici pisma su članovi obaveštajnog ili spoljnopolitičkog odbora najvećeg američkog zakonodavnog tela.

Njihovo obraćanje Bajdenu dolazi uoči posete regionu američkog specijalnog izaslanika za Balkan Gabrijela Eskobara.

Kongresmeni pisali Bajdenu o bratu premijera Srbije

Članovi Američkog kongresa, Karlos Kurbelo, Skot Peri, Adam Kinzinger i Zoi Lofgrin, Edi Bernis Džonson, uputili su 17. sep. 2015. pismo potpredsedniku Sjedinjenih Američkih Država, Džozefu Bajdenu, u kojem su izneli niz kritika na račun premijera Srbije, Aleksandra Vučića.

Pismo, čiju autentičnost je za BIRN potvrdila kancelarija kongresmena Adama Kinzingera, poslato je 11. septembra, pre Vučićeve posete SAD, gde se on potom nalazio.

Potpisnici pisma su Bajdenu skrenuli pažnju na „malu grupu, koju predvodi premijerov brat, Andrej Vučić, i njegova dva bliska prijatelja Nikola Petrović i Zoran Korać", koja je, prema njihovom mišljenju, konsolidovala uticaj u sektoru energetike, telekomunikacija, infrastrukture i ostalim velikim poslovnim sektorima Srbije....

I kongresmenka se oglasila

I Edi Bernis-Džonson, članica američkog Kongresa, u julu 2017, uputila je pismo Majku Pensu, potpredsedniku SAD.

- Zabrinuta sam zbog izveštaja da mala grupa, koju vode predsednikov brat Andrej Vučić i četvorica njegovih bliskih prijatelja, Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, Slaviša Kokeza i Nenad Kovač, nastavljaju da konsoliduju sve projekte infrastrukture i javnih radova. Njihov odnos sa Aleksandrom Mihailovičem Babakovom, specijalnim izaslanikom koji je imenovan od strane ruskog predsednika Vladimira Putina, takođe zaslužuje nadzor. Znajući vašu posvećenost slobodnoj tržišnoj ekonomiji i negovanju prilika u zemlji i inostranstvu za američku industriju, nadam se da ćete obezbediti izjavu predsednika Vučića o aktivnostima ove grupe - zatražila je kongresmenka od potpredsednika Amerike. Pored toga, ona je ukazala na problematične odnose Srbije i Irana. U tom kontekstu, istaknuta su saznanja da je srpski ministar Rasim Ljajić razgovarao s iranskom delegacijom koju je predvodio šef diplomatije Mohamed Džavad Zarif. Posle tog sastanka u Beogradu je otvoren iranski biznis centar za Balkan, preko koga Iran namerava da se aktivnije angažuje u širenju političkog i poslovnog uticaja u regionu.

Majk Pens je preko Stejt Departmenta zatražio od ambasadora Kajla Skota da razgovara s Vučićem o svim spornim temama. Vučić je odugovlačio s odgovorima, tobože da prikupi i proveri informacije. Vrdao je koliko je mogao, da bi naposletku dao odgovore koji nisu zadovoljili majstore iz Vašingtona i Lenglija.

SAD: VESTI IZ OBAVEŠTAJNOG RADA

22.mart 2021.g.

Objavljeno na www.usintelnews.com

NEUSPEH U PREDVIĐANJU USPONA SRPSKOG DIKTATORA ALEKSANDRA VUČIĆA, KAO VRHUNSKOG FINANSIJERA TERORA U SVETU

Lenglej (US Intelnews.com)- Raznolike promene u srpskom društvu tokom poslednjih osam godina vladavine diktatora Aleksandra Vučića, mogu se objasniti posmatranjem dva različita trenda: uzastopnim talasima izbeglica i migranata u srpske gradove i naselja i uticajem stranih ideologija, kao rezultatom odluke Aleksandra Vučića da otvori granice izbeglicama. Pod njegovom vlašću Srbija se smatra državom koja predstavlja epicentar terorizma i, kao takva, stalnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti SAD i međunarodnom miru i sigurnosti u svetu.

Najbrutalniji diktator ikada u srpskoj istoriji, Aleksandar Vučić je na zlu glasu sa sprovođenja grotesknih, sadističkih ubistava svojih političkih protivnika, ali malo ljudi zna da je uspostavljanje muslimanskog Kalifata u Srbiji državni cilj Aleksandra Vućića, budući da se ovaj tiranin, pre nekoliko godina, preobratio u Islam tokom svog boravka u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih arapskih emirata, blistavom dijamantu na ivici pustinje i na grupi ostrvaca u brilijanto-tirkiznoj boji vode Arapskog Golfa.

Možda faktor preobraćenja Aleksandra Vučića vodi poreklo iz govora pukovnika Gadafija, koga je srpski diktator obožavao: "Mi u Evropi imamo 50 miliona Muslimana. Znači govore da će Alah podariti pobedu Islamu u Evropi- bez mača, bez puške, bez osvajanja. Za par decenija, 50 miliona Muslimana će Evropu pretvoriti u svoj, muslimanski kontinent."

Čak su i visoko cenjene nemačke novine Frankfurter Algemajne Cajtung, izvestile o vezama Aleksandra Vućića sa Mafijom.

Šta je to nateralo momka iz Srbije da postane finansijer terora?

Zahvaljujući novom iskazu, datog od strane anonimnog izvora bliskog Aleksandru Vučiću, u stanju smo, već sad, da steknemo potpunu sliku života Aleksandra Vučića.

To je život pun uspona, budući da je, do pre osam godina, Aleksandar Vučić bio faktički bez novca. Oko srpskog diktatora Vučića i ubistva Vladimira Cvijana od strane tajnih egzekutora kriminalnog Vučićevog režima, postoji zaprepašćujuće jasno i kontroverzno objašnjenje.

OD TADA,VLADIMIRA CVIJANA NIKO NIJE VIDEO ŽIVOG

Srpski tiranin, Aleksandar Vučić, ima toliko novca i vlasti da je neopisivo arogantan i samopouzdan da veruje kako može likvidirati bilo kog svog političkog protivnika, a umaći odgovornosti za to. Srpska Bezbednosno-informativna Agencija (BIA) i policija, uhapsile su u Beogradu 17. osoba osumnjičenih da su pripadnici organizovane grupe koja je počinila ozbiljna kriminalna dela, uključujući kidnapovanja i ubistva.

Specijalizovan za komandoske operacije i tajne misije, ovu grupu je, navodno, predvodio Veljko Belivuk, poznat kao "Velja Nevolja". Veljko Belivuk se pridružio prikrivenom Vučićevom eskadronu smrti i postao vođa "janičara", ozloglašene grupe tkz. fudbalskih fanova, direktno povezanih sa Aleksandrom Vučićem. Velja je bio ključna figura u grupi koja je počinila nekolika ubistva Vučićevih protivnika, među njima Vladimira Cvijana, srpskog advokata i političara koji je bio i pravni savetnik i generalni sekretar predsednika Srbije Borisa Tadića.

Nakon što se pridružio tadašnjoj opozicionoj stranci, Srpskoj naprednoj stranci (SNS), postao je član Predsedništva stranke i jedan od njenih najznačajnijih članova.

Bio je poslanik SNS u Saveznoj skupštini, a kasnije nezavisni poslanik i kraći period, do svog neprimećenog nestanka, aktivni disident.

Godine 2014. Cvijan naprasno nestaje iz javnog života. Advokat Vladimir Cvijan je ubijen od strane Vučićevih egzekutora u Srbiji, a prema zvaničnoj objavi Kancelarije Javnog tužioca od marta 2021. godine, proglašen mrtvim utapanjem u reci Dunav kod Beograda, dana 5. januara 2018. godine. Pre toga nije bilo ni traga o njegovoj sudbini, sem tvrdnji nekih tabloida da je, navodno, 2017. godine, otputovao za SAD.

Njegova smrt je skrivana od javnosti tri godine, da bi u martu 2021. godine obelodanjena u medijima. Okolnosti i razlozi skrivanja njegove smrti od srpske javnosti toliko dugo, nisu još uvek poznati.

Prema rezultatima autopsije, tužilaštvo je slučaj stavilo ad acta, konstatujući da nije bilo dokaza da je počinjen zločin. Ova informacija se pojavila tri godine nakon Cvijanove smrti.

Čak i tada, na inicijativu Vučićevog režima, ona nije obelodanjena, već tek nakon nekoliko tekstova objavljenih u srpskom Magazinu Tabloid. Čak su i predstavnici Advokatske komore kasnije potvrdili da je Vladimir Cvijan brisan iz registra ove komore 2018. godine. Očigledno je da je informacija o smrti namerno prikrivana od strane Vučićevog kriminalnog režima.

ZAŠTO SE DIKTATOR ALEKSANDAR VUČIĆ STALNO IZVLAČI IZ SVIH NELAGODNIH SITUACIJA?

Vučićeva Vlada je na opozicioni pokret u Srbiji odgovorila opštom brutalnošću i primenom sile. Srpski opozicioni lider Nikola Sandulović, predsednik Republikanske stranke, brutalno je, pre godinu dana, uhapšen od strane Vućićevog režima i trovan nervnim gasom u pritvorskoj jedinici. Nakon toga je sledio talas hapšenja dok je Srbija bila u Kovid-19 lock-down-u.

Nije zato ni čudo da, sa ogromnim količinama gotovog novca koji mu je na raspolaganju i snagom islamskih terorističkih grupa koje ga podržavaju, Vučić bi mogao ubiti svakog predsednika u bilo kojoj zemlji na svetu. Ali koliki je stepen greški zapadnih obaveštajnih službi u identifikovanju prirode terorističkih pretnji kroz Aleksandra Vučića, nove personifikacije terorizma? Vučić je sada usamljen, izolovan i lošeg zdravstvenog stanja. SAD znaju gde se on nalazi i kako da dođu do njega.

Aleksandar Vučić, za pranje novca i druge nezakonite radnje, operiše tajnim računima i podračunima skrivenim u kompjuterskim listinzima, koji, kao takvi, predstavljaju nelegitimni stepen tajnosti.

Neuspeh da se predvidi i spreči uspon Aleksandra Vučića kao vrhunskog svetskog finansijera terorizma, u poređenju sa drugim obaveštajnim neuspesima, pokazuje važnost razumevanja argumenata koji procenjuju metodološki pristup, odnosno ulogu obaveštajnih tela koja se bave finansijama u borbi protiv finansijskog terorizma i pranja novca, uključujući i ključne igrače unutar obaveštajne zajednice, odgovorne za analizu pretnji kao što je Aleksandar Vučić.

NEUSPEH U PREPOZNAVANJU ALEKSANDRA VUČIĆA KAO TERORISTIČKE PRETNJE

Neophodnost razumevanja i otkrivanja pretnje kroz Aleksandra Vučića nije zasnovana samo na strahu od novih mogućih terorističkih napada.

Budući da Aleksandar Vučić pokušava da izbegne pravne mere zahvaljujući diplomatskom imunitetu, pretnja terorizmom ne dolazi od bradatih terorista koji žive u pećinama, već se rađa u liku diktatora kakav je upravo Aleksandar Vučić. Ispitivanje obaveštajnih greški u njegovom slučaju daje analizu kojom se pokazuje da su obaveštajne službe, a posebno zapadne, od samog početka bile krive za neuspeh u identifikovanju Aleksandra Vučića.

U kontekstu relevantnih glavnih socioloških promena koje su se desile na Balkanu, ovo se u njih može, na odgovarajući način i asimilirati, te pokazati kako su se one odnosile na evoluciju Aleksandra Vučića kao vrhunskog finansijera terora. Ovakva dinamičnost je upravo i sprečila obaveštajne službe zapada da sprovedu efikasne i odgovarajuće preventivne protiv mere.

Molimo Vas da kontaktirate kancelariju FBI, ili, elektronskim putem učinite dostupnim informacije o Aleksandru Vučiću

Istraživanja KRIK-a

„Barka" predsednikovog kuma: Petrović sakrio ofšor firmu i račun u Švajcarskoj

05/10/2021

Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bio je vlasnik ofšor kompanije „Arkshore International" na Britanskim Devičanskim Ostrvima preko koje je imao račun u Švajcarskoj, a koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije - iako je po zakonu bio dužan to da uradi budući da je u isto vreme bio direktor državne firme „Elektromreža Srbije", otkriva KRIK u projektu „Pandorini papiri".

Piše: Dragana Pećo

U vreme dok je kao direktor vodio državnu kompaniju „Elektromreža Srbije" (EMS), Nikola Petrović odlučio je i da tajno postane vlasnik privatne firme sa strane.

Odabrao je Britanska Devičanska Ostrva (BVI) kao mesto gde će imati kompaniju. Ova mala ostrvska država u Karipskom moru ozloglašena je ofšor destinacija, jer se podaci o vlasnicima firmi u ovoj zemlji čuvaju kao najstroža tajna. To znači da svako može tamo da osnuje kompaniju i da za to gotovo niko ne sazna.

Ipak, da je Petrović, jedan od najuticajnijih ljudi u državi i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bio od 2016. godine vlasnik kompanije u ovoj egzotičnoj zemlji znamo zahvaljujući tome što su novinari u međunarodnom projektu „Pandorini papiri" uspeli da dodu do blizu 12 milliona dokumenata o osnivanjima firmi. Ovaj projekat vodili su novinari Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ), a u njemu je učestvovao i KRIK koji je analizirao papire u vezi sa Srbijom.

Petrovićeva ofšor firma imala je pomalo biblijski naziv - „Arkshore International LTD". Njeno ime je kombinacija reči „ark" koja označava barku koju je prema Bibliji napravio Noje da bi od potopa spasao sebe, svoju porodicu i životinje, i reči „obala".

Ovu „barku", Petrović je iskoristio da posredstvom nje otvori račun u švajcarskoj banci. Pošto je tajno bio vlasnik kompanije, ujedno je sakrio sebe i kao vlasnika računa.

Da bi sve ovo uradio Petrović je angažovao čak tri agencije: švajcarsku konsultantsku firmu „Fidinam" preko koje je komunicirao sa agencijom „Alcogal" sa Paname koja je osnovala ofšor firmu, dok je advokatska kancelarija „Monfrini Bitton Klein" takođe iz Švajcarske čuvala dokumentaciju firme predsednikovog kuma.

Ofšor firmu Petrović nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, kako nam je potvrđeno iz ove institucije, iako je po zakonu bio dužan to da uradi. Sve osobe koje su na državnim pozicijama u Srbiji moraju javno da razotkriju svoje poslove i imovinu, a ko to ne uradi, rizikuje da bude krivično gonjen.

Petrović nije skrivao informacije samo u Srbiji.

Dokumenta otkrivaju i da su od agencije „Alcogal", koja je angažovana da otvori ofšor firmu, Petrovićevi advokati pokušali da sakriju da je javni funkcioner - verovatno kako bi se izbegle dodatne provere. „Alcogal" je, ipak, otkrio ko je Petrović i u njihovoj bazi se vodio kao „klijent visokog rizika".

Kompanija „Arkshore" još postoji, ali je neaktivna od novembra 2019. godine, prema podacima poslovnog registra Britanskih Devičanskih Ostrva.

Novinari KRIK-a danima su zvali Petrovića, ali se nije javljao na telefon. Nije odgovorio ni na pitanja koja su mu poslali preko advokata.

Prikrivanje

Početkom 2016. Petrović je ušao u poslednju godinu rukovođenja državnom kompanijom EMS čije je upravljanje preuzeo nakon što su njegov kum Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) došli na vlast 2012. godine.

U isto vreme, angažovao je tim ljudi iz švajcarske konsultantske agencije „Fidinam" da mu pomognu da tajno postane vlasnik kompanije „Arkshore International LTD" i preko nje računa u Švajcarskoj.

Ne čudi da je Petrović izabrao ovu agenciju. Ona je firma koja je imala iskustva u skrivanju identiteta svojih klijenata i ranije je to činila za biznismene ili političare kojima je pomagala da kroz mrežu ofšor kompanija skrivaju bogatstvo.

„Fidinam" je u Petrovićevo ime komunicirao sa „Alcogal"-om, jednom od vodećih advokatskih kancelarija iz Paname koja se bavi osnivanjem ofšor firmi po različitim egzotičnim destinacijama.

Komunikacija, međutim, nije išla glatko.

Petroviću je, kako deluje iz dokumenata, bilo važno da sakrije da je državni funkcioner - kao takav potpada pod posebnu kategoriju klijenata koji su označeni kao „politički izložene osobe" (PEP). Osobe sa ove liste agenti koji osnivaju ofšor kompanije detaljno proveravaju i istražuju zbog njihove potencijalne povezanosti sa korupcijom, sumnjivim poslovima ili pojedincima.

Švajcarski partneri su možda upravo zbog toga „Alcogal"-u prećutali ovu informaciju.

„(Petrović) nije PEP", istakli su iz „Fidinam"-a.

Zaposleni u „Alcogal"-u, međutim, otkrili su da to nije tačno.

„U našoj bazi podataka, on (Petrović) je označen kao PEP zbog svoje funkcije", naveli su iz „Alcogal"-a i Petrovića označili kao klijenta „visokog rizika".

Od „Fidinam"-a su zatražili da im dostavi pismo Petrovićeve banke koje bi potvrdilo da sa njim, kao svojim klijentom, banka ima dobru saradnju. „Zahtevamo referentno pismo banke u njegovo ime", bio je odlučan agent. Ovakvo pismo moglo bi da otkrije različite informacije - poput toga gde ima račun i od kada.

Ovo nije odgovaralo Petroviću i njegovim advokatima iz „Fidinam"-a. Švajcarska agencija je našla način kako to da izbegne.

„S obzirom na njegov položaj i sveukupno bogatstvo, klijentu (Petroviću) nije problem da dobije referentno pismo banke, ali to je samo oduzimanje vremena, kako nama, tako i njemu", odgovorili su iz „Fidinama" i predložili da oni sastave taj dokument. „Da li biste prihvatili referentno pismo od 'Fidinam'-a umesto da zamarate klijenta ovim dodatnim zahtevom?"

Taktika se pokazala kao uspešna. „Alcogal" je popustio.

Švajcarski advokati čuvaju tajnu

Kako bi se predstavio u što boljem svetlu pred „Alcogal"-om, Petrović je pribavio pismenu preporuku poznatog švajcarskog advokata Enrika Monfrinija, osnivača advokatske kancelarije „Monfrini Bitton Klein".

„Oduvek je održavao dobre odnose sa krajnjim vlasnikom (Petrovićem) i može da svedoči o njegovoj ličnoj i profesionalnoj časnosti", preneli su iz „Fidinam"-a preporuku Monfrinija navodeći da njih dvojica sarađuju već četiri godine.

Upravo advokat iz Monfinijeve kancelarije, Džejms Bouzaglo, čuvao je dokumentaciju Petrovićeve firme „Arkshore International"

Ovaj advokat, u biografiji objavljenoj na sajtu advokatske kancelarije, predstavljen je kao neko ko klijentima pere biografije - pomaže im tako što pokušava da sa interneta ukloni informacije koje smatraju štetnim po svoj ugled. Navodi se i da lobira za klijente kada ih banke stave na crne liste ili im zatvore račune, kao i da pomaže onima koji se nađu na Interpolovim poternicama.

Advokat Bouzaglo 2015. godine bio je vlasnik sajta „Antidot", koji je objavljivao tekstove u kojima su napadani novinari u Srbiji, opozicioni lideri, ali i tužilac Saša Ivanić koji vodi neke od najznačajnijih postupaka protiv organizovanog kriminala.

„Barka" sakrivena od Agencije

Petrović u Srbiji nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije da je vlasnik ofšor firme.

U njegovim imovinskim kartonima koji su bili objavljeni na sajtu ove institucije, nije bilo navedeno da je vlasnik „Arkshore International" sa Britanskih Devičanskih Ostrva.

Agencija je u pisanom odgovoru KRIK-u potvrdila je da Petrović nije prijavio ovu ofšor firmu.

Krivično je delo ako funkcioner ovoj instituciji ne prijavi sve što poseduje, ističe profesor Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije za sprečavanje korupcije.

„Ako prikrivate imovinu i prihode, to je krivično delo, imate zakonsku obavezu da to prijavite jer kao nosioci javnih funkcija morate da vodite računa o javnom interesu", kaže Stojiljković za KRIK. „Svrha toga (prijavljivanja) je da znamo šta su izvori finansiranja javnih funkcionera kako bismo bili sigurni da se rukovode nekakvim javnim interesom."

Petrović je čak dve godine nakon odlaska sa čela EMS-a po zakonu bio dužan da prijavljuje bitne promene imovine Agenciji, ali se ofšor firma nije pojavila ni tada ni u jednom od njegovih imovinskih kartona.

Kompanija „Arkshore International" još postoji, ali je neaktivna od pretprošle godine. Agencija „Alcogal" prestala je da sarađuje sa njom, a novi agent nije postavljen. Po zakonima Britanskih Devičanskih Ostrva, svaka kompanija mora da ima agenta, a ukoliko ga nema, postaje neaktivna.

Ova firma nije bila jedina koju je Petrović imao na ofšoru, o čemu je KRIK ranije pisao.

Osim na Britanskim Devičanskim Ostrvima, Petrović je osnovao firmu i na mnogo bližoj ofšor destinaciji, usred Evrope - u Luksemburgu, dve godine nakon što je napustio mesto direktora EMS-a.

U januaru 2019. osnovao je kompaniju „Fabergé Advisors" i tako tajno ušao u niz poslova u Srbiji - uvoz lekova, razvoj tehnologije za solarnu energiju, kao i avio-prevoz. I za ove poslove se otkrilo zahvaljujući međunarodnoj saradnji novinara - francuskog „Le Monda", novinarske mreže OCCRP i KRIK-a, koji su došli do podataka o stvarnim vlasnicima luksemburških kompanija.

Ceo tekst možete pročitati na linku: https://www.krik.rs/barka-predsednikovog-kuma-petrovic-sakrio-ofsor-firmu-i-racun-u-svajcarskoj/

KRIK zatrpan tužbama ljudi bliskih režimu

08/12/2021

Redakcija KRIK-a prethodnih meseci zatrpana je nizom tužbi koje su, u većini slučajeva, podneli ljudi iz vlasti ili njima bliski biznismeni. Ukupna vrednost 10 postupaka koji se trenutno vode protiv redakcije, urednika i novinara je 90 miliona dinara - što je tri puta više od godišnjeg budžeta KRIK-a. U jednom slučaju se čak traži zatvorska kazna za novinarke. „Postupci predstavljaju veliki pritisak na našu redakciju i mislim da su u pitanju SLAPP tužbe, odnosno da su pokušaj da se ućutka i ugasi KRIK", smatra urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.

Piše: Bojana Jovanović

Među onima koji su tužili novinare i urednike KRIK-a su čovek koji je optužen da je organizovao proizvodnju droge, šef obaveštajne agencije BIA, načelnici policijske jedinice, tajkuni bliski vlasti, ljudi koji su se nalazili na interpolovim poternicama, kum predsednika Srbije, izdavač provladinog tabloida, državna agencija, kao i međunarodna korporacija.

Tužbe su lančano stigle, a tokom prethodnog meseca KRIK je tužen čak jednom nedeljno. Većinu onih koji su tužili KRIK spajaju veze sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ili sa ljudima iz njegovog okruženja - što ukazuje da cilj tužbi nije zadovoljenje pravde, već gušenje medija. Ovakve tužbe poznate su kao SLAPP tužbe.

Šta je SLAPP tužba

SLAPP je skraćenica od Strategic Lawsuit Against Public Participation (strateške tužbe protiv javnog istupanja) i označava tužbe koje su usmerene na pritisak na medije i pojedince da bi ih odvratili od kritičkog istupanja. Cilj tužioca nije da dobije obeštećenje i pravdu na sudu već da zaplaši tuženog, izloži ga trošku dok ne odustane od daljeg pisanja.

U većini slučajeva, oni koji su tužili KRIK nisu poslali nikakvo upozorenje da pripremaju tužbu, nisu tražili demanti, niti se javili redakciji sa zahtevom za ispravku teksta. Uglavnom nisu želeli da pričaju sa novinarima ni pre objavljivanja priče, odbijali su da nam daju komentar i spuštali slušalicu.

Svaka tužba predstavlja veliko opterećenje za redakciju KRIK-a koju čini 14 članova.

Sam sudski postupak oduzima mnogo vremena urednicima i novinarima - od pripreme odgovora na tužbu do svedočenja ili saslušanja na sudu. Primera radi, tužbe u aktuelnim slučajevima protiv KRIK-a, sa propratnom dokumentacijom imaju ukupno više od 500 strana koje se moraju analizirati i na njih odgovoriti.

Sem što zahtevaju veliko ulaganje vremena, one predstavljaju i veliku finansijsku pretnju po redakciju. Ukupna vrednost tekućih postupaka protiv KRIK-a iznosi više od 90 miliona dinara. Ovaj iznos tri puta je veći od godišnjeg budžeta organizacije.

Glavni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra da je cilj ovih tužbi da se redakcija iscrpi i da se na nju izvrši pritisak kako ne bi nastavila da se bavi svojim poslom.

Ko je sve tužio ili pokrenuo postupak protiv nas: Bogoljub Karić, Predrag Koluvija, Nikola Petrović, Bratidslav Gašić...

Nikola Petrović, bivši direktor državne firme „Elektromreža Srbije" i kum predsednika Srbije, podneo je krivičnu tužbu protiv novinarki KRIK-a Dragane Pećo i Vesne Radojević zbog priče koji smo objavili u okviru međunarodnog istraživanja „Otvoreni Luksemburg". U tekstu smo otkrili da je Petrović bio vlasnik ofšor firme u Luksemburgu i da je preko nje tajno ušao u različite poslove u Srbiji. Preko nje Petrović je ušao u posao sa biznismenom sa kriminalnim vezama Stankom Subotićem, od koga je, ispod cene, kupio avio-kompaniju. Predsednikov kum u tužbi tvrdi da su novinarke KRIK-a nezakonito koristile njegove lične podatke - iako u tekstu nema takvih podataka, već su u pitanju informacije o kompanijama koje potiču iz zvaničnih dokumenata. Ne traži novčanu, već zatvorske kazne za novinarke: da se Pećo osudi na dva meseca, a Radojević na mesec dana zatvora.

Ceo tekst možete pročitati na ovom linku https://www.krik.rs/krik-zatrpan-tuzbama-ljudi-bliskih-rezimu/