Zrenjanin: Pitanja posle jedne saobraćajne nesreće

Neodgovoran ili nije odgovoran

  Nesrećnog Miloša Anđelića iz Zrenjanina više ništa ne može da vrati u život, ali njegovi najmiliji i najrođeniji i pored toga zaslužuju i traže da do kraja budu razjašnjeni svi detalji njegove pogibije 23.10.2009.

Milan Malenović

Pomenutog dana, u večernjim satima, na bicikl sa motorom koji je vozio pokojni Miloš naleteo je svojim vozilom dvadesetjednogodišnji Rade Vidović, takođe iz Zrenjanina, inače pripadnik policije. Ubrzo po nesreći Opštinski sud u Zrenjaninu doneo je rešenje kojim se Rade oslobađa svake odgovornosti za ovu nesreću.

Ono što prvo upada u oči, a što nadležni nisu ni pokušali da razjasne, jeste činjenica da je do nesreće došlo oko 21.45 časova, a da je policija dežurnog sudiju o tome obavestila tek oko 23 časa. Šta su pripadnici MUP-a Zrenjanin u međuvremenu radili na mestu događaja? Rodbina sumnja da je u tom intervalu dežurna patrola pomogla da se prikriju pravi tragovi, jer ne samo što je Rade njihov kolega, već je i Radetov otac njihov penzionisani kolega.

Sudeći po skici lica mesta jasno je da je do sudara došlo na sredini raskrsnice ulica M. Tita i Zdravka Čelara. Nedvosmisleno je utvrđeno i da je saobraćajni policajac Rade prekoračio dozvoljenu brzinu, kao i da nisu radila oba prednja svetla na njegovom vozilu. Ipak, sve ovo nije bilo dovoljno da se utvrdi i njegova sakrivica, jer je sud pošao od pretpostavke da je pokojni Miloš dolazeći iz sporedne ulice u raskrsnicu ušao ne poštujući prednost drugog vozila. Pri tome, jedini ko bi tako nešto mogao da izjavi je Rade, čiju je izjavu trebalo uzeti sa podosta rezerve budući da je i on sam učesnik.

Da je sud želeo malo ozbiljnije da se pozabavi ovim slučajem, umesto što je bezrezervno poverovao uniformisanom licu zainteresovanom za ishod celog slučaja, utvrdio bi da je Milošev motocikl udaren sa zadnje strane, na samoj sredini puta. Odatle pa do zaključka da je Miloš želeo da sa glavne ulice skrene u sporednu, kada je na njega od pozadi naletelo Radetovo nepropisno osvetljeno vozilo, pri brzini daleko većoj od dozvoljene, ostao bi samo još jedan korak.

Uz to, pitanje je šta bi bilo da je slučaj obrnut, odnosno da je civilno lice usmrtilo policajca, da li bi taj istražni i logički korak bio pređen. Ovako, rodbina sumnja u dobronamernost policije koja je zaboravila da o nesreći odmah obavesti istražnog sudiju i da taj previd nije učinjen da bi se pomoglo svom kolegi.