Beli kriminal
Nedeljna vizita u
srpskim zdravstvenim centrima
Umesto oreola, skinite im glave
"I lekari su ljudi, samo to često zaborave", napisao je Džordž Bernard Šo. Verovatno je hteo da ove ljude božanskih mogućnosti spusti na zemlju, da im skine oreol sa glave, koji većina zasluženo nosi već dva i po milenijuma. Nažalost, Hipokratovu zakletvu neki lekari olako zaboravljaju, pa se rado hvataju novčanica da "osveže pamćenje"... Toliko su opsednuti mirisom novca, da umesto oreola, nekima treba skinuti i glavu da bi se spasli oni koji spas života od njih traže... Evo i primera iz nedeljne vizite naših novinara po srpskim klinikama
Milica Grabež
Arpad Nađ
Dopunski rad u Kliničkom
centru u Nišu nedavno je zabranjen zbog primećenih enormnih zarada pojedinaca,
i sada je predmet svakodnevne opsežne kontrole policije iz Odeljenja za
suzbijanje privrednog kriminala niške policijske uprave.
Naime, nekolicina lekara je
poseban predmet istrage, jer rekapitulacija njihovih zarada, tj. zarada od
dopunskog rada koja se isplaćuje preko redovne plate (uključujući dežurstva i
pripravnosti), iznosi po nekoliko miliona dinara. Na primer, docent dr Zoran
Perišić, kardiolog - rekapitulacijom bruto primljenih iznosa utvrđeno je da
je primio blizu 4.000.000 dinara u prošle dve godine.
Radi boljeg razumevanja
ovog slučaja, treba napomenuti da plata specijaliste neurohirurga ili hirurga
bilo koje specijalnosti u KC u Nišu iznosi oko 70.000 mesečno.
Bivši, četvorostruki
ministar Tomica Milosavljević ozakonio je dopunski rad u državnim
ustanovama, kroz dozvoljenu 1/3 rada van radnog vremena u državnoj ustanovi.
Na Klinici za kardiologiju
KC u Nišu primaju se i urgentni slučajevi, te zbog toga i nema nikakvog učešća
pacijenata u plaćanju troškova njihovog lečenja, jer je reč o ustanovi koja je
označena kao prvi stepen hitnosti u medicini. A poznato je da je zabranjen
dopunski rad u ustanova u kojima postoje liste čekanja na medicinske usluge. A
u ustanovama u kojima se leče pacijenti koji su životno ugroženi, oni podležu
zdravstvenom osiguranju i bez zdravstvene knjižice.
Na Klinici za kardiologiju
organizovano je dežurstvo od tri lekara za zbrinjavanje hitnih slučajeva van
radnog vremena. No i pored toga, ako van radnog vremena dođe pacijent sa
sumnjom na infarkt srca, poziva se ekipa lekara koja bolest dijagnostifikuje,
rade mu koronarografiju (snimanje krvnih sudova srca), i ako je potrebno, urade
širenje krvnih sudova srca i ugrade stent. Naravno, sve ovo se dobro naplati od
Fonda za zdravstvenu zaštitu. Ovo bi bilo sve uredu da nema dovoljno lekara
koji znaju ovu dijagnostiku i terapijsku proceduru.
Zašto ovo sve ne radi ekipa
lekara koja već dežura, budući da je desetak lekara sa ove klinike edukovano i
radi ove procedure rutinski? Koji je onda razlog za postojanje dežurne ekipe,
šta onda ona radi, ako ne zbrinjava i hitne slučajeve, a ovi lekara primaju
naknadu za ta dežurstva?
Ovo je namenski
organizovano sa ciljem da se što više novca otme iz Fona zdravstva. Pojedinici
iz ove grupe lekara čak i za pacijente koji dođe na kliniku u prepodnevnim
časovima kao hitni slučajevi, fakturisali su za naplatu kao ''vanstandarna
usluga''. Ovakav sistem prelivanja novca u džepove lekara sa Klinike za
kardiologiju funkcionisao je sve do polovine prošle godine, kada je Ombudsman
zabranio ovakav rad. Šta je sa novcem koji su ovi lekari već naplatili?
Docent Zoran Perišić je u
radnom odnosu na Medicinskom fakultet u Nišu i prima celu platu, radi na
Klinici za kardiologiju, na kojoj takođe prima punu platu, dežura na ovoj
klinici i za taj ''rad'' prima solidnu naknadu, a radio je ''vanstandardne
usluge'' i tu je zarađivao više od plate lekara, tako da ispada da je radio
više od 30 sati dnevno! A na birou rada samo u Nišu, ima preko hiljadu lekara.
Gde je ovde lekarska etika?!
Ali, ovih dana, drskost pomenutih lekara
iskazana je i u pismu koje su uputili direktoru KC, kojim traže da se ponovo
plaćaju ''vanstandardne'' usluge, jer u suprotnom neće lečiti bolesnike sa
infarktom srca. Prvi potpisnik pisma je docent Perišić!
Vesela skupina
Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj
Kamenici je čudo nad čudima, i to po svim pitanjima, a najvažnije je
zlostavljanje zaposlenih. Naravno ne svih, nisu svi elita, i nemoralni.
Nemoralna krađa u ovoj ustanovi vrši se pod dirigentskom palicom Bojana
Pajtića, Dušana Elezovića, Dragoslava Petrovića, a bogami i Nenada Čanka.
Institut je velika bara sa puno halapljivih krokodila.
Čudne su i navodne silne nagrade direktorke ove ustanove, Nade
Čemerlić-Adžić. Zašta ova bezobzirna žena dobija nagrade? Nema na
ovom institutu ničeg što se može nagraditi, već samo na sve pljunuti, koliko je
sve gadljivo. Nije za Institut bitna reputacija stručnosti i što više novih
poduhvata na polju medicine. Bitna je poslušnost zaposlenih, i što veći broj
ulizica direktoru i njenom timu.
Šta ima još orginalnog na Institutu? Institut ima
najnoviji i najskuplji CT, na kome su se direktorka i njen tim dobro nafatirale
novčano. Ova direktorkina skupa igračka je pretplaćena, ali je još veći problem
što ne radi! A zašto ne radi? Zato što na ovom institutu nema dovoljno
pacijenata za ovaj CT za kardiološke i kardiovaskularne pacijente. CT je
dodatna dijagnostička metoda i nekada se obavljala na Institutu za plućne
bolesti i onkologiju. I sve je funkcionisalo, ali je direktorka Nada htela da
zaposli muža blizu sebe. Na CT dijagnostiku samo su u Vojvodini velike liste
čekanja: nekome je bitno da brzo stigne na red, da što pre krene sa lečenjem, a
ovaj stoji.
Menadžment direktorke Nade, njeni i najbliži saradnici,
jedna su vesela skupina - elita. Pa, upoznajte ih.
Prva je Nada Čemerlić-Adžić. Ona ne preza ni od čega, ne
boji se ni pokrajinske vlasti, kojoj navodno polaže račune, ali ne boji se ona
ni Boga. Rodbinski je više vezana za Nenada Čanka. Njena sestra od ujaka je
bila Čankova žena. Nadica je tetka Čankovom sinu.
Preko Čankovih ligaša Nada je profesoru Svetozaru
Nićinu kupila zvanje akademika. A on je jedan sraman čovek. Pod noge je
bacio svoju hiruršku karijeru. Više voli da je poznat po tome što zna kako doći
do para. Na Institutu ima još jedan izvor prihoda. Profitira od dolazaka
navodno čuvenih italijanskih kardiologa, koji su sve češći gosti na institutu.
Na koji način to radi? Obezbeđuje im smeštaj, vodi ih u lov, na pijanke. On je
savestan medicinski savetnik.
Važan spoljašnji saradnik Instituta je i direktorkin teča
- Duško Radovanović. Njegova firma kao osnovnu delatnost ima
''umetnost''. Teča je vlasnik svih tendera na Institutu, kada su u pitanju
građevinske rekonstrukcije. Svaku rupu je radio, smo da bude dobro praćen. A na
Institutu se gradi, popravlja, a najviše se krade. Teča je stalno na Institutu,
kao da je zaposlen.
Spoljna saradnica Instituta je i direktorkina mama
- krojačica. Ona dobija tendere, kada su u pitanju uniforme zaposlenih!
Glavni savetnik direktorke je pravnica Sanja Grahovac,
njena snaha. Ko se sa njom sukobi trebaju mu Arkanovi ili Legijini advokati,
ili još bolje - njihovi vojnici. Sav pravni mehanizam tenderske politike
Instituta i pravno mučenje zaposlenih je njeno delo. Ona Nadu savetuje kako
zakonski, ako se ta reč može u ovom slučaju upotrebiti, nekoga da uništi i
dovede do otkaza.
PR Instituta, gospodin Trajkovski, drug je Dušana
Elezovića (šefa pokrajinskog odbora DS-a). Ima i sekretaricu i platu
od sto hiljada dinara, veću od najbolje plaćenih hirurga.
Institutu u Sremskoj Kamenici potrebno je veliko
čišćenje. Najbolje sredstvo za čišćenje su motke.
Seks i unapređenja
U Kliničkom centru Srbije smrad se može očistiti samo
puškama. Kliničkim centrom drma akademik Predrag Peško, sa klanom Bumbaširević.
Docent Đorđe Bajec, direktor KC, poznat kao prepisni doktor nauka,
unapređen je u zvanje profesora. Da se za pljačku dobijaju zvanja, Bajec
zaslužuje i zvanje - akademika! Profesuru su mu dodelili Predrag Peško, da
Bajec ne ide za tragovima njegovih lopovluka, a u pomoć je priskočio i dekan
Medicinskog fakulteta u Beogradu, akademik Vladimir Bumaširević.
Iza Peška stoji jaka žena, njegova supruga Slavojka,
koja je lekar na Klinici za plastičnu hirurgiju. Slavojkin zemljak je Bata
Đurović, načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.
Slavojka zna da stopira hapšenje, ako joj se dobro plati. Dok njen muž Predrag
pravi pare, ona zna da ih troši.
Lekara Đorđevića, koji je dugo zamenjivao u
obavezama Slavojkinog muža, Predrag je oterao iz Kliničkog centra. Njegovog
naslednika u Slavojkinom zagrljaju dr Lazovića, Peško je premestio u
drugu ustanovu, a aktuelnog Slavojkinog ''tešitelja'' dr Milana Stojičića
nije izabrao u zvanje asistenta, što je razbesnelo i Slavojku i njenog
zabavljača. Gospođa Slavojka kad zapeva, mnogi zakukaju, ako joj nisu po volji.
Srpsko zdravstvo je odavno od javne ustanove postalo
javna kuća.