Skeptično

Ispod Mire trista vire

Piše: Olga Stojanović

To što ispod šinjela (da ne kažemo suknje) profesorke Mire Marković, koja živi i radi u Rusiji, "trista vire" ne odnosi se baš na celih trista, već samo na poneke koji decenijama ne izmiču mojoj pažnji. U knjizi Markovićeve "Destierrada e Emperdida", što u prevodu znači "Prognana i neizgubljena" jedan segment se odnosi i na velikog srpskog maga biznisa i medija Željka Mitrovića, u daljem tekstu Tomasa Mora, čoveka za sva vremena.

Čitajući na internetu ovu informaciju, osetila sam preku potrebu da napišem komentar, koji je i objavljen, a u kome, gle, branim Miru Marković, da ne kažem da je i pravno zastupam u odnosu na lik i delo Ž. Mitrovića! Ono što je profesorka objavila u potpunoj je saglasnosti sa mojim ličnim iskustvom u vezi sa nekadašnjim funkcionerom JUL-a, koji je potom postao i vlasnik ostalih meseci u kalendaru, uključujući i oktobar 2000.

U stavu mirno je stajao kada bi na MIG 21 Markovićeve slušao njene naloge, uprkos tome što je tada imao odista ozbiljne probleme sa vodoinstalaterima i ostalim majstorima koji su mu gradili kuću. Lično sam zahvalna Mitroviću na pristojnim honorarima iz 97. godine prošlog veka za časopis skrojen i finansiran u vreme kampanje za predsedničke izbore.

Fenomen Željko Mitrović je zakonomerno inkorporiran u memorijal profesorke Marković, jer je jedan od onih koji su doprineli izdaji ove osobe iz čijeg su krila, kao materinog, nastali. Ne kao ličnosti, već kao moćnici. Tu je i izvesna Petkana, alijas visokotiražna Ljiljana Habjanović, a o Ljubiši Ristiću se ne bih izjašnjavala jer je ipak sačuvao dostojanstvo i nije potegao nesaglediv put do neizmernog bogaćenja.

Mirjana Marković ima pravo na sopstveni "memorijalni kompleks". Kao i svaki moćnik, poput blaćenog pa potom slavljenog Broza, koji ga ima i u fizičkom smislu. E, profesorka Mirjana ga ima u psihičkom. Šta ona ima u fizičkom ili koju ocenu ima iz fizičkog u gimnaziji u Požarevcu, neću da sudim jer mi požarevački "Dnevnici" nisu dostupni na uvid, osim onih dnevnika koje je objavljivala u Dugi.

Ponesen moći koju je ostvario tako kako ju je ostvario, Željko Mitrović nije pokazao ič lojalnosti prema profesorki koja mu je predavala barem srpski, sociologiju i napose matematiku. Prognana i neizgubljena Mira možda parira neprognanom i izgubljenom Željku. Kao što su ruski pisci nedvojbeno izašli iz Gogoljevog šinjela, tako je i Željko izašao iz Mirinog. To je Srbija, a Moskva suzama ne veruje. Mada i bogati plaču.