(P)likovi
Ko je Marija Nenić, žena jača od policije,
tužilaštva, sudova...
Na svoju ruku, u tuđem posedu
Zahvaljujući zaštiti koju uživa od
direktora policije Milorada Veljovića, Marija Nenić nesmetano otima kuće i zemljište
po Beogradu, zida i prodaje objekte suprotno odlukama suda i na svakom koraku
dokazuje kako je jača i od same države.
Mersiha Hadžić
Nekadašnja novinarka TV B92 i RTS-a Marija
Nenić danas služi kao telal koji medijima i javnosti prenosi šta je vrh
policije odlučio - koga će da hapsi, a koga neće. Zbog toga ima izvanredne veze
u srpskoj policiji koje obilno zloupotrebljava za lične potrebe.
Ona je vlasnica placa na
beogradskoj adresi Sanska 43, koji je 2005. kupila od Latinke Perović.
Na placu se u to vreme nalazila letnja kuhinja, kao pomoćni objekat glavnog
objekta, stambene kuće, na susednoj parceli. Ukupna površina Nenićkine parcele
je iznosila manje od tri ara, koliko je najmanje potrebno da bi se odobrila
izgradnja. Uprkos tome, ona uspeva prvo da dobije dozvolu za adaptaciju i
proširenje letnje kuhinje, a zatim kreće u otimačinu zemljišta na kome se
nalazio glavni objekat, tada u vlasništvu Milorada Dimića koji je na
boravku u Sjedinjenim Američkim Državama.
Da bi ovo ostvarila ona tokom 2006.
i 2007. angažuje ovlaštene geometre preduzeća "Prima Res" DOO
iz Beograda koji su falsifikovali potpis Stevana Stefanova, jednog od
komšija, koga zatim bez njegovog znanja i odobrenja predstavljaju kao vlasnika
i korisnika nepokretnosti, podnosioca zahteva za brisanje objekta u katastru i
investitora stručnih geodetskih radova. Posle toga, "Prima Res" u Katastru
prikazuje da je Dimićeva kuća srušena, iako to tada nije bilo tačno, pa se ista
briše. Kada je Stefanov saznao da je njegov potpis zloupotrebljen on 8. juna
2011. podnosi krivičnu prijavu Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu protiv
Marije Nenić i njene majke Slavice Nenić, zavedene pod brojem Ktr. 5685/2011,
ali se po istoj još nije postupalo.
Tek dve godine pošto je Dimićeva
kuća proglašena nepostojećom, preduzeće "Peđa Crnotravac" istu
ruši po nalogu Marije Nenić i iz nje u nepoznatom pravcu odnosi vredne stvari i
mašine. Nenićka se zatim upisuje kao jedan od vlasnika pomenute parcele, dok su
ostali suvlasnici bili Stefanov (koji o svemu još uvek nema pojma) i Milorad
Dimić, jedini pravi vlasnik koji boraveći u SAD ne zna da mu u Beogradu
otimaju imovinu. Posle toga je Marija Nenić preko svojih veza u Katastru uspela
da ostale "suvlasnike" isknjiži i da ostane jedini vlasnik nepokretnosti.
Pošto je Stefanov saznao da je njegovo ime zloupotrebljeno kako bi se otela
parcela njegovog komšije, on Katastru podnosi zahtev za ponavljanje postupka
njegovog isknjiženja i uknjiženja Nenićke kao jedine vlasnice. Predsednica Komisije
za izlaganje Ljiljana Majstorović, pod pritiskom Marije Nenić i državnog
sekretara iz Ministarstva životne sredine Vladimira Jovanovića, donosi
rešenje kojim ovaj zahtev odbacuje, jer je, navodno, podneto od strane
neovlašćenog lica!? Tako je Stefanov ovlašćen kada je po njegovom
falsifikovanom zahtevu Dimićeva kuća proglašena nepostojećom, ali je po potrebi
i neovlašćen kada zaista podnosi zahtev za vraćanje parcele u posed pravog
vlasnika.
Pošto se tako domogla susedne
parcele, Marija Nenić podnosi zahtev za proširenje svoje kućice, koja je nekim
čudom sa prvobitnih petnaestak kvadrata u međuvremenu narasla na preko 40, pa
po dobijanju odobrenja doziđuje zgradetinu sa više stanova ukupne površine od
preko 600 kvadratnih metara. Pošto joj je oteto zemljište za ovo bilo malo, ona
od susedne parcele otima još. Tom prilikom od nje podstreknuti radnik Radoje
Bulatović ruši deo ograde prema susednom placu u vlasništvu porodice Mišić
i verbalno napada vlasnike koji su to hteli da spreče. Na lice mesta izlazi
policijska patrola koja sve zapisnički konstatuje, ali Nenićka zahvaljujući
svojim vezama, Milana Mišića od žrtve pretvara u agresora protiv koga vodi
krivični postupak. Čak su i jedne dnevne novine svojevremeno prenele njenu žalopojku
kako je, navodno, žrtva jednog ludaka i psihopate i da je iz bezbednosnih
razloga napustila svoju kuću i otišla u podstanare.
Mariju Nenić ne mogu da zaustave ni
sudska rešenja, kao ni čitav niz krivičnih postupaka koji se protiv nje vode u
beogradskom tužilaštvu, budući da ona iste opstruiše pomoću svojih. Iako je
Prvi osnovni sud 2010. doneo privremenu meru kojom joj se nalaže da uzurpirani
deo parcele porodice Mišić vrati pravim vlasnicima i obustavi sve dalje radove
na istom zemljištu, ona nastavlja po starom. U julu 2011. odlazi i korak dalje,
pa zemljište koje je privremenom merom trebalo da oslobodi, ona ograđuje i time
u potpunosti sprečava stvarne vlasnike da ga koriste.
Ova žena je, izgleda, jača i od
policije, tužilaštva, sudova...Jača je i od same države, jer ima potpunu
zaštitu direktora policije Milorada Veljovića i njegove desne ruke Rodoljuba
Milovića. Verovatno će uskoro da prisvoji celu opštinu Voždovac.