Zaječar
Gde su nestala umetnička dela iz
zaječarskih institucija kulture
Šesti prst ljubitelja umetnosti
Ozbiljne
posledice javašluka u bivšim Domu omladine i Kulturno - prosvetnoj zajednici, a
potom u Centru za kulturu grada Zaječara
dovele su do toga da samo iz fonda ugledne Likovne kolonije "Gamzigrad" nedostaju dela
23 rada autora, a niko pouzdano ne zna šta se dešavalo sa radovima nastalim na
Koloniji naive. Slike čame u ćumezima, a skulpture se guraju sa mehanizacijom JKP
"Kraljevica"
Vuksan Cerović
Da "Tabloid" nije počeo da se interesuje za umetnička dela
nastala na Koloniji naive, koja je organizovana od 1989. do 1999. godine kao preteča
zaječarske "Gitarijade", za dela nastala u okviru ugledne Likovne
kolonije "Gamzigrad", verovatno se još dugo ne bi znalo da se sa golemim
kulturnim blagom koje tokom tih manifestacija nastalo, nedomaćinski postupalo.
Koliko su dela naivci umetnici ostavili u amanet Zaječarcima više niko pouzdano
ne zna, pa se ne zna ni koliko ih eventualno nedostaje, ali se sa velikom sigunošću
može pretpostaviti da neka manjkaju.
Reporteru "Tabloida" trebalo je više od mesec dana da dođe do
koliko toliko pouzdanih podataka o golemom kulturnom blagu koje je nastalo
tokom 18 godina koliko se već organizuje Likovna kolonija Gamzigrad.
Cifre u službenoj evidenciji Centra za kulturu grada
Zaječara i cifre iz kataloga sa izložbi na kojima su dela predstavljana publici
nisu imale blage veze. Posle mesec dana usaglašavanja evidencija i proveravanja
konačno je ustanovljena prilično poražavajuća činjenica da nedostaju 24 slike
(ulja ne platnu, pasteli i gvaš) dok se za 19 dela od keramike ne zna da li
nedostaju ili niko ne može da ih prepozna, a to je isto kao da ih nema.
Potpisnik ovih redova i danas se seća sa koliko je žara zaječarski naivac Milan
Šolc u leto 1989. godine nagovarao pokojnog Kostu Čauša (Kostadina
Kostadinovića), tadašnjeg direktora Doma omladine, da u Zaječaru organizuju
koloniju naivnih umetnika. Uspeo je da ga ubedi. Ta prva kolonija okupila je
umetnike Milana Karakaševića, Božu Marića, Milana Mijajilovića
i Sinišu Tečankića, koji su zajedno sa Milanom Šolcom pred očima
radoznalih Zaječaraca stvarali skulpture u drvetu. Nismo uspeli da nađemo
pouzdan podatak koliko je dela nastalo i gde se sve danas nalaze.
Umetnici i Zaječarci
družili su se na otvorenom prostoru ispred Doma omladine sve do 1999. godine. U
leto 1994. godine na Kraljevici se okupila prava elita naivaca: Alžbeta Čižikova,
Eva Husarikova, Sava Stojkov, Janoš Mesaroš, Tomislav Paunković,
Velimir Đorđević, Slobodan Miljković, Ilija Filipović, Eva
Ras, Desanka Petrov Morar, Radoš Paunović, Milovan
Mijajlović Pop, Tomislav Jović Tot i Vlastimir Kostić.
Evidencija iz
koje bi se moglo tačno utvrditi koliko je ukupno umetnika tokom 11 godina
stvaralo u Zaječaru i koliko su dela stvorili i ostavili gradu domaćinu, uopšte
ne postoje.
Osim 25 dela
(ulja na platnu) koja su na revers data JKP "Kraljevica", JP
"Zaječar parking", "Timočkoj televiziji i radiju",
Zemljoradničkoj zadruzi "Nova brazda" i Odeljenju za lokalni
ekonomski razvoj grada Zaječara, za ostale u Centru za kulturu ne znaju ko su
im autori, kako se zovu i kojih su dimenzija. Morali bi da pogledaju šta na
slikama piše, ali Perislavu Duciću, bivšem direktoru Doma omladine i doskorašnjem
direktoru Centra za kulturu to nije na um padalo. Kao ni njegovim
prethodnicima. Uostalom, slike godinama nisu popisivane, jer da jesu, problema
sa evidencijama ne bi bilo.
U jesen 2009.
godine slike i skulpture stvarane tokom 11. godina postojanja Kolonije naive
izbačene su iz zgrade dotadašnjeg Doma omladine. Tada je osnovan današnji
Centar za kulturu spajanjem Doma omladine i Kulturno prosvetne zajednice pri
čemu, saznali smo ovih dana, nije uopšte rađen popis imovine koja se unosi u
novu ustanovu kulture, pa ni popis umetničkih dela, koja su nastala tokom
minulih decenija. Pošto je tadašnji gospodar Zaječara Boško Ničić bio
naumio da objekat Doma omladine pretvori u kuću rukometa, koja je kako smo čuli
trebala da ima i spa centar, dela koja su stvarali naivni umetnici preseljena
su Biznis inkubator (deo bivše tekstilne fabrike "Timočanka"), koji
je godinama to samo po imenu, zatim u prostorije MZ Grljan, da bi se
putešestvije stotinak slika završilo u jednoj maloj prostoriji bivšeg Doma
omladine.
Skulpture,
među kojima ima i nekih koje bi se lepo uklopile u zelene površine Zaječara,
nalaze se u sali u kojoj su nekada održavani koncerti, gde se sada druže sa
traktorima, motornim testerama, lopatama i drugim alatom JKP "Kraljevica",
koje sada tu prostoriju koristi kao garažu. U sali se oseća intenzivan miris
benzina.
Situacija sa
delima nastalim u okviru Likovne kolonije "Gamzigrad" jedva da je
nešto povoljnija. Kolonija je prvi put organizovana 1995. godine. Organizovali
su je Likovno društvo ZAART, Kulturno - prosvetna zajednica opštine Zaječar i
Narodni muzej Zaječar, zajedno sa suorganizatorom Preduzećem "Elektrotimok"
u čijem objektu u Gamzigradskoj Banji umetnici borave i rade. Tada je donet
Pravilnik o radu Kolonije kojim je, između ostalog, predviđeno da su učesnici
dužni da gradu Zaječaru ostave dva rada: jedan po svom, a jedan po izboru
Saveta (pretpostavljamo Kolonije, jer u Pravilniku to ne piše). Osim domaćih
umetnika tokom 18 godina u Gamzigradskoj Banji je stvaralo i pedesetak umetnika
iz inostranstva.
Kada smo
pre više od mesec dana zakucali na vrata Centra za kulturu raspitujući se za
bogato umetničko blago i njegovu sudbinu, od Zorana Sarića, koji je sada za to
zadužen, dobili smo evidenciju koja se sa evidencijom iz kataloga rađenih za
izložbe radova sa Likovne kolonije "Gamzigrad" nije slagala za 124
dela! Onda
su usledila usaglašavanja raznih evidencija, koja su potrajala petnaestak dana,
nakon čega smo dobili dokumenat u kome je sudbina 43 dela označena - znakom
pitanja!?
Uopšte nismo
uvereni da je to konačna cifra jer, da ponovimo, u Kulturno - prosvetnoj
zajednici, a kasnije u Centru za kulturu, nisu imali običaj da na kraju godine popisuju
umetnička dela niti da se interesuju za sudbinu onih koja se nalaze u Gradskoj
upravi, javnim preduzećima, ustanovama, bankama itd...
Po pomenutom
Pravilniku slike je trebao da čuva Narodni muzej u Zaječaru, koji jedini ima za
to odgovarajući prostor. Tako je i bilo do 2007. godine, kada je neko naljutio
gradonačelnika Boška Ničića, koji je naredio da se Pravilnik batali i da se sve
slike vrate u nadležnost Kulturno prosvetne zajednice. To vraćanje je potrajalo
sve do 2009. godine.
Po spiskovima
je vraćeno 116 dela iz Muzeja i nepoznat broj dela keramičkih radova - terakota
iz Istorijskog arhiva. Spisak tih dela nismo videli jer ima indicija da oni
koji su ta dela predavali i oni koji su ih primali nisu znali ni imena autora
ni imena dela, pa je jedino rešenje da ih prepozna neko ko je bio učesnik
kolonije kada su nastala, ili da ih vaskrsne sam autor. Ovako se o njima ništa
ne zna.
Koliko je
dela iz fonda Kolonije Gamzigrad poklonjeno niko pouzdano ne zna. Zna se da je
jedna slika poklonjena Aleksandru Konuzinu, ali nismo uspeli da saznamo
da li se radi o slici Julije Suhovetskaje "Carska palata" ili Nine
Suhovetskaje "Jutro na Romuliani 2003". Naravno, nema nikakvog
dokumenta da je slika data. Ima indicija da su još neka dela poklonjena, ali
nema traga ni koja ni koliko.
Zanimljivo
je, takođe, da da je potpuno nejasna sudbina slike poznatog slikara Miloša Šobajića
"Romuliana". U evidenciji Centra za kulturu pored podataka o tom delu
stoji napomena "ex gradonačelnik", ali nema objašnjenja šta to znači.
Postoji priča da je Šobajić poklonio sliku gradonačelniku Bošku Ničiću, ali
dokaza za to nema, niti je po Pravilniku to bilo moguće, jer je svaki umetnik
bio dužan da gradu domaćinu ostavi dva dela.
Što se tiče
čuvanja likovnih dela nastalih u okviru Likovne kolonije "Gamzigrad",
a nisu izložena u kancelarijama i Centra za kulturu ili u prostoru drugih
ustanova, javnih preduzeća i institucija, situacija je blago rečeno dramatična.
Više desetina slika je uskladišteno u dvema malim prostorijama, u zgradi gde je
ranije bila Kulturno-prosvetna zajednica Zaječar, koje se očigledno retko
otvaraju. Onoga ko ih otvori dočekuje miris memle, koji nedvosmisleno svedoči
da su ta dela u ozbiljnoj opasnosti. U fondu Kolonije ostala je samo jedna Šobajićeva
slika.
U razgovoru
sa novim rukovodstvom Centra za kulturu stekli smo utisak da je zainteresovano
da se tretman umetničkog blaga čija vrednost do sada nije procenjivana
poboljša, pa čak i da Likovna kolonija "Gamzigrad" u nekom galerijskom
prostoru ima stalnu postavku. Čuli smo i obećanje da će evidencije biti urađene
kako treba i da će svako umetničko delo biti dokumentovano fotografijom i
procenjeno. Ali treba sačekati i videti da li će tako zaista biti.