Mafija
Svi
donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (5)
Crna trojku čeka sudska straža
Doba
partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a
posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat režima lažnih
demokrata i njihovog Voljenog Vođe Borisa Tadića, čiji kabinet donosi ili
povlači optužnice i presude, vrši postavljenja sudija i tužilaca, njihove smene
i tumači pravila lojalnosti njegovoj stranci i njemu lično
Milovan Brkić
Kada se saznalo da je nekadašnji komunistički ministar
za kulturu u Crnoj Gori, narodni heroj Andrija Mugoša, ispraznio muzeje
na Cetinju, odnevši sve vredne slike, pesnik Matija Bećković je
polemišući sa njim napisao stih - Čuva straža ministra Andriju, al ne
čuva muzej od Andrije.
Ministarku pravde Snežanu Malović,
tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala Višeg tužilaštva u Beogradu Miljka
Radisavljevića i predsednicu Vrhovnog (i) kasacionog suda Natu Mesarović,
kao i članove njihovih porodica, čuvaju jake policijske snage. Ali, straže ne
čuvaju građane Srbije, sudije i tužioce od nasilja ove četvoročlane bande u
kojoj je i advokat iz Niša Boško Ristić, zvani Boca, koji
je takođe, kao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, član Visokog saveta
sudstva.
Gospođe Malović i Mesarović i gospodin Radisavljević
uselili su se u novu zgradu, u stanove od po 200 kvadrata! Da budu tu, na kamari, radi lakšeg obezbeđivanja. A i zbog njihovog
komfora.
Podsećamo da je predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata
Mesarović dobila već dva stana - u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu od 120
kvadrata, ali nije bila zadovoljna stanom u strogom centru Beograda, ostavila
ga je sinu Vladimiru, a ona se preselila u dobro čuvanu zgradu u Ulici
Proleterske solidarnosti na Novom Beogradu, u stan od 140 kvadrata, takođe u
elitnom naselju. Ni to nije pomoglo. Mala kvadratura. Tročlana banda je
odlučila da se useli u zajedničku zgradu, u stanove od po 200 kvadrata, da budu
stalno na okupu. (Fotografiju zgrade u kojoj stanuju objavićemo u sledećem
broju.) Ministarka Malović je dobila stan u novoj zgradi u Golsvortijevoj, koji
već dve godine danonoćno čuvaju policajci Policijske stanice Vračar, mada je
stan prazan, jer je gospođa Snežana "zbog lične bezbednosti"
preseljena u rezidenciju. Da bi joj Miljko bio bliži, stanovaće odsada u istoj
zgradi.
Šta su to zgrešili Bogu i građanima Srbije Snežana,
Nata i Miljko?
Zašto predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida
Petrović-Škero, koja je do pre dve godine bila na čelu "kuće
pravde", nije menjala adresu stanovanja? Zašto se nije preselila u
tvrđavu? Zašto DOS-ovi ministri pravde Dušan Petrović i Zoran
Stojković nisu tražili posebnu policijsku zaštitu, stanove-tvrđave...?
Bivši ministar pravde Dušan Petrović i danas putuje u
Šabac, i živi u porodičnoj kući svoga oca. Ni bivši ministar Zoran Stojković
nije odlazio iz stana na Banovom brdu. Njih dvojicu, kao ni gospođu Vidu
Petrović-Škero, nisu vozili blindiranim kolima, uz pratnju, kao da je reč o
američkom ili ruskom predsedniku.
Istine radi, treba podsetiti da su za vreme kada su
pomenuta gospoda bili odgovorni za rad srpskog pravosuđa, donete presude
optuženima za atentat na premijera Đinđića i za druga, najteža krivična dela,
ali da to nije promenilo njihove živote.
Kojih se to svojih (ne)dela danas plaši crna trojka
(Malović, Mesarović, Radisavljević)?
Da bi opravdali milione evra koje troše na svoje
stanove, plate, luksuzan život, putovanja, obezbeđenje, i da ublaže oštre
kritike koje na njihov račun dolaze iz Brisela i međunarodnih institucija, crna
trojka pravi pokazne vežbe kako su, navodno, iz pritvora Okružnog zatvora u
Beogradu - pritvorske jedinice u Ustaničkoj ulici, dvojica optuženih za najteža
krivična dela (Željko Milanović i Sretko Kalinić) pokušala bekstvo! Šanse da se
pobegne iz ovog zatvornog prostora, ravne su bekstvu iz zloglasnog Šošenka. To
potvrđuju i rukovodioci Ministarstva prave Srbije, ali računaju da su
višegodišnjim manipulacijama i lažima ubili u građanima zdrav razum. Čak su za
pomaganje u bekstvu dvojice pritvorenika uhapsili i trojicu stražara. Navire
logično pitanje - zašto bi stražari pomagali u bekstvu optuženima, dobro
znajući da je iz ovog zatvora praktično nemoguće pobeći?! Da li se to
pravosudna mafija poigrava sa našom inteligencijom, žrtvujući i slabo plaćene
čuvare u svojim providnim paradama.
Zašto je pravosudna mafija pokušaj nemogućeg bekstva
predstavila kao prvorazredni događaj, važan za nacionalnu bezbednost Srbije.
Zašto bi građane zanimao neuspeli pokušaj bekstva dvojice pritvorenika? To,
valjda, ostaje kao unutrašnja stvar u zatvoru. Pri tom, treba se prisetiti sa
kakvo pompom je najavljivano svedočenje "begunca" Sretka Kalinića,
kao ključnog svedoka da je Vojislav Koštunica inspirator atentata na premijera
Đinđića. Čak je ovaj čovek, optužen za desetine najsurovijih ubistava, opisivan
ako "snažna ličnost", kako bi kao takav bio kredibilan da se
Koštunica strpa u zatvor. Od tih lažnih optužbi nije ostalo ništa, ali danas
pravosudna mafija ponovo preti "saučesnicima u pokušaju bekstva".
Verujem da gađaju, opet, na Koštunicu, ili na advokate koji su odbegli od
Voljenog nam Vođe. Važno je da se stalno građani drže pod strahom od onih koji
su u zatvoru.
Pravosudna mafija do mišljenja građana, sudija i
tužilaca drži kao do lanjskog snega, njima je stalo samo do mišljenja koje o
njima i njihovim zaslugama ima Voljeni Vođa.
Na sednici Visokog saveta sudstva, održanoj 19.
oktobra prošle godine sa početkom u 14 sati, prema zapisniku sa ove sednice,
Nata Mesarović je istakla da je na proslavi Bezbednosno-informativne agencije
predsednik Republike Srbije Boris Tadić, u pozdravnom govoru zahvalio za
uspešno sprovedene reforme pravosuđa i borbi protiv korupcije, što je pozitivno
ocenjeno i u izveštaju Evropske komisije, kako je ona navela.
Da li predsednik Srbije ima ustavna ovlaščenja da se
meša u sudsku vlast? Ko je on da ocenjuje uspešnost reforme pravosuđa? Ako je
ovakvu ocenu izneo na proslavi u Bezbednosno-inormativnoj agenciji, da li je
onda reforma pravosuđa sprovedena uz učešće ove agencije i uz njeno direktno
mešanje u rad Visokog saveta sudstva. Po svemu sudeći, a to potvrđuje izjave
gosođe Mesarović, optužbe (i dokazi) koje su izneli Društvo sudija Srbije i
Udrženje javnih tužilaca Srbije na račun lažnih ''dosijea'' koje je BIA dostavljala o sudijama i
tužiocima, dobijaju potvrdu.
Svojevremeno
je ministarka pravde Snežana Malović izjavila da su neizabrane sudije ostale
bez posla, jer je BIA o njima dostavila izveštaje Visokom savetu sudstva
(prošlog savziva). Predsednica VSS Nata Mesarević je, odmah potom, demantovala
tvrdnje ministarke pravde, navodeći da BIA nije dostavljala nikakve podatke o
sudijama i tužiocima. Koja od njih dve laže?
Poznati po lopovluku, krađama sudijskih i tužilačkih
radnih mesta, i nadaleko čuveni po raznim prevarama i smicalicama koje se serviraju,
kako Komisiji Saveta Evrope - poznatijoj kao Venecijanska komisija, tako i
pokušaju poturanja Evropskoj komisiji da se postupak revizije bivših nosilaca
pravosudnih funkcija "dvija po evropskim standardima" Visoki savet
sudstva se nalazi u totalnom rasulu. Ne mogu da se pobroje sve zakonske povrede
koje su do sada izvršili i koje uporno čine i dalje. Naime, toliko su ogrezli u
sopstvenoj bahatosti, da njihovo sadašnje egzistiranje podseća na beskrajni
tamni i strasni lavirint po kome bezuspešno tumaraju međusobno se sudarajući o
brzoplete i političke izjave iskazane na njihovom sajtu putem "saopštenja za javnost" i
izjava njihovih dojučerašnjih članova, onih poštenih koji su dali ostavke, ili
naprasno proglašeni za kriminalce i pritvoreni ''do daljeg''. Koga time misle
da prevare, osim sami sebe, ko im još veruje, ko čita takve bajke? U čije ime
se to saopštava, ko se ispoljava kroz njih, čija je to volja, ko je režiser i
naručilac takvog programa? Ko drži dirigentske palice i diktira da se pravosuđe
skroz podredi izvršnoj vlasti? Da li će neko i kada odgovarati zbog toga?
Nisu svi članovi Visokog saveta sudstva i Državnog
veća tužilaca krivi za zlodela počinjena u takozvanoj reformi pravosuđa. Ima
među njima još poštenih sudija i tužilaca, samo je trenutak kada će kap da
prelije čašu. Ma koliko bili podložni političkom sistemu koji guši svaku iole
samostalnostalnu akciju i ugrožava opstanak ovih pravosudnih tela, sudije su
ipak sudije. Svejedno što to sada izgleda i sa distance deluje da se oni samo tako
zovu, a sve odluke povodom usvajanja prigovora ne donose oni, već crna trojka:
Ristić, Mesarović i Malović pripomognuta
praznoglavcima u vidu advokata Ćirica i profesora Dimitrijevića - ipak negde u
krajičku njihove svesti tinja onaj plamičak koji ih opominje i upozorava da će
crna trojka uskoro nestati sa političke scene, a oni ostaju i dalje nosioci
pravosudnih funkcija. Možda im neko i nekada oduzme funkciju
članstva u VSS, ali im stručnost i struku ne mogu oduzeti. Jednoga dana će
stati pred ogledalo i upitati se: "Šta ću pričati unucima kada me budu
pitali kako to da su za tebe važili jedni kriterijumi kada si reizabran i kada
si kao član VSS odlučivao o svom kolegi? Kako to da su tvoji predmeti po kojima
si postupao bili beskrajno savršeni, perfektni, bez ijedne procesne greške, bez
ijednog prekoračenog roka, a svom kolegi si zameravao upravo to?!
Šta previđa crna trojka (Boško, Nata, Snežana)?
Da li misle da su izborom novih 837 sudija, njihove
dece, dece njihovih prijatelja i članova vladajuće (žute) partije, dobili
poslušnike, glave bez jezika, koji će bespogovorno donositi presude koje se od
njih traže? Da li previđaju da će i ovi mladi ljudi, po njihovim zakonima, već
krajem ove godine morati da idu na "reizbor". Jer po isteku roka od
tri godine, novoizabrane sudije podležu "proveri". Da li su ih doveli
u neugodan položaj, i znaju li da će novi Visoki savet sudstva, kada nakon
izbora bude formiran, učinak njihovih izabranika oceniti lošim i poslati ih na
biro rada?
Nerizabrane sudije, njih oko 200, pre 18 meseci
podneli su aplikacije za kršenje ljudskih prava
Evropskom sudu u Strazburu, ukazujući da se politika uveliko uplela u
njihove sudijske karijere, što se u praksi svakim danom sve više potvrđuje, i očekuju
da će njihove tužbe uskoro da stignu U Beograd, da se država izjasni. Tek je
nedavno zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u
medijima stidljivo prokomentarisao da, između ostalog, i nerizabrane sudije
tuže državu za kršenje ljudskih prava, ali da do njega još nisu stigle takve
predstavke. Stići će, ne brinite! A onda će Srbija, iz budžeta, morati da
odvoji velike pare da nereizabranim sudijama isplati odštetu. Već u junu ove
godine doći će do promene vlasti u Srbiji. Da li će država da tu ošteti isplati
od para koje će oduzeti crnoj trojki, koji su, po volji Voljenog nam Vođe,
sproveli ove monstruozne čistke u pravosuđu?
Kao posledica tajnosti rada Visokog saveta sudstva,
preuzeta kao relikt prethodnog saziva VSS (navike se teško menjaju) najsvežiji
je primer regrutovanje mlađanog sudije Vladimira Mesarovića u Odeljenje
specijalnog suda za organizovani kriminal. To ne bi bilo začuđujuće jer smo već
navikli na činjenicu da ovaj mladi čovek ne mora ništa da radi, i da je imao
katastrofalne sudijske rezultate, posmatrano u trogodišnjem periodu za rada
sudija, počev od 2006. do 2008. godine, shodno kom mu je prosečna norma za taj
trogodišnji period bila, verovali ili ne, svega 40,10 odsto, procenat ukinutih
odluka 24,00 odsto (maksimalno je dozvoljeno da sudije krivičari imaju 15 odsto
ukinutih), ažurnost u radu u razmatranom periodu iznosila je 24,38 odsto (što
je procenat veći i prelazi jednocifreni broj, to je ažurnost za sudiju
nepovoljnija, a ova je katastrofalna).
Vladimir Mesarović je, inače, odlukom Visokog saveta
donetoj na osamnaestoj sednici 19. oktobra 2009. godine izabran za člana radne
grupe za izradu predloga Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti sudija!
U međuvremenu, iako je sa ovakvim rezultatima rada
napredovao u Viši sud u Beogradu, to mu nije bilo dovoljno, jer su mu apetiti
porasli neslućenom brzinom, pa je odlukom VSS raspoređen u posebno odeljenje
Višeg suda za organizovani kriminal, što je privilegija samo odabranih,
iskusnih, dugogodišnjih sudija.
Na sednici VSS od 16. novembra 2011 godine njega nema
među nabrojanim sudijama, koje su takođe upućene na rad u takozvano specijalno
odelenje, ne pominje se među njihovim imenima, iako je tada o tome doneta
odluka, jer mora neko da ga izabere, ne može sam sebe. Međutim, njegovo ime je
"slučajno" izostavljeno iz zapisnika, kako bi se od javnosti sakrio
podatak da ga protežira mama, kao da će raditi pod staklenim zvonom, a ne pred
strankama i advokatima, i kao da će to ostati večna tajna. Bez obzira na to što
on po statističkim rezultatima, koji su bili veoma bitni u postupku
preispitivanja odluka za sve nereizabrane sudije, (osim za njega), daleko
zaostaje za svojim nereizabranim kolegama i teško da bi mogao da ih dostigne ni
u referadama namenjenim sudiji osnovnog suda, jer po ostvarenim rezultatima nije
dorastao ni jednom nereizabrnom sudiji.
Ako se jednako postupalo prema svakom sudiji, ili se
tvrdi da se postupa u postupku revizije reizbora, kako to da su se sudije sa
boljim prosečnim rezultatima našle na ulici. Uzgred, od Mesarovićevih
rezultata ne postoje lošiji u Srbiji.
Zašto taj čovek dozvoljava da ga mama pravi debilom, ako se
"provukao" u reizboru sa totalno lošim - najlošijim sudijskim
rezultatima. Mogao je proći neprimećen u masi sličnih, da se nije drznuo da
bude čak unapređivan, prvo u Viši sud, a sada bi u specijalno odeljenje, za
koje su po pravilu potrebni veoma visprene, stručne i iskusne sudije, a ne
zabušanti i neradnici. Kakvu normu će da pokaže tamo, da li će i on čekati
"da mu donesu presudu" a on da je pročita (da li uopšte ume da čita,
sad smo svi s razlogom zabrinuti) ili će i to da mu obavi draga mama?!
Da crna trojka srpskog pravosuđa vodi računa o svojim
tetkama, ujacima, rođacima, sinovima, kolegama sa studija i iz kancelarije,
pokazuju izbori i mladih sudija i unapređenja u više sudove.
Visokom savetu sudstva se žuri da u punom sastavu, jer
je Zaštitnik građana Saša Janković osporio legitimitet odluka VSS-a u
krnjem sastavu, da postavi predsednike sudova u Srbiji, da na taj način osigura
zaštitu u vremenima koja dolaze.
Miljenik vlasti Vuk Drašković i njegovi poslanici
opstruišu rad Narodne skupštine Srbije, koja treba da izabere člana Visokog
saveta sudstva, sudiju iz redova apelacionih sudija. Po svemu sudeći, u svim
sudovima u Srbiji rukovodiće vršioci funkcije predsednika suda, koji ovu
dužnost obavljaju od 1. januara 2010. godine, dakle suprotno zakonu!
Predsednica VSS-a i ministarka pravde žele da dovedu
na mesto predsednika sudova svoje ljude. Sudija Višeg suda u Beogradu,
drugarica sa studija ministarke Malović, treba da bude izabrana za
predsednika Prvog osnovnog suda u
Beogradu. Ona je to zaslužila, odnosno odužila se ministarki koja je uspela da
je unapredi u sudiju Višeg suda u Beogradu. Sudija Zorana Trajković je, na
nalog Snežane Malović i Slobodana Homena, osudila Andriju Draškovića na deset
godina zatvora zbog ubistva člana zemunskog klana Zvonka Plećića, koji je
Draškovića napao u jednom lokalu, dok je večerao sa kumom i suprugom.
Da je reforma pravosuđa nasilna i divljačka, diskretno
priznaje i Visoki savet sudstva, koji traži da se razmotri nova teriotorijalna
organizacija sudova, jer se reformom, takoreći, građanima pravda učinila
nedostižnom - zbog putovanja, sa advokatima, po stotinu kilometara do gradova u
kojima su sedišta reorganizovanih sudova.
Sudovi koji su pod nadležnošću apelacioih sudova u
Kragujevcu i Nišu, opasne su kriminalne organizacije. Više od 98 odsto presuda
pravnosnažno se rešavaju u Nišu i Kragujevcu, što je omogućilo deliocima pravde
da se bolje organizuju u kriminalna veća i poskupe usluge. U nastavku ćemo
opisati zlodela sudija sa područja ova dva apelaciona suda.Pažnjićitalaca
preporučujemo i razmišljanje advokata iz Beograda Vladimira Drecuna, koje
objavlujemo u ovom broju, na stranicama 44 i 45
(Nastavak u sledećem broju)
1. Vladimir Mesarović reizabran za sudiju Višeg suda u
Beogradu
2006. godina
ukupan broj predmeta na početku godine 246
od toga starih 135
Procenat ispunjenosti
59,75
ukupno 147
potvrđenih 59,1
ukinutih 13,6
preinačenih 27,3
rešeno
Norme
Urađenih odluka do 30
dana - 95
Urađenih odluka do 60
dana - 32
Urađenih odluka preko 60 dana - 32
2007. godina
ukupan broj predmeta na početku godine 231
od toga starih 145
procenat ispunjenosti 37,17
ukupno 113
potvrđenih 41,2
ukinutih 30,00
preinačenih 15.00
rešeno
Norme
Urađenih odluka do 30
dana - 66
Urađenih odluka do 60
dana - 27
Urađenih odluka preko 60 dana - 17
2008. godina
ukupan broj predmeta na početku godine 255
od toga starih 179
procenat ispunjenosti 23,56
ukupno 77
potvrđenih 71,4
ukinutih
28,6
preinačenih 0
rešeno
Norme
Urađenih odluka do 30
dana - 37
Urađenih odluka do 60
dana - 6
Urađenih odluka preko 60 dana - 34