Govoreći otvoreno
Predsednik Olimpijskog
komiteta Srbije veruje da je postao zamenik ministra policije
Komitet i njegov bonitet
Predsednik
Olimpijskog komiteta Vlade Divac
je iz neznanja, netaktičnosti, naopakog
shvatanja dogovorne ekonomije i sportsko-finansijskih prijateljstava, za
kratko vreme postao proizvođač velikih nevolja. To je shvatio i njegov
dojučerašnji konkurent Ivan Ćurković,
pa mu se preko ovdašnjeg tajkuna Radomira-Baje
Živanića, vlasnika kompanije Verano
motors, vešto prikrao i čeka njegov menadžerski sunovrat. Tabloidov
urednik Nikola Simić u svom istraživanju teme govori da on nije daleko
Piše: Nikola Simić
Smešten negde između Ministarstva za omladinu i sport i takozvanih granskih saveza, Olimpijski
komitet Srbije na čelu sa Vlade Divcem prilično se
izgubio.
Da je marginalizovan i da se sad, crno na belo, pokazuje
da Divac nije dorastao da vodi nekada našu
najprestižniju sportsku instituciju, to će svaki dobronamerni
sportista ili sportski radnik potvrditi.
Onako kako je došao na to mesto, uz malu pomoć policije koja je "obrađivala" pojedine delegate, tako se sada i
ponaša: skoro da se pretvorio u zamenika ministra policije!
Umesto da sportskoj javnosti priča o
tome šta je do sada uradio i šta još namerava da čini kako bi sport u Srbiji krenuo putem oporavka, pošao je sasvim drugim
putem: optužuje druge za nerad i javašluk.
Sa druge strane, ostao je upamćen
po pokušajima privatizacije kompanija Knjaz Miloš i Večernjih novosti, pa mu to baš i nije išlo od ruke.
Sa pozicije predsednika Olimpijskog komiteta danas radi
nešto drugo. Blati i ponižava one koji, mada bez
jasnog zakonskog okvira, čine nadljudske napore da
preporode ojađeni srpski sport. Ovaj nadrealni cirkus dešava se u
očekivanju zakona o privatizaciji sportskih klubova. Zakona koji se porađa od kada je nova vlast, petog oktobra 2000. godine,
stupila na političku scenu.
Divčeve
trice (i kučine)
Posle dugog perioda stagnacije srpska košarka je našla puteve izbavljenja. Selektor Dušan Ivković je podmladio tim, uveo red
i disciplinu, i rezultati naravno nisu izostali.
Međutim, to kao da je
zasmetalo predsedniku Olimpijskog komiteta pa je počeo
da proziva sve redom, krijući se iza imena Dušana
Ivkovića. Odjednom, u toj košarkaškoj organizaciji niko mu ne valja,
za sve ima neke primedbe. Neke, bogami, postavlja na stub srama. Samo popuje i
teoretiše, kao da želi da se kandiduje za Srpsku akademiju nauka.
Kada ga novinari pitaju otkuda mu ti podaci da se u Košarkaškom savezu Srbije ništa ne radi, da tu caruje
improvizacija, gospodin Divac lakonski odgovara:
"Znam ja dobro šta se tamo događa,
u kontaktu sam sa Ivkovićem".
Ovde se, logično je, postavlja
pitanje: ako selektor Ivković i ima nekih problema organizacione prirode, da li je to Divac
njegov lični advokat?
I zašto bivši vrhunski košarkaš
koji je došao na pogrešno mesto u pogrešno vreme, koristi košarkaškog selektora za obračun sa svojim neistomišljenicima?!
Divac dalje plasira nekakvu teoriju zavere protiv Ivkovića i zabrinuto govori kako rad Košarkaškog saveza opterećuje selektora, te proziva
predsednika Dragana Kapičića, a već u sledećoj rečenici postaje tragično kontradiktoran jer,
veli, ti problemi o kojima on govori potiču
još iz vremena od pre pet-šest godina! Stiče se nedvosmislen utisak da je Divac na funkciji predsednika Olimpijskog
komiteta izgubio predstavu o tome gde se nalazi i čime
se bavi.
Uostalom, da bi čitaoci imali jasnu
predstavu o tome kako i na koji način Divac optužuje aktuelno rukovodstvo Košarkaškog saveza Srbije, dovoljno će, sasvim izvesno, biti da
citiramo najreljefniju rečenicu iz njegovog javnog
nastupa:
- U Košarkaškom savezu kao da niko ne
radi ništa.
I sve to zbog, kako kaže
Divac, činjenice da u Savezu nema dovoljan broj bivših
košarkaša, a da, pri tom, predsednik OK misli jedino na igrače iz svoje generacije.
S druge strane, predsedniku Olimpijskog komiteta nije
ostao dužan ni Dragan Kapičić, tvrdeći da je neprihvatljivo to što Divac govori:
- To je stvar njegovog razmišljanja, sa
kojim se ja ne slažem. Glupo mi je da koristim neke termine koje je koristio
Divac, jer i dalje smatram da je i on deo svega ovoga o čemu govori. Ako slušate
"tumačenja"
Divca o stanju u Košarkaškom savezu, onda je stvar više nego dramatična.
U Savezu, po njegovom mišljenju, vlada rasulo, sve je trulo, i to samo on i
vidi. Reči
"skandalozno" i "borba ličnih interesa" su, u najmanju ruku, neprihvatljive.
U ovu polemiku, koja već
poduže zabavlja sve ljubitelje košarke, pa i sporta uopšte, umešao se i počasni predsednik Košarkaškog saveza Srbije Bora Stanković, na prezajući da izjave Divca i njegovog štićenika Ivkovića nazove "tužnim i
smešnim". A mi, zasigurno, nemamo većeg
i prestižnijeg autoriteta kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj košarkaškoj
sceni.
Bora Stanković se, naravno, javno čudi kako je to moguće da se pojedini ljudi iz Izvršnog odbora Saveza
optužuju za nerad, za lične interese, a sve košarkaške selekcije postigle su u proteklom periodu - fascinantne rezultate.
- Te Ivkovićeve i Divčeve
priče su, ponavljam, tužne i žalosne.
Oni sada traže
slabosti, ne uvažavajući činjenicu o dobrim
rezultatima za poslednjih godinu dana. Kakvi lični interesi! Ne mogu se neargumentovano optuživati neki ljudi, posebno oni koji rade besplatno, volonterski, za nekakve
lične interese. Voleo bih, ja
lično, da mi neko kaže kakve ja imam lične
interes kada sam počasni
predsednik našeg
saveza, počasni
generalni sekretar FIBA i počasni član
Međunarodnog olimpijskog
komiteta?
Bora Stanković, naravno, ne negira da u Košarkaškom savezu postoje problemi takozvanog klubaštva. Međutim, o tome Divac nije raspoložen da govori, jer bi mogao da u žižu
interesovanja javnosti postavi i svoj bivši klub - Partizan.
Baja i Bajina raja
Nisu samo Divcu zasmetali ljudi iz Košarkaškog saveza
Srbije.
Da je samo fokusirao Dragana Kapičića i kompaniju, možda bi moglo i da se
nađe neko opravdanje.
Divac je, kada je košarka
u pitanju, kvalifikovan da o njoj govori, prosuđuje,
iako se u organizacionom i menadžerskom smislu još ni u čemu nije dokazao.
Međutim, šta reći o tome da je Divac naprasno (i ničim
izazvan) prozvao i Fudbalski savez Srbije?! Predsednik Olimpijskog komiteta je
odjednom počeo
da se razume i u fudbal i fudbalske probleme.
Ali, nije ovde reč o
razumevanju ili nerazumevanju najlepše sporedne stvari na
svetu, već je, pre svega, u pitanju činjenica da je Divac sasvim
svesno otvorio i "fudbalski front".
I to iz dva razloga. Prvi, što je FSS doneo odluku da
podrži Ivana Ćurkovića umesto Divca.
U
međuvremenu se i Ćurković prilagodio novonastaloj situaciji. Shvativši da je
Divac jedan običan diletant u poslu, krenuo je pomirljivo da ga
uvlači u posao sa osvedočenim
kriminalcem, vlasnikom Verano motorsa Radomirom-Bajom
Živanićem. Počelo je malom donacijom. Baja je poklonio automobil pežo
Olimpijskom komitetu Srbije (OKS). Bajin Verano motors uz diskretnu logistiku
Ivana Ćurkovića, produžio je sponzorski ugovor do kraja Olimpijskih igara 2012. godine u Londonu! Ćurkoviću se ne žuri. Divac je već napravio haos.
Čeka se Veliki prasak.
Divac se umešao i u fudbalsku priču da bi pomogao Radomiru Antiću da potpiše novi ugovor (do 2012.
godine i EP) i ojadi Savez za još 2,5 miliona evra.
Prema tome, ako Vlade Divac ima zadatak u Olimpijskom
komitetu da se razračunava sa svojim neprijateljima,
neistomišljenicima, i da nekim svojim prijateljima uteruje višemilionske ugovore u džep, onda je bolje i poštenije da podnese ostavku. Skandalozno je da poziciju predsednika
Olimpijskog komiteta koristi za najprizemniji obračun
sa čestitim i poštenim sportskim radnicima, koji u teškim i stresnim uslovima postižu brilijantne rezultate.
Konačno, bilo bi možda najbolje da se Divac vrati svojim
humanitarnim misijama i svojim uspešnim privatizacijama.