Svi koji su mogli uzeli su pasoš neke od susednih država i napustili Vojvodinu. Umesto poljoprivrede i industrije u ovoj pokrajini danas caruje kriminal koji sprovode ljudi na vlasti, kako u lokalu, tako isto i u Republici. O tome kako se pljačka pokrajina piše dopisnik „Tabloida" iz Severne Vojvodine, nekadašnji predsednik Odbora za manjine SNS-a, Bela Molnar
Bela Molnar
Nekada je Vojvodina bila jedan od najrazvijenijih regiona bivše Jugoslavije, dok je danas na nivou nerazvijenih područja. Kada prolazite noću kroz sela severne Bačke ili Banata vidite da su u većini kuća svetla ugašena, jer u njima niko ne živi. Svi koji su mogli napustili su ovu severnu srpsku pokrajinu i otišli u inostranstvo.
Veliki broj građana Vojvodine je iskoristio mogućnost da zbog svog dokazanog ili izmišljenog porekla uzme pasoš neke od zemalja iz Evropske Unije. Puno njih je uzelo mađarske ili hrvatske pasoše, a dosta ih je uzelo i pasoše Republike Rumunije. Svi oni, kao punopravni građani države članiice Evropske Unije, po celoj Evropi mogu da putuju samo sa ličnom kartom i da se naseljavaju i zapošljavaju gde požele. Ko god je mogao iskoristio je ovo pravo i napustio Vojvodinu. Tako je iz moje rodne Sente poslednjih nekoliko godina otišlo preko 800 porodica.
Izgleda da ni Srbija nije posebno zainteresovana za svoju severnu pokrajinu, jer je onima koji žive severno od Novog Sada jeftinije i jednostavnije da stignu do Mađarske, nego do Beograda. Godinama se sprovodi politika tihog preusmeravanja ne samo stanovništva, već i privrede Vojvodine na Mađarsku. Iz Sente, naprimer, jeftinije i lakše je stići do Segedina, nego do Novog Sada.
A i da su veze sa Beogradom bolje, ne znam šta bi nam to puno značilo, jer su svi proizvodi jeftiniji u Mađarskoj, a ako nešto prodajem, pre ću solventnog kupca da nađem na severu, nego u opljačkanoj i osiromašenoj Srbiji. Tako, na primer, šećer proizveden u Senti manje košta u Nemačkoj, nego u mestu proizvodnje. Kako je to moguće, nikome nije jasno.
Svi koji su mogli da pljačkaju, to su i učinili. U bescenje je prodata cela privreda severne Vojvodine, a većina privatizacionih kupaca je rasprodala pogone i zemljište, radnike oterala na biro, a sa parama pobegla u inostranstvo. Malo je onih koji su makar pokušali da održe proizvodnju.
U Senti je nekada radilo preko 40 preduzeća poznatih u celoj Vojvodini, a dosta njih je bilo poznato i diljem cele Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Danas postoje samo četiri fabrike koje još nešto proizvode. Fabrika „Fermin" nekada je proizvodila kvasac, a šta sada proizvodi niko ne zna. Evidentno je jedino da zaposleni u njoj četiri puta češće obolevaju od raka nego što je to ovdašnji prosek.
Najbrojnija nacionalna manjina u Vojvodini su Mađari, koji su od uvođenja demokratije u Srbiji najčešće vlastima služili kao rezervoar iz koga može da se zagrabi da bi se obezbedila skupštinska većina. Vođe mađarskih nacionalnih stranaka zauzvrat su dobili pravo da nekažnjeno novac zarađuju i na nezakonit način. Koliko je to uzelo maha vidi se i iz nadimka za ovaj kraj Vojvodine, koji su nekada zvali „Kasaland", po ranijem lideru vojvođanskih Mađara, Jožefu Kasi. Njegov naslednik Ištvan Pastor nije toliko moćan, ali je do kolena u kriminalu. I on i njegovi najbliži saradnici.
Pastor više nije neprikosnoveni vođa mađarske zajednice u Vojvodini, jer su se namnožile stranke ove manjine. Čak je i aktuelna vlast u Srbiji počela da pomaže osnivanje novih stranaka Mađara, kako bi se smanjio uticaj Pastorovog Saveza vojvođanskih Mađara.
Neke od tih, navodnih, stranaka mađarske nacionalne manjine u svom rukovodstvu nemaju ni jednog jedinog Mađara, a jedna od njih deklariše se, po potrebi, i kao monarhistička, ali ne zagovara dolazak nekog mađarskog kralja, već Karađorđevića?!?
Za Vojvođansku demokratsku partiju Mađara iz Bečeja priča se kako je finansira i na svaki drugi način pomaže Srpska napredna stranka da bi uspehom na dolazećim izborima oslabila Pastorov SVM. Ako Pastor posle izbora ne bi bio u stanju da uđe u vladajuću koaliciju u Pokrajini, aktivirale bi se krivične prijave koje su godinama protiv njega podnošene, ali su do danas sakrivene u nečijoj fioci. Za njega su, zato, naredni izbori životno važni.
Rudolf Cegledi je gradonačelnik Sente i drugi čovek u SVM. Rođen je 1957. godine u Senti, diplomirao je na Građevinskom fakultetu u Subotici, radio je 18 godina u Javno komunalno-stambenom preduzeću u Senti, od toga 14 godina kao direktor, zatim prelazi u jednu nemačku firmu koju napušta 2012. kada je postao gradonačelnik.
Bez njega u ovom delu Vojvodine ništa ne može da se dogodi, on je deo svake priče, posebno one nezakonite.
Budžetska inspekcija je u oktobru 2012. utvrdila kako je iz gradskog budžeta Sente nenamenski utrošeno 94.750.192,92 dinara, što je konstatovano zapisnikom broj 47-8-2-BK/2012 od 16. oktobra 2912. koji je potpisala Ilona Lenđer. Pomenuti zapisnik je predat Ceglediju na dalje postupanje, ali ga je on sakrio. Ako SVM ostane na vlasti u Pokrajini i posle ovih izbora, Cegledi i njemu slični nemaju čega da se plaše.
Protiv Cegledija postoji i nekoliko krivičnih prijava koje se ili uopšte ne procesuiraju ili se to dešava izuzetno sporo, jer se čeka zastarevanje. Početkom ove godine protiv njega je podneta prijava, jer se osnovano sumnja kako je tokom 2013. prekršio Zakon o javnim nabavkama, pošto je samovoljno i bez raspisivanja javnog konkursa aneksom ugovora produžio važenje ugovora o osiguranju između opštine Senta i DDOR iz Sente. Vrednost ovog ugovora je preko četiri miliona dinara.
Jedan od savetnika Cegledija je brat od tetke Bojana Pajtića, što je značajno doprinelo krivičnoj nedodirljivosti predsednika opštine, dok je drugi, Viktor Varga, zadužen za pribavljanje para. Varga se uvek pojavljuje u duetu sa Peterom Ujhazijem. Njih dvojica su zamenili nekadašnjeg glavnog Kasinog mešetara, Rudolfa Domonkoša, koji je pobegao iz zemlje. Uticaj ove dvojice se zahvaljujući SVM-u proširio i izvan Sente. Oni su svojevremeno pomogli Miletu Jerkoviću, zastupniku kapitala Darka Šarića, da kupi AD „Sentu". Pošto su sve privatizacije odrađene Šarićevim novcem poništene, Varga i Ujhazi sada pokušavaju da ovo poljoprivredno dobro bude prodato Petru Matijeviću, koji bogato nagrađuje svoje pomagače.
Varga i Ujhazi su suvlasnici i naizmenični vlasnici preduzeća „UVP- Trade" d.o.o. iz Sente. Po krivičnoj prijavi predatoj Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti, oni su u periodu od 12. aprila 2010. do 1. januara 2011. izvršili prevaru na štetu budžeta Republike Srbije tako što su nabavili regresirano veštačko đubrivo koje nije smelo da se izveze, pa ga zatim izvezli u Mađarsku naplativši pri tome punu cenu. Ne samo da nisu vratili naplaćenu subvenciju, već su po ručno unetom komentaru na pomenutoj krivičnoj prijavi delimično ostali dužni i „Azotari" od koje je đubrivo kupljeno.
Cegledi i njegovi „saborci" mogli su do sada nesmetano da haraju severnom Vojvodinom i zahvaljujući tome što su imali podršku vrha policije. Načelnik policije u Senti je Dragan Todorović koji je do prelaska u SVM bio običan šalterski službenik. U međuvremenu je postao i predsednik lovačkog društva „Senta" u kome ugošćuje najviše funkcionere Ministarstva unutrašnjih poslova. Na kratko, odnosno na šest meseci, bio je suspendovan i razrešen je funkcije načelnika, ali je zahvaljujući intervenciji tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića ne samo vraćen, već je dobio i viši čin. Dok je bio pod suspenzijom Todorović je diplomirao na ekonomskom fakultetu, a zli jezici tvrde da je naručio i doktorat.
Todorović ima najmanje jednu agenciju za fizičko - tehničku zaštitu, „Enigmu Plus", koja je u stvari registrovana kao preduzetnik Ružica Todorović, koja je njegova supruga. „Enigma plus" je menjala vlasnike, jer je vremenom Todorović celu svoju porodicu zaposlio u policiji, a nije bio red da aktivni poslicajci imaju istovremeno i agenciju za zaštitu lica i objekata.
Agencija „Anđeo čuvar" iz Kanjiže registrovana je zvanično na Ištvana Čanjija, ali upućeni smatraju da iza nje takođe stoji Dragan Todorović.
Opština Senta je kačenjem na oglasnu tablu raspisala konkurs za pribavljanje ponuda za „nabavku usluge integrisanja korporativnog sistema zaštite i bezbednosti u Sportskoj hali Senta". Konkurs je raspisan 30. decembra 2015. godine, a ponude su morale da budu dostavljene najkasnije 31. decembra 2015?!?
Jedini koji su konkurisali za ovaj posao u vrednosti od tri miliona dinara, bile su agencije Dragana Todorovića, a odluku o dodeli ugovora broj PO-367-3/2015-II od 8. januara 2016. bez pogovora je potpisao Cegledi. Ruka ruku mije, zar ne.