Terorizam

Islamski fašizam je stvoren u SAD, za "sveti rat" protiv svake Rusije

Evropa, žrtva neprekidne američke agresije

Mnogi analitičari smatraju da je seme iz koga je nikao poslednji islamistički terorizam još davno posejala Amerika. Džihadizam je bio oružje kojim se uspešno pariralo prodoru Sovjetskog Saveza u blisko-istočni region i SAD su ga rado podržavale. Kada ovakve optužbe iznosi sin najpoznatijeg američkog političara, koga je pre skoro pola veka ubio jedan musliman, Robert F. Kenedi, onda one dobijaju dodatnu težinu. Ceo svet je postao žrtva ne islamističkog, već imperijalnog ludila do nedavno najmoćnije zemlje sveta

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

Robert F. Kenedi, sin ubijenog senatora i predsedničkog kandidata Roberta Kenedija, u američkom magazinu „Politico" dao je krajem marta svoje viđenje, ali i saznanja o pozadini velikog terorističkog talasa koji je preplavio Zapadni svet.

On je u svom podužem eseju objasnio kako su američka vlast i tajne službe izveli državne udare u mnogim zemljama i pokrenule „islamističke revolucije" da bi američke kompanije mogle da dođu do nafte. Amerikanci su svesno u konflikte uneli versku konotaciju.

Robert Kenedi mlađi piše: „...Tokom pedesetih godina prošlog veka predsednik Ajzenhauer i braća Dals, šef CIA-e Alen Dals i državni sekretar Džon Foster Dals, odbacili su sovjetske predloge da Bliski Istok u Hladnom ratu bude tretiran kao neutralna zona i da se pusti da Arapi vladaju u arapskom svetu....".

Umesto toga pokrenuli su tajni rat protiv arapskog nacionalizma, koji je Alen Dals izjednačavao sa komunizmom, posebno jer je arapska samouprava u opasnost dovodila dogovore oko nafte. Tajno je prebacivana vojna pomoć tiranima u Saudijskoj Arabiji, Jordanu, Iraku i Libanu, gde su prvenstveno podržavane marionete konzervativno džihadističke ideologije, smatrane najkorisnijim sredstvom za borbu protiv sovjetskog marksizma. Na jednom sastanku u Beloj Kući septembra 1957. godine između šefa planiranja u CIA Franka Viznera i Džona Fostera Dalsa, Ajzenhauer je insistirao: „Moramo da učinimo sve što je moguće da aspekt 'Svetog rata' bude snažno promovisan".

Mućke službi i odustanak od američkih vrednosti veoma su štetili poziciji svetske sile na Bliskom Istoku, smatra Kenedi, i od mogućeg partnera od SAD načinili neprijatelja: „...Arapi ne mrze 'naše slobode'. Oni mrze što smo sopstvene ideale izdali u njihovim zemljama - u zamenu za naftu."

Kenedi dalje objašnjava: „...Delimično zato što je mog oca ubio Arapin, trudio sam se da razumem politiku SAD na Bliskom Istoku, posebno faktore koji su ponekad izazivali krvave reakcije prema našoj zemlji."

Konačno dolazi Kenedi do sadašnjice u Siriji i objašnjava izvor aktuelnog konflikta: „...Mnogo pre naše okupacije Iraka 2003, koja je pokrenula ustanak sunita koji se u međuvremenu pretvorio u Islamsku državu, CIA je hranila nasilnički džihadizam, koji je postao oružje hladnog rata, i tako opteretila američko - sirijske odnose opasnim balastom".

Kenedi objašnjava i ulogu sopstvene porodice u ovim događajima: „...Sve ovo nije moglo da prođe bez sukoba kod kuće. Moj stric, Džon F. Kenedi, koji je tada bio senator, iznervirao je 1957. Ajzenhauerovu Belu Kuću, lidere obe stranke i naše evropske saveznike govorom koji se danas smatra istorijskim i u kome se zalagao za pravo na samoupravu u samoopredelenje, kao i za svršetak kolonizacije arapskih nacija, ali i za okončanje imperijalističkog mešanja Sjedinjenih Država".

U sećanju mnogih Arapa ovaj govor je ostao kao „najjasnije priznanje idealizma koji su očekivali od SAD. Ovaj Kenedijev govor je bio apel kojim bi se Amerika podsetila na sopstvene vrednosti obuhvaćene 'Atlantskom poveljom', formalnim obećanjem da će sve ranije evropske kolonije posle Drugog svetskog rata imati pravo na samoopredelenje. Ruzvelt je izvršio pritisak na Čerčila i lidere drugih savezničkih država da potpišu 'Atlantsku povelju' i to je bio uslov da se dobije američka podrška u evropskom ratu protiv fašizma."

Zahvaljujući radu CIA-e, „Atlantska povelja" je minirana, tvrdi Kenedi: „...Moj deda, ambasador Džozef Kenedi, sedeo je 1957. u tajnom komitetu koji je trebalo da ispita loše postupke CIA-e na Bliskom Istoku. Takozvani ‚Brus-Lovetov izveštaj', koji je i on potpisao, opisivao je zavere Agencije u Jordanu, Siriji, Iranu i Egiptu. One su bile poznate na arapskim ulicama, ali za njih skoro da niko nije čuo u američkoj javnosti koja je zdravo za gotovo prihvatala izveštaje naše vlade."

„Brus - Lovetov izveštaj" je jasno pokazao kako te intervencije stoje u suprotnosti sa američkim vrednostima i kompromituju američko liderstvo u svetu i njen moralni autoritet i to bez znanja američkog naroda. Prema Kenedijevom mišljenju, CIA je odgovorna, tvrdi pomenuti izveštaj, za galopirajući anti-amerikanizam koji je u to vreme nastajao u mnogim zemljama.

Posle detaljnog opisivanja prošlosti Kenedi dolazi do sadašnjeg trenutka. „...Umesto što smo skoncentrisani na uspon Islamske Države i što tragamo za izvorom okrutnosti koja je odnela puno života u Parizu ili San Bernardinu, možda bi nam bilo bolje da zavirimo iza lagodnog objašnjenja preko religije i ideologije. Umesto toga, moramo da ispitamo kompleksnije objašnjenje pomoću istorije i nafte, kao i da priznamo da osuđujući prst moramo često da uperimo na same sebe. Neslavna američka prošlost nasilnih intervencija u Siriji, o kojoj veoma malo Amerikanaca nešto zna, ali je zauzvrat poznata skoro svim Sirijcima-stvorila je idealnu podlogu za razvoj džihadizma koji otežava našoj sadašnjoj vlasti donošenje delotvornih mera protiv Islamske Države."

A 1. Visoka cena služenja Americi

Tada još tinejdžer, star samo 14 godina, Robert F. Kenedi je 4. juna 1968. doživeo traumu, kao i cela Amerika. Tog dana je posle uspešne kampanje za nominaciju na predstedničkim izborima ubijen njegov otac Robert Kenedi, star tada 42 godine. Svi su smatrali da će on biti sledeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Dok je prolazio kroz kuhinju hotela da bi stigao na konferenciju za štampu, na njega je nešto posle ponoći smrtonosne hice ispalio 24 godine stari Palestinac Sirhan Bišara Sirhan.

Danas Robert F. Kenedi ima 62 godine i veoma retko se pojavljuje u javnosti.

Istog mišljenja kao Kenedi, da su SAD glavni krivac za pojavu islamističkog terorizma, je i nemački političar, član vladajuće CDU, dugogodišnji poslanik Bundestaga i publicista Vili Vimer.

„...Mi u Evropi plaćamo visoku cenu za neprekidnu agresiju Sjedinjenih Američkih Država i drugih ratnohuškačkih država protiv drugih naroda i njihovih država. Sa užasnutošću uviđamo da se u američkoj predizbornoj kampanji otvoreno govori o svetskom rau protiv Rusije", piše on i zaključuje: „...Koje užasno seme će još proklijati uz saradnju Nemačke i drugih evropskih država? Mi moramo da se vratimo mirovnoj i ugovorima ograničenoj politici zacrtanoj u ‚Pariskoj povelji' koja je postala naša obaveza."

Za povratak evropskim vrednostima zalaže se i radikalni holandski političar Gert Vilders koji traži de-islamizaciju Starog kontinenta. Ove vrednosti, međutim, očigledno nisu ništa značile atentatorima iz Pariza i Brisela koji su, u najvećem broju, rođeni i odrasli u Evropi. Dobro obavešteni tvrde kako su sa Bliskog Istoka u armiji emigranata stigli koordinatori, dok su izvršioci Evropljani koji su uvideli ono o čemu je pisao Robert F. Kenedi, da Zapad svoje vrednosti čuva samo za sebe, dok iste gazi u arapskom svetu.

Tajne službe iz EU upozoravaju da su Pariz i Brisel samo početak. Ukazuje se i na to da islamisti planiraju udar takozvanom „prljavom atomskom bombom" koja koristi iridium 192. Britanski SAS je samo nekoliko dana pre napada u Briselu izveo vežbu u kojoj se pretpostavio teroristički napad nuklearnim materijalom. Britanski list „Express" je 23. marta objavio članak u kome tvrdi da britanske službe svakodnevno očekuju ovakav napad.