Tabloid istražuje

Šta se krije iza navodne prodaje mesne industrije "Matijević" kompaniji "Tenis"

Nemačke svinje u Srbiji

Vlada Srbije na leto će potpisati ugovor o poslovanju sa nemačkom mesnom industrijom "Tenis" i njenim vlasnikom Klemensom Tenisom o ulaganju 200 miliona evra u posao uzgoja i izvoza svinja. Za očekivati je da će u ovom zamešateljstvu glavni Vučićev klovn biti Petar Matijević, čiju kriminalnu imperiju, navodno, hoće da kupi Tenis. Šta će biti prvo? Ugovor sa Vladom ili kupovina "gazda Perine" imperije? Jedno je izvesno, na gubitku će biti srpski stočari, srpski budžet i opšti interes države. Upućeni u Tenisovo poslovanje govore da će, ukoliko Tenis kupi Matijevićevu kompaniju, doći do promene utoliko što će jednog primitivnog masovnog trovača, zameniti jedan tehnološki napredniji trovač...

Arpad Nađ

Svi vodeći mediji u Hrvatskoj objavili su 23. novembra prošle godine vest da je "...Vlasnik najveće klaonice, 'srpski kralj mesa' Petar Matijević, postao najveći zemljoposjednik u Hrvatskoj", te da je tog ponedeljka, kasno popodne, posle tri godine pregovora sa hrvatskim preduzetnikom Enverom Moralićem, potpisao ugovor o kupovini poljoprivrednih zadruga Jankovci i Negoslavci.

Tako je pre samo pet meseci ovaj osvedočeni masovni trovač postao najveći privatni vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj, došavši u posed 1.500 hektara vrlo kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta. Bio je to samo uvod u grandioznu prevaru koju je ovaj tajkun osmislio zajedno sa Aleksandrom Vučićem i kriminalizovanim polugama njegove vlasti.

Plan je skovan 2013. godine, neposredno nakon kratkotrajnog boravka Petra Matijevića u novosadskom Okružnom zatvoru, gde je dospeo zbog osnovane sumnje da je građevinskim mešetarenjem oštetio grad Novi Sad za 1,3 miliona evra. Naime, odmah po izlasku iz zatvora, Matijević dobija ponudu koju nije mogao da odbije. Vučićevi "oficiri za vezu", među kojima i dva agro-inženjera iz Ministarstva poljoprivrede, otvaraju "gazda Peri" sva državna vrata i rade na ubrzanom stvaranju "najvećeg klaoničara u Srbiji". Uz sve to, Vučićev "tim" radi i na medijskom "čišćenju" njegove biografije. Matijević tada daje niz izjava i intervjua u kojima dirljivim rečima opisuje svoj put od sitnog nikogovića do multimilionera.

U isto vreme, dok Vučić priprema ovog velikog prevaranta za ulogu najvećeg klaoničara i prerađivača mesa u Srbiji, traju i prvi kontakti sa višestruko kompromitovanim nemačkim mesnim magnatom, Klemensom Tenisom o dolasku njegove kompanije u Srbiju. Te 2013. godine, Klemens Tenis je dospeo na naslovne strane nemačke štampe, naročito "Bilda", zbog toga što je svoje radnike tajno snimao skrivenim kamerama čak i u svlačionicama i tuš-kabinama!

Izbio je skandal, a nadležno pravosuđe ga je nateralo da plati veliku odštetu svima koji su bili žrtve njegovog špijunskog ludila. Bila je to kap koja je prelila čašu, Tenis je dozlogrdio i državi i konkurentima, pa mu je u Nemačkoj postalo tesno. U međuvremenu je nemačka mesna industrija počela da gubi i velike poslove zbog kontra-sankcija koje je uvela Rusija Evropskoj uniji.

Logika Klemensa Tenisa bila je jasna: ići će na balkansko tržište, a Srbija, kao centralna država nekadašnjeg jugoslovenskog tržišnog prostora, za njega je idealna jer je u njoj stočni fond skoro likvidiran, a Nemačka ga ima na pretek. Da bi izgledalo sve kako ušima srpske javnosti godi, Vučićeva propaganda je odmah počela je da priča o tome kako će Tenis kupovati svinje na domaćem tržištu. Istovremeno, Tenisova kompanija je već tada razradila ideju da svinje uvoze iz Nemačke, da u Srbiji vrše dalju preradu svinjskog mesa i da ga za Rusiju izvoze preko srpskih kompanija koje imaju najpovlašteniji status u trgovinskim odnosima sa ovom velesilom.

Vučić je počeo da priprema teren za dovođenje Tenisa u Srbiju. Ali tako, da se on i njegova klika dobro "omaste" o svaki ugovor koji bude potpisan. Skoro dve godine, od početka 2014. pa sve do maja meseca ove 2016. godine, režimski mediji u Srbiji uporno su pominjali cifru od 200 miliona evra koje će, navodno, da ovde uloži nemački mesni magnat, Klemens Tenis. Istina, i on sam je počeo da potvrđuje tu informaciju.

Režim je sa svoje strane učinio još jedan ustupak Matijeviću: Agencija za privatizaciju objavila je 31. decembra prošle godine javni poziv za prodaju imovine Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB), a početna cena je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine, što iznosi oko 154 miliona evra. Smešna cifra za državnu kompaniju čija vrednost je neprocenjiva i koja bi u svakoj normalnoj državi bila nedodirljiva svetinja.

U noći između 3. i 4. maja ove godine, pojavila se i agencijska vest da će mesna industrija "Matijević" bit prodata Klemensu Tenisu za 200 miliona evra! "Gazda Pera" se dan kasnije potrudio da malo "koriguje" cenu, pa je rekao 250 miliona!

Da je sve teklo po unapred pripremljenom scenariju, govori i ovaj događaj.

Godinu i po ranije, tačnije, 16. januara prošle godine, na sastanku sa predstavnicima kompanije "Tenis", u svojstvu jednog od potpredsednika Privredne komore Srbije, Zoran Matijević, sin Petra Matijevića, dirigovao je odabirom lokacija za izgradnju pet velikih objekata za potrebe ove nemačke kompanije. Reč je bila o pet velikih farmi, mešaonici stočne hrane i fabrike za preradu mesa. Prisutni predstavnik "Tenisa", Ulrih Greve, bio je oduševljen onim što država Srbija besplatno nudi njegovoj kompaniji, pa je, valjda iz osećaja dužnosti, tom prilikom rekao da će, "pre ili kasnije", i "Tenis" krenuti u neke investicije (farme svinja, pogone za proizvodnju stočne hrane i u fabriku za preradu mesa).

Takođe, i prisutni predstavnici delegacije nemačke privrede, bili su ne malo iznenađeni činjenicom da je sin tajkuna Predraga Matijevića već na tom sastanku dogovorio da njegova porodična kompanija za početak spremna da prihvati sav mesni otpad iz "Tenisa" i da ga prodaje u Srbiji. Ali, kad je Ronald Zeliger, predsednik nemačko-srpskog privrednog društva rekao da kompanija "Matijević" već odavno ima "prijateljske i poslovne kontakte" sa "Tenisom", svima je postalo jasno da će se ubuduće familija Matijević pojavljivati kao pregovarač u ime države. Tako su se dva interesa poklopila: Nemci neće zadirati u Matijevićevo kriminalno poslovanje, a Vučićev režim neće praviti problem što Nemačka želi da iseli kompromitovanog "Tenisa" sa svoga tržišta.

Ugovor sa Vladom ili kupovina Perine imperije?

Mesecima pre ove neverovatne predstave za javnost, Petar Matijević i Miodrag Kostić pripremali su strategiju za pljačku PKB-a, i to tako što su u dogovoru sa Vučićem bili spremni da založe imovinu svojih kompanija pred kreditnim biroima nekoliko već kriminalizovanih banaka, kako bi fiktivnim kreditima (koje ne bi mogli da vraćaju), došli u posed PKB-a. Obezbeđeno im je bilo i političko pokrovitreljstvo, pravosudna zaštita i sva potrebna kriminalna logistika. Ali, čim je "gazda Pera" čuo da je Klemens Tenis spreman da mu plati 200 miliona evra za njegovu kompaniju, odmah je požurio da izjavi, misleći na kupovinu PKB-a: "...Ako prodam kompaniju Tenisu, ne treba mi Kostić!" Međutim, poznato je i da Kostić ima dovoljno problema sa velikim obradivim površinama zemlje u Ukrajini, koje mu zbog stanja u ovoj zemlji ne donose nikakav prihod, i da bi mu baš zbog toga učešće u pljački PKB-a u ovom trenutku odgovaralo.

Vučićev "džoker", Petar Matijević, prema ranije utvrđenom planu, razrađenom nakon njegovog kratkotrajnog boravka u novosadskom Okružnom zatvoru, morao je da obavi dve bitne akcije: da mesnu industriju "Matijević" proda nemačkoj mesnoj kompaniji "Tenis" i da napusti tržište u Srbiji i svoje dalje poslovanje preseli u Hrvatsku. Oba zadatka su, izgleda, skoro obavljena. Vučić će od prodaje dobiti svoj deo, a "gazda Pera" garanciju da ga istražni organi u Srbiji više neće ispitivati o poreklu svojih miliona.

Nakon kriminalnog uništavanja stočnog fonda u Srbiji, Vučić je udario još jedan šamar domaćim uzgajivačima stoke rekavši: "...Naši stočari će uskoro moći da nauče kako se uzgajaju svinje od nemačkih kolega. Onda je krenula lavina laži: da će Nemci za nekoliko godina u našoj zemlji godišnje proizvoditi četiri miliona svinja, da kompanija "Tenis" želi da ulaže i radi u Srbiji i da dugo ostaje, što će značiti i oporavak posrnule srpske poljoprivrede, da će kompanija "Tenis" da kupi neku od propalih firmi u Srbiji, gde bi proizvodila mesne prerađevine, da "Tenis" neće moći sam da proizvede svinje za preradu, pa će otkupljivati od naših seljaka, ("...tako će naši stočari moći da povećaju svoju proizvodnju, jer će imati kome da prodaju")...

Najveću laž Vučić je izgovorio kad je rekao da nije tačno da će mali farmeri u Srbiji biti ugroženi i da je u pitanju velika šansa za srpske poljoprivrednike. A, onda je i Klemens Tenis počeo da mu povlađuje, pa je i on nastavio da obećava rekavši kako nudi svima koji se bave svinjogojstvom da se uključe u izvoz. Ali, samo tako da rade za njega i da mu ne budu, ne daj bože, konkurencija! Nije se ustručavao da kaže ni šta ga dovodi u Srbiju pa je objasnio: "...Ovde nailazimo na političku podršku, pa zato rado dolazimo u Srbiju!". Politička podrška znači da mu je Vučić sve obećao, pa i ono što je protivzakonito i upereno protiv interesa ove zemlje.

Konačno, treba reći i to da svi učesnici u ovom kriminalnom poduhvatu znaju da se svinje u Srbiji vakcinišu protiv svinjske kuge. Ovako pelcovane, međutim, ne mogu na tržište Evropske unije, pa ni njihovo meso niti prerađevine. Vlada Srbije na leto potpisuje ugovor o poslovanju sa poznatom nemačkom kompanijom. Za očekivati je da će u ovom zamešateljstvu glavni Vučićev klovn biti Petar Matijević, čiju kriminalnu imperiju, navodno hoće da kupi Tenis. Šta će biti prvo? Ugovor sa Vladom ili kupovina "gazda Perine" imperije? Svejedno, na gubitku će biti srpski stočari.

I Tenis voli slabo plaćene robove

Prateći zbivanja oko dolaska mesne industrije "Tenis" u Srbiju, istraživači nemačke novinske agencije "Dojče Wele", nisu se ustezali da iz svih oružja napadnu Klemensa Tenisa i da ga opišu kao čoveka koji će "navodno" da uloži 200 miliona evra u Srbiji, dodajući da je reč je o porodičnoj firmi poznatoj po izrabljivanju radnika, proneverama i kriminalnim poslovima.

Između ostalog, istraživači agencije Dojče Wele pišu i ovo: "...Nasmejani bik i krava - u nekoj vrsti ljubavne veze, što se da naslutiti jer im repovi zajednički formiraju konturu srca - a pored njih zadovoljna svinja! To je logo kompanije Tenis (Toennies), porodične fabrike mesa koja je prošle godine pod nož poslala 16,4 miliona svinja i 405.000 goveda i time obrnula 5,6 milijardi evra. O rurskom (Rur, nemačka pokrajina) gigantu je srpska javnost ponešto saznala, kada je centralu firme u Reda-Videnbruku posetio srpski premijer Aleksandar Vučić. Srpski mediji su preneli da je Tenis najveći evropski proizvođač mesa (što nije tačno) ili da je najveći nemački proizvođač (što je tačno).

Premijer Vučić je ubrzo - već tokom vanredne konferencije nakon uspele gej parade najavio ogromnu investiciju u Srbiji i to vrlo konkretno: 200 miliona evra, pola miliona svinja, 8.000 radnih mesta. Kada? Gde? Ne zna se...".

Činjenice govore da će za takav poduhvat Tenisu trebati najmanje 15.000 hektara zemljišta. Izvor agencije Dojče Wele blizak rukovodstvu kompanije izrazio je nadu da u Srbiji neće da se ponovi afera "Mercedesova investicija" - kada je Vučić kupovinu običnih šasija za autobuse to lažno predstavio kao partnerstvo sa Dajmlerom. Isti izvor je dodao i ovo: "...Nema sumnje da su Srbiji potrebne pare i još potrebnija radna mesta. Ipak, opravdano je sumnjati u obećanje od 8.000 radnih mesta koje bi doneo Tenis. Naime, čitava ta kompanija, sa sedam fabrika u Nemačkoj i jednom u Danskoj, ima ukupno 8.000 radnika...".

Radnici sa Balkana takođe nisu nepoznati Klemensu Tenisu. Baš oni su ga često i dovodili na naslovne strane štampe u mnogim zemljama gde posluje. Veći deo Tenisovih radnika nema stalne ugovore, već se angažuje za najteže poslove preko spoljnih firmi. Najčešće se radi o došljacima iz Rumunije i Bugarske koji, kako tvrdi Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovine. U pokrajinskom ministarstvu rada nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, Tenisovu kompaniju su optužili za iscrpljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Mediji su tamo pisali o „plaćenim robovima" iz istočne Evrope, koje Tenis nastanjuje u neuslovne kolektivne smeštaje.

Kako to obično biva sa velikim porodičnim firmama, novine se za njih interesuju najčešće tokom skandala. A, Tenis ih ima poprilično. Nakon što je 2008. nemački javni servis ARD objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, Tenis je platio kaznu od 80.000 evra. Skuplje je prošao proces iz 2011. kada je Tenis uhvaćen da u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra. Protiv Klemensa Tenisa se takođe vodi postupak zbog moguće milionske pronevere preko poreske oaze Lihtenštajna.

Najzanimljivija u porodičnim firmama uvek je porodična svađa. Trenutno se kralj mesa Klemens Tenis sudski spori sa svojim bratancem Robertom Tenisom, a u igri je ni manje ni više nego upravljanje čitavom imperijom. Zapravo je Robertov otac, a Klemensov brat, Bernd Tenis 1971. i osnovao firmu i većinski deo vlasništva ostavio svojim sinovima. „Klemens je podsećao bratance da je Bernd Tenis na samrtničkoj postelji izrazio želju da njemu, Klemensu, prepuste po pet odsto akcija", pisao je Zidojče cajtung. „To se i desilo 2008. i to iako su bratanci stričeve poslove već godinama posmatrali sa nepoverenjem." Jedan sin se zbog bolesti povukao iz čitave priče, ostao je Robert sa 50 odsto vlasništva, koliko ima i sam Klemens. Sada Robert - sa dobrim izgledima na uspeh - traži da mu se sudski vrati pet odsto koje je poklonio svom stricu pre nekoliko godina. Zbog „grube nezahvalnosti".

Ovako obećava Klemens Tenis, Vučićev brat po prevari

"...Prvih nekoliko godina investiraćemo oko 300 miliona evra, a sve prihode koje ovde ostvarimo ponovo ćemo uložiti u Srbiju. "Dolazimo da pripremimo Srbiju za izvoz, a ne da joj smanjimo proizvodnju".

"...Poljoprivrednici će moći da idu u Nemačku, u akademiju 'Tenisa', na obuku, pa da to znanje primene u Srbiji".

"...Najpre ću preuzeti neku farmu na srpskom tržištu, a tek kasnije ću da gradim svoje centralno preduzeće, u čiju će gradnju biti uključene firme iz Srbije. Lokacija bi trebalo da bude negde, u sredini regiona...".

"..Suđenje još nije gotovo"

I hrvatski "Jutarnji list" opisuje "gazda Peru" kao malog poslovođu iz Kolašca pokraj Knina, koji je odrastao u Srijemskim Lazama kod Vinkovaca, a u Zagreb došao kao "kuferaš" sa završenom trgovačkom školom i tamo proveo skoro dvadeset godina radeći na mestu poslovođe u nekoliko prodavnica: "...Bio je i uhićen. Suđenje još nije gotovo. Piše se i o problemima s gradnjom hotela u zaštićenom dijelu Fruške gore, spočitavaju mu se kumovsko-poslovno-zemljačke veze s Vojislavom Gajićem, podrijetlom iz Bobote...".

Sa prodajom mesa nije imao ništa. Na tu ideju je došao tek kad se u Novom Sadu devedesetih godina pojavio kao izbeglica. Njegova prva mesara u Novom Sad (kod Futoške pijace)u Futoškoj ulici imala je izlog "opremljen" raznim komadima mesa a između njih su bile razmeštene stare raščupane gole dečje lutke?! Svakog meseca nosi noževe od sprava za mlevenje da se oštre u Veterniku kod jednog oštrača za industrijske mašine za mlevenje! Koliki je lihvar, svedoče i radnici te firme koji je njihovom gazdi predložio da im daje bonove umesto plate!

Uprkos bekstvu od "susjeda", nije se nikada odrekao hrvatskog državljanstva. Čim je promenjena vlast u Srbiji, 5. oktobra 2000. godine, Matijević kreće nazad u svoj zavičaj, da tamo potraži poslovne veze. Udvarajući se hrvatskim vlastima izjavio je: "... Zaključili smo da je važno steći iskustva poslovanja po europskim pravilima. Kod vas postoje subvencije, kod nas ih nema...".

Ali, je zato pljačkom, prevarom i prodajom mesnog otpada i drugog smeća koje nije za ljudsku upotrebu, stekao "prvobitnu akumulaciju kapitala". I to što je opljačkao od Srba i Srbije, prodaće Klemsnu Tenisu, a novac uložiti u kupovinu PKB-a, tačnije za račun Vučićeve mafije.

Gazda Perina "poslanica" Hrvatima

Od kako je i zvanično postao vlasnik najveće površine obradive zemlje u Hrvatskoj, Petar Matijević ne prestaje da zasmejava njihove medije svojim idiotskim izjavama, otkrićima tople vode i rupa na saksiji. Tako ga "Jutarnji list" citira:

"...Čujem da je kod vas vrlo teško doći do stajskog gnojiva jer je opala stočarska proizvodnja i otkup mlijeka. Tako je to na ovim prostorima, nama smrdi stočarstvo i svinjogojstvo, a u Europi se od izmeta dobiva energija. U Danskoj vlade najčešće padaju zbog krmača, tj. kad krmače ne daju po 36 tovljenika. A znate li koliko kod nas daju? Ni dvadeset!"

"...Mislim da je budućnost Slavonije u razvoju ratarstva koje bi trebalo biti u funkciji stočarstva. Da kukuruz pretvaramo u meso, a meso kasnije preradimo u kulen ili slaninu. Tako se zarađuje!"

Planska likvidacija srpskih klaničara

U nedelju 17 aprila 2016. godine, a u sklopu predizborne kampanje Srpske napredne stranke, klanička industrija "Mitros" u Sremskoj Mitrovici ponovo je počela da radi, ali ovaj put kao vlasništvo austrijske firme "Girlinger". U prisustvu Aleksandra Vučića, vlasnik "Girlingera", Johana Girlingera, i režimskog gradonačlenika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića, svečano je sahranjen još jedna domaća klaničarska industrija, nadaleko poznata na nekadašnjem velikom, jugoslovenskom tržištu.

Familija Vučić ozbiljno radi na uništavanju i drugih srpskih klaničara zarad dolaska stranih. Vođin režim zbog toga ne štiti domaće klaničare poput Juhora, Neoplante, Karneksa, Zlatiborca i drugih (uprkos tome što je takođe reč o privatizovanim firmama), već mu je zadatak da ih zgazi nelojalnom konkurencijom koja dolazi iz Nemačke i Austrije.

Izvesni Oswald Kessler iz Beča, prema pisanju tamošnje štampe visoko pozicionirani mason u Velikoj loži Nemačke, bio je glavni posrednik u Vučićevim poslovima sa "Tenisom" i "Keslerom".

Tokom predizborne kampanje ove godine, još u martu mesecu, Srpska napredna stranka je odabrala Sremsku Mitrovicu kao jedno od svojih najvažnijih uporišta. A, zašto baš Sremsku Mitrovicu, postaje jasnije kad se analizira prošlogodišnja "tajna poseta" Vođinog brata Andreja Vučića, (30. maj 2015. godine). Naime, opozicija u gradskoj skupštini u više navrata je operisala sa podatkom da je Andrej Vučić tom prilikom došao da obiđe objekte i imanje koje će kupiti.

Ali, glavni razlog njegovog dolaska bio je plansko guranje u stečaj nekadašnjeg poljoprivrednog giganta „Mitrosrem". Prevareni i opljačkani radnici ovog nekadašnjeg giganta koji je zvanično "oduzet Darku Šariću i vraćen državi", više puta su izneli tvrdnju da je Andrej Vučić u međuvremenu, na tuđe ime, ušao u posed više od sto hektara zemlje u Velikim Radincima, na Fruškoj gori i u Maloj Remeti, gde je planirao da zasadi velike plantaže voćnjaka i da "uđe u neke "turističke investicije".

Aleksandra Vučića je u Veliku nemačku ložu učlanio Oswald Kessler iz Beča. Vučić svojoj braći poklanja srpske firme, zemlju, teritoriju. Kessler mu otvara vrata kod austrijskih ministara i nemačkih privrednika. Ako se ovaj bolesnik ne otera s vlasti, šteta koju čini Srbiji je nenadoknadiva. Njegovoj masonskoj braći treba poručiti da će ih uskoro Srbi oterati iz Srbije motkama.

A 1. Namerno desetkovanje srpskog stočarstva

Nedavno je na svom fejsbuk profilu, novinar TV B 92, Uroš Davidović, voditelj emisije „Dobra zemlja", objavio da je ova medijska kuća ukinula njegovu autorsku emisiju. Razlog ukidanja je prilog o uvozu 300.000 svinja kojim se namerno desetkuje srpsko stočarstvo. Kome je ovaj uvoz odobren, nije teško pogoditi. Vučić je Klemensu Tenisu predstavio Petra Matijevića kao čistog i poštenog, a uz to i najvećeg mesnog prerađivača u Srbiji. A, Tenis mu je, kao i svaki brat lažov, "iskreno poverovao".