Francuska

Za ono što je "gospodin Puding" servirao Francizima, račun će da plati tek sledeća vlada

Jedna ruka u džepu, druga u budžetu

U meniju pariske trpeze, ove nedelje sve sami specijaliteti. Skandal oko nasilnog nametanja Zakona o radu ,u Oland sosu, produžetak ratnog stanja s pohovanim pendrecima u suzavcu, special anti-terorizam! Tu je i skidanje sankcija Rusiji a la Šatro Brianu (za sve osobe). Samo za predjelo, ali nezvanično. Ima ga na meniju, ali ne i u kuhinji. Za one koji jedu salatu pre glavnog jela tu su salate od utopljenih podmornica sa kengurovim batacima, specijalitet za Australiju a kao desert čuveni jelisejski glasački listići u sosu od pudinga. Izgleda kao šala, ali je teško predstaviti pravu situaciju malo ozbiljnije u zemlji gde je sve moguće

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Rasprodaja obećanja za novi mandat

Kao i svake godine u maju, Francuska je opet centar sveta i svega što voli raja. Od glamurskog festivala u Kanu, preko Rolan Garosa (za Noleta još uvek neosvojenog turnira), pa sve do pojačanja sa ovogodišnjim Evro-kupom u fudbalu i biciklističke frke kroz najlepšu zemlju na svetu, kako Francuzi nazivaju svoju državu. Ali da ne bi bili kao sav ostali svet, Francuzi su ipak produžili vanredno ili ratno stanje u celoj zemlji na još dva meseca, nikad se ne zna ili bar dok ne prođu sportski dani i navijačke gužvancije.

Ukinuće rat tek u avgustu, kad je pola naroda u Španiji, Portugaliji i Maroku. Ukratko rečeno, opšti haos vlada u zemlji ljudskih prava zahvaljujući ljudima na vlasti, koji bi da ostanu bar još jedan mandat. Normalno i ljudski, moramo ih razumeti! I pomoći kad zatreba, svojim glasanjem, na primer! Jer, oni se žrtvuju za narodno dobro i prosperitet države. Nemilice daju sve od sebe za našu stvar i nikada ne misle na bilo kakav ćar u toj svetoj misiji državnog sluge. Tako je govorio Zaratustra, a tako ponavljaju i ove novokomponovane Zaratustre koji koriste svaku priliku za ličnu promociju u opštem interesu.

Sa svoje strane i veoma bučno, Oland se nada da će fudbaleri Francuske odneti zlatnu medalju ne bi li se opšta narodna radost pretopila u koji poen popularnosti. On za sada ima samo 15% a treba mu još toliko da mirno spava do sledećih izbora. Sportski, ekonomski ili ratni uspesi jedne vlade se svuda automatski pretvaraju u pozitivu.

Nedavno naručene podmornice za Australiju u vrednosti od pedesetak milijardi evra ipak nisu dovoljno velike pare da lansiraju Olanda u krug favorita za sledećeg predsednika koji se bira u Aprilu 2017-te. Za sada je čak totalno na začelju, i da bi se dokopao drugog poluvremena u Jelisejskoj palati, čovek nedostojan predsedničke fotelje, kako ga nazivaju sve češće, smišlja novu veliku i papreno skupu prevaru, dodaju nezavisni mediji i, naravno, opozicija. Da li će plan uspeti, videće se , čuće se i pisaće se po celom svetu.

A do tada Pariz ko Pariz... tradicija, skoro religija. Štrajkovi, manifestacije i prepucavanja preko medija. Malo kišica, malo reforme i puno lažnih obećanja u skupštini, pogotovo nakon nasilnog nametanje Zakona o radu putem ucenjivačkog člana 49-3 ! Ovaj jedinstveni član De Golovog ustava, predviđa nametanje volje samog predsednika nesolidarnom delu većinske stranke ali i mogućnost pada vlade ako se ta hajdučka manjina složi da potpiše zahtev o glasanju poverenja vladi.

Tako je trebalo da bude, mada niko nije poverovao ni sekundu da će socijalista da udari na socijalistu. Jer vlada ima svoju ucenjivačku ekipu i dobre uterivače straha koji obećavaju šut kartu svakom članu partije koji ne glasa kako vođa poželi. U suprotnom pada vlada, ali pada i nada za investiture u narednim izborima i onda adio privilegije i leba bez motike. Drugim rečima, svuda ista pesma, samo su reči malo drugačije. Koliko da se čoveku ogadi i politika i logika, a da i ne pominjemo etiku i čojstvo. Francuska je jedinstvena demokratija na svetu koja sebi dozvoljava pet minuta diktature, koliko treba da se se na silu i voljom jednog čoveka progura novi zakon. Onda opet dolazi demokratija, koja je obavezna da poštuje novostvoreni zakon.

Naravno, pogodili ste, niko od soc-buntovnika u Skupštini nije imao tri čiste da svoje usmene pretnje potpiše na papiru, pa je tako nepopularna vlada Francuske, samo mogla da padne, otprilike za konjski nokat i magareće uši. Falilo im kažu dva glasa da obore Valsa. Obično u TV serijama zafali samo jedan glas ili jedna sekunda pre eksplozije. Ali, OK, i ova istina može da prođe, mi im verujemo na reč!

Skrivena ili legalna korupcija

Gospodin Puding (kako nazivaju Olanda), ponaša se kao da se sveti Francuzima za svoju nepopularnost jer je dibidus nepoželjan kao kandidat za budućeg predsednika bar po mišljenju dve trećine Francuza. Čak i u samom taboru levice, stvar je ista iako su oni ti koji su Olanda doveli na vlast i podržavali ga sve ove godine rasula! Taj lik ne radi kako se radi i ne razmišlja kako treba da bi smislio novu strategiju i izvukao zemlju iz krize u koju ju je svojom politikom zabetonirao. Za njega je budućnost Francuske manje bitna od lične karijere. I sve na račun državne kase, koju smatra kao svoju prćiju. Kao i svaki oportunista i arivista, on zaboravlja ko ga je izabrao i pod kojim uslovima, odnosno nakon kojih konkretnih obećanja! Još jednom je jasno da su predizborna obećanja obična radovanja za budale i ostale naivne utopiste. Na svim meridijanima i u svim režimima je ista pesma, sutra šišamo gratis!

Suočen s padom popularnosti, On reaktivira stare klijentilističke fore: zakulisne i indirektno kupovanje naklonosti i to državnim parama, kojih začudo više uopšte i nema u kasi. Vrlo važno, jer glavno je da raja zaboravi njegov katastrofalni bilans. On je u stanju da obeća raspodelu 15 milijardi eura kako bi pozlatio svoj imidž i krenuo u lov na drugi mandat! Oland zna da nije ispunio skoro ni jedno od svojih 60 obećanja, izrečenih javno uz busanje u prsa tokom prethodnih izbora. On je tada uspeo da se dokopa fotelje zahvaljujući upravo lažnim obećanjima i jednom čuvenom pušenju u njujorskom hotelu Sofitel. Sada se nada novom čudu i praktično masovnom hipnotisanju svojih glasača putem izvrtanja činjenica i nemogućim obećanjima. On kao papagaj ponavlja da je izbavio zemlju iz krize i da je sada došlo vreme de se taj boljitak podeli narodu u kešu. Po njemu sve ide nabolje, iako je za njegovog mandata otpušteno preko 600. 000 radnika i uspostavljeno ili uvećano na desetine globa i poreza svih vrsta i kalibra. Sve je to nevažno, jer on ima ideju kako da izdribluje svoju nepopularnost i situaciju koja mu je totalno izmakla iz ruku. Njegova rezerva popularnosti je u državnom džepu. Iako je džep bušan i u njemu nema ni prebijene crkavice, mađioničar Oland ipak uspeva da narodu zatvori oči i kaže, zamislite velike pare i pare koje padaju s neba... vi spavate dubokim snom i sanjate bolje sutra, glasajte za mene!

Najbolji primer evidentne manipulacije su profesori i ostalo prosvetno osoblje, koga u Francuskoj ima oko 850. 000 i svi ko jedan su glasali za Olanda 2012-te. Zauzvrat, njihove plate su iz cuga blokirane, zbog čega su se mnogi okrenuli drugim partijama ili digli ruke od politike i glasanja. Da bi ih ponovo prevario, Oland koristi staru politiku zavođenja sirotinje, nudeći joj bombone i druga slatka obećanja ne bi li glasali za njega lično i personalno. On smatra da su ovi birači dovoljno glupi i slepi da ponovo ture listić sa njegovim imenom u kutije i da neće primetiti da ih je navuko ko malu decu na bombone. Ipak profesori nisu baš najveći idioti u državi šarenih laža i dobro znaju da računaju i da ocene zbog čega sada nakon četiri godine stezanja kaiša vlada počinje da velikodušno dreši kesu na nekoliko meseci pred izbore. Kao u onom starom vicu o ludaku koji se udara kamenom u glavu da bi uživao u momentima kada prestane da se lupa, tako i Oland smatra da nakon fiskalnog udaranja po džepovima mala pauza i koja crkavica mogu totalno da izbrišu bolnu politiku koju vodi otkada je na vlasti. Do juče je bila kriza i stezanje kaiša, a sad evo love ko pleve rasipa se na sve strane. Štimuje čovek politiku i ekonomiju po svom kalendaru kako bi mu te bombone za maloumne osigurale još pet godina drmanja na prestolu.

Na principu Deda Mraza Oland deli šakom i kapom, ne košta ga ništa, država plaća. Za mlade besposličare i mangupariju od 16 do 25 godina 1,3 milijarde ili 460 evra mesečno po ošišanoj glavi s minđušom i to tokom jedne godine. Za funkcionere 5 milijardi a za državne troškove povišica od 2,5 tih fiktivnih milijardi bez ikakvih reformi ni obrazloženja odakle lova.

Za pomoć oko zapošljavanja nezaposlenih je od oka određeno 3 do 5 milijardi, zavisi do kad će biti na vlasti. Uvodi se neka vrsta vojnog roka za civile ima mesta za 350. 000 mladih (sva tri seksa) plus za hendikepirane do 30 godina. Njima, po tarifi Olanda kandidata, pripada okruglo 573 evrića mesečno i tako dalje da ne nabrajamo, jer niko nije zaboravljen, od seljaka do ekologista, pogotovo ako imaju pravo glasa i znaju ko im je pomogao u životu od maja ove do maja iduće godine kada će se mnoge stvari izmeniti. Za to vreme dug od 2.000 milijardi može da pričeka, država je večna neće nigde pobeći, kao i ostale kotizacije za EU koje su odložene na neko vreme. Jer sve ovo je samo poček, a račun će da plati tek sledeća vlada.