Govoreći otvoreno

Srpski diktator zamajava građane

Kosovo je prodao Tačiju

Ako je ranije i moglo, od aprila 2017. kada Haradinaj biva oslobođen iz francuskog pritvora uz, kako smo kasnije videli, saglasnost ako ne i aktivno učešće režima Aleksandra Vučića u tome, od tada se ne može nazvati politikom ono što se na Kosovu i Metohiji dešava. Može svakim pogrdnim imenom, ali politikom nikako ne. Jer, da podsetimo, Magazin Tabloid je objavio vest da je u martu prošle godine Vučić u Parizu, u hotelu Ric, za 300 miliona evra prodao Kosovo Hašimu Tačiju. Sada sve čini da prodaju opravda predajom

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Francuska je ovu besmislenu odluku opravdala mogućnošću da isporučenje Haradinaja srpskom pravosuđu može da ima "teške posledice po njega"

-"Pa nismo ga zvali na čokolade i bombone, nego da odgovara za zločine" prokomentarisao je Vučić tobož revoltirano pred novinarima. Ilustrujući užas koji je takva francuska odluka unela u ceo slučaj, Vučić je između ostalog pročitao i deo iskaza Haradinajevih žrtava tokom zatočeništva u kazamatima albanskih terorista:

"... UČK (OVK) nas je terao da pijemo mokraću, jedemo izmet, jedan je odsekao uvo Srbinu Radetu. A onda je Zifa usmrtio B.K. tako što mu je dugačak nož progurao kroz telo u predelu grudi. Potom su nas odveli u podrum hotela u Đakovici gde su me njih dvojica silovali. Taj koji me silovao dao mi i keks da jedem..." tek je deo svedočenja o monstruoznosti Haradinajevih saboraca.

"Shvatio sam da je ovo sve politika. Kadri Veselji, najekstremniji od svih, treba da postane premijer, a Haradinaj njegov zamenik. Hoće da postave najekstremnije ljude. To su jezive stvari koje rade", sablažnjavao se Vučić pred novinarima.

Novi ciklus zlokobne i mučne telenovele počinje nešto kasnijim sklapanjem koalicije Vučićeve "Srpske liste" sa Haradinajem a čije je svireposti pred novinarima nabrajao i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić koji je tada predstavnicima "Srpske liste" preneo podršku vlade i predsednika rekavši da odnos Srbije prema Ramušu Haradinaju neće biti promenjen.

"On (Haradinaj) ostaje optuženi ratni zločinac i stav države Srbije prema njemu neće se menjati", rekao je Đurić novinarima. Još i gore jer je jedina stranka na KiM koja ima podršku Vučićeve vlade, na njegov zahtev, postala koalicioni partner optuženog zlikovca i dovela ga, takvog, na vlast.

Haradinaj je Vučićeve Srbe terao da poližu i progutaju sve što su uneredili iskazanim "tvrdim" stavovima, kako će kasnije, videćemo, i posvedočiti jedan od Vučićevih "kosovskih gradonačelnika". Tokom trajanja te kolaicije mučki je ubijen i jedan od političara sa KiM, Oliver Ivanović, a Haradinajevi koalicioni partneri iz "Srpske liste" prisiljeni su, takoreći silovani, gotovo svakodnevno kako bi zadovoljili sve ekspanzionističke prohteve albanskih separatista.

Čokolade ni bombone... Zapravo su na sve to što dolazi iz centralne Srbije - dobili, a i mi sa njima, ekstremno visoke takse od 100% i isprva hapšenje četvorice Srba (optuženih za učešće u ubistvu Ivanovića) a kasnije i drugih čiji su opstanak najavljivali da će osigurati.

Na kraju - učinili su ono što su mogli, podneli su ostavke na sve funkcije. Tim povodom najznačajniju izjavu medijima dao je Stevan Vulović, "gradonačelnik" Zubinog Potoka, naravno iz "Srpske liste", odnosno SNS-a Aleksandra Vučića.

Vulović je prvi od njih četvorice sa severa KiM koji je albanskim vlastima u pokrajini zvanično podneo ostavku, a taj gest za njega bio je izvor lične sreće i oslobađanja, kako je precizno i otvoreno naveo za RTS, bruke da bude „kosovski gradonačelnik" nekoliko godina.

„Posle šest godina izuzetno sam srećan jer sam nosio jedan teret bruke koji se zove gradonačelnik kosovskih institucija. Presrećan sam zbog toga. Pet godina trpeli smo torture raznih vrsta i sa strane međunarodne zajednice i privremenih institucija. Sve ima svoj kraj. Evo presrećan sam da je ovo kraj".

Ovo je kod Srba stidljivo ali pothranilo pritajenu nadu da će to biti kraj saradnje sa separatistima i obnova života na severu KiM. Trezeveni Albanci su prihvatili sa zebnjom upravo iz istog razloga. Njihove ostavke znače da ilegalni centar vlasti iz Prištine gubi kontrolu nad ovim delom teritorije koju je integracijom Vučićevih - Tačijevih - Haradinajevih (kako ih već ko naziva) Srba, obezbedio. Ipak, brzo se pokazalo da ni ushićenje ni zebnja nisu bili opravdani.

Vulović je istovremeno najavio da će od Vlade u Beogradu tražiti da raspiše lokalne izbore po sistemu Republike Srbije... ta inicijativa je mogla da obori sve antiustavne aktivnosti pod kapom Briselskog sporazuma a kojima se Aleksandar Vučić hvali kao svojim uspesima pa je, pretpostaljamo, na "nepromišljenu" izjavu odreagovao barem facijalnim tikom jer to je ujedno bila i poslednja informacija o tome u javnosti . Lako je naslutiti zbog čega o tome više ni Vulović nije govorio jer je mesec dana ranije nehotice objasnio, obraćajući se Vučiću u Zubinom Potoku: "brate Aleksandre, ne postoji bilo šta da ja nisam Vas poslušao". A Aleksandar je već učinio previše na snaženju i realizaciji albanskih interesa na KiM pa su mu takvi srpski državotvorni potezi smetnja i nisu jedna od opcija, ako ih ima uopšte.

Po isticanju roka predviđenog separatističkim pravilnicima za takve situacije, čekalo se još neko vreme a onda je Hašim Tači, kao predsednik takozvane "Republike Kosovo", najavio raspisivanje lokalnih izbora za te četiri opštine čija je vlast prestala da funkcioniše.

Zanimljivo, i na srpskoj i na albanskoj strani ovo će biti posmatrano identično, odnosno da ona druga strana igra nekakvu igru i ima neke skrivene namere. I igre su mogle da počnu! Sasvim izvesno u međusobnoj koorinaciji strane su povlačile poteze i davale izjave za medije.

Pošto se oporavio od kratkog šoka koji je usledio Tačijevom najavom, Vučić je svojim "predstavnicima Srba" savetovao da ipak izađu na ove kvazi-izbore. Navodnu važnost učešća Srba na separatističkim izborima, gde se jedino na taj način Albancima iznova potvrđuje poklonjeni suverenitet i nad severom pokrajine koji oni ne naseljavaju, Vučić je "objasnio" na identičan način kako je to Dačić činio 2013. godine kada su iz Beograda vršeni pritisci da se po prvi put učestvuje u političkom životu unutar okvira kosovskih secesionista.

To se često provlačilo u poplavi tekstova (naručenih ili podaničkih) u korist, još uvek fantomske iliti "privremene" države na svojoj teritoriji u kojima fantazija odnosi prevagu nad realnošću. I ne samo nad njom već i nad Ustavnim odredbama i Krivičnom zakonu Republike Srbije. Tu se ističe "Politika" svojim naslovom "Raspisali izbore da bi zauzeli sever KiM" a po tome što su u njemu sakupljeni svi iskrivljeni navodi, fraze i floskule kojima je, po uputstvima Vlade, a verovatno i Vučića direktno, bombardovana medijski ionako okupirana Srbija.

Najčešće među njima jesu:

Ukoliko Srbi bojkotuju izbore predsednici ove četiri opštine najverovatnije će biti Albanci. U tom slučaju postoji opasnost da krene spirala protesta i nasilja.

Vučić je apelovao da ne dozvolimo Albancima, obratite pažnju, da "sa nešto više od jedan odsto glasova izaberu njihove predstavnike". Kada je, ko i gde ikada u istoriji uspeo da sa jedan odsto biračkog tela, i još pri tom otvoreno neprijateljski raspoložen, nametne svoju vlast ostatku od 99%? To je nemoguće! Da su Srbi bojkotovali separatističke izbore, albanski uticaj na severu EiM praktično bi bio neutralisan! Dakle, bojkot separatističkih izbora bio bi korak od sedam milja u smeru povratka realne, konkretne državnosti Srbije. Izlaskom je samo ojačana albanska vlast koju "Srpska lista" predstavlja.

"Politika" ocenjuje da bi Eventualni bojkot Hašim Tači i Ramuš Haradinaj iskoristili da optuže Beograd da krši Briselski sporazum dok bi takse od 100 odsto i prištinska platforma koja onemogućava nastavak dijaloga bile gurnute pod tepih.

Beograd, odnosno režim Aleksandra Vučića, ne samo da ima puno pravo već i Ustavom predviđenu obavezu da se ne ponaša u skladu sa antiustavnim prohtevima bilo koga i bilo čega, a Briselski sporazum jeste antiustavan. Ovako ispada da je u interesu naroda da se Ustav krši a ne poštuje, što nikako ne može da bude tačno. Dakle, jedino razumno i pravedno bilo bi prekinuti dijalog!

Ako takse toliko smetaju, a smetaju, poskupljenja namirnica su u stalnom porastu na KiM, zašto je "Srpska lista" obustavila proteste protiv njih? Izlaskom na kvazi-izbore "Srpska lista" ostaje u separatističkoj vlasti, i koaliciji, sa Ramušem Haradinajem kome tako jedino pruža legitimitet da i nastavi sa taktikom visokih taksi za srpske proizvode.

Dalje, „Politika" piše, ponavljamo da je to jedan od najčešćih navoda svih vodećih medija na srpskom u to vreme ne samo ovog lista, da bi bojkot "mogao da dovede do intervencije policije Rosu na severu pokrajine, što bi separatisti iz Prištine iskoristili da zauzmu „Trepču" kao i sve administrativne prelaze". Trenirani, naoružani i opaki albanski specijalci svoje veštine bi tada primenili na terenu protiv Srba.

Opet, puna suprotnost. Ovu je takođe lako potvrditi jer se, nažalost, upravo dogodila.

Naime, učešćem na lokalnim izborima albanskih separatista "Srpska lista" je pokazala da nedvosmisleno funkcioniše i ponaša se u skladu sa voljom i zakonima krovnih "institucija" kosovskih Albanaca. To znači da su oni, kao njima zvanično podređeni, u obavezi da prihvate svaku odluku koju sprovedu njima nadređeni organi, institucije i ličnosti, konkretno su to separatistički "Parlament", "Skupština", predsednik (Hašim Tači), premijer (Ramuš Haradinaj) i ostali... pa bili u ostavci ili ne, svejedno.

To je ohrabrilo specijalne jedinice kosovske policije da upravo izvrše prepad u sve četiri opštine na severu Kosova i Metohije neposredno nakon što su "Srbi pobedili" na izborima na kojima su bili jedina srpska opcija. Njihova pobeda je učvrstila albanske naoružane jedinice u uverenju da oni sada mogu da sprovode svoju volju jer su Srbi u lokalnoj vlasti potčinjeni njima a ne Beogradu koji bi mogao da organizuje odbranu od opasnosti te vrste, kao što su Srbi godinama unazad i činili. Sada, dakle, nema ko da se organizovano suprotstavi, otpor gotovo da ne postoji osim individualnog koji nikada ne može da bude dovoljno snažan.

Na taj način nagoveštena je budućnost Srba za koju se na Kosovu i Metohiji zalaže Aleksandar Vučić kroz "Srpsku listu", čiju smo demonstraciju imali pilike da vidimo.

Ljudi su bez drugog razloga osim što su Srbi, prebijani surovo, na ulici, u restoranu, u svojim kućama. Uništava im je pokretna i nepokretna imovina, pokradeni su i opljačkani i sve to jer je "Srpska lista" učestvovala na albanskim izborima na KiM i tako dala legitimitet sprovođenju odluka separatista iz Prištine.

Ovde ne može da se govori o "pogrešnoj proceni" Vučićevih Srba jer je Stevan Vulović ranije već objasnio da je svestan svog čina izdaje te da mu je upravo ostavka donela duševni mir koji je izgubio tovareći se potčinjavanjem separatistima i činjenjem izdaje svoje države i svoje zemlje. O čemu može da se govori sa sigurnošću, jeste jedino napor koji su preuzeli da i ove separatističke izbore učine "legalnim" ali i da imaju što masovniji odziv.

Opštinski službenik je u Zvečanu obilazio je ljude sa socijalnim primanjima i bez ustručavanja pretio ukidanjem ukoliko ne izađu i glasaju. Činio je to pred drugima, ne obazirući se na gužvu u kojoj se nalaze, najotvorenije.

Teror su trpeli i Srbi zaposleni u ostacima ugašenih srpskih institucija ali i ostali sa bilo kog od budžeta jer baš oni u rukama imaju vlast da isplaćuju ili blokiraju svaku transakciju. Kako imaju podršku Aleksandra Vučića i Kancelarije za Kosovo i Metohiju a rade u korist albanskih separatistakoji ne seku granu na kojoj sede, ne postoji instanca kojoj mogu da se žale.

Izgleda da je najgore bilo u Leposaviću i Lešku. Na Srbe zaposlene po separatističkom kosovskom sistemu, njih između 300 i 400, vršen je stravičan pritisak.

Pred separatističke izbore svakog od njih je lično pozvao kandidat za gradonačelnika Leposavića, Zoran Todić, i zapretio im otkazom ako mu svako od njih ne ne donese po 15 (i slovima petnaest) sigurnih glasova, zatraživši da mu donesu lične karte tih „glasača" i brojeve njihovih mobilnih telefona. Nastala je panika i uzbuna među zaposlenima i njihovom rodbinom.

Dakle, ne samo da je Vučić sa malim brojem svojih interesnih mezimaca prihvatio da učestvuje na izborima protiv sopstvene države čiji je predsednik, i time direktno nastavio da pomaže osuđene i neosuđene ratne zločince, već je motivisanjem psiho-fizičkog nasilja nad Srbima preko svojih ljudi na Kosovu i Metohiji učinio sve što je trebalo da prikaže svetu da je i nedoklani deo naroda "spreman" da učini to isto. I pečat i potpis na aboliciju ratnih zločina dao je onaj ko je slične zločine i sam promovisao i na njima najbolje zaradio. Gotovo da smo u stanju da na ponovljenu izreku "pored ovakvih prijatelja, neprijatelji nam ne trebaju" uzviknemo - trebaju nam! Trebaju... Ako već ne možemo da osetimo ne nečiju blagu ruku, ono da nas barem manje boli dok nas "teraju da pijemo mokraću, jedemo izmet, siluju i dave" i čine ostale jezive stvari u ime politike, i to za naše dobro, a da barem nisu neki od naših.