Druga strana

Poslednji izbori u re§iji Aleksandra Vuźi†a

ćizofrenik je izabrao koga je hteo

U eksperiment dr§avi Vuźi† je prvo zakazao republiźke izbore, potom ih odlo§io zbog uvoĐenja vanrednog stanja zbog korona virusa, onda je nastavio izbore promenivçi izborni zakon... Imao je nesebiźnu pomo† diplomata iz Evropske Unije, nemaźke kancelarke Anglele Merkel, ameriźkog ambasadora Entoni Godfrija i njegovog zamenika Gabrijela Eskobara. Nadao se da †e mo†i da odmah po izboru potpiçe priznanje Kosova, da pokrade joç neku milijardu... Deo opozicije je bojkotovao izbore, ostatak je Vuźi† pokupovao za sitne pare. Onda je sve poçlo naopako...

Mersiha Had§i†

U nedelju uveźe, 21. juna, Vuźi† i njegova kamarila proslavljali su pobedu koja ih vodi u smrt.

¬inilo mu se, kao i njegovim mentorima, Angeli Merkel, evropskim komesarima i pristalicama duboke dr§ave u SAD-u, da †e mo†i da dave graĐane u eksperiment dr§avi zvanoj Srbija.

Onda je sve poçlo naopako. Ameriźki predsednik Donald Tramp je 16. juna najavio da †e u narednih 60 dana oźistiti moźvariçte i uz pomo† ameriźkih graĐana privesti pravdi sve one koji su radili protiv źoveźnosti i interesa ameriźkih graĐana i drugih naroda u svetu.

Odmah se oglasio njegov izaslanik Riźard Grenel pozivom Vuźi†u i Taźiju da doĐu na razgovor u Belu ku†u 27. juna.

Vladimir Putin je odbio da primi Vuźi†a 18. juna, ali je u Beograd poslao ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je na adekvatan naźin razgovao sa ovim usranim i upiçanim diktatorom. Ministar Lavrov uruźio je 20 pitanja na koja mora da odgovori ruskom predsedniku Putinu, uruźivçi mu poziv za razgovor za 24. jun. Tom prilikom sneveslio je, skoro do plaźa, Vuźi†a rekavçi mu da ''ako se na njega vrçi toliki pritisak da prizna nezavisnost Kosova ''da odmah podnese ostavklu i spasi i sebe i Srbiju.

Napomenuo je da †e Rusija spreźiti i incijativu Nemaźke da se u Savetu Bezbednosti usvoji rezolucija da su Srbi genocidan narod, koja bi omogu†ila da Vuźi† lakçe prizna Kosovo, jer je ve† primio od Taźija 300 miliona evra, kao i da †e staviti veto na promenu rezolucije UN 1244.

Vuźi†a ve† nekoliko meseci u §ivotu odr§ava ruski lekar Petrov!

U skladu sa izjavom ministra Lavrova, g. Grenel se oglasio tvrdnjom da Vuźi† i Taźi 27. juna ne†e razgovarati o priznanju Kosova, ve† o ekonomskim pitanjima, pa †e tek potom uslediti politiźki pregovori. Tako je pokopao Vuźi†eve nade da †e ga, navodno, pritisnuti Miroslav Lajźak, da to uradi, pa je potom i on otkazao razgovore sa njim za 22. jun, dok to Vaçington i Moskva ne odobre.

Vuźi† je Srbiji naneo ogromno zlo, ali zahvaljuju†i njemu u parlamentu ne†e biti Vojislava ćeçelja, Borisa Tadi†a, Nenada ¬anka, ¬ede Jovanovi†a, Gordane ¬omi†, Sergeja Trifunovi†a i Zorana ¦ivkovi†a. Ako niçta drugo, ovi izbori su oterali na deponiju mnoge mraźne simbole proçlosti.

Vuźi† je uźinio sve çto je mogao da bi ispod cenzusa gurnuo ćeçelja i Srpsku radikalnu stranku. Kao çto je pisano u Magazinu Tabloid, Vuźi† je ćeçelju zamazao oźi tako çto mu je dozvolio pristup re§imskim medijima, ali, dok je vojvoda priźao besmislice kod Sarape i Mari†a, njegov bivçi potrźko razbijao je SRS. Gde god su radikali imali jaźu podrçku, Vuźi† ih je cepao pritiscima ili podmi†ivanjem. Tako je u Panźevu stimulisao Smiljanu Glamoźanin Vargu da napusti SRS i osnuje udru§enje graĐana. TakoĐe, Vuźi† je omogu†io brojnim konkurentima SRS-a da se naĐu na glasaźkom listi†u. Naprednjaci su skupili potpise za liste Zavetnika, Metle, Levijatana i POKS-a, koji su, svako po malo ali dovoljno, uzimali od radikalskog biraźkog tela.

ćeçelju je pozlilo u izbornoj no†i, nije mogao da se pojavi pred novinarima. Pred njim je sad odluka ho†e li da se vrati u politiku i postane ozbiljan kritiźar naprednjaźke vlasti ili †e se pomiriti sa sudbinom analitiźara deçavanja u Zadruzi i Parovima.

Vuźi† je najve†u prevaru izvrçio na çtetu najve†eg protivnika - Nebojçe Stefanovi†a.

Po nalogu voĐe, naprednjaci su imali dva zadatka. Prvo da izlaznost dignu do 50 odsto, i drugo da SNS osvoji iznad 50 odsto. Da bi obavili taj posao, primenili su sve nezakonite radnje, od bugarskih vozova do falsifikovanja rezultata. Na druçtvenim mre§ama objavljene su hiljade dokaza kriviźnih dela funkcionera i aktivista SNS-a. Objavljene su fotografije i snimci kupovine glasova, glasanja po ku†ama, prepakivanja glasaźkih listi†a u gepeku automobila na parkinzima tokom no†i. Na taj naźin, izlaznost je podignuta skoro do §eljenog nivoa.

Pravo stanje stvari videlo se u Beogradu, gde je izaçlo svega 35,2 odsto biraźa.

Ako se uzme u obzir da su naprednjaci i u glavnom gradu navukli desetak procenata viçe nego çto je realno, jasno je da je bojkot uspeo, da na glasaźka mesta nije izaçlo viçe od 25 odsto glasaźa. MeĐutim, Vuźi† je dozvolio da se samo u Beogradu prizna mala izlaznost. U odnosu na proçle izbore, 2016. godine, kad je glasalo 51,7 upisanih biraźa, za ovaj pad bi†e odgovoran predsednik Gradskog odbora SNS-a Nebojça Stefanovi†. Vuźi† †e to iskoristiti protiv Stefanovi†a, kako bi ga eliminisao iz vlasti. ćta se sprema videlo se i po tome çto Stefanovi† nije bio prisutan na proslavi u centrali SNS-a.

Dragana Ńilasa i Vuka Jeremi†a izbori nisu zanimali. Nisu vodili kampanju za bojkot, a tokom izbornog dana nisu se potrudili ni da na druçtvenim mre§ama objavljuju stavove i informacije s biraźkih mesta. Anestezirali su nezadovoljstvo graĐana i na taj naźin presudno pomogli Vuźi†u da obavi prljavi posao.

Interese graĐana ozbiljnije i iskrenije je zastupao SrĐan Nogo.. On je uspeo da na dan izbora dovede ispred Narodne skupçtine 10.000 graĐana koji su, potom izabrali 250 poslanika, aklamacijom. U potpunoj medijskoj blokadi, koju je podr§ala i TV N1, Nogo je pokazao koliko je ranjiv Vuźi†ev re§im. Ipak, Dejan Petar Zlatanovi†, urednik TV Srbin info i Miodrag Kojovi†, urednik TV Balkanske tarabe, koji su satima direktno prenosili dogaĐaje ispred Skupçtine, pokazali su da nezavisno novinarstvo joç nije umrlo u Srbiji.

Vuźi†ev problem nije çto je ukrao, ve† çto je previçe ukrao. Da je bar malo normalan, ukrao bi MANJE, a ovako je toliko oźigledno da se vidi iz aviona. To sve govori o njegovoj bolesti - çizofreniji i sarkomu male karlice.

Sve ankete na internetu imaju identiźan rezultat izmeĐu 83% i 86% za bojkot! Bojkot je uspeo. Re§im je nelegitiman, jer viçe od 50% graĐana nema svoje predstavnike u Skupçtini. La§na opozicija je propala.

SNS je "dobio" procenat koji je najjasniji indikator da je ovo diktatura. Njihov je problem çto su previçe ukrali, da je ukrao manje (kao çto su uradili u Albaniji) i da je priznao malu izlaznost, opozicija bi bila u problemu.

Preterali su i sad ceo svet zna ono çto smo mi znali i pre glasanja, da je ovo farsa i da su svi brojevi obrnuti i la§ni, baç kao i cifre oko korona virusa.

Dok budu slavili ulazak u poslaniźke klupe i ministarske fotelje, Vuźi†ev kartel †e se okretati, źekaju†i da ih ulove lovci na ucenjene glave. Vuźi†ev kartel je na poternicama ameriźkih slu§bi bezbednosti, Interpola, Eurpola....

Mnogi od njih za§ali†e çto ih je Vuźi† izbarao u ovoj podeli uloga.