Tabloid je pozvan

Građevinskoj mafiji u Novom Sadu niko ne može stati na rep

Gogoljev ide preko mrtvih duša

Vladimir Gogoljev, čovek blizak predsednici odlazeće Vlade Ani Brnabić i ministru finansija te Vlade Siniši Malom, u Novom Sadu potkopao je temelje komšijske kuće, koja se naslanja na spomenik kulture. U pitanju je kuća iz Novosadske racije, odnosno kuća koja je zaštićena kao spomenik kulture, jer ona služi kao svedočanstvo o zločinima iz drugog svetskog rata.

Arpad Nađ

Novosadska racija je naziv masovne likvidacije Srba i Jevreja koju su u januaru 1942. godine u Novom Sadu sprovele Mađarske okupacione snage. Na slici koju su tog dana napravili, na ulici u snegu leže ubijeni Srbi u centru Novog Sada. Iza leševa Srba i mađarskih vojnika u pozadini je kuća koja se pominje u ovoj priči.

Pošto je fotografija dokaz o zločinima, u jednom trenutku je odlučeno da se i autentično mesto očuva, kako bi svedočilo o "Raciji iz 1942". "Racija" se u Novom Sadu svake godine u januaru obleležava. Deci u školama se pokazuje fotografija, na televizijama se pojavljuje slika ulice kako izgleda danas i slika koja je sačuvana kao svedočanstvo vremena.

Zapravo tako je bilo do pre nekoliko godina, kada su kamere RTS, iznenada počele da celo mesto hvataju iz drugog ugla i da seku delove snimljenog materijala na kome se vide gradilište firme "Vondel Kapital" koja je potkopala temelje susednih kuća toliko duboko, da je praktično jedina solucija da se ili ruše ili zidaju ponovo. Jedna od kuća koje bi trebalo da se ruše, naslanja se baš na ovu zaštićenu kuću i njeno rušenje bi neminovno oštetilo ovaj spomenik kulture...

Treba biti iskren i reći da je sve to urađeno u vreme dok Pokrajinom, neprikosnoveno upravlja funkcioner demokratske stranke, Bojan Pajtić. Pajtić je tada štitio holandsku firmu "Vondel kapital", a to je užasavlo sve Novosađane koji su ne retko znali da kažu:

"Holadski nacisti ruše svedočanstvo o Novosadskoj raciji"

Ipak kada je direktor ove, u Holadniji regstrovane firme, Dragan Bankovački podneo krivičnu prijavu protiv vlasnika kuće čiji su temelji potkopani, u Srpskoj-Atini, se saznalo da je vlasnik zapravo na početku teksta pomenuti Gogoljev. U prijavi Bankovački je naveo da je vlasnik oštećene kuće, pretio njegovom gazdi Vladimiru Gogoljevu...

Do tada Gogoljev je u Novom Sadu bio poznat, kao čovek koji je 1999. godine pobegao iz zemlje da se spase od NATO bombi, a i da ga slučajno ne pozovu da obuče uniformu.

Nadrljaće Gogoljev, pomislili su Novosađani, ali dok je Pajtića bilo u Novom Sadu, poslovi Gogoljeva samo su rasli.

Sve je trebalo da se preokrene dolaskom naprednjaka na vlast u Pokrajini. Firma "Vondel kapital" je već bila u teškim dugovima, i banke su se spremale da plene imovinu. Čekalo se i da gradilište u ulici Svetozara Miletića gde su tokom racije ležala tela ubijenih, bude zatvoreno. Onda se kao hladan tuš pojavila firma Aleksandar Gradnja i preuzela na drugoj lokaciji veliki deo poslova "Vondel kapitala". Na zvaničnoj prezentaciji radova "Aleksandar gradnje" pojavio se ni manje ni više sam Aleksandar Vučić.

Po Novom Sadu su krenule glasine da je Gogoljeva sada zaštito lično Vučić.

Blic je tada obajvio: "Novi Sad - Holandska firma „Vondel kapital" zbog blokade računa i duga od 35 miliona evra prepustiće kompleks „Park siti" preduzeću „Aleksandar gradnja", saznaje „Blic". Pregovori između banke i dve kompanije su u finalnoj fazi, navode u „Vondel kapitalu", a novosadska „Aleksandar gradnja" bi do kraja nedelje i zvanično trebalo da postane vlasnik prvog luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa u Novom Sadu." Uz tekst je objavljena i slika Aleksandra Vučića na preuzimanju radova, koja je ubrzo i sklonjena. Tekst se može naći na internetu ali ne i slika koju objavljujemo.

Navodno je slika sklonjena nakon što su Vučića obavestili da je spasio Pajtićevog čoveka. Vučić je prema urbanoj legendi bukvalno psovao Malog što ga je uvukao u tu priču, ali se sve i završilo na tome, dok se Mali navodno pravdao da ga je u sve uvukao Igor Isailović, bivši biznis partner premijerke Ane Brnabić.

Vreme je pokazalo da se narodna poslovica koja glasi gde ima dima ima i vatre ovog puta pokazala kao tačna. U medijima je objavljeno da je:

"Vladimir Gogoljev, uspešni IT preduzetnik iz Novog Sada, dugogodišnji prijatelji sa ljudima bliskim Ani Brnabić i Siniši Malom, odnosno da je Gogoljev prijatelj Milutin Folić beogradski gradski urbanista i beogradski advokat Igor Isailović, koji je u važnim poslovima zastupao ministra Sinišu Malog, dok je sa Anom Brnabić bio suvlasnik firme pre nego što je ona postala predsednica Vlade Srbije...

Gogolejv je potom bio razlog, da jedan visoki funkcioner Srpske napredne stranke od Vučića zatraži smenu Siniše Malog i Ane Brnabić.

Čovek je tvrdio da su oni u poslovima sa Gogoljevim, čovekom od koga ima korist Pajtić, a možda i Đilas...

Vučić je tada morao da prizna da on i članstvo SNS-a nisu jedini koji se pitaju o tome ko će biti ministri u Vladi Srbije, i da smena zbog Gogljeva neće biti (Verovatno bi se naljutila duboka država, prim autora). Ipak naredio je da se svi u Vladi odmah distanciraju od ovog čoveka. Posle toga je uticaj Gogoljeva u Novom Sadu smanjen, ali ne i neutralisan, a o tome kolika je moć ovog čoveka najbolje svedoči sledeči događaj:

Kada je izvesni Miroslav Đorđević iz Novog Sada pozvao policiju, sa obarazloženjem da mu se ruši kuća zbog radova koje izvodi Gogoljev, policija je došla na lice mesta, da mu saopšti:

"Mi možemo samo da dođemo i gledamo kako vam komšija ruši kuću, da preuzmemo ne možemo za sada ništa..."

Istina ovo je usmeno saopšteno, pa na prvi pogled deluje nedokazivo. Ipak u stvarnosti postoje snimci policije na licu mesta. Postoje dokazi da je prijava podnošena i činjenično stanje da policija nije ništa preduzela.

Gogoljev je od pomenutog čoveka tražio da mu proda kuću, ali kada je ovaj odbio, on je počeo da potkopava temelje. Gogoljevi ljudi su mu objasnili da bi on do njegove kuće napravio stambenu zgradu i da bi mu dao novac i više stambenog prostora od onoga koliko sada ima. Kada mu je ovaj objasnio da se ta kuća ne može rušiti i da bi taj projekat potkopao temelje i druge Zakonom zaštićene kuće, upao je u probleme.

Đorđevićeve poslovne partnere počeli su da obilaze ljudi i da traže od njih da prekinu poslovanje sa njim. Banke su počele da mu traže da prevremeno isplati kredite. Objekat koji je nikao pored njegove kuće, zazidao mu je prozore. U sobu njegove kuće sa Gogoljevog gradiliša izručen je tečni cement u tolikoj količini da mu je jedna prostorija potpuno blokirana.

Na rubu egzistencije, odlučio je da kuću ipak ne proda Gogolju i njegovim pajtašima, koji su kako stvari stoje planirali da sruše red kuća u ulici Svetozara Miletića, a to je sam centar Novog Sada i tu podignu novo moderno zdanje koje bi prodali po ceni deset puta većoj od novca koji su investirali. Spomenik kulture iz doba Novosadske Racije bi propao, ili bi možda bio okružen čelikom i staklom, ali kapital ne haje za žrtve genocida.

Ko zna, možda bogataši smatraju da mogu da kupe Vučićevu zaštitu čak i kada radi profita uništavaju dokaze o genocidu nad Srbima, Jevreima i Romima...

Način na koji se vodi Gogoljevo gradilište u svakom slučaju ukazuje da je čovek još uvek jako moćan, jer radnici bez straha od kazni građevinske inspekcije susedne objekte od rušenja obezbeđuju slabašnim drvenim gredama.

Inače firma Vladimira Gogoljeva, nije nikada dobila dozvolu da ruši kuću na gradilištu u blizni "Spomenika iz Novosadske racije", oni su zarpavo dobili samo dozvolu za rekonstrukciju... Na slikama koje objavljujemo u prilogu teksta se vidi da kuća nije rekonstruisana već da je potpuno srušena. Nakon rušenja počeli su sa kopanjem podzemne garaže koja je toliko duboko iskopana da je susedna kuća počela da se urušava.

Oštećenja koja je na komšijskoj kući uzrokovao su tolika da je istu nemoguće vratiti u izvorno stanje i da ne preostaje ništa drugo sem da se i ona ruši, a ona je odmah pored ove koja je zaštićena kao spomenik iz Novosadske racije. Na slikama u prilogu teksta možete pogledati pukotnie koje su se pojavile na komšijskoj kući.

Kad je protiv Gogoljeve firme podneta prijava, njegovi advokati su tvrdili da su pukotine nastale od vibracija koje izaziva saobraćaj...

Tokom postupka se ispostavilo da je u pitanju švapska kuća, koju je retko šta moglo da ošteti, da je zapravo bilo neophodno potkopati je kao što je to Gogoljeva ekipa i uradila.

Ipak ni samo suđenje između Gogoljeve holandske firme i Đorđevića nije bilo jednostavno i bezbedno.

Đorđević je tužio grad Novi Sad i kompaniju "Vondel kapital", zbog načina na koji su izveli građevinske radove. Sud je tražio da se o svemu izjasne veštaci Univerziteta u Novom Sadu, odnosno Fakulteta tehničkih nauka, departmana za građevinarstvo i geodeziju.

Veštaci su nedvosmiselno, počeli da tvrde da grad Novi Sad nije smeo da dozvoli takve radove, kao i da je Gogoljeva, firma "Vondel kapital" prevršila svaku meru. Da su ugrozili bezbedno stanovanje...

Posle toga su saznali da se Gogoljevim nije šaliti. Nisu hteli da kaljaju ime i da pišu da je sa radovima ipak sve u redu, ali su se u strahu za svoju bezbednost i bezbednost svoje dece povukli iz svega i napisali:

"Nakon ovako iznesenih paušalnih i neosnovanih tvrdnji, uvreda i pritisaka, od strane tuženih prvog i drugog reda (Gogoljeva "Vondel kapital" i grad Novi Sad) i umešača kojim su izloženi profesori i Uprava Departmana za građevinasttvo i geodeziju i Fakultet tehničkih nauka kao eminentna institucija gde profesori učestvuju u veštačenjima sa svog profesionalnog i kredibilnog nivoa žele da pomognu sudu u razrešenju pojedinih sporova, molimo sud, tj sudiju Mirjanu Marković, da nas razreši učestvovanja u ovom predmetu, bez obzira na prethodno prihvatanje i izvršena veštačenja.

Ovim dopisom prestaju da važe svi navodi dati dopisom-Troškovnikom br. 01-192/95 od 20.06.2017. godine.

Sredstva u iznosu od 288 hiljada dinara prema Troškovniku br. 01-192/95-1 od 20.06.2017. godine koja su uplaćena na račun FTN 10.07.2017. godine od strane Tužioca biće vraćena" Original dopisa možete pogledati u prilogu teksta.

Bio je ovo šok za gradske vlasti Novog Sada, koje su očekivale servilnost i poniznost veštaka, ali najviše su se iznenadili u "Vondel Kapital", kada su shvatili da novac i sila ne mogu sve da reše.

Sud se potom obratio veštacima iz Beograda. Da li zbog moćne ruke tuženih ili nekog drugog razloga iz Beograda su odgovorili, da su suviše zauzeti i da ne mogu da urade ovo veštačenje.

Spor je zapao u krizu, i zatraženo je veštačenje eksperata iz Subotice. Uprkos svim pritiscima stiglo je pošteno i hrabro veštačenje u kome piše:

"Prva oštećenja objekta u ulici Svetozara Miletića br. 35 nastala su kao posledica nelgalnog rušenja objekta u ulici Svetozara Miletića br. 37. Za ovo odgovornost u potpunosti snosi Investitor radova (Gogljeva firma "Vendel kapital").

Proširenje nastalih oštećenja i pojava novih su posledica neadekvatno projektovanog i izvedenog obezbeđenja susednih objekata. U projektu o osnovnog i izmenjenog čija se rešenja obezbeđenja objekta B i C ne razlikuju. Nije izvršeno snimanje susednih objekata, niti je utvrđena dijagnostika njihovih stanja i utvrđen statički sistem postojećih objekata. Napravljen je previd da postojeći objekti u ulici Svetozara Miletića br. 35 ima podrum..."

Na kraju su subotički veštaci zaključili da se trebaju izvesti radovi koji bi otklonili štetu i da se treba uraditi adaptacija uništenih objekata, a da se cena tih radova može utvrditi tek raspisivanjem tendera.

Može se reći da će konačna presuda značiti, pobedu kapitala nada žrtvama "Novosadske racije" i nad građanima koji ne htedoše da prodaju kuće investitoru Vendel kapital", ili poraz građevinske hunte u ulici Svetozara Miletića u Novom Sadu.