(P)likovi

Raspada se balkanski mafijaški kartel, a i njegovi šefovi Vučić i Đukanović

Sunovrat diktatora

Zašto je Aleksandar Vučić u Srbiju, pod svoju zaštitu, doveo najopasniji međunarodne i domicilne kriminalce? Kako manipuliše aktivnim i rashodovanim šefovima kriminalnih klanova? Šta se krije u pozadini Vučićevog sporazuma sa Lukom Bojovićem? Zašto se Nenad Šare vratio u Srbiju, na mesto šefa obezbeđenja Ljubiše Buhe Čumeta? Čime Vučića plaše Veljko Belivuk, Predrag Koluvija i Miljana Kecmanović? Moguće odgovore na ta pitanja navode se u analizi zamenika glavnog urednika Magazina Tabloid Predraga Popovića, bivšeg urednika u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliskog Vučićevog saradnika i prijatelja.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je od Srbije napravio "sigurnu kuću" za kriminalce, domaće i belosvetske. Svakom beguncu od pravde i zakona nudio je utočište, a zauzvrat je uzimao novac i priliku da učestvuje u njihovim kombinacijama. I da im dođe glave.

U saradnji sa Milom Đukanovićem, Vučić je sarađivao sa Taksinom Šinavatrom, odbeglim bivšim premijerom Tajlanda. Šinavatra je na vlast došao 2001, a oboren je pet godina kasnije. Pred optužnicom za korupciju i terorizam, zbog ubistva 86 demenstranata, sklonio se u Crnu Goru. Đukanović mu je prodao crnogorsko državljanstvo, a Stanko Subotić zemljište na ostrvu Sveti Stefan kod Budve. Jingluk Šinavatra, Taksinova sestra, prošla je sličan put. I ona je bila na vlasti, s koje je svrgnuta pučem, da bi 2019. godine dobila državljanstvo Srbije. Taksin Šinavatra se prošle godine vratio u Tajland, gde je uhapšen i procesuiran.

Drugi Đukanovićev i Vučićev ortak, Mohamed Dahlan, nije uhapšen, ali lovi ga nekoliko bliskoistočnih država, dok je Tajip Erdogan njegovu glavu ucenio na sedam miliona dolara.

U Crnoj Gori je prošle godine uhapšen južnokorejski "kralj kriptovaluta" Hjung Do Kvon. Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države su raspisale međunarodnu poternicu za Do Kvonom, koji je osumnjičen za prevare teške više desetina milijardi dolara. Crnogorski sud još nije odlučio da li će ga izručiti i kome.

U Do Kvonom laptopu pronađeni su dokazi da je finansirao kampanju Pokreta "Evropa sad", koji je pobedio na poslednjim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Dritan Abazović tvrdi da se aktuelni premijer Milojko Spajić sastajao sa Do Kvonom u Beogradu, u zgradi na adresi Topalovićeva 4. Da ne bi ugrozio svoje odnose sa vladarom Srbije, Abazović ne želi da javno otkriva da je na tim sastancima Spajića i Do Kvona bio i Aleksandar Vučić.

U Srbiji se, pod Vučićevom zaštitom, neko vreme nalazio i rumunski političar i biznismen Sebastijan Gica. Kad je u Rumuniji optužen za osam krivičnih dela, Gica se sklonio u Beograd. Postupajući po Interpolovoj poternici, srpski MUP ga je uhapsio u aprilu 2017, ali Viši sud u Beogradu je, godinu dana kasnije, odbio da ga izruči Rumuniji, pošto je Kancelarija za azilante MUP-a u međuvremenu prihvatila njegov zahtev za dobijanje azila u Srbiji.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije je pre nekoliko dana objavio informacije o poslovnim vezama Gice i Srpske napredne stranke. Početkom 2022. godine, pred predsedničke izbore u Srbiji, na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" sletela su tri aviona iz Uzbekistana sa zanimljivim teretom, proizvedenim u Kini: prslucima, keceljama, šoljama i šalovima. Srpska napredna stranka je robu i njen transport platila 2,9 miliona evra. Zvanično, uvoznik je bila rumunska firma "Ridzone Creative", koja je pod kontrolom Sebastijana Gice.

Vučić je iz inostranstva dovodio i domaće, "naše" žestoke momke. Luka Bojović se vratio u Beograd u novembru 2022, posle odsluženih 10 od presuđenih 18 godina na robiji u Španiji. U međuvremenu, 2015. godine, beogradski Specijalni sud odbacio je optužnicu koja je Bojovića teretila za tri ubistva. To je protumačeno kao Vučićev "gest dobre volje", odnosno "ponuda za saradnju". Do saradnje je zaista došlo kad je naprednjačka vlast omogućila Bojoviću posao sa Carinom Srbije, da naplaćuje uvoz polovnih automobila. S obzirom da je to čist, a unosniji biznis od šverca narkotika, Bojović je prihvatio ponudu.

Iako je u podzemlju izgradio imidž nepokolebljivog osvetnika, o čemu mogu da potvrde grobovi članova porodice Šaranović, Bojović nije hteo da posao s Vučićem ugrozi lovom i kažnjavanjem odgovornih za ubistva njegovog kuma Dragoslava Miloradovića i advokata Dragoslava Miše Ognjanovića. Bojovićev advokat je ubijen dok je bio na merama MUP-a i BIA, i to samo nekoliko dana nakon što je Dijana Hrkalović, tadašnja sekretarka UKP-a, saznala da Ognjanović i Miloradović imaju njene kompromitujuće fotografije i saznanja da sarađuje s Darkom Elezom. Zarad mira u kući, Bojović je, zasad, zanemario osvetnički poriv. Trenutno su mu važniji novac iz carinskog biznisa i bezbednost, koju mu garantuje "glavni šef" vladajućeg kartela.

- Kad bih se i vratio u Beograd, svestan sam da se ne bih osećao bezbedno. Ni ja, ni moja porodice - rekao je Bojović dok je boravio u španskom zatvoru.

Bio je u pravu. Iako ima zaštitu Oskara Vučića, to ne znači da je Bojović bezbedan. Sredinom prošle godine plasirane su informacije da je izvesni Damir Mehić, zvani Bibi, unajmljen da ubije Bojovića. Mehić je u Bosni i Hercegovini osuđen na 17 godina zatvora zbog ubistva i više drugih krivičnih dela. Postupajući po Interpolovoj poternici, srpska policija je uhapsila Mehića na aerodromu "Nikola Tesla" zbog lažnih dokumenata. Tada su ga režimski mediji osumnjičili da je došao u Beograd da izvrši atentat na Bojovića. Međutim, Mehić je sredinom aprila ove godine izručen Kantonalnom sudu u Tuzli.

Mesec dana po Mehićevom izručenju, u Beogradu su uhapšena petorica pripadnika grupe, koja je osumnjičena za pripremu ubistva Luke Bojovića. Uhapšeni Nikola P, Milan I, Bogdan P, Filip K. i Saša K. sumnjiče se da su od februara, pa do 10. maja ove godine "sa umišljajem nabavljali sredstva za izvršenje dela "teško ubistvo" na štetu jednog lica, da su se dogovarali, planirali i organizovali njegovo izvršenje". Prema navodima iz saopštenja MUP-a Srbije, "Filip K. je okupio ostale osumnjičene i dodelio im tačno odrđene zadatke u cilju izvršenja krivičnog dela, sa kojima su se svi osumnjičeni složili".

Mediji pod Vučićevom kontrolom insinuiraju da je ubistvo pripremao Filip Korać, koji je do juče etiketiran kao "desna ruka Luke Bojovića". Vučić je, pre nekoliko godina, lično pokrenuo kampanju protiv Koraća, koga je nazvao "jednim od trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji".

- Mene brine da sam tek juče saznao da za Filipa Koraća ne postoji ni valjana optužnica, ni valjana presuda pred Višim sudom u Beogradu. Taj koji truje našu decu, koji ubija našu decu po svim školama, po svim kafićima, i to svaki čovek u Beogradu zna. Samo ga se svi plaše kao jednog od dvojice-trojice najopasnijih ljudi. A neću da vam pričam da je glavni snabdevaš drogom, a ni za šta nije kriv. Super! Super! Kad ga imate za umešanosti u ubistva, neko će da se pojavi u tužilaštvu, pa kaže: "Pa da, ali nisu procesne pretpostavke u potpunosti ispunjene i ne možemo da damo status svedoka saradnika čoveku koji kaže da mu je Filip Korać platio ubistvo i da je on bio taj koji je to uradio - rekao je neustrašivi Vučić na konferenciji za medije sredinom januara 2020. godine.

Sad, kad je uhapšena grupa navodnih atentatora, policija je obavestila Bojovića šta mu se pripremalo, a on je rekao da je i sam primetio da ga prate sumnjive osobe. S obzirom na iskustvo i veštine, stečene u podzemlju, Bojović bi mogao da primeti i mogućnost da ga Vučić preko policije i medija "gasira", odnosno zastrašuje i upozorava da ostane lojalan.

Na isti način Vučić pokušava da zadrži kontrolu nad Ljubišom Buhom Čumetom, dugogodišnjim šefom surčinskog klana. U ulozi piromana-vatrogasca, Vučić je, tokom svog prvog premijerskog mandata, vodio kampanju protiv Čumeta, prvo preko medija i policije, potom i kroz pravosuđe.

- Ljubiša Buha napravio je incident na granici s Hrvatskom. Buha je policajcima na prelazu Batrovci zapretio smenama zato što su ga zaustavili i pretresli. On je do granice stigao u "mini kantrimenu" koji je vozio Vidoje Ristović, sin Miše Grofa i muž Nikoline Pišek - navodi se u tekstu nezvaničnog glasnika naprednjačkog kartela Informer početkom septembra 2014. godine.

U akciju protiv Čumeta uključena je i Ivana Tulajić, njegova tadašnja supruga. Dok su još bili u braku, Ivana je tvrdila da ima saznanja da je njen muž umešan u ubistva Branislava Lainovića Dugog i Zorana Petrovića Šempe. Pored toga, ona je u medijima, ali i u tužilaštvu i sudu, isticala da je Čume vlasnik firmi koje se ne vode na njegovo ime, da je nastavio da se bavi asfaltiranjem puteva i da je posredovao u predaji Darka Šarića.

Ivana Tulajić je bila ključni svedok u procesu, koji se završio slanjem Čumeta na robiju zbog prikrivanja ukradenog "ferarija", pretnje policajcu, ometanja istrage i vređanja tužioca Nenada Stefanovića. Čume je u zatvoru proveo četiri godine i osam meseci. Izašao je u julu 2019. godine.

Vučić je, preko posrednika, Čumetu plasirao uveravanja da nema ništa s tim progonom, da iza toga stoji Zlatibor Lončar. U toj teoriji ima osnove, pošto je Čume uveren da je Lončar 2002. godine napravio otrov, kojim je pokušala da ga ubije tadašnja supruga Ljilja Buha.

U vreme hajke na Čumeta, Vučić je funkciju ministra zdravlja dao upravo Lončaru, a blisko je sarađivao i sa Miloradom Ulemekom Legijom, drugim arhineprijateljem surčinskog bosa. Na osnovu Legijinog iskaza, Vučić je montirao sudski postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije, koji je nedavno završen odbacivanjem optužnice protiv četvorice pripadnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti.

Osim toga, Vučića, Legiju i Čumeta povezuje i Nenad Šare, zvani Škene, bivši pripadnik "Crvenih beretki", koji je, kao svedok saradnik, optužio Legiju i ostale kolege da su ubili Ivana Stambolića. Na osnovu informacija koje je dao Šare, Legija i Branko Berček su osuđeni na 40, a Rade Marković na 15 godina, dok je otkriveno mesto na koje je zakopano Stambolićevo telo.

Šare je svedočio i na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića. I tada je optužio Legiju.

- Posle onih događaja u klubu "Bojan Stupica" Legija je otišao u Grčku. Tamo je boravio izvesno vreme, a kad se konačno vratio, u februaru ili aprilu mesecu 2002. godine, MUP Republike Srbije je Miloradu Ulemeku dao obezbeđenje iz naše Jedinice. U tom obezbeđenju je bilo nas 18, ali je i Legija angažovao dodatno osam ljudi koji su radili na obezbeđenju njegove kuće. Kad je došlo do reorganizacije u Jedinici, ja sam iz operativnog, tj. borbenog sastava prebačen u odeljenje za zaštitu ličnosti i objekata. Određen sam za šefa obezbeđenja Milorada Ulemeka - rekao je Šare, koji se u JSO-u nalazio od 1. marta 1997. godine.

Šare je opisao kako je Legija doneo pušku "Hekler i Koh", model G3, kakvim je izvršen atentat na Đinđića. Legija je tu pušku nosio na nekoliko strelišta. Jedno vreme ju je dao na čuvanje Vukašinu Vukašinoviću, takođe pripadniku JSO. Šare je svedočio o Legijinim kontaktima sa Dušanom Spajevićem i Miletom Lukovićem Kumom, kao i o saradnji sa Zvezdanom Jovanovićem.

Svedočeći pred Specijalnim sudom, Šare je ispričao kako se sa Legijom poslednji put video 14. marta 2003, dva dana posle atentata. Tada mu je Legija, navodno, rekao: "Napravili smo veliko sranje, nije trebalo da uvedu vanredno stanje".

U zamenu za svedočenje, Šare je dobio novi identitet i privremeno je napustio Srbiju. Kad je dobio garancije pojedinaca iz Vučićevog okruženja, Šare se vratio u Beograd. Bivši šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije sada je angažovan kao šef obezbeđenja Ljubiše Buhe Čumeta. Ne zna se da li je Šare zadužen za čuvanje Čumeta ili za čuvanje Vučića od Čumeta.

Od prošle godine, na slobodi se nalazi Dušan Krsmanović, koji je 2007. godine bio osuđen na 30 godina zatvora za učešće u ubistvu Đinđića. Krsmanović je dva puta tražio da bude pušten na slobodu, ali to mu je omogućeno tek kad je Vrhovnom sudu Srbije poslao priznanje da je učestvovao u atentatu i da se zbog toga kaje. Teško je poverovati da su sudije Vrhovnog i Apelacionog suda samostalno donele tako ozbiljnu odluku o skraćenju robije pripadniku Zemunskog klana bez Vučićevog naređenja ili odobrenja. Iste sudije zlostavljaju obične građane koji na društvenim mrežama opsuju Vučića, pa sigurno ne bi smeli bez dozvole da puste zemunskog kriminalca, koji je bio treći na spisku osuđenika za ubistvo Đinđića.

Po Vučićevom nalogu, iz zatvora je, u julu 2021. godine pušten Đorđe Prelić. Zbog ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona, Prelić je bio osuđen na 10 godina robije. Posle odležanih šest godina, podneo je zahtev za prevremeno puštanje na slobodu. Beogradski Viši sud je to odbio, procenivši da se nisu stekli uslovi za to. Međutim, Apelacioni sud je odlučio da pusti Prelića.

Vučiću je bio potreban neki autoritarni vođa navijača, koji može da kontroliše "jug" Partizanovog stadiona umesto opravdano odsutnog Veljka Belivuka. U nedostatku boljeg rešenja, Prelić je pušten iz zatvora kako bi obavljao taj i ostale poslove koje je ranije obavljala Belivukova kriminalna grupa.

Prelić se vredno prihvatio ispunjavanja obaveza. Njegovi "saradnici" su primećeni tokom protesta pred beogradskom Gradskom skupštinom u posle pokradenih decembarskih izbora. Dragan Đilas je tada opisao Prelićevu ulogu u neredima i vezu sa režimom.

- Negde posle sat i po od početka skupa, pojavila se grupa huligana koja je vadila kocke i gađala kockama Skupštinu grada. To je grupa huligana Đorđa Prelića, koji je osuđen za ubistvo Brisa Tatona. Prelić je sa Šapićem pre nekoliko dana u restoranu u Skadarliji slavio pobedu na izborima. Grupa Đorđa Prelića je bila namerno poslata na protest da napravi incidente - rekao je Đilas.

Šapić je dementovao tvrdnju da je proslavljao krađu izbora sa Prelićem, ali to ne menja činjenicu da je SNS kartel stvorio novi navijački eskadron za subverzivne delatnosti i ostale zločine.

Ne treba zanemariti činjenicu da Veljko Belivuk i Marko Miljković još nisu odustali od nade da će se nagoditi sa Vučićem. Iako suđenje, po optužnici koja ih tereti za sedam ubistava, traje već dve i po godine, oni još nisu izneli svoju odbranu. Na prvom ročištu su iskoristili procesno pravo da odlože izjašnjavanje o optužnici, a usput su zapretili da će otkriti ko je nezakonito rušio zgrade u Savamali, ko su ubice Vladimira Cvijana i Olivera Ivanovića, kao i dokaze o svojim kontaktima sa Aleksandrom Vučićem i Aleksandrom Vulinom. Jezikom podzemlja, kojim komuniciraju i oni i Vučić, ponudili su ćutanje u zamenu za puštanje na slobodu. Ako ponuda bude odbijena, prekršiće omertu i eto problema za Oskara Vučića.

U skladu sa svojim kognitivnim sposobnostima, Belivuk i Miljković ne shvataju da o njihovoj sudbini ne odlučuje Vučić. Da se on pita, klanica u Ritopeku bi još radila, a na Partizanovom "jugu" niko ne bi smeo da pisne da je Vučić peder. Na njihovu žalost, čišćenjem balkanske mafije bave se strane službe, na koje Vučić ne može da utiče. Iako voli da se tako predstavlja, on nije saradnik, nego predmet istrage američkih agencija i Europola.

Predrag Koluvija ima manji koeficijent inteligencije od broja cipela Velje Nevolje, ali ipak zna otkud vetar duva. Da ga taj vetar ne bi zameo, Koluvija se nada da će mu pomoći "blackberry" telefon. U tom telefonu, kao polisa osiguranja, nalaze se svi njegovi kontakti i komunikacije s pojedincima iz vrha vlasti.

Koluvija ne sme da to kaže javno, čak ni na suđenju, ali tajno svim poznanicima priča da je u svakom trenutku spreman da otključa sporni "blackberry", ali mu to niko ne dozvoljava. Kad je uhapšen, u novembru 2019. godine, policija mu je oduzela taj telefon jer je, navodno, hteo da ukuca pogrešnu šifru i "spali" aparat. Ni forenzičari, koje je angažovalo Tužilaštvo za organizovani kriminal, nisu uspeli da hakuju telefon, iako to bez po muke mogu da urade gotovo svi servis-majstori. Logično je pretpostaviti da niko nije hteo i smeo da otključa telefon jer se plaši da će u njemu naći prepiske i snimke audio razgovora Koluvije sa jednim ili oba brata Vučića, sa Vulinom, Bratislavom Gašićem, Zoranom Babićem, Branislavom Nedimovićem i ko zna s kim još iz vrha vlasti.

Uveren da ga telefon čuva na slobodi i u životu, Koluvija se u režimskim i tzv. nezavisnim medijima, kao i na društvenim mrežama, zabavlja provociranjem policajaca, koje naziva teletabisima, a i najavom nove poslovne saradnje sa Nebojšom Đinovićem, vlasnikom "Superiora", koji je pripremao semenje marihuane za "Jovanjicu".

- Da budemo korektni i da neki ne ostanu lažovi, odlučili smo da stvarno sejemo "travu" - napisao je Koluvija ne mreži X, gde objavljuje fotografije i snimke na kojima pozira među sadnicama konoplje u "Jovanjici", koja odavno ponovo radi, a još nije ni počelo suđenje po drugoj optužnici.

Suđenje Vladimiru i Miljani Kecmanović, roditeljima Koste, koji je prošle godine izvršio masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" uveliko traje, ali i nad njim se nadvila Vučićeva senka. Da podsetimo, Vučić je na prvoj konferenciji za medije posle zločina u školi, 3. maja 2023, pokušao da odbrani maloletnog ubicu tvrdnjom da je "bio žrtva vršnjačkog zlostavljanja" i da su mu roditelji "uspešni i veoma cenjeni u svojim profesijama", "koji imaju životne uslove bolje od 99 odsto građana Srbije". Vučić je kasnije, pod pritiskom šokirane javnosti, promenio priču, pa je Kostu nazivao monstrumom, zahtevajući najstrožu kaznu za roditelje.

Pojedinci iz vrha SNS-a, odlično upućeni u taj slučaj, kao i u prirodu Vučićevih odnosa sa porodicom Kecmanović, tvrde da će on imati ozbiljnih razloga za brigu ukoliko im ne pomogne zloupotrebom uticaja na sud. Kao ključni razlog navode činjenicu da su DNK dokazi, prikupljeni tokom uviđaja za ubistvo Vlastimira Miloševića, kontaminirani na Biološkom fakultetu, u laboratoriji Miljane Kecmanović. Usled odbacivanja tih dokaza, Belivuk i Miljković su oslobođeni optužbe da su izvršili "ubistvo na šinama" 2017. godine. Na osnovu tih podataka izvodi se pretpostavka da bi majka Koste Kecmanovića mogla da otkrije kako su i na čiji zahtev kontaminirani DNK uzorci.

No, ne treba zanemariti ni Vučićevu sklonost da zaboravi da uzvrati usluge, bez obzira da li su u naturi ili u konvertibilnoj valuti. Kako mu popušta memorija, naročito kad je pod pritiskom stranih faktora, uverio se Darko Šarić. Narko bos je pristao da se preda i da bude osuđen na maksimalno 10 godina zatvora, za šta je pošteno platio, kako tvrde pouzdani izvori - čak 400 miliona evra. Upravo mu teče deseta godina u ćeliji Centralnog zatvora u Beogradu, a još ne može ni da nasluti kolika kazna ga čeka po poslednjoj optužnici za naručivanje dva ubistva.

Kad je kriminalizovao sve oko sebe - članove svoje porodice, stranačke i državne funkcionere - Aleksandar Vučić se upustio u igru kojoj nije dorastao. Postoje svedoci iz njegovog radikalskog staža, koji tvrde da je Vučić oduvek bio sklon sitnoj korupciji. U svakoj izbornoj kampanji, on se angažovao oko nabavke propagandnog materijala. S vlasnicima štamparija bi se nagodio da naduvaju cene, pa da mu, kad stigne uplata iz stranke, daju 20 odsto. Vodeći radikali su znali za to, ali žmurili su na oba oka, pošto su se i sami ugrađivali gde god su stigli.

Ipak, jedno je muljanje sa štamparijama i primitivnim radikalima, a drugo sa Lukom Bojovićem, Legijom, Čumetom, Šarićem, Belivukom i ostalim krokodilima u mutnoj srpskoj bari. Ako ništa drugo, Vučić je dobro naučio da u tim odnosima nikakav značaj nemaju stare zasluge. Sve se svodi samo na trenutni interes i to vrlo lični. Svako gleda samo da zadovolji svoje ambicije, koje se često svode na golo preživljavanje, pa pristaju da iskreno ili lažno (njima je svejedno) svedoče i da na dugogodišnje robije ili u grobove šalju najbliže saradnike.

Vučić je naučio pravila igre u koju se upustio, ali najviše nade polaže u ono što ne postoji - u svoju inteligenciju. S uverenjem da je najpametniji i najsposobniji, da niko ne može da ga nadmudri, Vučić se prepustio uživanju u kultu ličnosti, koji je sam izgradio. Ima kult, a nema ličnost. Da nije čitao samo Šešeljeve knjige i Informerovo baljezganje, mogao je da nauči nešto o opasnostima kojima su izloženi nesrećnici sa narcisoidnim poremećajem.

- Narcis je prazna ljuska. To je ličnost koja se nije razvila tokom detinjstva, koja nije izgradila stabilan osećaj vlastitog identiteta i stabilan osećaj za vrednosti drugih ljudi. Nedostatak kompentencija, narcisoidna osoba kompenzuje time što trigeruje tuđu patologiju, pa se hrani njome i iz nje izvodi lažni utisak o sopstvenoj vrednosti. To je ozbiljna i teška patologija, koja u sebi sadrži elemente psihoze. Narcis neće ozdraviti, neće se promeniti. Narcisoidna struktura je prosta i primitivna, ali trajna. Ljudi s tim poremećajem nemaju nikakav osećaj za odgovornost za svoje odluke, kao što nemaju empatiju prema drugim ljudima - kaže prof. dr Aleksandar Fatić.

Vučićevom narcizmu izjašnjavali su se drugi psiholozi i psihijatri. Neki od njih su podsetili da se cvet narcis naziva i - sunovrat. Ako bude imao sreće, a to bi bilo dobro i za srpsko društvo, Vučićev pad s vlasti neće izazvati sunovrat cele Srbije.

On je najodgovorniji za širenje mafijaške mreže, ali njeno demontiranje treba da se sprovede kroz sudske postupke, a ne na načine na koje su navikli Vučićevi ortaci iz političkog, tajkunskog, pravosudnog, medijskog i pravog podzemlja.