https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

EKSKLUZIVNO

EKSKLUZIVNO

 

Rusija

 

Rat širokih razmera u Èeèeniji i na Kavkazu prešao je u novi stadijum

 

 

Samoubice u borbi

 

Skoro svakog dana Rusi slušaju vesti o eksplozijama u gradovima i selima na Kavkazu. Retko se dešava da je reè o napadu veæih grupa. Danas obièno u borbu idu takozvani teroristi-samoubice. Oni oko sebe obmotaju eksploziv i dižu sebe u vazduh na mestima gde ima mnogo ljudi, a èesto sede u automobilima-bombama, napunjenim eksplozivom, koje onda usmeravaju na grupe policajaca. Sebe nazivaju šahidima, ali to je pogrešan naziv

 

Viktor Hlistun

(dipisnik iz Moskve)

 

Ko su šahidi? U razgovoru sa pravim muslimanima, a ne sa onima koji se izdaju za muslimane zato što uzimaju oružje i odlaze u šumu, razjasnio sam osnovnu stvar: šahid je èovek koji ni pod kakvim uslovima neæe ubiti nevine ljude. Svoj život on prinosi na žrtvu samo u sluèaju kada štiti religiju, domovinu, èak i svoju ljubav. U tom sluèaju, a u skladu sa religijom, on odlazi u raj. Pravi muslimani, na primer oni koji su poginuli u Velikom otadžbinskom ratu u borbi sa fašistima, smatraju se šahidima.

Ipak, ovaj plemenit termin su prisvojili naoružani radikalni muslimani - vehabije. Oni su mu dali drugi smisao: šahidi postaju oni koji žrtvuju svoj život, ne da bi zaštitili religiju, domovinu itd., veæ da bi ispunili ciljeve razbojnièkih glavešina koji produžavaju borbu protiv Rusije. Njihov cilj je u potpunosti jasan: odvajanje Kavkaza od Rusije i stvaranje tzv. Kavkaskog doma. U ovu tvorevinu oni žele da ukljuèe ne samo Kavkaz veæ i ruske teritorije koje se granièe sa Kavkazom - Krasnodarsku i Stavropoljsku pokrajinu, Astrahansku oblast, neke teritorije današnje Ukrajine, npr. Krim.

Mladim ljudima se namerno sugeriše da æe, ako dignu sebe u vazduh i sa sobom odnesu još nekoliko tuðih života, stiæi u raj i da æe ih Alah primiti. Ovi teroristi-samoubice nemaju nièeg zajednièkog sa borbom za domovinu. Štaviše, najèešæe dobijaju novac za svoj "podvig". Odnosno, ovaj novac dobijaju njihove porodice. Ovu vrstu kamikaza poèeli su da koriste vojni komandanti u Èeèeniji još 2000. godine, kada je postalo jasno da borci neæe moæi da pobede u ratu sa Rusijom.

Uspeli smo da dobijemo informaciju o svim napadima terorista-samoubica od 2000. do 2008. godine. Ove godine bilo ih je dvadesetak.

 

Informacija o napadima terorista-samoubica

 

6. juna 2000. u Èeèeniji se desio prvi teroristièki napad u kome su uèestvovali teroristi-samoubice: bratanica jednog od lidera ekstremista Arbija Barajeva, Hava Barajeva, probila se kamionom sa trotilom do zgrade policije u Alhan-Jurti. Straža je pucala na kamion. Rezultat: dvojica poginulih policajaca iz odreda milicije za posebne namene (OMON), i Barajeva.

11. juna2000. na barikadu u Groznom terorista-samoubica je naterao automobil. Poginula su dva vojnika, jedan je bio ranjen.

2. jula 2000. izvršeno je pet teroristièkih napada u isto vreme, uz korišæenje teških kamiona marke ural, napunjenih eksplozivom. Za volanima kamiona nalazili su se teroristi-samoubice. Dva teroristièka napada su se dogodila u Gudermesu, po jedan u Novogroznenskom, Urus-Martanu i Argunu. Poginulo je 33 vojnika, 84 je ranjeno, trojica su nestala.

9. aprila 2001. rezultat napada u toaletu zgrade Vlade u Groznom bila je pogibija teroristkinje-samoubice i ranjavanje dve žene.

29. novembra 2001. žena šahid digla je u vazduh sebe i komandanta Urus-Martana, Gajdara Gadžijeva.

5. februara 2002. šesnaestogodišnja Zarema Inarkajeva unela je eksploziv u zgradu Rejonskog odeljenja unutrašnjih poslova u Groznom, ali je od eksplozije samo ona poginula.

23. oktobra 2002. u Moskvi je grupa Movsara Barajeva, u èijem sastavu su bile i žene-samoubice, otela oko 900 ljudi u pozorišnom centru na Dubrovki. Tokom operacije specijalne službe, svi teroristi, pa i žene-samoubice, bili su uništeni. Poginulo je 129 talaca.

12. maja 2003. u naselju Znamensko Nadtereènog rejona Èeèenije, troje boraca-samoubica (dve žene i jedan muškarac) izvršili su teroristièki akt u zgradi administracije Nadtereènog rejona i Uprave federalne službe bezbednosti Ruske Federacije (UFSB RF). Automobil KamAZ, koji je nosio oko tonu eksploziva, srušio je rampu pred zgradom i eksplodirao. Poginulo je 60 ljudi, više od 250 je bilo ranjeno.

14. maja 2003. u naselju Ilishan-Jurg Gudermeskog rejona Èeèenije, u vreme religioznog praznika u kome je uèestvovalo mnogo sveta, teroristkinja je aktivirala "pojas samoubice" - bombu samostalne izrade koju je zakaèila na telo. Poginulo je 18 osoba, više od 140 je ranjeno.

5. juna 2003. u Severnoj Osetiji teroristkinja-samoubica digla je u vazduh autobus sa pilotima helikoptera i tehnièkim osoboljem ruske aviobaze u Mozdoku. U autobusu je bilo oko 40 ljudi. Poginulo je njih 16, a 15 je ranjeno.

20. juna 2003. u Groznom su muškarac i žena podigli u vazduh kamion KamAZ ispred zgrade operativno-istražnog biroa Ministarstva unutrašnjih poslova. Ranjeno je 36 osoba, a poginuli su samo teroristi.

5. jula 2003. izvršen je teroristièki akt na aerodromu Tušino (Moskva), na kome se održavao rok festival Krila. Dve teroristkinje-samoubice aktivirale su "pojas šahida". Poginulo je 16 ljudi, 57 je ranjeno. Nekoliko dana kasnije, noæu, 10. jula, kod restorana na uglu Tverske i Jamske ulice, poginuo je tehnièar za eksplozive Federalne službe bezbednosti, koji je pokušavao da deaktivira još jedan "pojas šahida", pronaðen u torbi koju je tu ostavila teroristkinja-samoubica.

1. avgusta 2003. dogodio se teroristièki napad u Mozdoku (Republika Severna Osetija). Terorista je kamionom KamAZ, napunjenim eksplozivom, ušao na terirotiju bolnice u ovom gradu i aktivirao bombu pored glavnog bolnièkog kompleksa. Bolnica je porušena, pod ruševinama je poginulo 50 ljudi, dok je više od 60 ranjeno u veæoj ili manjoj meri. Kazbek Turažev, emir džamata Halifat, koji je bio osumnjièen za ovaj teroristièki napad, ubijen je u specijalnoj operaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i Federalne službe bezbednosti u ingušetijskom gradu Karabulak.

27. decembra 2003. u glavnom gradu Èeèenije, Groznom, dva kamiona napunjena eksplozivom probila su rampu ispred zgrade Vlade Èeèenije i upali na njenu teriotoriju. Vozilima u kojima je bila gotovo tona eksploziva, upravljali su teroristi-samoubice iz jedne èeèenske porodice: èetrdesettrogodišnji otac je vozio kamion, petnaestogodišnja æerka je sedela pored njega, a sedamnaestogodišnji sin je upravljao drugim kamionom. Na mestu napada ostala je rupa preènika oko 7 metara. Poginulo je 72 ljudi, a 310 je zadobilo povrede razlièite težine.

6. februara 2004. na delu železnièke pruge izmeðu stanica Autozavodska i Paveleckaja  moskovskog metroa, terorista-samoubica aktivirao je eksploziv koji se nalazio na njegovom telu. Poginula su 42 èoveka, a njih 143 je ranjeno.

31. septembra 2004. u Moskvi, u blizini ulaza u metro stanicu Rižskaja, aktivirana je eksplozivna naprava napravljena od metalnih predmeta (po drugoj verziji teroristkinja-samoubica je aktivirala eksploziv kojim je obmotala svoje telo). Poginulo je 10 ljudi, a ranjen je 51 èovek (meðu njima je bilo i osmoro dece), a uništena su i dva automobila.

29. decembra 2005. u Mahaèkali (Dagestan), na raskrsnici ulica Dakadajeva i Irèi Kazaka,  dogodila se eksplozija. Šahid je aktivirao "pojas samoubice" u kome je bilo 3 kg eksploziva. U trenutku eksplozije pored teroriste nije bilo nikoga, tako da su žrtve izbegnute. Terorista je poginuo na licu mesta. Dvoje graðana (muškarac i žena) zadobili su lakše telesne povrede, ukazana im je medicinska pomoæ. Lakše je bio povreðen i vozaè automobila žiguli koji je u tom trenutku tuda prolazio.

23. oktobra 2007. na granici Kazbegovskog i Hasavjurtovskog rejona u Dagestanu, u kombi-taksiju koji je iz Hasavjurta vozio u selo Dilim, teroristkinja-samoubica je aktivirala eksploziv. Atak se desio pored punkta kazbekovske policije, nedaleko od naselja Lenjin-aul. Rezultat: poginula je teroristkinja, a 8 osoba je zadobilo povrede razlièite težine. U kombi-taksiju se nalazilo 15 osoba. Prema izveštaju ministarstva unutrašnjih poslova republike, jaèina eksploziva je bila izmeðu 100 i 150 grama trotila.

29. avgusta 2008. dvoje terorista-samoubica je automobilom UAZ napunjenim eksplozivom probilo rampu i ušlo na teritoriju na kojoj se nalazio bataljon vojske unutrašnjih snaga ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, Jug, u rejonskom centru Vedeno (Èeèenija). Rezultat: 1 vojnik je poginuo, èetvorica vojnika su ranjeni.

6. novembra 2008. na jednoj od najprometnijih ulica Vladikavkaza (Severna Osetija), na stanici pored Centralne pijace, teroristkinja-samoubica je napala kombi-taksi. Prema izveštajima, 11 ljudi je poginulo, a 38 ranjeno.

 

Protiv vlasti

 

Ljudi koji danas rukovode Ingušetijom, Èeèenijom i Dagestanom, kao i policija koja tamo štiti poredak, izloženi su velikoj opasnosti. Najzvuèniji teroristièki akt koji su preduzeli teroristi-samoubice dogodio se 17. avgusta u Nazraniju, glavnom gradu Ingušetije. Samoubica je uspeo da proðe rampe i uðe automobilom sa eksplozivom (oko 1.000 kg) pravo na mesto na kome se nalazilo više od stotonu policajaca. Tu je i aktivirao smrtonosni tovar. Poginule su 24 osobe, a 60 je ranjeno.

Generalno govoreæi, mnogo policajaca na Kavkazu danas gine od samoubica. Obièno mladi èovek obmotan pojasom šahida, odnosno eksplozivom, prilazi grupi policajaca i aktivira eksploziv. Taktika je jednostavna i efikasna. Ali, kako prepoznati u mladiæu teroristu-samoubicu, ako on priðe policajcu da ga pita, na primer, kako da doðe do te-i-te ulice.

No, ni policija ne ostaje dužna. Postoje dokazi koji pokazuju kako policija u Ingušetiji strelja braæu teroriste-samoubice. Na ovaj naèin, oni kao da sprovode zakon osvete. Biæe veoma teško to iskoreniti.

 

Stigli do predsednika

 

Sledeæi po znaèaju teroristièki akt naèinio je samoubica koji je svoj automobil usmerio ka vozilu u kome se vozio novi predsednik Ingušetije, Junus-Bek Jevkurov. Jasno je zašto je došlo do napada na Evkurova: on je objavio rat teroristima i ne odstupa od date reèi. Naravno, njima ne odgovara takav predsednik. Treba pretpostaviti da ovo nije poslednji napad na Jevkurova. Ovog puta je preživeo jer je imao sreæe. Pogled na uništeno vozilo predsednika govori o tome koliko sreæe je imao.

 

Umreti u Moskvi

 

Mnoge samoubice maštaju o tome da sebe žrtvuju u glavnom gradu Rusije, Moskvi. Ipak, u poslednje vreme, ruske specijalne službe uspevaju da spreèe ovakve teroristièke akte. Pre svega, samoubice se "presreæu" još na Kavkazu. Tako su nedavno èeèenski policajci uhapsili èetvoro terorista-samoubica koji su se spremali na put u Moskvu. Zatim, nadziru se svi dolasci u glavni grad Rusije. U Podmoskovlju posebno. Naravno, i samoubice su se izveštile, ali ipak padaju u ruke ruskih specijalaca. Isprièaæu vam kako su prošla dvojica terorista koji su se spremali da izvedu napad poèetkom septembra tokom proslave Dana grada.

Ovog puta samoubice nisu eksploziv stavile u "pojas šahida", veæ u obièni ceger. Ispostavilo se da je to "ceger šahida". U cegeru je bilo oko 3 kg trotila. Samoubice su bila braæa od strièeva Ospanov i Batajev, koji su mlaði od 30 godina. Naši izvori kažu da su ih specijalci presreli zahvaljujuæi svedoèenjima samoubica koji su uhapšeni u Èeèeniji. Takoðe, policija je saznala da je organizator teroristièkih akata u Moskvi tzv. amir Vedenskog rejona Èeèenije, Obu-Supjan Džabrailov, Èeèen po nacionalnsti, a da su samoubice spremali Ulan-Ude Aleksandar Tihomirov, po nacinalnosti Rus, poznat meðu borcima kao Said Burjatski, i vedenski komandant Husein Gakajev (èiji je nadimak Dunga). Upravo je Tihomirov (Said Burjatski) posredstvom video-snimka objavljenog na internetu, preuzeo na sebe odgovornost za najkrvaviji teroristièki akt u poslednje vreme, koji je sproveden u Nazraniju 17. avgusta i u kome su poginula 24 èoveka.

Prvi samoubica, Batajev, stigao je u Moskvu dva meseca pre planirane akcije. Njemu su na jednom moskovskom aerodromu "dozvolili" da nesmetano proðe pasošku kontrolu. Zatim je on seo u mali autobus i otišao u porodièni stan na severoistoku Moskve. Odluèeno je da se tu izvrši specijalna operacija. Oko 20 specijalaca moskovkse uprave Federalne službe bezbednosti Rusije provalilo je ulazna vrata i ušlo u stan. Šahid, koji je u to vreme spavao, nije uspeo da mrdne iz kreveta. Specijalci su ga uhvatili i potom pronašli u stanu "pojas šahida" u kome je bilo nekoliko kilograma trotila i metalnih šrapnela. Privedeni je rekao da æe ga "neki ljudi dovesti sa zatvorenim oèima do mesta na kome treba da obavi posao". Nemoguæe je proveriti da li je bilo tako dogovoreno. Drugi terorista, Ospanov, ubijen je prilikom hapšenja, pošto je pružao otpor.

 

Kako se sprema teroristièki napad

 

Šema pripreme za teroristièki akt je davno pripremljena. U glavni grad samoubice dolaze vozom ili avionom, dan-dva pre predviðenog dogaðaja. Èesto bez pratnje (u veæini sluèajeva pratioci su osobe sa Kavkaza koje dolaze u glavni grad nekoliko meseci pre teroristièkog akta, registruju se, a odmah posle akcije se kriju na Kavkazu ili u nekoj od oblasti koja se granièki sa Kavkazom). Pratilac doèekuje samoubicu i vozi ga u ranije iznajmljen stan iz koga  samoubica ne izlazi do "dana D". On je odgovoran za stvaranje svih neophodnih uslova, od traženja stana i obezbeðivanja hrane za šahida do montiranja eksplozivne naprave. Stan se iznajmljuje na nekoliko nedelja i nikad posredstvom agencije, veæ preko, npr., roðaka ili poznanika. Pri tom vlasnici stanova najèešæe ne mogu da se dosete ko æe tamo živeti. Samoubica nikada sam ne traži stan po gradu, ali zato taèno zna gde ide i ko æe ga èekati. Po dolasku on se bez odlaganja "baca na posao" i radi po ranije dogovorenom planu. Posebno mesto u pripremi teroristièkog akta zauzima prebacivanje eksploziva. Najèešæe on dolazi sa Kavkaza. Tamo ga je lakše nabaviti. U Moskvu se obièno dovozi automobilom - jasno je da je nemoguæe pratiti sve automobile koji ulaze u grad. Nema tih snaga i sredstava koji bi omoguæili pregledanje svih automobila koji dolaze sa juga. Što se tièe sredstava potrebnih za pripremu teroristièkog napada, specijalci kažu da nije reè o astronomskim sumama. U proseku, budžet za jednu teroristièu akciju iznosi nekoliko hiljada dolara.

 

Gde se spremaju ubice

 

Glavne zemlje u kojima se spremaju samoubice su poznate celom svetu - Avganistan i Pakistan. Ali, postoje dokazi da u Ukrajini, kod grada Hersona, takoðe postoje logori za pripremu terorista. Ta senzacionalna izjava potièe od savetnika muftije Ukrajine za pravna pitanja, Nikite Kašnickog. Izjava je data na plenarnom zasedanju IV meðunarodnog antiteroristièkog foruma koji je, pred širokim auditorijumom, održan u Kijevu pod devizom "Zaštita prava èoveka u bobri protiv terorizma". Posle zasedanja, g. Kašnicki je još jednom potvrdio da ono što je rekao pred uèesnicima foruma nije plod njegove mašte, veæ realnost. Nikita Kašnicki je izjavio: "Pre izvesnog vremena, nažalost ne mogu da se setim taènog datuma, u jednom od rejonskih sudova u Kijevu u toku jedne rasprave svedoèio je i graðanin F., inaèe Ukrajinac. On je bio u tzv. letnjem kampu islamske omladine pored Hersona. Organizator ovih kampova je jedna društvena ukrajinska organizacija èije ime vam neæu reæi, ali obuka i priprema koja je sprovoðena u ovim kampovima imala je religiozan karakter. Analiza literature koja je korišæena za obuku polaznika, pokazala je nalièje javnih, otvorenih ili zamaskiranih poziva na neposlušnost prema zakonitim vlastima Ukrajine. Kao svedok na ovom procesu, F. je ovo potvrdio i izjavio na sudu, citiram: "Posle obuke u tom kampu, bio sam spreman da ubijem bilo koju osobu koja se usudi da reèima ili delom uvredi moju veru." Ovde je jako izražen ekstremistièki karakter pripreme dece i omladine..."

 

Umesto zakljuèka

 

Rusija, kao i ceo svet, susreæe se sa novim vidom terorizma. Objektivno govoreæi, borba sa terorizmom æe biti duga i iznurujuæa. A pored toga, ona æe tražiti velike napore ne samo od specijalnih službi veæ i od psihologa, doktora, progresivnih religioznih radnika, uèitelja i nastavnika u školama. Jer, pre nego što od mladog momka ili devojke naprave teroristu-samoubicu, moraju dobro da im "isperu" mozak i da ih, praktièno, pretvore u zombije. Oèistiti mozgove mladih ljudi, dati im posao, nije manje važno od traganja za veæ spremnim teroristima-samoubicama i njihovog hvatanja.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane