https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Feljton

Feljton

 

Sluèaj Pukaniæ: Ubistvo sa potpisom države (22)

 

Krunski svedok kriminalnog dosijea

 

Koje su najmraènije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukaniæa, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana ðinðiæa? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja èiji se odgovori nalaze u knjizi "Sluèaj Pukaniæa - Ubojstvo sa potpisom države" autora Domagoja Margetiæa, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margetiæ

 

 

Nakon što je Robert Mataniæ na roèištu pred županijskim sudom u Zagrebu, dana 3. februara 2010. godine priznao kako je pod pritiskom USKOK-a, SOA-e i policije, te na nagovor svojeg bivšeg advokata Zvonimira Zebeca, 22. decembra 2008. godine istražnoj sudiji Erni Dražanèiæ dao lažni iskaz u pogledu svojih navodnih saznanja o ubistvu Ive Pukaniæa, USKOK se nalazi u ozbiljnoj opasnosti da i drugi iskaz, kriminalca kojem su dali status krunskog svedoka, Tomislava Marjanoviæa, sudsko veæe pod predsedavanjem sudije Ivane Kršul izdvoji iz spisa kao nezakonit dokaz.

Izuzimanjem Marjanoviæevih iskaza kao nezakonitog mogla se potpuno urušiti USKOK-ova verzija Pukaniæevog ubistva, èega su bili svesni i Karamarko, i DORH, USKOK, ali i samo sudsko veæe koje je odluèivalo o ovom predlogu obrane.

Advokati i pravni struènjaci upoznati sa Sluèajem Pukaniæ i okolnostima pod kojima je Marjanoviæ dao svoj iskaz u aprilu 2009. godine, upozoravaju kako postoji realna moguænost da je iskaz ovog krunskog svedoka, zapravo, nezakonit dokaz.

Osim toga, podeblji kriminalni dosje Tomislava Marjanoviæa, izgleda kao dovoljan motiv zbog kojega bi ovaj bio spreman u dogovoru s USKOK-om dati lažni iskaz u Sluèaju Pukaniæ. Zašto su USKOK i Državno tužilaštvo prilikom davanja statusa krunskog svedoka Marjanoviæu sakrili podatke o njegovom kriminalnom dosjeu i kaznenim delima zbog kojih su protiv njega u toku kazneni postupci pred hrvatskim sudovima.

 

Nezakoniti dokaz

 

Na èinjenicu da se u sluèaju iskaza krunskog svedoka Tomislava Marjanoviæa radi o nezakonitom dokazu upozorio je sudsko veæe županijskog suda u Zagrebu, podneskom od 3. februara 2010. godine i advokat Slobodana ðuroviæa željko žganjer, koji je posebnim podneskom,"Zahtevom za izdvajanje nezakonitih dokaza", zatražio od sudskog veæa da Marjanoviæev iskaz izdvoji iz sudskog spisa III K-US-66/09, u Sluèaju Pukaniæ.

Taènije ovim je podneskom predloženo da se iz spisa izdvoje: Rješenje veæa županijskog suda u Zagrebu od 10. aprila 2009. godine poslovni broj IX II-Kv-US-29/09-2, Kio US-51/08 i zapisnik o saslušanju svedoka Tomislava Marjanoviæa od 10. aprila 2009. godine poslovni broj V Kio-US-51/08.

"Osporavanim rešenjem veæa županijskog suda u Zagrebu prihvaæen je zahtev Glavnog državnog advokata Republike Hrvatske od 10. aprila 2009. godine br. OGR-36/09, da se kao krunski svedok ispita Tomislav Marjanoviæ u ovom kaznenom postupku protiv Roberta Mataniæa i drugih zbog kaznenih dela iz èlanka 333. st. 4 i dr. KZ.

U obrazloženju rešenja se navodi, citiramo:

"... Uvidom u spis utvrðeno je da je protiv Tomislava Marjanoviæa PU zagrebaèka, Odeljenja za organizovani kriminal od 10. aprila 2009. godine, broj 511-19-12/2-27/3_k-1175/08 podneo kaznenu prijavu zbog poèinjenog kaznenog dela - udruživanja za poèinjenje kaznenih dela iz èl. 333. st. 4. KZ.

Kako postoje okolnosti na temelju kojih se prema Kaznenom zakonu prema Tomislavu Marjanoviæu, kao pripadniku zloèinaèke organizacije, kazna može ublažiti, te kako takoðe postoji odnos izmeðu težine kaznenog dela koje je poèinio i važnosti njegovog iskaza za otkrivanje i dokazivanje kaznenih dela i poèinitelja zloèinaèke organizacije, a ne postoji ni jedna okolnost predviðena èl. 31. Zakona o USKOK-u zbog koje se Tomislav Marjanoviæ ne bi mogao ispitati kao svedok, to je zahtev Glavnog državnog tužioca RH za donošenje rešenja o ispitivanju Tomislava Marjanoviæa kao svedoka u ovom kaznenom postupku treba prihvatiti, te odgovarajuæe èl. 34. st. 1. Zakona o USKOK-u odluèiti kao u izreci ovog rešenja".

Odmah nakon donošenja ovog rešenja ispitan je u svojstvu svedoka Tomislav Marjanoviæ i njegov iskaz je unet u osporavani raspravni zapisnik.

Branilac VI optuženog ðuroviæa smatra da je veæe bilo dužno precizno i odreðeno navesti i detaljno obrazložiti "... okolnosti na temelju kojih se prema Kaznenom zakonu prema Tomislavu Marjanoviæu, kao pripadniku zloèinaèke organizacije, kazna može ublažiti ...".

Meðutim, veæe to nije uèinilo veæ je, naprotiv, u osporavanom rešenju ponudilo samo puku konstataciju, koja u osnovi nije ništa drugo nego obièan prepis zakonskog teksta zoè. 1. st. 1. èl. 29. ZUSKOK-a. Nema, dakle, razloga o odluènim èinjenicama za primenu odredaba ZUSKOK-a o ispitivanju (krunskog) svedoka, radi èega je osporavano rešenje nejasno i nerazumljivo pa ga, objektivno, nije moguæe ni razmatrati.

Stajalište advokata optuženog ðuroviæa kako samo valjano obrazložena ocena okolnosti temeljem kojih se neka osoba može po zakonu osloboditi od kazne ili joj se kazna može ublažiti, a da bi uz postojanje ostalih kumulativno propisanih uvslova u ZUSKOK-u mogla biti ispitana i tretirana kao (krunski) svedok, može predstavljati jemstvo da æe se korišæenjem tog iskaza u celokupnom postupku potpuno i pravilno ostvariti sadržaj prava na pošteno suðenje.

Protivno paušalnom, nièim obrazloženom i pogrešnom stajalištu veæa, branilac okrivljenog smatra da na strani Tomislava Marjanoviæa, prijavljenog zbog kaznenog dela iz èl. 333. st. 4. KZ-a, ne postoje po Kaznenom zakonu okolnosti temeljem kojih se može osloboditi od kazne ili mu se kazna može ublažiti", navodi advokat željko žganjer u svom podnesku.

Iz odredbe èlanka 333. stavka 5. Kaznenog zakona jasno proizlazi kako Marjanoviæ nije mogao legalno dobiti status krunskog svedoka.

 

Pripadnik klana

 

Zanimljivo je, pak, da su gotovo svi mediji preæutali èinjenicu kako se u podnesku obrane Slobodana ðuroviæa od 3.februara 2010. godine vrlo jasno argumentuju razlozi zbog kojih proizlazi kako je USKOK Tomislavu Marjanoviæu potpuno protivzakonito osigurao status krunskog svedoka.

Naime, kako to opisuje žganjer u svom podnesku, iz odredbe èlanka 333., stavka 5. Kaznenog zakona jasno proizlazi kako Marjanoviæ nije mogao legalno dobiti status krunskog svedoka.

lan 333. st. 5. KZ propisuje, citiramo:

"èlan grupe ili zloèinaèke organizacije koji otkrije grupu ili zloèinaèku organizaciju pre nego što je u njenom sastavu ili za nju poèinio neko kazneno delo oslobodi æe se kazne".

Ne ulazeæi u ovom èasu, po mišljenju obrane okr. ðuroviæa, u ocenu neuverljivosti i neistinitosti iskaza svedoka Marjanoviæa, jer to nije predmet ovog zahteva, oèigledno je da on kao èlan nije otkrio zloèinaèku organizaciju pre nego što je ta organizacija poèinila predmetno kazneno delo.

O navodnom organizovanju, dogovaranju, planiranju i ulozi pojedinih èlanova te organizacije u èinjenju kaznenog dela, svedok Marjanoviæ je iskazivao tek 10. aprila 2009. godine, dakle pet i po meseci nakon što su navodno èlanovi te organizacije poèinili kazneno delo teškog ubistva na štetu I. Pukaniæa i N. Franjiæa (23. oktobra 2008. godine).

Stoga svedok Marjanoviæ u smislu napred citirane odredbe Kaznenog zakona ne može biti osloboðen od kazne", objašnjava žganjer detaljno u svom podnesku razloge zbog kojih nisu ispunjeni svi potrebni zakonski uslovi prema kojima je USKOK nezakonito Marjanoviæu dodelio status krunskog svedoka.

U nastavku podneska ðuroviæeva odbrana detaljno opisuje ostale bitne zakonske prepreke za dodelu statusa krunskog svedoka Tomislavu Marjanoviæu, koje je argumente na kraju sudsko veæe pod predsedanjem sudije Ivane Kršul ipak odbacilo.

"Kada bi stav Glavnog državnog tužioca RH o tome da su saznanja Tomislava Marjanoviæa "neposredna i verodostojna" dosta bio taèan, o èemu naravno jedino sud a ne državni advokat, može dati konaènu ocenu u provedenom postupku, imajuæi u vidu razloge koji æe biti nastavno u ovom zahtevu navedeni i obrazloženi, to sigurno ne bi mogle biti okolnosti za (sudsko) ublažavanje kazne.

Prema sadržaju kaznene prijave i iskazu svedoka Tomislava Marjanoviæa, proizlazilo bi da je Marjanoviæ bio pripadnik zloèinaèke organizacije koji se povezao u zajednièko delovanje s ostalim okrivljenim u ovom postupku i drugim za sada neutvrðenim osobama u nameri èinjenja kaznenog dela teškog ubistva na štetu Ive Pukaniæa, da je postupajuæi po uputama Roberta Mataniæa zajedno s ostalim okrivljenima u vozilu pratio i nadzirao Pukaniæa, utvrðivao na taj naèin njegovo kretanje i navike u javnosti radi odabiranja najpouzdanijeg mesta, vremena i naèina ubistva i uèestvovanjima na sastancima na kojima se razraðivao, planirao i utvrdio sam naèin likvidacije za što mu je Robert Mataniæ obeæao nagradu od 500.000 evra.

Veæ samo pripadanje zloèinaèkoj organizaciji koja je, kako se tvrdi u ovoj fazi postupka, koristeæi eksplozivnu napravu veæe razorne moæi poèinila jedno smišljeno, hladnokrvno i okrutno ubistvo Ive Pukaniæa i Nike Franjiæa, pri èemu je izazvana konkretna opasnost po život i telo i ostalih graðana, jer su se sticajem okolnosti nalazili u blizini same eksplozije, odmah ozbiljno dovodi u pitanje moguænost ublažavanja kazne.

Nadalje, prema podacima iz prijavnog materijala i sadržaju iskaza, oèito je da je Tomislav Marjanoviæ znao za pripremanje kaznenog dela teškog ubistva i da to nije prijavio nadležnim državnim telima. Ako su njegova saznanja, kao što tvrdi Glavni državni tužilac RH "neposredna i verodostojna", onda je poèinio kazneno delo neprijavljivanja pripremanja kaznenog dela iz èl. 299. st. 2. u vezi st. 1. KZ.

Svoja "neposredna i verodostojna" saznanja o predmetnom kaznenom delu teškog ubistva Tomislav Marjanoviæ je, kao što je napred kazano, izneo gotovo pet i po meseci nakon izvršenja dela, kada su veæ u odnosu na neke okrivljene pribavljena obaveštenja i dokazi iz kojih, bar za sada, proizlazi postojanje osnovane sumnje da su poèinili to delo.

Premda je, kao što tvrdi, unapred znao ko æe i kako poèiniti ovo teško kazneno delo, svojim znatno zakasnelim iskazom Marjanoviæ nije omoguæio ili znatno olakšao otkrivanje dela i izvršitelja. Stoga je Tomislav Marjanoviæ poèinio i kazneno delo neprijavljivanja poèinjenog kaznenog dela iz èl. 300. st. 1. KZ", stoji u podnesku ðuroviæeve obrane županijskom sudu u Zagrebu od 3. februara 2010. godine.

 

Krivièna dela

 

Kriminalni dosje Tomislava Marjanoviæa, zapravo, dokazuje kako se radi o vrlo iskusnom i profiliranom kriminalcu, osobi koja se tereti za više kaznenih dela i protiv kojeg se vodi više kaznenih postupaka za teška kaznena dela, te kojega bi na osnovu toga mogle èekati višegodišnja zatvorska kazna.

Logiènim se nameæe zakljuèak, nije li Marjanoviæ pristao USKOK-u dati lažni iskaz iskljuèivo kako bi izbegao kaznenu odgovornost za brojna kaznena dela koja je poèinio. Upravo kriminalni dosje ovog USKOK-ovog krunskog svedoka u Sluèaju Pukaniæ, odbrana Slobodana ðuroviæa naglašava kao bitan razlog zbog kojeg Marjanoviæu nije smeo biti dodeljen status krunskog svedoka.

"Pored toga, Tomislav Marjanoviæ je kriminalno profilirana osoba èiji dosadašnji život nije uopšte bio usklaðen sa zakonom.

Branilac opt. ðuroviæa raspolaže saznanjem da je Marjanoviæu rešenjem Opštinskog suda u Zagrebu od 15. maja 2001. godine posl. br. KM-4/2001 izreèena vaspitna mera pojaèane brige i nadzora zbog tri poèinjena kaznena dela kraðe iz èl. 216. st. 1. KZ. Pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Zagrebu od 8. juna 2003. godine posl.br. XXVIII-KMP-180/2003 proglašen je krivim zbog kaznenog dela teške kraðe iz èl. 217. st. 1. u vezi èl. 216. st. 1. KZ. Izreèena mu je uslovna osuda i utvrðena kazna zatvora u trajanju od šest meseci na rok kušnje od dve godine.

Pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Zadru od 4. marta 2004. godine posl.br. K-46/04 proglašen je krivim zbog kaznenih dela falsifikovanja novca iz èl. 274. st. 1. KZ i falsifikovanja isprave iz èl. 331. st. 2. i 1. KZ. Osuðen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jedan mesec zatvora. Kaznu je izdržao.

Nepravnosnažnom presudom Opštinskog kaznenog suda u Zagrebu od 28. oktobra 2008. godine posl.br. III KO-3602/2004-63 proglašen je krivim zbog kaznenih dela falsifikovanja novca iz èl. 274. st.1. KZ i falsifikovanja isprave iz èl. 331. st. 2. i 1. KZ. Osuðen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvie godine i šest meseci.

Pored toga, protiv Tomislava Marjanoviæa pred Opštinskom sudom u Gospiæu vode se dva postupka i to jedan pod posl.br. K-32/03-98 zbog kaznenih dela teške kraðe iz èl. 217. st. 1. toè. 1. u vezi èl. 216. st. 1. KZ, a drugi pod posl.br. K-135/04-20 zbog kaznenih dela falsifikovanja novca iz èl. 274. st. 1. KZ.

U toku su takoðe i postupci i to pred Opštinskim kaznenim sudom u Zagrebu pod posl.br. KO-2205/05 zbog kaznenih dela falsifikovanja novca iz èl. 274. st. 1. KZ i falsifikovanja isprava iz èl. 311. st. 2. i 1. KZ, te pred županijskim sudom u Zagrebu pod posl.br. K-253/07 zbog kaznenog dela poticanja na ubistvo iz èl. 90. u vezi èl. 33 KZ.

Veæ su podaci iz kriminalistièke evidencije IS MUP-a RH, vidljivi iz službene zabeleške PU zagrebaèke, Sektora kriminalistièke policije, Odeljenja organizovanog kriminala od 10. april 2009. godine, pripojene uz posebno izvštaja oznaèene uprave od 10. aprila 2009. godine br. 511-19-12/2-27/3-K-1175/08, sadržavali podatke o prijavama protiv Marjanoviæa zbog izvršenja "ukupno 62 kaznena dela" pobliže navedena u samoj zabelešci.

Glavni državni tužilac RH u zahtevu kao i veæe županijskog suda u Zagrebu u osporenom rešenju, nisu oèito našli potrebnim razmatrati i proveravati te podatke iz prijavnog materijala, radi ocene "postojanja olakšavajuæih okolnosti na temelju kojih se kazna može ublažiti", kao jedan od zakonskih uslova propisanih u èl. 29. st. 1. ZUSKOK-a za ispitivanje Tomislava Marjanoviæa u svojstvu krunskog svedoka u ovom postupku.

Zato je branilac VI optuženog ðuroviæa smatra da se zbog nepostojanja zakonskih uslova - olakšavajuæih okolnosti na temelju kojih bi mu se kazna mogla ublažiti, Tomislav Marjanoviæ nije mogao ispitati kao kurnski svedok i da su postupanjem Glavnog državnog tužioca RH i veæa županijskog suda u Zagrebu povreðene odredbe èl. 9. st. 2. ZKP, konkretno odredba èl. 176. ZKP i èl. 29. st. 1. toè. 1. ZUSKOK", zakljuèuje žganjer u svojem zahtevu za izdvajanje nezakonitog rešenja i iskaza Tomislava Marjanoviæa iz spisa Sluèaja Pukaniæ.

Prema nepotvrðenim informacijama, istražni spis županijskog suda u Zagrebu, istrage protiv Mataniæa i drugih zbog ubistva Ive Pukaniæa i Nikole Franjiæa, mogao bi sadržavati kljuèni dokaz komunikacije Roberta Mataniæa sa predstavnicima SOA-e i Ministarstva unutarnjih poslova, nekoliko dana pre hapšenja.

 Kako sam doznao od izvora bliskog istrazi, u jednom od mobilnih telefona koje je u trenutku hapšenja koristio Robert Mataniæ, bio je upisan i memorisan broj mobilnog telefona oznaèen kao "drot Brkiæ", a za kojega upuæeni tvrde kako nije iskljuèeno da se radi upravo o Milijanu Brkiæu, nekadašnjem visokopozicioniranom pripadniku SOA-e, te danas funkcioneru Ministarstva unutarašnjih poslova.

Tokom davanja iskaza pred županijskim sudom u Zagrebu, dana 3. februara 2010. godine, Mataniæ je opisao svoju komunikaciju s predstavnicima MUP-a i SOA-e tokom nedelje pre hapšenja, te je izjavio kako je u tom vremenu "dogovarao sastanke s predstavnicima MUP-a i SOA-e".

Prema tvrdnjama mojeg izvora, jedini konkretan trag takve moguæe komunikacije Mataniæa s predstavnicima MUP-a i SOA-e krije se upravo u èinjenici da je u jednom od Mataniæevih mobilnih telefona pronaðen broj mobilnog telefona spremljen pod oznakom "drot Brkiæ", a što bi izmeðu ostalih moglo oznaèavati i Milijana Brkiæa.

Tu informaciju moji izvori iz Sigurnosno obaveštajne agencije, ipak, nisu mogli potvrditi, iako tvrde kako nije iskljuèeno da se radi upravo o Brkiæevom broju mobilnog.

Meðutim, moji sagovornici iz SOA-e potvrdili su mi svoju raniju izjavu kako je upravo Milijan Brkiæ jedina osoba koju bi Karamarko i Buljeviæ zadužili za komunikaciju s Mataniæem, nakon što se ovaj obratio SOA-i i MUP-u, taènije moji sagovornici iz SOA-e pretpostavljaju kako je ovom operacijom rukovodio lièno Milijan Brkiæ, te kako je upravo Brkiæ taj koji je u ime SOA-e i MUP-a, odnosno lièno Tomislava Karamarka, komunicirao s Robertom Mataniæem.

                                                                                                                                    

                                               Nastaviæe se

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane