Sudstvo
Sluèaj preduzeæa DMD Petrol
Što se ne zapališe
onim benzinom
Državu ne treba tužiti, jer i kada sluèajno prihvati svoju odgovornost, što se i inaèe retko dešava, tu je srpsko
korumpirano pravosuðe koje æe i belo da proglasi crnim, samo da ispadne da država nikome ništa ne duguje, ali zato svi
mi njoj dugujemo sve
Igor Milanoviæ
Dana 13. oktobra 2004. preduzeæe DMD petrol DOO iz
Beograda zakljuèilo je sa Direkcijom za robne rezerve ugovor o zajmu 500 tona dizela i isto
toliko motornog benzina. Pozajmljenu robu DMD je trebalo da vrati u roku
od godinu dana, a kao garanciju za izvršenje položio je garanciju Piraeus banke.
Kako je preduzeæe kasnilo sa vraæanjem pozajmljenog goriva Direkcija za robne rezerve je od Piraeus banke
tražilo isplatu vrednosti goriva, raèunajuæi
pri tom maloprodajnu vrednost na benzinskim pumpama! Pošto je Piraeus banci ovo bilo nelogièno, pokrenut je sudski spor
tokom koga je sud naložio DMD Petrolu
da deponuje spornu kolièinu goriva u skladišta u blizini
Beograda, što je i uèinjeno.
Umesto da ovo prihvati kao rešenje
spora i izmirenje duga, Direkcija insistira da je jedino isporuka u Rafineriji
Panèevo za nju validna i time potpuno obezvreðuje sudske odluke.
Trgovinski sud u Beogradu æutke prelazi preko ove samovolje državne institucije.
U meðuvremenu je Direkcija uspela da izdejstvuje prinudnu naplatu bankarske
garancije od Piraeus banke i to u višestruko
veæem iznosu od onoga na koji je garancija bila izdata. U tu svotu je bila uraèunata
i akciza u vrednosti od preko 23 miliona dinara na èiji
se povraæaj Direkcija obavezala naknadno sklopljenim Ugovorom o izmenama ugovora. I
tu sada nastaju problemi.
DMD Petrol Trgovinskom sudu u Beogradu podnosi tužbu da se Direkcija obaveže da vrati sveukupno 28 miliona dinara sa kamatama, a na šta je ova i pristala pomenutom izmenom ugovora. I sama
Direkcija na sudu prihvata da je svesna postojanja ove obaveze, ali zauzvrat
traži od suda da odredi dodatnu razliku u
ceni u visini od nekih 6,5 miliona dinara.
Sudija Trgovinskog suda u Beogradu Ljiljana Vukoviæ sve ove predloge odbija sa antologijskim obrazloženjem: Ugovor o izmeni ugovora koji su potpisale obe strane i koji nijedna
nije osporavala, nije ugovor veæ ponuda!
Ovakvu presudu potvrðuje i Privredni apelacioni sud u veæu sastavljenom od sudija Snežane Novèiæ, Milice Milanoviæ-Trailoviæ i Gorana Saviæa. Osim što
i po ovim sudijama ugovor nije ugovor veæ obièna
neobavezujuæa ponuda, sud rešava i po jednoj
pravnoj stvari koja uopšte nije bila predmet
pomenutog spora - o odnosu DMD Petrola prema treæem
licu, u ovom sluèaju Piraeus banci.
Na strani 4. pomenute presude od 29. marta 2010. sud navodi kako bi DMD
Petrol "uopšte mogao da traži povraæaj akcize samo u situaciji ako je prvo
izmirio dugovanje po tom osnovu prema Piraeus banci". Kakve veze ima odnos
tužioca prema treæem
licu koje uopšte nije uèesnik ovog spora,
vrsne nam sudije ne objašnjavaju.
Verovatno zato što ovako nešto po zakonu jednostavno nije moguæe.
Odnosno, ne bi trebalo da bude moguæe u jednoj pravno ureðenoj
državi, ali Srbija oèigledno
u takve ne spada. Zato se pomirimo sa èinjenicom da državi plaæamo sve, èak i ono što ona od nas ne traži. Uvek se naðe neki sud koji æe i na takvu vrstu plaæanja da nas obaveže.